Božije ime kroz istoriju

UVOD

Prvi put da se pominje Ime Božije nalazimo u Prvoj Mojsijevoj Knjizi: 

To je postanje neba i zemlje, kad postaše, kad JHVH Bog stvori zemlju i nebo, (1. Mojsije 2:4) 

U 2. Mojsije 6:2-3 Bog kaže Mojsiju:

Još govori Bog Mojsiju i reče mu: Ja sam JHVH. I javio sam se Avramu, Isaku i Jakovu imenom Bog Svemogući, a imenom svojim, JHVH, ne bih im poznat.

Avram je poznavao lično ime Boga. U 1. Mojsije 15:2 naziva ga sa tim imenom. Na samome početku 1. Mojsije prvo poglavlje Bog je nazvan Elohim (može se prevesti sa "sile"). Lično ime JHVH nosi naš svemoćni Bog od početka pa do kraja vremena. Riječ „poznat“ iz 2. Mojsije 6:3 znači da im je Bog to ime otkrio. 

Zapovijest da ne zloupotrijebimo Božije lično ime nalazimo prvi put u 2. knjizi Mojsijeva. 

Ne uzimaj uzalud ime JHVH Boga svog; jer neće pred JHVH biti prav ko uzme ime Njegovo uzalud. (2. Mojsije 20:7)

Ko bi ružio ime JHVH, da se pogubi, sav narod da ga zaspe kamenjem; i došljak i domorodac koji bi ružio ime JHVH, da se pogubi. (3. Mojsije 24:16)

Ne uzimaj uzalud ime JVHV Boga svog, jer neće pred JHVH biti prav ko uzme ime Njegovo uzalud. (5. Mose 5:11)

BOŽIJE IME U VRIJEME STAROGA ZAVJETA

Najstariji natpis Božjeg imena otkriven je u današnjem Sudanu (Soleb). U drevnim vremenima, hram je pripadao kraljevstvu u Egiptu. Hram je podignut za vreme vladavine faraona Amenhotepa III. (oko 1388 - 1351 p.n.e.). Njegovo kraljevstvo se protezalo od sjeverne Sirije do Sudana. Stoga je ovaj natpis (kraj 15. vijeka p.n.e.) star više od 3500 godina i datira iz vremena izraelskih pustinjskih lutanja.

Original na lijevoj strani. Piše "zemlja" (od) "nomada" "Jahve".

Moabitski kamen (Stela Meša) je poslije gore navedenog najstariji natpis ličnoga imena Boga. Taj natpis je iz 840. god. p.n.e. [1]

Lično ime Boga u Starome zavjetu (Tenah) nikada nije nestao. U zadnjoj knjizi Staroga zavjeta (Malahija 433-430 p.n.e. mazoretskoga prevoda) se tzv. Tetragramaton pominje 46 puta. Saberemo sve knjige Staroga zavjeta, lično ime Boga JHVH je pomenuto 6'828 puta. Interesantna je statistička raspodjela tog imena kroz 39 knjiga Staroga zavjeta. [2]

Na kraju Staroga zavjeta nas upozorava Bog JHVH.   

Sin poštuje oca i sluga gospodara svog; ako sam ja Otac, gde je čast moja? I ako sam JHVH, gde je strah moj? Veli JHVH nad vojskama vama, sveštenici, koji prezirete ime moje, i govorite: U čem preziremo ime Tvoje? (Malahija 1:6)

POSLIJE MALAHIJA DO POČETKA NOVOG DOBA

Većina Kumramskih spisa (Svici sa Mrtvog mora) od 250. god. p.n.e. imaju Tetragram (JHVH) u svojim dokumentima. U nekanonskim Apokrifima, koje postoje u nekim Biblijama, isto možemo pronaći lično ime Boga. Ti spisi su napisani oko 200. god. p.n.e. 

Jevrejski narod se odlučio da ne koristi lično ime Boga JHVH, nego da ga nazove Adonai (moj Gospod) ili  HaŠem (Ime), da nebi slučajno zloupotrijebili Božije lično ime. Žele na taj način da zaštite svetost toga imena. Od 200. god. n.e. su odustali da kosriste lično Božije ime. 

Od 250. god. p.n.e. u Aleksandriji (Egipat) su počeli da prevode hebrejski Stari zavjet na Grčki. Septuaginta (LXX) nije na početku preveo Tetragram na Grčki. U starijim spisima ta riječ je i dalje ostala na staro-hebrejski ili aramejski. Samo u jednom prevodu (4Q120) Tetragram je preveden na Grčki sa tri slova ΙΑΩ. Znači prvi prevodioci LXX nijesu preveli Božije ime. Kasnije su ga preveli sa Kyrios (Gospod). Na sledećoj slici se vidi stari LXX-prevod iz vremena Hristovog rođenja sa Tetragramom na liniji 3, 5 i 13 [3]

4Q120 (ili pap4QLXXLevb) je naziv knjige Leviticus grčkoga prevoda. Po paleografskoj analizi ovaj fragmenat je iz prvoga stoljeća prije Hrista. Od ukupno 97 Papirus-fragmenata 31 se moglo dešifrirati. Na sledećoj slici se vidi prevod ličnoga imena Boga u grčki ΙΑΩ. Kasnije je ΙΑΩ nestao i preveden u nama poznato κύριος. [4]

Razni pravopisi JHVH: [5]
Gore: Paleo-Hebrejski (1000. p.n.e. do 135 n.e.)
Sredina: Staroaramejski/Starohebrejski (1000 p.n.e. do 400 n.e.)
Dolje: Hebrejski - kvadratni font (300 p.n.e. do danas).   

BOŽIJE IME U VRIJEME ISUSA

Jov u Oxyrhynchus-Kolekciji. Napisano na Grčkom. Tetragramaton na Paleo-Hebrejskom (50 n.e.) [6]

Kumramski spisi: Psalam 119:59-64 na Paleo-Hebrejskom (50. n.e.) [7] Vidi se razlika u fontu između Božijega imena i ostaloga teksta.  

8HevXII gr (Greek Minor Prophets Scroll from Nahal Hever) je grčki papirus iz prvoga stoljeća. Tetragramaton je napisan na Paleo-Hebrejski (vidi strijelu). Napisano oko 100 n.e. [8] Na izraelskom sajtu možete sve digitalizovano da pogledate (IAA - Leon Levi Biblioteka) [9]. Hronološki pregled Svici sa Mrtvog mora sa Tetragramatonima je sastavio Peter Muchowski. [10] Lično ime Boga JHVH je pronađeno preko 2'200 puta u fragmentima Svici sa Mrtvog mora.

U Novome zavjetu možemo pronaći samo grčki prevod božijega imena "ho theos" (jedan Bog). 1350 puta se taj opis pominje za Boga JHVH. Sada će neki kritičari navesti nevjernog Tomu (Jovan 20:28) kao argumenat. Vide jedan stih, ne vide 1350 stihova. ne vide kompletnu Bibliju, ali vide pojedine stihove i konstruišu nove teorije. Isus je znao da su  Sudije u Starome zavjetu nazvani Bogovima (elohim). Radi se o ljudskoj titulji za zastupnike Boga (Jovan 10,34; Psalam 82,6). Tako je i Božiji zastupnik  Mojsije dva puta nazvan Bogom (elohim → 2. Mojsije 7:1; 2. Mojsije 4:16). Niko nebi došao na ideju Mojsija kao Boga da slavi, ali to vam je teologija tradicije. Taj koji zastupa Boga ima Božije atribute (jevr. shaliah) jer mu Bog dodaje snagu kao generalnome zastupniku. Sve to ne ugrožava izvorni biblijski monoteizam. Bog je nazvan hiljade i hiljade puta u jednini. Izvući pojedine stihove iz konteksta je loša teologija i nasilno ponašanje prema Bibliji.  
 
Jedini put da je spomenuto lično ime Boga u Novome zavjetu je riječ Hallelujah u Otkrivenju 19:1; 19:3; 19:4; 19:6. Hallelujah je na hebrejskom הַלְּלוּיָהּ (hallelu-Jáh). Riječ se sastoji od imperativne množine hillel (jevr. „pohvala, slavlje“) i Jah, skraćena verzija božijega imena JHVH. Bukvalni prevod: Slavite Jah!  

Papirus P52, [11] poznat kao Jovanov fragmenat je dio Papirus-kodeksa u mjeri 9 × 6,4 cm. Na njemu je napisan Jovan 18:37–38 (verso) i Jovan 18:31–33 (recto). Poznat je po tome da se smatra najstarijem fragmentu kanonskoga teksta. (125 n.e.). Nažalost na tom fragmentu nema božijega imena. 

Najstariji kompletni Novi zavjeti su Codex Sinaiticus (350-400 n.e.) i Codex Vaticanus (350-400 n.e.). Tetragramon u tim grčkim prevodima ne postoji. 

Jevreji su iz poštovanja prema Bogu prestali da koriste njegovo lično ime. To su iskoristili razne hrišćanske struje da izjednače GOSPOD (JHWH) u Starome zavjetu sa Gospodom (Jeshua) u Novome zavjetu.  

Da li je ime božije važno? Naš bezgrešni brat Isus je učioda se molimo nekome drugome. Isus tu drugu osobu naziva svojim Ocem. Isus kaže: Neka bude sveto ime TVOJE! Ime Boga je JHVH, ne Otac. Otac je titulja. Bog JHVH je naš Otac time što nam je poklonio titulju sina, kroz žrtvu njegovoga bezgrešnoga Sina Isusa Hrista. Da li je Isus ikada rekao "ne izgovori nikada Božije ime"? Krštenje kod mateje se vrši i ime Oca (Matej 28:19).

Boga niko nije video nikad: Jedinorodni Sin koji je u naručju Očevom, On Ga javi. (Jovan 1:18)

 Govoreći: Objaviću ime Tvoje braći svojoj, i posred crkve zapevaću Te. (Jevrejima 2:12)

Hiljadugodišnje Carstvo:

Ime Božije koje je otkriveno Izraelu će biti cilj budućeg doba: 

I JHVH će biti car nad svom zemljom, u onaj dan biće JHVH jedan i ime Njegovo jedno. (Zah 14:9; Isa 45:23).

I kad dođoše među narode, gde god dođoše oskvrniše sveto ime moje, a za njih se govoraše da su Gospodnji narod i da su iz zemlje njegove izašli. (Jezekilj 36:20)

I sveto ime svoje obznaniću usred naroda svog Izrailja, i neću više dati da se skvrni sveto ime moje, nego će poznati narodi da sam ja JHVH, Svetac u Izrailju. (Jezekilj  39:7)

I ukrepiću ih JHVH, i oni će hodati u ime Njegovo, govori JHVH. (Zaharija 10,12)

a ime će gradu od tog dana biti: JHVH je tu. (Jezekilj 48:35)

Za kraj:

Važno je da znamo, da je u vrijeme Isusa i Apostola vjernicima ime Božije bilo poznato. Paganskim uticajem možemo se zahvaliti, da je to divno ime Boga nestalo u crkvenoj istoriji. Nama vjernicima je obaveza da slavimo lično ime našega Boga. Isus nam je objavio to ime. Ima raznih diskusija oko pravog izgovora tog imena. Sve su to hipoteze, jer ti koji su ga tačno izgovorili su prestali da ga koriste. Važno je da znamo da je Bog JHVH 6'828 puta pomenut u Starome zavjetu i  1'350 puta u Novome zavjetu. To znači da smo suočeni sa jednim jedno-personalnim Bogom. Ja se nadam da će nova arheološka iskopavanja pružiti dodatne korisne rezultate. Neka bude veliko ime Boga među ljudima.  

[1] http://en.wikipedia.org/wiki/Mesha_Stele (moje obilježavanje u trećoj slici)
[2] http://en.wikipedia.org/wiki/Tetragrammaton 
[3] http://de.wikipedia.org/wiki/JHWH
[4] http://en.wikipedia.org/wiki/4Q120
[5] http://en.wikipedia.org/wiki/Tetragrammaton
[6] http://en.wikipedia.org/wiki/Papyrus_Oxyrhynchus_3522 (moje obilježavanje)
[7] http://www.eliyah.com/yhwhdss.html
[8] http://de.wikipedia.org/wiki/Zwölfprophetenrolle_vom_Nachal_Chever
[9] http://www.deadseascrolls.org.il i http://dss.collections.imj.org.il 
[10] http://en.wikipedia.org/wiki/Tetragrammaton#Dead_Sea_Scrolls
[11] http://de.wikipedia.org/wiki/Papyrus_52