Jevrejska reč za Jedan - Echad

Nije tačno reći da hebrejska reč echad (jedan) u 5. Mojsijevoj 6:4 označava "složeno jedinstvo". U skorašnjoj odbrani Trojstva[1] je rečeno da kada "jedan" označava zbirnu imenicu kao što je "buket" ili "krdo", onda se podrazumeva množina u echad. Ovaj agument je pogrešan. Značenje množine se izvodi iz zbirne imanice (krdo, itd.) a ne iz reči "jedan". Echad na hebrejskom znači broj "jedan". "Avram beše jedan (echad)" (Jezekilj 33:24 "samo jedan čovek,").

Isaija 51:2 takođe opisuje Avrama kao "jednog" (echad-, "sam", "jedini") gde ne postoji moguće pogrešno shvatanje značenja ove jednostavne reči. Echad se u prevodu pojavljuje kao broj "jedan", "jedini", "sam", "celokupan", "pojedinačan".[2] Uobičajeno značenje je "jedan a ne dva" (Propovednik 4:8). "Gospod je Bog naš jedini Gospod" (5. Mojsijeva 6:4, što citira Isus u Marku 12:29), stoga je očigledno da je reč o samo jednoj osobi koja nije "Gospod Mesija" koji se pominje u istom pasusu (Marko 12:36). Jedan Bog je identifikovan sa Ocem u knj. proroka Malahije 1:6 i 2:10 i stalno se u Novom Zavetu razdvaja od Isusa, Božjeg Sina, koji je predstavljen kao posebna osoba. U hebrejskoj Bibliji "od Boga postavljen" (doslovno "Hrist") je Kralj Izraela. Ovaj Božji poslanik ni u jednom trenutku nije pomešan sa Bogom.

Tvrdnja da "jedan" zaista znači "složenu jedninu" je primer argumenta bez logičkih dokaza. Robert Morey smatra echad ne znači apsolutnu jedninu već složenu jedninu.[3] Argument sadrži jasno uočljivu grešku. Echad se pojavljuje nekih 960 puta u Hebrejskoj Bibliji, i ni u jednom slučaju sama reč ne nosi naznake množine. Reč znači striktno "jedno, a ne dva ili više". Echad je brojni pridev i naravno da se povremeno upotrebljava pored zbirne imenice - jedna porodica, jedno krdo, jedan buket. Ali treba pažljivo primetiti da značenje množine proističe iz imenice, a ne iz reči echad (jedan).

Rano u 1. Mojsijevoj saznajemo da "biće dvoje jedno telo" (1. Mojsijeva 2:24). Reč "jedno" ovde znači tačno jedno, a ne više (jedno telo, a ne dva tela!) Jedan buket cveća je upravo to - jedan, a ne dva buketa. Stoga, kada Bog kaže "jedini Gospod" (5. Mojsijeva 6:4; Marko 12:29) On je jedan Gospod, a ne više njih.

Zamislite da neko tvrdi da reč "jedan" ima zbirno značenje u rečima "jedan tronožac". Ili da neko misli da "jedne Sjedinjene Američke Države" znači da "jedne" zapravo znači množinu. Pogrešno razmišljanje je očigledno: ideja o množini potiče od reči "tronožac" i "države" , ne od reči jedan. Pogrešno je preneti na reč "jedan" množinu koja pripada samo imenici koja sledi. To bi bilo slično kao kad bismo rekli da "jedan" zapravo znači "sto" kada se pojavljuje u kombinaciji "jedna stonoga"!

Našu tvrdnju potkrepljuje svaki leksikon biblijskog hebrejskog jezika. Leksikon autora Koehlera i Baumgartnera daje fundamentalno značenje reči echad "jedan jedini".[4] Kada su se špijuni vratili sa dokazima o postojanju obećane zemlje oni su doneli "grozd jedan (echad)" (4. Mojsijeva 13:23). Echad se često pojavljuje kao "jedini", ili "samo jedan".[5] Stoga, kada se govori o izraelskoj veri, tekst nas obaveštava (kao i mnoge zamenice u jednini za Boga) da je vrhovni Gospod Izraela "jedan jedini Gospod", "samo jedan Gospod".

Neophodno je stalno ponavljati naše stanovište zato što se u skorašnjoj odbrani Trojstva navodi zaprepašćujuća izjava da echad uvek označava "složeno jedinstvo". Autor zatim gradi slučaj za postojanje Boga koga čini više osoba za koga on misli da postoji čvrsto uporište u Hebrejskoj Bibliji. Lingvistička činjenica je da echad nikada ne znači "složeni", već uvek "jedini". "Neka se sabere voda što je pod nebom na jedno (echad) mesto" (1. Mojsijeva 1:9) ne pruža podatke za složeni smisao za jedan, a još manje za množinu u Bogu.[6]

Budući da je neobični argument o takozvanoj "množini" u reči jedan toliko rasprostranjen i očigledno se prihvata nekritički, ovde dajemo komentare profesora teologije, zagovornika Trojstva, koji priznaje da je popularni argument iz reči echad (jedan) slab kao i argument iz reči elohim. Odbrana Boga koga sačinjava više osoba se ne može bazirati na činjenici da "jedan" na hebrejskom i engleskom jeziku ponekag može označavati zbirni pojam:

Još slabiji (od argumenta iz reči Elohim) je argument da se hebrejska reč za "jedan" (echad) upotrebljena u Šema Izrael ("Čuj, Izrailju: Gospod je Bog naš jedini Gospod") odnosi na sjedinjenog a ne na apsolutnog Boga. Stoga, neki zagovornici Trojstva tvrde da se u Starom Zavetu daje pogled na sjedinjenog Boga. Naravno, istina je da značenje reči, u nekim kontekstima, može označavati sjedinjenu množinu (npr. 1. Mojsijeva 2:24 "biće dvoje jedno telo"). Ali ovo zapravo ne dokazuje ništa. Ispitivanje njene upotrebe u Starom Zavetu otkriva da reč echad može imati različita značenja kao i naša reč jedan. Kontekst određuje da li je označena numerička ili sjedinjena jednina.[7]

Ponekad se tvrdi da bi Bog bio opisan kao yachid, odnosno "usamljeni, izolovani, samo jedan", ukoliko je Bog samo jedna osoba. Međutim, upotreba reči echad ("jedan") je sasvim dovoljna da označi da božanstvo čini jedna osoba. Yachid se retko pojavljuje u biblijskom hebrejskom jeziku. U Bibliji ima značenje "voljeni", "jedini začet" ili "usamljeni" i nije prikladno za označavanje božanstva.[8] Postoji još jedna hebrejska reč bad "sam, izolovan" koja zapravo označava Jednog Boga. U 5. Mojsijevoj 4:35 stoji da "nema drugog osim Njega". Apsolutno jedinstvo Jednog Boga se naglašava kada mu se obraća: "Ti si sam Gospod" (Nemija 9:6), "Ti si sam, Bog svim carstvima na zemlji" (2. Carevima 19:15), "Ti si jedan Bog" (Psalmi 86:10). Jedan Bog Izraela je jedna osoba, bez premca i u sopstvenoj klasi. On je Jedan, sa svom matematičkom jednostavnošću koju podrazumeva ta reč.[9]

Sa ovim činjenicama pred nama, teško je ne saosećati sa Jevrejima u prvom veku, koji su imali Stari Zavet kao vodič za održavanje vere u jednog Boga, koga čini jedna osoba, sa nepopustljivom upornošću. Pretraga hebrejske Biblije u cilju pronalaženja bilo kakvog znaka dualnosti ili Trojstva božanskih osoba koje su sudelovale u stvaranju neće doneti ploda.[10] Smatrati da Boga sačinjava više od jedne osobe znači odbaciti sva pravila jezika i gramatike. Odgovorni istoričari, sekularni i religiozni, se slažu da su se Jevreji u Isusovo vreme čvrsto pridržavali vere u jedinstvenog Boga. Jedna od velikih ironija u istoriji je ta što hrišćanski teolozi nisu dali Jevrejima pravo da objasne značenje Boga u njihovim sopstvenim spisima. Glas Jevreja u ovom pogledu se mora opet hitno čuti:

Stari Zavet je striktno monoteističan. Bog je jedno biće. Ideja da se tu može naći Trojstvo ili da je na bilo koji način naznačeno, je pretpostavka o kojoj se dugo raspravlja u teologiji, ali je u potpunosti bez osnova. Jevreji su, kao ljudi, po svojim učenjima postali čvrsti protivnici svih politeističkih tendencija, i ostali su nepokolebljivi monoteisti do dana današnjeg. U tom smislu ne postoji razdor između spisa Starog i Novog Zaveta. Tradicija monotezma je nastavljena. Isus je bio Jevrejin, koga su njegovi roditelji Jevreji obrazovali po spisima Starog Zaveta. Njegovo učenje je jevrejsko do srži; svakako novo jevanđenje, ali ne i nova teologija.[11]

Judaizam nije toliko lišen dogmatskih formula koliko bi neko pomislio... Judaizam ima svoja sopstvena učenja i verske odredbe. Shema Israel (5. Mojsijeva 6:4) nije samo liturgijska formula i zapovest; takođe je i ispovest vere, i smatra se važnijom od istorijskih jevrejskih učenja. Kao ispovest vere, Šema je potvrda jedinstva i jedinstvenosti Boga. Predstavlja najviši izraz "jevrejskog monoteizma: "Adonai22 je naš Bog; Adonai je jedan..." Za hrišćanske simbole vere - Apostolsko verovanje, Nikejsko- konstantinopoljsko verovanje i Atansijansko verovanje, da navedemo samo najznačajnije, Jevreji smatraju da su u direktnoj protivrečnosti sa fundamentalnim uverenjima jevrejskog monoteizma. Claude Montefiore je to rekao na najjasniji način:

"U pogledu ličnosti Boga, svi Jevreji smatraju da su doktrine božanstva Hrista, Trojstva, Večnog Sina, ličnosti Svetog Duha, pogrešna i kršenje svetog jedinstva ".[13]

Verovanje da se bog sastoji od nekoliko ličnosti kao što je hrišćansko verovanje u Trojstvo je odstupanje od čistog koncepta jedinstva Boga. Izrael je kroz vekove odbacivao sve što krivi koncept čistog monoteizma koji je dat svetu, i Jevreji su spremni da lutaju, da pate i da umru pre nego da priznaju njegovo slabljenje.[14]

Teolozi zastupnici Trojstva su se suočili sa ozbiljnim problemom pomirenja Trojstva sa činjenicom da je koncept hrišćanstva monoteizam. Teolog zastupnik Trojstva Leonard Hodgson je napisao:

Hrišćanstvo je nastalo unutar judaizma a monoteizam judaizma je bio tada, a i sada je, unitaran. Kako hrišćanska crkva može da postavi teologiju koja adekvatno može da izrazi novo saznanje o Bogu koje je došlo kroz Isusa Hista?... Da li se monoteizam može revidirati kako bi uključio novo otkrivenje a da ne prestane da bude monoteizam?[15]

Isus je bio Jevrejin posvećen izraelskoj veri (Marko 15:28). Samo ova činjenica navodi na zaključak da se negde u istoriji vere dogodilo odstupanje od Isusove jevrejske vere. U ovom trenutku moramo naglasiti da je judaizam unitaran, nikada Trojstven. Upravo je pod patronatom ove jevrejske škole razmišljanja, i ojačan verovanjem i izraelskog jednog Boga, obećani Mesija dostigao zrelost i započeo svoje jedinstveno propovedanje.

Može li se pokazati da se Isus pridržavao i širio učenje o istom jednom Bogu celog svog života? Kako bi odgovorili na ovo pitanje, jedino je razumno pogledati njegove sopstvene reči, koje su verno zabeležene od strane onih koji su ga pratili kada je proglasio jevanđenje o dolazećem carstvu Boga u Palestini (Marko 1:14-15; Luka 4:43 itd.)

[1] Robert Morey, Trojstvo: Dokazi i problemi (World Publishing, 1996).

[2] Teološki rečnik Starog Zaveta (Grand Rapids: Eerdmans, 1974), 1:194.

[3] Morey, 88.

[4] Hebrejski i aramejski leksikon Starog Zaveta (Leiden: EJ. Brill, 1967).

[5] Videti RSV, 2. Mojsijeva 10:19, "ni jedan skakavac" 2. Mojsijeva 33:5 "časom" 5. Mojsijeva 19:15 "jedan svedok" itd.

[6] Samo u 1. Mojsijevoj 1,2 imamo primere "jedan dan", "jedno mesto", "jedno od njegovih rebara", "jedan od nas". Ako po teoriji Trojstva "mi" znači trojstveni Bog, "jedan" verovatno znači "jedan član od tri".

[7] Gregory Boyd, Oneness Pentecostals and the Trinity (Baker Book House, 1995), 47, 48. Nije potpuno tačno da echad označava ujedinjenu množinu. Može označavati i složenu imenicu.

[8] Yachid se zapravo nalazi kao opis Boga u Pseudografiji.

[9] Kako glasi citat iz "naziv za Boga u Starom Zavetu" (u Teološkom rečniku Novog Zaveta, skraćeno izdanje, 489): "Ime Gospod karakteriše specifičan sadržaj. Bog nije bilo koje božanstvo, već određena božanska osoba... Iza izjava "Gospod je Bog" (1. Carevima 18:39) ili "ime mu je Gospod" (2. Mojsijeva 15:3) stoje određenije izjave "Godpod je njegovo ime." Ovde se susrećemo da određenom osobom Bogom" Ne postoji nagoveštaj da Boga čine tri osobe.

[10] Sledeće izjave standardnih autoriteta potvrđuju slabost svakog pokušaja da se Trojstvo bazira na Starom Zavetu: "U Starom Zavetu ne postoje indikacije o razdvajanju Boga; bio bi anahronizam pronaći na njegovim stranama doktrinu bilo Inkarnacije, bilo Trojstva" ("God," in the Encyclopedia of Religion and Ethics, T&T Clark, 1913, 6:254) "Danas se teolozi slažu da Hebrejska Biblija ne sadrži doktrinu Trojstva" (The Encyclopedia of Religion, ed. Mircea Eliade, Macmillan Publishing Company, 1987, 15:54). "Stari Zavet ne propoveda doktrinu Trojstva" (New Catholic Encyclopedia, Pub. Guild., 1967, 14:306). "Stari Zavet nam ne govori ništa, ni eksplicitno niti putem neophodne implikacije, o trojnom Bogu koji je Otac, Sin i Sveti Duh... Ne postoje dokazi da je i jedan sveti pisac ikada pretpostavljao postojanje Trojstva u Bogu... Čak i videti naznake ili nagoveštaje ili 'skrivene znake' Trojstva u Starom Zavetu je odstupanje od reči i namera svetih pisaca" (Edmund J. Fortman, The Triune God, Baker Book House, 1972, xv, 8, 9). "Stari Zavet se retko kad može uzimati kao osnova za postojanje podele unutar Boga. Upotreba reči "mi" od strane božanskog govornika (1. Mojsijeva 1:26; 3:32; 11:7) je čudna, ali verovatno izazvana njegovom svešću da je okružen drugim bićima višim od čoveka (Isaija 6:8)" (A.B. Davidson, "God," Hastings Dictionary of the Bible, Charles Scribner's Sons, 1911, 2:205).

[11] L.L. Paine, A Critical History of the Evolution of Trinitarianism (Boston and New York: Houghton Mifflin and Co., 1902), 4.

[12] Adonai znači "(vrhovni) Gospod" kao što stoji u jevrejskoj Bibliji (449 puta) kao i božansko ime JHVH. Danas Jevreji koriste Adonai kao božansko ime kada čitaju Sveto Pismo i u molitvi.

[13] Lev Gillet, Communion in the Messiah: Studies in the Relationship between Judaism and Christianity (Lutterworth Press, 1968), 75-76

[14] Chief Rabbi J.H. Hertz, Pentateuch and Haftorahs (London: Soncino Press, 1960), 770. 30