Hebrejska pozadina Novog Zaveta
Koristan način za sumiranje i orijentaciju prema svetu mišljenja autora Novog Zaveta bi bio navođenje glavnih pasusa Hebrejskog Svetog Pisma iz kojih su oni dobili njihovo jednistveno razumevanje Isusove ličnosti. Nigde se ne može pokazati da Mesija treba da bude večno biće, što je činjenica koja treba da nas podstakne da pogledamo van Biblije u potrazi za izvorom tog revolucionarnog koncepta.
Prvobitna uloga čoveka, stvorenog po liku i slavi Boga, je da vlada zemljom (1. Moj. 1:26; Ps. 8). Taj ideal se nikada ne gubi izvan našeg domašaja jer Psalmist govori o "slavi" kojom je čovek (potencijalno) ovenčan tako da je "sve metnuto pod noge njegove" (Ps. 8:5, 6). Kako se božanski plan odvija, postaje jasno da će "seme žene" koje će popraviti katastrofu koju je izazvao Satana (1. Moj. 3:15) biti Davidov potomak (2. Sam. 7:13-16). On će Boga zvati svojim Ocem (2. Sam. 7:14) i biće imenovan Sinom Božjim, Mesijom, kome Bog poverava vlast nad zemljom (Ps. 2). Međutim, pre preuzimanja svoje kraljevske uloge, Mesija će sedeti pored desne ruke Oca i nositi titulu "Gospod" (Ps. 110:1).[1] Kao Sin Čovečji, reprezentativni čovek, on će zauzeti svoje mesto na nebu pre nego što od Oca primi vlast nad carstvom (Dan. 2:44; 7:14; Dela 3:20, 21). Pošto je u svom prvom dolasku patio zbog ljudskih greha (Isa. 53; Ps. 22), on treba da dodje ponovo, kao Božji prvorođeni, vladar kraljevima na zemlji (Ps. 89:27), predkazan od strane Davida koji je takođe odabran od ljudi (Ps. 89:19, 20).
Kao drugi Mojsije, Mesija treba da ustane u Izraelu (5. Moj. 18:18), njegovo božansko sinstvo potiče od natprirodnog devičanskog rođenja (Isa. 7:14; Luka 1:35), a potvrđen je kao Božji Sin kroz svoje vaskrsenje oz mrtvih (Rim. 1:4). Kao visoki sveštenik, Mesija sada služi svojim ljudima sa neba (Jevr. 8:1) i čeka vreme za obnavljanje svega (Dela 3:21), kada mu je suđeno da se vrati na zemlju kao Car Careva, božanska osoba iz Psalma 45 (Jevr. 1:6-8). Tada, u novom vremenu Carstva, on će vladati sa svojim sledbenicima (Mat. 19:28; Luka 22:28-30; 1. Kor. 6:2, 2. Tim. 2:12; Otkr. 2:26; 3:21; 20:4). Kako je Adam vođa prvobitnog stvaranja na zemlji, tako je i Isus stvoreni vođa novog porekla čovečansta, u kome će biti ispunjeni ideali ljudske rase (Jevr. 2:7).
U okviru ovog mesijankog okvira, ličnost i delo Isusa se mogu objasniti na način na koji su ih razumeli apostoli. Njihova namera, čak i kad su predstavljali "najnapredniju" hristologiju, je da promovišu verovanje u Isusa kao Mesiju i Sina Božjeg (Jovan 20:31), koji je u središtu svih Božjih namera u istoriji (Jovan 1:14). Iako je Isus očigledno na najličniji način usklađen sa Ocem, ovaj drugi ostaje "jedini istiniti Bog" u biblijskom monoteizmu (Jovan 17:3). Isus stoga predstavlja prisustvo jednog Boga, svog Oca. U čoveki Isusu, Imanuilu, je predstavljen jedini Bog (Jovan 14:9).[2]
1. Hebrejska reč "gospod" (adoni, moj gospod) nije ni u jednom od 195 pojavljivanja titula božanstva. Gospod Bog je, sa druge strane, Adonai 449 puta. Ovaj ključni tekst dokazuje da ni jedan pisac Biblije nije misio da je Mesija Bog.
2. Jovan 20:28 opisuje obraćanje Isusu sa "Gospod moj i Bog moj." Obe titule se u Novom Zavetu pripisuju Mesiji (Ps. 45:6, 11; 110:1). Cela Jovanova namera je da predstavi Isusa kao Mesiju (John 20:31). Ali Tomine reči imaju poseban značaj. U Jovanu 14:7 Isus je rekao Tomi: "Kad biste mene znali onda biste znali i Oca mog; i odsele poznajete Ga, i videste Ga." "Najzad, posle vaskrsnuća, Toma je zaista video da je Bog u Hristu i da videti Hrista znači prepoznati Boga koji ga je poslao. Jovan 20:28 je nastavak Isusovog ranijeg razgovora sa Tomom i Filipom (Jovan 14:4-11).