,,Eis (jedan) znači ,,jedini, jedinstveni, sam, unitarijaran, jedan od dva”. Rano hrišćanstvo je i te kako svesno da je u tekst u značajnoj meri uveden pojam jednine i jedinstvenosti.”[2]

Ideja da Bog Hebrejske Biblije, koji je jedan božanski pojedinac, otkriva sebe kao misterioznu trojicu je suprostavljena Novim zavetom od početka pa do kraja te knjige. Isus, kao središte Novog zaveta, namerno čini da svaka promena Božije prirode bude nemoguća. On insistira na unitarijanističkoj Šemi svog jevrejskog nasleđa (Marko 12:28-34). U Jovanovom jevanđelju Isusov unitarijanizam je jednako postojan. On sumira hrišćansku potragu za večnim životom kao verovanje u ,,Tebe, Oče, jedini koji si istinski Bog, i u Isusa Hrista kog si poslao Ti” (Jovan 17:3). Otac, jedna Osoba, ,,jedini je Bog” (Jovan 5:44). Ovo je transparentno jednostavna definicija pravog Boga, koja ujedinjuje hebrejsku Bibliju i grčki Novi zavet. Ako je Otac ,,jedini koji je istinski Bog”, to znači, naravno da ni jedna druga osoba osim Oca nije pravi Bog. Isus nikada nije nazvan ,,jedinim Bogom” niti ,,Svemoćnim”.[3]

Neke sadašnje religijske ličnosti su se i te kako udaljile od Isusovog koncepta Boga. To je ilustrovano nedavnom opaskom koju je izneo Deepak Chopra u Atlanta Journal- Contitution: ,,Najopasnija ideja (u religiji) je da je moj Bog jedini pravi Bog i moja religija jedina prava religija.”[4] Isusa bi za to debelo osudili (Jovan 17:3; 14:6).

Kao ,,jedini pravi Bog”, Bog se razlikuje od Mesije, Njegovog ljudskog predstavnika. Otac je jedna Osoba, a ta jedna Osoba je definisana kao neko ko na svetu nema nikog sličnog sebi. To je čisti unitarijanizam. On savršeno opisuje Hebrejsku Bibliju: Zar nemamo svi Oca? Zar nas nije jedan Bog stvorio?” (Mal. 2:10). Nema ništa u Jovanovom opisu Isusovog propovedanja, niti išta u Isusovim rečima o tome da je pravi Bog jedna supstanca sastavljena od dve ili tri Osobe.  Za Isusa, jedna jedina Osoba, Otac, sačinjava jednog pravog Boga. Isus namerno isključuje sve druge osobe iz Božanstva. To je upravo ono što mi očekujemo u kontekstu prvog veka i od Mesije, Sina Božijeg, koji je bio Jevrejin i osnivalac hrišćanske vere. Isus je potvrdio ovo unitarijanističko viđenje Boga upravo u stihu 19:17 Jevanđelja po Mateju gde on kaže da je samo jedan blag. Pokazivao je na svog Oca. Unitarijanizam Isusa je jedan od onih nepomičnih stubova biblijske teologije.

W. D. Davis, istaknuti stručnjak za Novi zavet i njegove jevrejske karakteristike, pruža nam pomoć kada kaže da postoje stvari po pitanju kojih se ,,Stari zavet razlikuje od Novog. Ali oni sačinjavaju jednu knjigu.” Oba zaveta predstavljaju istog jednog Boga. ,,Bog koji govori u Isusu Hristu u Novom zavetu jeste Bog Avrama i Isaka i Jakova.” Bog koji deluje u Hristu kao svom konačnom predstavniku u Novom zavetu jeste ,,Bog koji je izveo Izrael iz zemlje Egipta, koji ga je vodio kroz divljinu, koji mu se obratio na planini Sinaj, koji mu je dodelio proroke, i koji ga je bezbedno doveo do Vavilona.”[5]

Novi zavet nikada ne sumnja u to da je Bog o kome govori takođe Bog Starog zaveta. Bog koji je radio na stvaranju u Postanju je takođe radio i u Isusu Hristu. Kao što je Pavle to formulisao, ,,Bog je taj koji je rekao: ,,Neka svetlost isija iz tame”, on je obasjao naša srca kako bi nam dao svetlost znanja o slavi Božijoj u liku Hrista” (2. Korinćanima 4:6). Bog koji se obratio Izraelu na različite načine takođe se obratio u svom sinu Isusu Hristu (Jevreji 1:1, 2). [6]

Biblijska priča bi postala zavrzlama i suprostavila bi se stihovima 1:1-2 Poslanice Jevrejima ako bi se reklo da je Bog radio i govorio kroz ,,večnog Sina” od početka. To bi uništilo jednim udarcem Božije obećanje da će dugo očekivani Sin Božiji, Davidov potomak, doći u postojanje. Baš kao u Isusovoj priči, Bog je poslao svoju prvu seriju proroka i na kraju svog Sina (Matej 21: 33-41), tako da nam Poslanica Jevrejima govori da Bog nije govorio kroz Sina u vreme Starog zaveta. [7] Razlog za to je taj što je Sin obećan za budućnost i što tad još uvek nije postojao. On će biti ,,rođen” Izraelu (Isaija 9:6), a detalji njegovog rođenja u Vitlejemu bili su predviđeni još od davnina (Mih. 5:2).

W.D. Davis takođe ima da kaže sledeće o Bogu Jevreja i samim tim Isusa.

Jedan religiozan Jevrejin u prvom veku ... počeo bi tako što bi pretpostavio da ima Jedan, Živi i Lični Bog, koji ispunjava svoju svrhu, koji je dao značenje životu van života i koji zahteva ljubav i poslušnost. Drugim rečima, monoteizam za judaizam prvog veka je bio pretpostavka ... Ovaj Jedan Sveti Bog je bio konstantna tema u razmišljanju jednog Jevrejina. [8]

Ta pretpostavka nikada nije dovedena u pitanje u Novom zavetu. Nema ništa tu komplikovanog, to je jednostavna činjenica. Ona ostaje potencijalni centar oko koga treba pokrenuti poziv za veru u Isusa upućen svim ljudima širom sveta. Ironija je da udaljavanje Jevreja od hrišćanstva, koje im je predstavljeno u trijadološkom obliku, može da se ispostavi kao sasvim bespotrebno! Oni su mogli da se obrate Hristu i da se raduju Mesiji koji je poput njih citirao jedini stub unitarijanističke izraelske vere i nikada se nije udaljio od toga.

Velika istina unitarijanističkog monoteizma podvlači celokupan Novi zavet i nikada nije dovedena u pitanje. Kao jevrejski unitarijanac, Isus je bio strastveno posvećen Jednom Bogu svog jevrejskog nasleđa. Njegove tvrdnje su jedinstvene, naravno, i on je predstavljen kao neprikosnoveno ljudsko biće, stvorenje koje je stvorio Bog lično i predvodnik nove stvorene ljudske rase, ,,prvorođeni među mnogom braćom” (Rimljanima 8:29), koji su takođe proizvodi, kao vernici, istog novog stvaranja (ne Postanja). Isus je Sin Božiji i jedinstven je jer je čudom stvoren u Mariji. Ovu činjenicu pokazuje stih 1:35 Jevanđelja po Luki. On pred nama stoji kao savršen primer čoveka u odnosu na svog Stvaraoca. Nigde u Novom zavetu se ne može naći mesto gde on tvrdi da je sam Stvaralac. To bi unelo zabunu u čitavu Bibliju i dovelo bi do zaključka da postoji više Bogova. Čitava poenta obećanog Mesije jeste ta da je on krajnji ljudski predstavnik Boga, koji oslikava Boga kao što bi to čovek trebalo da radi. Kao božiji zamenik on je čovek kome je data slava oduzeta Adamu. Reći da je on sam Bog, nama predstavlja činjenicu da postoje dva Boga, i biblijskom monoteizmu preti kolaps.

Hebrejska reč Jedan znači Jedan

Suočen sa tradicionalnim učenjem koje se suprostavlja strogom unitarijanističkom monoteizmu Isusa iz Biblije, neki ljudi koji veruju u Isusa kao Mesiju, Mesijanski Jevreji, osetili su potrebu da pronađu način da opravdaju svoje udaljavanje od Isusovog učenja i monoteizma. To je dovelo do jednog od najbizarnijih poduhvata i do izvrtanja jednostavnih reči, pretpostavljam, u čitavoj istoriji poduhvata. Izvrtanje jednostavne terminologije kojom je Bog Biblije objavio da je On jedna jedina Osoba, je zaista smeo pokušaj.

Napad na zdrav razum, jednostavne jezičke činjenice i biblijski autoritet o kome govorimo ima veze sa hebrejskom rečju echad, koja predstavlja broj jedan. Kada se na hebrejskom broji, to glasi echad, sh'nayim, shalosh: ,,jedan, dva, tri ...”

Izuzetna verbalna akrobatika je izvedena kako bi se reč echad pretvorila u broj koji ne znači jedan, a to su učinili Trijadolozi u pokušaju da ubede javnost u svoju teoriju. To je očajnički pokušaj. On deluje samo na one koji ne obraćaju pažnju na značenje jednostavnih reči. Prepravljanje jasnog značenja hebrejske reči echad (jedan) mora da predstavlja najneverovatniju propagandu gluposti koja se može pronaći u teološkim rukopisima.

Citiramo neke primere. Profesor Boice je pokušao da pronađe dobre razloge u Hebrejskoj Bibliji za verovanje da je Bog trojica u jednom. On je napisao sledeće:

Smatra se da zato što u stihu 6:4 Pete knjige Mojsijeve piše: Čuj, O Izraele: GOSPOD naš Bog je jedan GOSPOD” da je Trojstvo isključeno. Ali sam ovaj stih sadrži reč echad koja ne znači jedno u izolaciji nego jedno u uniji. Zapravo, ta reč se nikada ne upotrebljava u hebrejskoj Bibliji kada se govori isključivo o jednini. To je reč koja se upotrebljava kada se govori o jednom grožđu ili o ljudima Izraela koji su reagovali kao jedno. Nakon što je Bog njemu dao svoju ženu, Adam je rekao: ,,Ovo je na kraju kost mojih kostiju i meso mog mesa; ona će se zvati Ženom jer je ona izvađena od Čoveka. Zato će ostaviti čovek oca svog i mater svoju, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo” (Postanje 2:23-24). Ponovo, reč je echad. Nije predloženo da su čovek i žena postali jedna osoba, već da su na neki božanski način oni postali jedno. Na sličan ali ne i identičan način Bog je jedan Bog, ali on takođe postoji u tri ,,osobe”.[9]

Izjava koju je dao Profesor Boice o značenju reči echad je u potpunosti netačna. Echad se javlja 970 puta u Hebrejskoj Bibliji i predstavlja broj ,,jedan”. Ona znači ,,jedan jedini”. To je broj, reč koja funkcioniše isto kao naša reč za broj jedan. Na hebrejskom jedanaest je ,,jedan (echad) plus 10.”

Leksikoni na hebrejskom ne pružaju podršku za bilo kakvo komplikovanje jednostavne reči ,,jedan”.[10] Neupućeni čitaoci su prevareni tako da poveruju da ,,jedan” na engleskom ili hebrejskom može da sačinjava složenu imenicu, pa onda i sama reč ,,jedan” može da bude ,,složena”! Toliko je načina da se razotkrije ovaj trik. Da li reč ,,jedan” znači ,,crno i belo” u frazi ,,jedna zebra”? Da li ,,jedan” znači ,,jedna celina” u frazi ,,jedna vekna hleba” ili pak više od jednog u frazi ,,jedna vekna isečenog hleba”? Verujemo da vam je jasna naša poenta. Jedan tripod je idalje jedan tripod, iako ima tri noge. To je imenica, u ovim primerima, koji sadrže ideju množine (tri noge) dok reč ,,jedan” održava stabilno značenje ,,jedne celine”. Jedan tripod je jedan tripod. ,,Jedan Gospod” u Bibliji ne znači dva ili tri Gospoda. Značenje ,,jednog” je u ovoj frazi isto kao u frazi ,,jedan kamen” ili ,,jedna porodica”. Broj ,,jedan” ni na koji način nije pod uticajem zbirne imenice ,,porodica”.

Prema brojnim popularnim internet sajtovima pa čak i brojnim udžbenicima, kombinacija ,,jedna gomila”, o kojoj smo pozvani da razmislimo, pokazuje da ,,jedan” znači više od jedan, što je takozvano ,,složeno jedno” ili ,,mešano jedno”. Greška je prilično očigledna. Jedna gomila je i na hebrejskom i na engleskom jedna gomila a ne dve ili tri gomile! Besmisleno je pretpostaviti da je reč ,,jedan” promenila svoje značanje onda kada stoji uz zbirnu imenicu. Imenica je ta koja je složena i koja daje smisao množine. Reč ,,jedan” je fiksna i nepromenjena u značenju kako kod ,,jedne olovke” tako i kod ,,jedne gomile”. Broj ,,jedan” u službi prideva, zadržava svoje značenje uvek kao ,,jedna celina”. Kada su Adam i Eva ,,jedno meso”, oni nisu dva ili tri mesa! Jedan idalje znači jedan. Kombinovanje Adama i Eve kao ,,jednog mesa” nije promenilo značenje ,,jednog” (echad).

Ovakvom neverovatnom verbalnom prevarom, hrišćani su ubeđeni da u frazi ,,jedan Bog” reč ,,jedan” sačinjava neku vrstu množine u reči Bog. To je u potpunosti neosnovano. Potpuno je netačno. Zamislite kakva bi konfuzija nastala ako bi nam na kasi prodavnice rekli da proizvod cene jedan dolar zapravo nije jedan dolar jer je to jedan ,,složeno”. Samim tim, ovaj proizvod košta tri (ili više) dolara! Jasno je da je zbirna imenica sačinjena od broja stvari. Ali reč ,,jedan” koja stoji pre nje ni na koji način se ne menja, ma koliko blisko određivala zbirnu imenicu. Međutim, nepažljivi lako bivaju uvereni da nam reč echad  govori da je Bog više od jednog!

Profesor Boice nas uverava da echad ,,zapravo nikada nije upotrebljena da bi se u Hebrejskoj Bibliji označilo nešto što je zaista jedno” a to nije ni proverio. Nekakva dezinformacija je prenošena kao dogma. Ona, međutim, nije podržana činjenicama.

Jednako nerazuman je i predlog koji iznosi Michael Brown o stihu 11:8 Zaharija, gde prorok govori o jednom (echad) mesecu. Brown postavlja sledeće pitanje: ,,Šta nam to govori o suštinskoj prirodi meseca? Da li to znači da mesec nema 30 dana jer je jedan?”[11] Reč ,,jedan” koja bliže označava ,,mesec” nikako nije povezana sa tim koliko ima dana u mesecu! Ovim argumentom koji iznosi Brown, reč ,,jedan” gubi svoj fiksni smisao ,,jedne celine”. I čitav argument je dat tako da bi se monoteizam doveo u pitanje i opravdala množina Božanstva.

Kako bi oni koji se zalažu za ,,složeno jedan” objasnili stih 11:1 Proroka Nemije: ,,jedan (echad) od deset” Ili 10:13 Proroka Jezdre: ,,jedan (echad) dan ili dva”? ,,Dva je bolje od jednog (echad)” (Propovednik 4:9). ,, Još ako dvojica spavaju zajedno, greje jedan drugog; a jedan kako će se zgrejati?” (Propovednik 4:11). I ako bi ko nadjačao jednog, dvojica će mu odoleti” (Propovednik 4:12). Ostatak 970 pojava reči echad može da bude citiran kako bi se ista poenta dala.

Ignorisanjem obimnih podataka kojima se podržava to da reč ,,jedan” znači ,,jedna celina” ili ,,jedan sam”, Robert Morey kaže da echad znači ,,složenu ili ujedinjenu jedninu ... Ako su autori Biblije bili unitarijanci, ne bismo očekivali da pronađemo echad uz reč Bog.”[12]Činjenice su upravo suprotne. Echad uvek znači ,,jedna celina” i primenjena je na Boga koji je jedna Osoba. Morey poziva svoje čitaoce da zamisle da ,,jedan” znači više od jednog. On citira šest primera, uključujući ,,jedan dan” (Postanje 1:5). Reč ,,jedan” se odnosi na složenu jedninu, jer je dan sačinjen od jutra i večeri! Istina je da to značu jedan dan a ne dva ili više dana. Čitava kongregacija od Dana do Biršebe može da se okupi kao ,,jedan čovek” (Sudije 20:1). Ali reč ,,jedan” znači ,,jedan i ne više” kao što je slučaj na svakom mestu gde se ona javlja.

U svojoj dugačkoj knjizi o Trojstvu, Robert Morey tvrdi da hebrejska reč ,,jedan” (echad) zaista znači ,,više od jednog”! On tvrdi da ima podršku od strane leksikona da ,,jedan” znači ,,složeno jedinstvo”. Morey uključuje fusnotu koja se javlja u standardnom Brown, Driver i Biggs Leksikonu biblijskog hebrejskog za podršku.[13] Ali strana na koju se on poziva ne sadrži ni reč podrške za svoju teoriju, da ,,jedan” zaista znači ,,složena unija.” U leksikonima tačno stoji da reč ,,jedan” označava ,,broj jedan”. Echad je reč za ,,jedan” kada se broji. Zamislite kakav bi haos nastao u komunikaciji ako ,,jedan” zaista znači više od jednog. Stih 4:9 Knjige propovednikove govori o tome kako je dva bolje nego jedan (echad). Upotreba reči ,,jedan” u rečenici ,,Oni će postati jedno meso” (Postanje 2:24) ne znači da je ,,jedan” zaista množina. To znači da dva ljudska bića u braku postaju jedno a ne dva bića. Ova ideja množine se ne može uopšte pronaći u reči ,,jedan”. Može se pronaći u kontekstu: muške i ženske ljudske osobe.

Ideja da je reč yachid jedina prikladna reč kojom bi se mogao opisati unitarijanistički Bog je pogrešna. Yachid u Bibliji se veoma retko javlja i ima značenje ,,sam” ili ,,usamnjen”, što su reči koje nisu prikladne za Boga. Echad je matematički termin i znači jedan i ponekad je preveden kao ,,jedinstven” ili ,,samo” (Prop. 4:12, NAB) ili čak neodređeni član ,,a”. Profesor Boice nas uverava u neverovatno, da Echad nikada ne podrazumeva ništa drugo do ,,složeno jedno”[14] a to pokreće moje pitanje koliko su daleko spremni ljudi da idu da bi nametnuli svoje viđenje Boga. Kada je savremeni autor citirao pogrešnu informaciju koju je dao Boice o značenju reči echad, ja sam mu pisao i primio sledeći graciozan odgovor:

Nakon naše nedavne prepiske sam prihvatio teološki i akademski savet, i čini se jasnim da su moji komentari o hebrejskoj reči echad netačni. Veoma sam zahvalan Vama što ovo ističete, i uveravam vas da će buduća izdanja knjige uključivati paragraf koji će sadržati argumente iz Starog zaveta da je biće Jahve u množini. Hvala Vam, ponovo, što sprečavate da se ova greška ponovi u sledećem izdanju knjige.[15]

Ova elementarna informacija o reči ,,jedan” zaslužuje najširi publicitet. Sada, navodni ,,pluralitet” reči ,,jedan” je nedopustivo upotrebljen da bi se podržala u potpunosti neosnovana ideja da je Bog u Bibliji sačinjen od množine Osoba. 2002. godine, Adventisti sedmog dana su izdali kompletnu knjigu o Trojstvu kako bi uverili religijski svet u svoju ,,ortodoksiju”. Tim ljudi koji su se bavili proučavanjem Biblije zastupali su ličnu tri-uniju u Bogu, i kako bi podržali ovu doktrinu govorili su o ,,urođenoj množini reči echad” [16] koju je moguće pronaći u izraelskom učenju prikazanom stihom 6:4 Pete knjige Mojsijeve. Ako ,,jedan” predstavlja ,,urođenu množinu” onda jezik prestaje da ima stabilno značenje i (da citiram Henry Alforda iz drugog konteksta, Otkrivenje 20:4-6) ,,postoji kraj svakom značaju u jeziku, a Biblija ne može ni o čemu posvedočiti.”[17]

Predugo su neki sistematični teolozi lagano uvodili poslebiblijsku dogmu na stranice Hebrejske Biblije. Gustav Oehler govori o Šemi kao ,,mestu gde se nalazi unija i Trojstvo Boga.”[18] Isus, kao i mnogi drugi rabini, pomislili bi da ovo u velikoj meri prlja sveti tekst.

Jedan Gospod Bog i hebrejski leksikoni

,,Jedan Gospod” u izraelskom učenju podrazumeva jednog Gospoda. Isus je rekao da je Bog jedan jedini Gospod. On ga je definisao kao Oca, kao i izraelskog Boga. On je ,,jedini koji je zaista Bog” (Jovan 17:3). Broj ,,jedan” ni u najmanjoj meri ne menja značenje ako stoji pored imenice koja označava nešto sačinjeno od delova. Ovo je jednostavno i istinito na hebrejskom jeziku kao što je jednostavno i istinito na engleskom. Samim tim, ,,jedna porodica”, iako ima nekoliko članova, i dalje je jedna a ne dve porodice.

Lažni argument je predstavljen na sledeći način. Jedan (echad) Bog može da podrazumeva da je Bog više nego jedan. To nije istina. Jedan Bog ili jedanGospod je i dalje jedan Bog ili jedan jedini Gospod. Isus je izjavio, složivši se sa konstantnim oslovljavanjem Boga kao jedne Osobe u Starom zavetu, da je ,,Gospod naš Bog jedan Gospod.” Ako ta izjava nije jasna, ništa nije jasno! Isus je bio unitarijanistički monoteista.

,,Složena jednina” je čudna gramatička kategorija i sigurno nije prisutna u vodećim leksikonima biblijskog hebrejskog jezika. Jedan pogled na cenjen biblijsko hebrejski leksikon omogućava nam da dođemo do shvatanja. Sledi unos za hebrejski broj echad.

1. numerički jedan a)  jedno (jedino) mesto Prva knjiga Mojsijeva 19,  Druga knjiga Mojsijeva 2329, Prva knjiga Mojsijeva 2738, jedna duša = jedna jedina osoba Treća knjiga Mojsijeva 427, dva :: jedan III knj. Mojsijeva 1410 isti zakon IV knjiga Mojsijeva 1516isti zakon je na snazi Jestira 411 ista mera Druga knj. Mojsijeva 262; Peta knj. Mojsijeva Jahve je jedan (Sept., Pesh., Stade Theologie 1:84); jedan Y, Y jedan, Y jedini;  jedan i jedini Zaharije 149, isti (?) Jov 3115 alt. jedan; TWNT 3:1079f; vRad Theologie 2:226; Eichrodt Theologie 1:145, Labuschagne 137f; b) (VG 2:273a) jedan od ljudi  1S 2615  Jov 210 jedan od tvoje braće Prva knjiga Mojsijeva svaki od vas Isus Navin 2310, (GK 130a) jedan od nas Prva knjiga Mojsijeva 322; c) negativni oblik: Druga knjiga Mojsijeva 827 i  622 b) Druga Samuilova 1722 ne jedan,  ni jedan čak Psalm 143  ni jedan čak Druga Mojsijeva 1428; d)  jednim glasom Druga Mojsijeva 243, Prva Korinćanima 1239 Psalmi 836 ( ) jednoglasno,  rame uz rame Sofonija 39;  za jedan dan, dnevno Prva Carevima 52, Nemija 515 dan bez kraja Sofonija 147; ( ) jednom:  Druga Mojsijeva 3010 Treća knjiga Mojsijeva 1634; jednom ... dva puta Druga Carevima 610 Ps 6212 (? Jov 405 ; Jeremija 108 i Propovednik 116 u jedno i isto vreme; ( Barm. Aramaism Arm.lw. Wagner 124; Akk  Psalmi 8936 i  Jov 3314 jednom za svagda;  jedini Prva Mojsijeva 4125, postali jedno, unija Druga Mojsijeva 3613 ; jedna celina Druga Mojsijeva 266; u statističkim podacima ponovljeno posle svakog imena Isus Navin 129-24 1.Carevima 48-18 (Septuaginta), Montgomery –G 124; e) mn.  nekoliko dana Prva Mojsijeva 24442920Danilo 1120 : D iste (vrste) reči Prvo postanje 111 Jezekilj 2917 (:: Gordon UTGL. 126: poput Ug. ahdm du. ,,par”)  postati jedan Jezekilj 3717.[19]

Nepomični temelj Isusove teologije je njegovo čvrsto uverenje da je Jedan Bog Izraela. Rečnik Hrista i Jevanđelja nas poziva da se vratimo svojim jevrejskim i hrišćanskim korenima:

Ne smemo nikad da zaboravimo da je hrišćanstvo izgrađeno na jevrejskom monoteizmu. Duga disciplina iz predostrožnosti je obezbedila jevrejskom narodu njihovo bogato verovanje da je Bog jedan i jedini: ,,Čuj, O Izraele, Jehova naš Bog je jedan Jehova...” Ovo je kamen temeljac izraelske religije. Ovo su možda najpoznatije svete reči za jednog pobožnog Jevrejina. One su izgovarane stalno. Sam naš Gospod ih je često imao na umu (Matej 22:37; Marko 12:29-30); Luka 10:27). To da je On mislio da je Bog uvek Jedan i Vrhovni je neprikosnoveno.[20]

Netrijadološki stav Jevreja se samim tim ne može dovesti u pitanje. Isus je stalno na umu imao biblijsku definiciju Boga i o njoj je govorio kao najvažnijoj od svih istina. Njegovi sledbenici danas bi mu ukazali čast time što bi mislili kao što je i on mislio o Bogu.

Bog kao jedna osoba u Grčkom Novom zavetu

Novi zavet ne samo da definiše Boga kao Oca 1317 puta, već takođe izričito tvrdi da je Bog jedna Osoba. Razmotrite sledeće: U stihu 3:20 Poslanice Galatima (NLT) mi čitamo sledeće: ,,Sada posrednik je od pomoći ako više od jedne strane mora da dostigne sporazum. Ali Bog koji je jedan, nije koristio posrednika kada je svoje obećanje dao Avramu.” Isti ovaj stih se javlja u bukvalnijem obliku u različitim verzijama: ,,Sada može da postoji posrednik samo između dve strane, međutim Bog je jedan (NJB). ,,Posrednik, međutim, ne predstavlja jednu stranu; ali Bog je jedan” (NIV). Tyndale je preveo to na sledeći način: Posrednik nije posrednik jednog. Ali Bog je jedan”. Smisao reči eis (jedan) je ,,jedna osoba”. Tako je i u učenju: ,,Čuj, O Izraele, Gospod naš Bog je jedan (eis) Gospod.” U stihu 3:20 Poslanice Galatima, Bog, kao što možemo da kažemo, predstavlja jedog člana. Pojačana verzija beleži smisao toga da je Bog Otac jedna Osoba: ,,Ne može biti posrednika kad je samo jedna osoba tu. Međutim, Bog je samo jedna osoba.”

Dalje ispitivanje reči ,,jedan” je prosvetljujuće. U stihu 10:21 Jevanđelja po Marku (BBE) Isus je rekao mladiću: ,,Postoji jedna (en) stvar koja je potrebna.” U grčkom jednostavno postoji srednji rod reči jedan, bez dodate imenice. ,,Jedan nedostaje” Prevodioci tačno dodaju reč ,,stvar”: ,,Jedna stvar nedostaje.”

Što se tiče izraelskog učenja, komentar pisara ne sadrži ni jednu reč posle reči ,,jedan”. Ali ovde grčka reč za ,,jedan” je u muškom rodu i nosi smisao ,,jedna osoba.” Samim tim, kod Marka, u stihu 12:32: ,,Pisar mu je rekao: Dobro si rekao, učitelju; tačno si rekao da je On jedan Osoba, i da ne postoji niko drugi osim Njega.” Ovo je unitarijanistička teologija u svom najčistijem i najjednostavnijem obliku. Pisar se slaže sa Isusom, unitarijancem.

Slični očigledni primeri reči jedan se mogu pronaći kod Marka ,,Jedan (eis) od dvanaestorice” (Marko 14:20). Mislio je na Judu koji je bio jedna osoba. ,,Ovaj čovek je definitivno jedan (eis) od njih!” (Marko 14:69). Isto tako, stih 3:30 Poslanice Rimljanima glasi: ,,Jer Bog je jedan, i opravdaće obrezane na osnovu vere a neobrezane kroz veru.” Bog je ovde jedan (eis), muški odblik reči ,,jedan”. U pitanju je jedna Osoba, svakako ne stvar – sigurno ne Šta.”

Drugi pasusi slede šemu stiha 3:20 Poslanice Galatima: ,,Sada posrednik nije posrednik jednog; ali Bog je jedan.” Ponovo je smisao taj da je Bog jedna Osoba. ,, Ne samo, pak, ona nego i Reveka, kad zatrudne od samog Isaka, oca našeg” (Rimljanima 9:10). Ovde , ponovo, imamo muški rod reči ,,jedan”. Smisao je, naravno, jedan čovek, jedna osoba, što je upravo jezik koji koristi Bog koji je kao Otac viđen kao pojedinac. ,,Isus mu je rekao: Zašto me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednog (jedne Osobe) a to je Bog” (Marko 10:18).

Unitarijanistički Bog se javlja onda kada Pavle iznosi konačnu versku izjavu: ,,Postoji jedan Bog i jedan posrednik između Boga i ljudi, čovek Isus Hrist” (1. Timotiju 2:5). Jakov, Isusov polubrat, takođe je bio unitarijanac: ,,Vi verujete da je Bog jedan i dobro činite: zli duhovi veruju u isto i drhte” (Jakovljeva 2:19). Smisao je, ,,Vi verujete da je Bog jedna Osoba.” Kao što Biblija kaže: ,,Nijednog nema pravednog” (Rimljanima 3:10). Nijedna (eis) osoba nije pravedna.

U stihovima 5:16-19 Poslanice Rimljanima, pojedinac je stalno opisivan pridevom eis – koji označava jednu osobu:

I dar nije kao greh jednog: jer za greh jednog bi osuđenje, a dar od mnogih grehova opravdanje. Jer kad za greh jednog carova smrt kroz jednog, koliko će većma oni koji primaju izobilje blagodati i dar pravde u životu carovati kroz jednog Isusa Hrista! Zato, dakle, kao što za greh jednog dođe osuđenje na sve ljude, tako i pravdom jednog dođe na sve ljude opravdanje života. Jer kao što neposlušanjem jednog čoveka postaše mnogi grešni, tako će i poslušanjem jednog biti mnogi pravedni. (Rimljanima 5:16-19).

,,Jedan” ovde je očigledno jedna osoba, pojedinac. Ista reč u muškom rodu je upotrebljena za Boga kada se u verskim izjavama koje smo ispitali pominje da je On jedan.

Gubitak jednostavnog numeričkog koncepta ,,Jedinice”

Konfuzija oko jednostavnog koncepta Boga kao jedne Osobe, tako nepogrešivo predstavljene u Bibliji, navela je sveštenstvo da iznese čudne komentare o teškoćama sa kojima se oni kao trijadolozi suočavaju: ,,Našeg blagoslovenog Gospoda božanstvo je On, kao što smo videli, temeljno sakrio ali je želeo od nas ljudi da dođemo do tog saznanja.”[21]

Luter je rekao o Trojstvu da nije toliko verovao u isto koliko je iskustvom otkrio da je istinito ... Iskustvo je bilo to a ne vera što ga je načinilo Trijadologom. Serveto, španski lekar, platio je svojim životom, ubio ga je Kalvin jer nije verovao u to da tri u isto vreme može da bude jedan. [22]

J.H. Newman, koji je napustio englesku crkvu i priklonio se rimokatoličkoj, nije siguran u trijadološko učenje: ,,Misterija doktrine Svetog Trojstva ne predstavlja samo verbalnu kontradikciju već i nekompatibilonst sa ljudskim predstavama ... Skoro da ne možemo da bliže pristupimo bližem objašnjenju istog a da ne kažemo da je jedna stvar dve stvari. [23]

Episkopalski sveštenik Dick Nolan se priseća:

Kada sam držao predavanje ,,lagano” (u smislu kao početnik koji se bavi proučavanjem Biblije) među ovim (netrijadološkim) redovima 1970ih godina na rimokatoličkom univerzitetu u Konektikatu, predsednik/sveštenik teološkog odseka mi je rekao bez okolišanja da ne sumnja da je ono što ja govorim o Bibliji i Isusu istina – ali  rimokatolička crkva porpoveda nešto sasvim drugo, jer je obogaćena grčkim filozofskim nasleđem koje se razvilo u posleapostolskoj crkvi, tačka. Rimokatolici i Anglikanci se u velikoj meri pouzdaju u svoj pojam Tradicije koja je za njih podjednak autoritet kao Biblija. To im omogućava da odbace mišljenja nas koji se fokusiramo samo na Bibliju kao primarni dokument i ne smatramo da Sabori imaju autoritet. Ne znam kako da odgovorim na njihove epistemološke pretpostavke, osim da kažem da se sa njima ne slažem.[24] 

Rimokatolički učenjak Jules Lebreton u svojoj detaljnoj studiji Istorije dogme Trojstva počinje svoj govor o jevrejskoj monoteističkoj veri kao o učenju za koje su Jevreji bili spremni da umru:

Jevreji svaki dan na početku svojih molitvi recituju: ,,Čuj, 0 Izraele, Gospod Bog naš je jedan Gospod. '' Prema tradiciji rabina, akcenat treba staviti na reč ,,jedan ", a tvrdi se da, kada je Akiba bio pogubljen, on je zadržao svoju hrabrost time što je ponavljao tu svetu reč, ,,jedan." Ova monoteistička vera je bila veoma inspirativna i efikasna kao priprema za hrišćanstvo. Slično tome, kada je naš Gospod pitao koja je prva zapovest, on je odgovorio: "Čujte, 0 Izrael, Gospod tvoj Bog je jedan Bog" (Marko 12:29) Nažalost Jevreji će ubrzo dovesti stalnu upotrebu ovih svetih reči u sukob sa hrišćanstvom. U Talmudu, trijadološka vera je pobijena i proglašena politeizmom ovim stihovima u Petoj knjizi Mojsijevoj. Do dana današnjeg, odlučujući test nije primenjen; Hrist se nije još pojavio i monoteizam Jevreja još uvek se nije usprotivio dogmi Trojstva. Nasuprot tome, taj monoteizam je predstavljao pripremu za verovanje u Trojstvo proširivanje koncepta Boga time što je načinjen univerzalnijim i manje nacionalnim.[25]

Šta se dogodilo ovde? Jednim potezom Lebreton zaključuje da je Isus predstavnik jevrejskog monoteizma a onda izgleda da preokreće svoje mišljenje. On govori o dogmi Trojstva kao legitimnom pretvaranju ideje o Bogu univerzalnom. On  pretvara Isusovo učenje o tome ko je Bog u puku ,,pripremu za hrišćanstvo.” Isus, stoga, mora da je bio prehrišćanski učitelj. Jevreji (u zabludi kao i Lebreton) tvrdoglavo koriste Šemu protiv kasnije hrišćanske dogme o Trojstvu. Ali, Isus je bio jedan od tih tvrdoglavih unitarijanističkih Jevreja! Da li bi on danas mogao da bude išta više u suprotnosti sa hrišćanstvom koje nosi njegovo ime?

Kasniji crkveni oci su priznali da njihovo trijadološko viđenje Boga ne može biti pronađeno kod Mojsija. Crkveni otac Epifanije kaže sledeće: ,,Božanska unija je pre svega proglašena od strane Mojsija, dualitet (razlika između Oca i Sina) je bio izrazito naglašen od strane proroka, a Trojstvo je jasno prikazano u Jevanđelju.”[26]

To što je Isus potvrdio Šemu, međutim, sprečava bilo kakvo ,,obogaćivanje” ili ekspanziju Božanstva. Isusov Bog je nepromenljiv Bog Mojsija i Avrama, Isaka i Jakova – zašto ne bi jednoglasno bio i Bog hrišćanskih sledbenika Isusa?

Epifanije veoma greši kada zamišlja da proroci govore o dualitetu Boga i Sina Božijeg. Ako su Jevreji, kao što Lebreton kaže, preterali sa upotrebom Šeme kako bi se usprotivili hrišćanskom trijadološkom učenju, zašto onda ne doda da je sam Isus bio jednako tvrdoglav zastupnik izraelskog unitarijanističkog monoteističkog učenja. Isus, prema našim spisima, ostaje da se protivi crkvenom učenju koje je zaboravilo na njegovo učenje o prirodi Boga.

Naravno da je vreme za crkvu da postane iskrena po pitanju reči svog osnivača i da prizna da odbojno kompleksan pojam Boga kao trojice u jednom nije deo Biblije, što se smatra normom hrišćanskog shvatanja, pošto bar protestantski hrišćani tvrde da je slogan sola scriptura srž njihovog verovanja.

Crkvena doktrina Trojstva izgleda ne može biti udaljenija od umova pisaca Novog zaveta. Danas, čitalac može da se zapita da li je od pomoći govoriti o takvoj dogmi kada se želi obuhvatiti teologija Novog zaveta. Kada crkva govori o doktrini Trojstva, ona govori o tačnom verovanju da Bog postoji večno u tri različite ,,osobe”, koje su jednake u Božanstvu i koje su jedno u supstanci. U ovom obliku doktrina se ne može pronaći nigde u Novom zavetu; nije jasno artikulisana sve do druge polovine četvrtog veka.[27]

Savremeni protivnici gubitka Isusovog učenja

Drugi značajni savremeni glasovi čuju se dok protestuju protiv ometanja Isusovog učenja o Bogu. Profesor sistematične teologije Karl-Heinz Ohlig iz Sarbruka iznosi zaključak svoje veličanstvene studije o istoriji trijadologije time što kaže: ,,Sam Isus je znao samo za Boga Izraela, kog je zvao Ocem ... Trojstvo ... se nikako ne temelji na Bibliji.”[28]

Profesor J. Harold Ellens moli crkvu da govori iskreno:

Crkva bi učtivo trebalo da prizna da ona ne vuče korene od Isusa iz Nazareta ... niti iz centralne tradicije biblijske teologije ... Njeni koreni su u filonskom helenističkom judaizmu i u pokrštenom neoplatonizmu iz drugog pa sve do petog veka. [29]

Profesor Martin Werner je upozorio crkvu na njen rani pogrešni razvoj, žaleći se na to da je poslebiblijska crkva pretrpela takvu transformaciju identiteta svog Spasitelja da je stvorila ,,mit” iza kog je istorijski Isus u potpunosti nestao.”

Novo tumačenje koncepta Sina Božijeg odgovaralo je mitološkoj misli helenističke narodne religije ... novo tumačenje se prvo javilo u najstarijem obliku gnosticizma ... gnostička teorija je odbijena ali je bilo pitanje vremena kada će je prisvojiti crkva u okviru sopstvenog skupa fundamentalnih pojmova ... Ovom beznadežno zbunjujućom formulom Nikejska stranka je ušla u debatu sa Arijancima[30] ... Aleksandar Aleksandrijski je rekao da Sin postoji ,,nezavisno od Boga (Oca) i da je u stalnom začeću u stanju nezačetosti” ... Ova teologija nije više sebe mogla nedvosmisleno da naziva monoteizmom ... Osuđena rigoroznim monoteističkim kriterijumom, ne samo gnosticizmom, i učenje crkvenih teologa bilo je neispravno ... Jer, prema svedocima Novog zaveta, učenje Isusa i Apostola, u skladu sa monoteizmom Starog zaveta i Judaizma, nije posedovalo nikakav promenljivi element. Stih 12:29 Jevanđelja po Marku je zabeležio potpunu potvrdu vrhovnog monoteističkog priznanja vere i izraelske religije koju je izneo sam Isus, i to bez ikakvih ustručavanja. [31]

Koliko je samo zapanjujuće to što je savremeni apologeta koji se zalagao za Trojstvo bio u stanju da zabeleži sledeće reči u svojoj diskusiji o Šemi:

Senka Šeme, ,,Čuj, O Izraele, Gospod naš Bog je jedan Gospod” (Peta Mojsijeva 6:4) , iako nikada nije citirana u Novom zavetu (mada na nju aludira Jakovljeva poslanica u stihu 2:19), prožima se njegovim stranama svom težinom koju je imala i u doba Starog zaveta, kao glavna i najsvetija izjava jevrejske religije.[32]

Ali zaista jeste citirana u Novom zavetu, i to od strane samog Isusa. Čovek bi mogao da se zapita da li je neko dovoljno sposoban da diskutuje o Trojstvu u Novom zavetu ako nije svestan da je Isus citirao Šemu u istom tom Novom zavetu!

Isto tako zbunjujuća je i neskrivena kontradikcija u stihu 1:35 Jevanđelja po Luki u članku Hastingsovog Rečnika Biblije po pitanju Trojstva. U svom komentaru o stihu 1:35 Jevanđelja po Luki, koji predstavlja osnovu sinstva Isusa u udotvornom začeću, rečnik prvo citira RV: ,,to što će da bude rođeno (ili začeto) biće proglašeno svetim, Sin Božiji” i onda negira očigledan razlog Isusovog sinstva: ,,Nije sinstvo već je njegova svetost od samog rođenja bila obezbeđena čudotvornim začećem.”[33] Luka ne pravi takvu razliku. Isus je i Sin Božiji i svet baš zato što je natprirodno začet u Mariji. To je čudo koje je izvedeno u njegovoj majci i ono ga čini Isusom Sinom Božijim.Isus nije postao čovek nakon što je bio nevidljivi duh, on je čovek od začeća!

Protivljenje Jevreja Trojstvu

Mi podsećamo naše čitaoce na jevrejske kritike i na to da su oni sa pravom uvređeni hrišćanskim pokušajima da se umešaju u unitarijanističku veru Mojsija i Isusa. Od ortodoksnog Jevrejina dolazi ovo protivljenje hrišćanskom udaljavanju od vere Izraela:

Kao što svako jevrejsko dete nauči, "Shema Yisroel, HaShem Elokeynu, HaShem Echad" (Čuj, O Izraele, Gospod je Bog, Gospod je jedan”. Peta knjiga Mojsijeva, stih 6:4. Ovo je veoma jednostavan i fundamentalan koncept. Bog je jedan.

Hrišćani neiskreno izgovaraju Šemu, a njihova teologija tvrdi da postoji Trojstvo – Bog, Isus (sin Božiji) i Sveti duh. Oni će pokušati da vas nauče da je ovo Trojstvo sačinjeno od tri entiteta zapravo predstavlja jedan, kao što je grožđe jedno .... Ali Tora je veoma precizna po pitanju svog izražavanja... Hrišćani citiraju Prvu Mojsijevu, stih 1:5 (,,v'ai yehi erev, v'ai yehi boker, yom echad" - ,,beše veče i beše jutro jednog dana”) kako bi predložili da echad sačinjavaju i jutro i veče i da su oni ,,gomila”. Jasno je da reč ,,jedan” stoji samo uz reč ,,dan”. Na sličan način, oni citiraju stih 13:23 Četvrte knjige Mojsijeve koji opisuje kako su izraelski špijuni isekli granu sa jednim (echad) grozdom. Ali i ovde echad stoji uz reč grožđe a ne pojedinačne grozdove. U Šemi, echad stoji uz reč ,,Bog” i označava upravo ono što piše – jedan. Štaviše, ako je Tora od nas želela da znamo da je Bog više nego Jedan, ona bi nas obavestila o Trojstvu a ne bi toliko isticala da postoji samo jedan Bog.[34]