Monoteizam

Braćo, smatram da ni predavači nastave proučavanje Biblije ni sveštenstvo ne naglašavaju u dovoljnoj meri značenje "monoteizma". To bi izazvalo zabunu i postavljanje pitanja na koja bi bilo teško odgovoriti, a pritom zadržati sigurnost unutar teologije jednog Boga (monoteizma), a ipak, u isto vreme govoriti o jedinstvu tri boga. Molim vas da uzmete u obzir sledeći odlomak iz Jedan Bog i jedan Gospod:

1. Korinćanima 8:6 – Ali mi imamo samo JEDNOG BOGA Oca, od kog je sve, i mi u Njemu, i JEDNOG GOSPODA Isusa Hrista, kroz kog je sve, i mi kroza Nj.

Pavle govori da politeisti imaju mnogo bogova i mnogo gospoda, a onda pravi jasan kontrast između paganskog politeizma i hrišćanskog monoteizma (verovanja u jednog Boga). Ovo izražavanje monoteizma podrazumeva apsolutno razlikovanje Boga od Isusa Hrista, što isključuje ideju da Isus Hrist može biti "Bog" u istom smislu u kome je Otac Bog. U jednoj od mnogih jasnih izjava o identitetu koje definišu ko je "Bog", u stihu 6 se jasno kaže da je jedini pravi "Bog" zapravo "Otac". Jovan 17:3 nas takođe jasno uči istini prenoseći reči samog Isusa koji govori o Bogu, njegovom Ocu kao o "jedinom istinitom Bogu". Na svetlu jasnoće ovih stihova, začuđujuće je da toliko hrišćana može prihvatiti ortodoksna učenja da je Isus "Bog istiniti od Boga istinitog" kao što tvrdo Nikejsko učenje. Stih 6 je zapravo klasično sumiranje srži pravog hrišćanstva. Pogledajmo ga opet, ovaj put detaljnije: 1 Korinćanima 8:6 – Ali mi imamo samo jednog Boga Oca, od (ek="iz") kog je sve, i mi u (eis="u") Njemu, i jednog Gospoda Isusa Hrista, kroz (dia) kog je sve, i mi kroza (dia) Nj.

Ono zbog čega mi protestvujemo je način na koji mnogi trijadolozi izjednačavaju izraz "Bog" sa "Bog Otac različit od Boga Sina". U velikoj većini slučajeva, reč "Bog" označava jednog jedinog istinitog Boga koji je takođe Otac Isusa Hrista. Jasno je da, bez izjednačavanja, izraz "Bog" logički isključuje "Sina Božjeg", Isusa Hrista. Kako, bez dvosmislenosti, neko može tvrditi da izraz "Bog" označava i "Boga" i "Sina Božjeg" u isto vreme? Jevrejima 10:5-7 – Zato, ulazeći u svet govori: Žrtava i darova nisi hteo, ali si mi telo pripravio. Žrtve i prilozi za greh nisu Ti bili ugodni. Tada rekoh: Evo dođoh, u početku knjige pisano je za mene, da učinim volju Tvoju, Bože. (Otkrivenje 5:9-10) – ... "I pevahu novu pesmu govoreći: dostojan si da uzmeš knjigu i da otvoriš njene pečate, zato što si bio zaklan i što si svojom krvlju iskupio Bogu ljude od svakog plemena i jezika i naroda i narodnosti, 10 i učinio ih Bogu našemu carstvom i sveštenicima i oni će carevati na zemlji.(Jovan 11:41) – "Oče! Hvala Ti što si me uslišio. A ja znadoh da me svagda slušaš; nego rekoh naroda radi koji ovde stoji, da veruju da si me Ti poslao." (moje isticanje) 103

Dragi čitaoče, još jednom pažljivo obrati pažnju na Jovana 3:36: "Ko veruje Sina, ima život večni; a ko ne veruje Sina, neće videti život, nego gnev Božji ostaje na njemu". Jednom sam čula bombastičnu propoved tv-evangeliste: "Ako ne prihvatite Isusa Hrista kao Boga, vi odbacujete jedinog Boga koji postoji!" Zaista! Po Jovanu 3:36, ako ja odbacim Sina – Božjeg sina – navućiću Božji bes. Po ovom stihu, Isus je Sin Božji, ne Bog. Ali smo ja i slični meni osuđivani zato što verujemo tim rečima. Da li se u ovom stihu kaže da moramo da verujemo da je Sin zapravo Bog? Apsolutno ne! Zar ovaj stih ne govori jasno da Bog ima Sina, i da mi ne treba da ga odbacimo? Koga? Sina Božjeg! Šta je misteriozno u vezi ovog stiha – u šta ja ne verujem? Šta mi je promaklo? Ali bez brige, sigurna sam da su trijadolozi pronašli način da izvrnu eksplicitne reči Božje. "Jelo je moje", rekao je Isus, "da izvršim volju Onog koji me je poslao, i da svršim Njegov posao" (Jovan 3:34). Što se tiče mlade dame u mojoj crkvi koja je izjavila da ne može da podnese da Isusa ne smatra Bogom, ne mogu da se ne zapitam kako ona opravdava te stihove. Da li ona i njena braća trijadolozi jednostavno odbacuju jasne reči Boga i Isusa Hrista? Da li se pretvaraju da oni ne postoje, ili da nemaju kredibilitet? Očigledno! Ali naposletku, verujem da ona i slični njoj poveravaju svoje poverenje njihovom voljenom svešteniku, tradiciji i crkvenim doktrinama kojih su sveštenici "obavezni" da se pridržavaju. A ukoliko on ima doktorat iz teologije, utoliko bolje. Sigurno taj "pergament" potvrđuje da je njegovo znanje sigurno i neosporno. Ova jako obmanuta žena je klasičan primer hrišćanina kome je potpuno ispran mozak i odustala je od svoje slobode i iskrene namere da otkije istinu u Božjim rečima. Očigledno je odavno prestala da sama logički razmišlja.

Braćo, molim vas da prihvatite mudrost reči Anthony Buzzard-a:

Najvažnija činjenica, koja se često zanemaruje, je da Isus izjednačava pravu veru sa verovanjima u njegove izreke i reči. "Ko moju reč sluša i veruje Onome koji je mene poslao, ima život večni, i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život" (Jovan 5:24). Ovo insistiranje na porukama i učenju Isusa, koje je takođe veoma naglašeno u sinoptičkim jevanđeljima, nas upozorava da ne razdvajamo Isusa od njegovih reči, time sebi gradeći sliku drugačijeg Isusa. Jovan prenosi Isusove reči govoreći "Koji se odreče mene, i ne prima reči moje, ima sebi sudiju: reč koju ja govorih ona će mu suditi u poslednji dan" (Jovan 12:48). 104

Odlomak iz: Isus nije bio trijadolog

Okrutna je nepravda, činjenica da danas crkve prete gubljenjem spasenja svakome ko dovodi u pitanje trijadološko božanstvo Isusa. Bog nas nije začikavao dvosmislenostima, nejasnoćama i argumenti ma koji zahtevaju cepidlačenje u vezi svog identiteta. Biblija treba da bude naša vodilja kao što je usklik protestantizma. Zašto ne rešimo dvosmislenost jednom za svagda tako što ćemo jednostavno reći da ju je Isus rešio umesto nas? Veoma je nepošteno nekome dati Bibliju, beleške Isusovih učenja, a zatim tvrditi da se trojni crkveni Bog lako identifikuje kao Bog Isusa i apostola. Pavle je rekao "Bog je jedan" (Galatima 3:20). Trojstvo dodaje još dva Boga.

Odlomak iz: Doktrina Trojstva

Hrišćanstvo, identifikujući istinu sa verom, mora učiti – i kada se pravilno razume, zaista uči – da je svako izvrtanje istine nemoralno. Hrišćanin koji ima veru ne mora se plašiti činjenica. Hrišćanski istoričar koji povlači granice svog istraživanja u bilo kom trenutku, priznaje granice svoje vere. 105

Većinu hrišćana bi iznenadile implikacije opažanja rimokatoličkog naučnika W.E. Addis-a. Komentarišući religijska previranja izazvana pokušajem da se uvede ideja da je Bog više od jedne osobe, on kaže:

Većina hrišćana, kada bi ih ostavili na miru, bili bi zadovoljni starim verovanjem u jednog Boga, Oca, i ne bi imali poverenja u "razdvajanje", kako je to nazvano, putem koga je jedno božanstvo Oca prošireno na božanstvo Oca i Sina... "Svi jednostavni ljudi", piše Tertulijan, "od kojih nisu svi neobrazovani.. se plaše `podele`.. Oni smatraju da proglašavamo dva ili tri boga".106

Učinjeni su ogromni napori da se životi poznatih verskih vođa prikažu što je svetije moguće u nadi da će to dati kredibilitet njihovim doktrinama i sistemu verovanja koji su ostavili u nasleđe potomcima. Neki hrišćanski pisci tvrde da je Trojstvo već bilo duboko ukorenjeno u hrišćanskim krugovima u vreme pisanja Novog Zaveta. Pisci Novog Zaveta, stoga, nisu imali potrebe da drugačije govore o Trojstvu, osim na indirektan način. Ono je, navodno, bilo toliko široko prihvaćeni deo crkvene tradicije da nisu smatrali za shodno da zabeleže ono što će biti najdramatičnija od promena koje su zadesile religijske zajednice u prvom veku. Drugi pisci, koji beleže isti teološki događaj, ne slažu se sa tim. Oni ukazuju na krvavu vekovnu borbu između hrišćana, u kojoj je hiljade ljudi izgubilo živote, koja je prethodila kanonizaciji Trojstva kao hrišćanske dogme,, više od tri stotine godina posle smrti osnivača hrišćanstva. 107

Trijadolozi ne mogu da navedu ni jedan pasus iz Biblije u kome se doktrina Trojstva jasno izražava. Ukoliko reči osnivača hrišćanstva prihvatimo kao glavnu vrednost, verovanje u Trojstvo podriva ključnu tačku svake istinite religije – verovanje u Boga koji je jedno, nedeljivo biće. Pre svega moramo uzeti u obzir "prvu od svih zapovesti" da "čujemo" i verujemo u Boga Izraela koji je "jedini Gospod" (Marko 12:29). Pavle prati Isusa kad kaže da je Otac jedini Bog (1. Kor. 8:4,6). 108 (isticanje moje).

Da li smo se iscenjkali za još jednog Boga?

Drugi su govorili da, ako je Otac stvorio Sina, to znači da je postojalo vreme kada Sin nije postojao. Odluka u Nikeji 325. i kasnije na saboru u Halkedonu 451. godine u isto vreme proglašava Isusa i "pravim Bogom od pravoga Boga" i potpunim čovekom. Tehnički izraz za ovu kombinaciju prirode je "hipostaza", doktrina jedinstva božanske i ljudske prirode u Hristu po kojoj dve prirode sačinjavaju jednu osobu. Ideja da je Hrist u isto vreme potpuno Bog i potpuno čovek je, međutim, suviše autokontradiktorna.

Mučni detalji spora o Hristovom identitetu se mogu naći u svakom standardnom udžbeniku crkvene istorije. Bitka se vodila oko prirode Mesije. Kako se njegova ljudskost može slagati sa danas duboko ukorenjenim stavom da je on takođe bio bog? I kako se, budući da je Isus iz jevanđelja nesumnjivo bio posebna osoba u odnosu na Oca, može izbeći prelazak na politeizam? Ta debata, iako je dogmatski rešena na crkvenim saborima, nikada nije stvarno razrešena. I laici i sveštenstvo širom hrišćanskog sveta nastavljaju da imaju probleme sa očigledno kontradiktornim terminima u sabornim odlukama, da ne pominjem igru zbunjujućih reči koje su korišćene u diskusiji. Kako dve posebne osobe (što očigledno jesu u Novozavetnim spisima), Otac i Sin, oba potpuna božanstva, u stvarnosti sačinjavaju samo jedno božanstvo? Obično je bilo bezbednije prihvatiti da je to jednostavno tako. 109

Dvesta pedeset godina kasnije britanski sveštenik, koji nije bio konformista,  video je kako rulja u Birmingemu spaljuje njegovo životno naučno delo. On je bio žrtva vatre koja je potpaljena odlukom Nikejskog sabora da suzbije sve koji mu se protive. On je verovao da je Bog samo jedna osoba, a da je Isus smrtni čovek, što je suprotno odluci Konstantinovog sabora. Ovaj briljantni naučnik i sveštenik, nastavnik grčkog i hebrejskog jezika, je došao do zaključka da se mnogo toga što se predstavlja kao hrišćanstvo ne može potkrepiti pomoću Biblije. Bio je napadnut zbog svojih pogleda. Pobunjena rulja je uništila njegov dom, biblioteku, laboratoriju, papire i kapelu. Iako je čvrsto branio Bibliju od svih koji su je napadali i kritikovali, njegove kolege sveštenici su ga anatemisali zbog njegovog odstupanja od prihvaćenih verovanja.

Šta su ovi, i mnogi drugi, ljudi koji su platili životima, pronašli u Bibliji, pa su došli do drugačijih zaključaka o prirodi Boga. Zašto je to uverenje bilo toliko jako da su bili spremni da se odreknu svega? Zašto su se verske vođe osetile toliko ugroženim da su morali da kažnjavaju svoje protivnike tako što su ih ubijali? Zašto, čak i sada, u mnogim krugovima, svako pitanje o Trojstvu pokreće toliku uzbunu? 110

Na žalost, istorija se često piše iz ugla posmatrača, posebno istorijska pitanja koja se posmatraju iz uske sekularne ili religijske perspektive. Proučite život osnivača bilo koje religijske grupe, pročitajte njegovo viđenje u knjigama i časopisima koje pišu sekularni pisci. Zatim proučite isti život iz autobiografije ili reči vernih sledbenika. Malo je sličnosti, osim po par pitanja i manjih neizbrisivih statističkih podataka. Uzevši u obzir vremensku distancu, razvija se veliki jaz između istorijske istine i kanonizovane verzije istine. Potrebna je veština da se prikrije tamna strana života osnivača religijskih grupa kao što su, na primer, Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana (Mormoni - Joseph Smith) i prezbeterijanaca (John Calvin). 111

Obratite pažnju na sledeći odlomak iz Jedan Bog i jedan Gospod

Iako je istina mnogo vrednija od tradicije, zagovaranje tradicije je snažno. Postojalo je mnogo "jeretičkih" stavova, zato što je doktrinu Trojstva teško objasniti ili artikulisati na takav način da se spreče takvi "nesporazumi". Ovo priznaju Thomas Morris i Adolph Harnack koji piše: Na žalost, ovu trijadološku teologiju, koju toliko važna za hrišćanstvo, je veoma teško detaljno formulisati bez upadanja u neku od zamki, kao što će otkriti čitaoci Augustine's de Trinitrate. 112

Ovde moramo naglasiti da je uklanjanje iracionalnih osnova trijadološke ortodoksije ključ uspostavljanja vere bazirane na logici i istini, što je rezultovalo time da su Socinijanci zastupali svoje stavove racionalnim ubeđivanjem umesto zastrašivanjem i političkom dominacijom kroz svetovne vlasti, kao što je toliko često bio slučaj. Mi verujemo da je nerazumljiva doktrina Trojstva dovela današnju crkvu do toga da se nalazi na klimavim i iracionalnim temeljima. Kao i u prošlosti, ovaj mit se održava, neubeđivanjem, već zastrašivanjem i silom. 113

Profesor Buzzard komentariše sudbinu Migela Serveta:

Migela Serveta su Džon Kalvin i drugi spalili na lomači 1553. godine. Nepojmljivo je da se hrišćani međusobno ubijaju u Isusovo ime. To je bio bezumni akt brutalnosti proizašao iz slepila onih koji podržavaju ubijanje zbog doktrine.

Serveto, koji je imao obrazovanje iz katoličke religije, prava i medicine se zgrozio nad pompom i obožavanjem koje je uživao Pontifeks u Rimu. Pošto je pao pod uticaj rane reformacije, Serveto je nastavio svoje energično proučavanje Biblije i postao prvi protestant koji je napao doktrinu Trojstva. Njegovi spisi nesumnjivo pokazuju da je bio veoma obrazovan i da je odlično poznavao hebrejski i grčki jezik. On je izjavio, na emotivan, čak i grub način, da je katolička dogma o tri božanske osobe u Bogu plod mašte, čudovište napravljeno od nespojivih delova, metafizičkih delova i filozofskih abstrakcija. Optužbe su privukle pažnju Kalvina koji je izjavio da je Serveto zaslužio da mu se utroba iščupa i raskomada. (isticanje moje).

Serveto je osetio punu silinu brutalnog Kalvina. Pošto je iskusio okrutno mučenje i ponižavanje, spaljen je na lomači sa svojom poslednjom knjigom vezanom lancem za bedro. Pošto je molio dželata da ga ne muči dugo, na vatru je bačena gomila sirovih hrastovih grana. Dugo se mučio, vičući prodornim glasom, "Isuse, Sine večnog Boga, smiluj mi se!" Najzad su se neki od posmatrača smilovali i bacili na njega baklje da mu skrate muke.

Tako se završio život briljantnog čoveka koga je proučavanje Biblije dovelo u sukob sa moćnim protestantskim reformatorom iz 16. veka. Vreme nije uspelo da izbriše ovu mrlju sa hrišćanstva.114 Draga braćo, ukoliko želite da pročitate više o ovom stravičnom incidentu, preporučujem knjigu Out of the Flames od autora Lawrence i Nancy Goldstone.

U čemu je razlika između Nabukodonosora koji je tri mlada Jevrejina bacio u furunu zato što nisu obožavali njegovog Boga i Kalvina koji je naredio da se 1553. godine spali ovaj unitarni hrišćanin zato što nije prihvatio Kalvinovog "ortodoksnog" Boga? "Pokloni se ili gori" je izgleda zajedničko za oba događaja.115

1550. godine Joan Boucher, vojvotkinja od Kenta, i jedna od dvorskih dama, je optužena za jeres – neki stav suprotan inkarnaciji. Ona je bila posvećeni proučavalac Biblije, i jedna od onih koji su prohvatili Tyndale-ov zabranjeni prevod Novog Zaveta na engleski jezik, čineći sve da ga popularizuje, čak je nosila i primerke na dvor ispod širokih suknji, kao krijumčar. Bila je toliko poznata na dvoru da je mladi kralj Edvard VI u prvi mah odbio da potpiše nalog za njeno smaknuće, ali je to ipak uradio na insistiranje nadbiskupa Cranmer-a. Budući da je bila hrabra žena, govoreći na sudu, podsetila je svoje sudije da su već jednom morali da pređu iz katolika u protestante, i da će na kraju doći do onoga za šta je optužuju kada pročitaju Sveto Pismo i razumeju ga.  A u Smitfildu, kada je sveštenik koji je stajao pored lomače pokušao da je preobrati, rekla mu je da je ostavi na miru i ode kući da čita Bibliju. Tako se završio njen život. 116

Jedan od heroja reformacije, zaista veliki mučenik u hrišćanskoj istoriji i čovek koji je naglašavao jedinstvo Boga, je bio Francis David iz Transilvanije. Iako mu je kralj Stephen Bathory zabranio da propoveda u njegovoj zemlji, Francis David je prekršio kraljevsko naređenje i završio svoju poslednju propoved rekavši u suštini: "Šta god ljudi govorili, jednog dana će postati jasno da je Bog jedan". Suđeno mu je za jeres i osuđen je na doživotnu robiju. Umro je pet meseci kasnije u tamnici obližnjeg zamka. Jedan od kalvinističkih sveštenika je tokom dugog govora na Davidovom suđenju zahtevao od kralja smrtnu kaznu preteći mu Božjim besom ako ne pristane.

Zarad Isusovog jevanđelja moramo ukloniti ovu nebiblijsku doktrinu. Svet je duboko podeljen oko toga ko je Bog zaista. Teškoće sa kojima se ljudska rasa suočava su primarno religijske prirode. Milioni jevreja i preko milijardu muslimana je odbijeno ovim čudnim učenjem da je Bog tri u jednom. Ono stvara veliku prepreku i kamen spoticanja ovim dragocenim ljudima pri sticanju pravog saznanja o istinitom Bogu iz Biblije. – Greg Deuble

Isusovo iskušenje

Đavo je tačno znao ko je Isus. I, nemojte se varati, njegov primarni cilj je bio da svrgne "drugog Adama". Zaista, Isusov neuspeh bi doneo đavolu drugi "trofej": celo čovečanstvo zauvek pod đavolom. Ja verujem da iskušenje predstavlja snažan dokaz svakom hrišćaninu koji racionalno razmišlja, đavo iskušava Boga! Šta ćemo sa pasusom iz Biblije koji kaže da se Bog ne može kušati (Jakovljeva 1:13)? Naravno, Trijadolozi će reći da je, pošto je on Bogočovek, njegova potpuna ljudskost – smrtno biće – bilo kušano. Ali ako je, po dvojnoj prirodi, Isus 100 procenata čovek i 100 procenata božanstvo, ljudsko biće (takođe 100 procenata božanstvo) moglo biti kušano? Činjenica da je Isus, uz pomoć Svetog Duha, prevažišao iskušenje je krunski dokaz da i mi takođe uz pomoć Svetog Duha, možemo pobediti iskušenje. Da je Isus bio Bog i samo se pretvarao da je nadmudrio đavola, šta je onda poenta? Vrlo važno! Kakve koristi mi imamo od znanja da se isus, budući da je Bog, pretvarao da je kušan? Da li to treba da nas impresionira? Mi nismo bogovi! Mi smo grešni ljudi podložni svim iskušenjima poznatim ljudskoj prirodi, a to, moja draga braćo, podrazumeva dosta toga. Ovde trijadolozi, opet, rade ono što najbolje umeju, izvrću reči i pomoću dvosmislenosti pokušavaju da prodaju nebiblijsku teoriju kao biblijsku činjenicu. Nesreća se ne sastoji toliko u njihovom nerazumljivom žargonu, već u tužnoj istini da je toliko dobrih i vernih hrišćana namamljeno da im veruje!

Prvi Adam i poslednji Adam

Generalno govoreći, "grešiti" biblijski znači oglušiti se o Božju volju. Da je Isus bio "Bog", on ne bi mogao da ne posluša "Boga" zato što je njegova volja, po definiciji, Božja volja. Trijsdolozi će tvrditi da je iskušana njegova ljudskost, a ne njegovo "božanstvo". Ova doktrina "dvojne prirode" ima za cilj da ga zaštiti od svake tvrdnje da je zgrešio na bilo koji način. Ali to teološko sredstvo stvara ozbiljan problem: razbija logičku paralelu između prvog Adama i poslednjeg Adama. Adam nije imao "dvojnu prirodu" ili "božansku prirodu" koja je umanjivala mogućnost da on bude iskušan. Da je Hrist imao dvojnu prirodu, a Adam nije, tada Hrist ne bi mogao biti "poslednji Adam". Adam je imao potpunu ljudsku prirodu, Božju zapovest i slobodan izbor da li će je poslušati ili ne. Činjenica da je Bog Adama napravio direktno iz zemlje i govorio neposredno sa njim ga nije sprečilo da zgreši. Slično, činjenica da je Bog stvorio život u Marijinoj utrobi i ON imao ličan odnos sa svojim Sinom, Isusom, takođe Isusa nije sprečavalo da teoretski greši. On je, takođe, imao, potpuno ljudsku prirodu, Božju zapovest i slobodan izbor da li će je poslušati ili neće. Za razliku od Adama, Isus je odabrao da posluša. 117

Hrist, premudrost od Boga

Šta Sveto Pismo govori o Svetom Duhu i premudrosti od Boga? Mudrost dolazi putem Svetog Duha: " Nego govorimo premudrost Božiju u tajnosti sakrivenu, koju odredi Bog pre sveta za slavu našu ... A nama je Bog otkrio Duhom svojim; jer Duh sve ispituje, i dubine Božije. Jer ko od ljudi zna šta je u čoveku osim duha čovečijeg koji živi u njemu? Tako i u Bogu šta je niko ne zna osim Duha Božijeg. Jer ko pozna um Gospodnji da Ga pouči? A mi um Hristov imamo" (1. Korinćanima 2:7,10,11,16). Isus "posta premudrost od Boga i pravda i osvećenje i izbavljenje" (1. Korinćanima 1:30). "A kad se navrši vreme, posla Bog Sina svog Jedinorodnog, koji je rođen od ženei pokoren zakonu, da iskupi one koji su pod zakonom, da primimo posinaštvo. I budući da ste sinovi, posla Bog Duha Sina svog u srca vaša, koji viče: Ava Oče! Tako već nisi rob, nego sin; a ako si sin, i naslednik si Božji kroz Isusa Hrista" (Galatima 4:4-7). "I uklonivši njega podiže im Davida za cara, kome i reče svedočeći: Nađoh Davida sina Jesejevog, čoveka po srcu mom, koji će ispuniti sve volje moje. Od njegovog semena podiže Bog po obećanju Izrailju spasa Isusa" (Dela 13:22-23). "Kad se navrše dani tvoji, i počineš kod otaca svojih, podignuću seme tvoje nakon tebe, koje će izaći iz utrobe tvoje, i utvrdiću carstvo njegovo" (2. Samuilova 7:12). "Nego će tvrd biti dom tvoj i carstvo tvoje doveka pred tobom, i presto će tvoj stajati doveka" (2. Samuilova 7:17). (isticanje moje)

NIV str. 435: "Kroz Isusa Hrista se ovo obećanje konačno ispunjava (videti Marka 1:1; Jevrejima 1:5 i beleške)."

Marko 1:1: "Početak jevanđelja Isusa Hrista Sina Božjeg."

Jevrejima 1:5: "Jer kome od anđela reče kad: Sin moj ti si, ja te danas rodih? I opet: Ja ću Mu biti Otac, i On će mi biti Sin."

Izazov za poštenje

Sledeći odlomak potiče iz nove knjige Anthony Buzzard-a Isus nije bio trijadolog: Tom Harpur, autor knjige U Hristovo ime se priseća razgovora sa iskusnim članom crkve koji je primetio da nije razumeo skoro ništa od učenja koja se pominju u crkvi. Harper zatim primećuje: zapravo, veoma malo propovednika pruža razumljivo tumačenje bilo doktrine Trojstva, bilo doktrine Inkarnacije, odnosno tvrdnje da je Isus potpuno čovek, a ipak potpuno Bog. Oni ponavljaju formule koje su načinjene u četvrtom i petom veku, uz mnogo svađe i ogorčenosti... Te formule.. podižu nepremostivu barijeru za svakoga ko bi inače postao Isusov sledbenik u naše vreme... Doktrina Trojstva se jednostavno ne može pronaći nigde u Bibliji... kao pobožan Jevrejin (Pavle) bi bio šokiran i uvređen tom idejom. Harpurovo istraživanje ga navodi da poveruje "da veoma malo sveštenika prenosi ono što su naučili u teološkim školama o savremenim tumačenjima Biblije... Svakako je došlo vreme za više iskrenosti na propovedaonici."

Anthony Buzzard govori da se Isus iz popularne vere i tradicije ne poklapa sa biblijskim Isusom koji je obožavao jednog Boga Izraela. treba da izbegavamo "bajku" o pseudo-spasitelju koji je uzurpirao mesto Božjeg Mesije. Kruna našeg udruženog napora da vratimo istorijskog Isusa će biti povraćaj Isusove i biblijske teologije, da je Bog jedna osoba, Otac.

Sama činjenica da neko ide u crkvu i ponaša se na pobožan način ne mora obavezno značiti da je ta osoba hrišćanin ili hristolika osoba. Fariseji mnogima mogu izgledati pobožno, ali kada svetlost Isusa Hrista obasja skrivena mesta u njihovim srcima, zlo u njima se jasno vidi. Mi tvrdimo da kada hrišćani proganjaju, muče i ubijaju one čiji je jedini "zločin" to što imaju drugačije verovanje o Gospodu Isusu Hristu, njihova dela otkrivaju zlo i mržnju u njima koji su skrveni ispod lažne pobožnosti.118 – Jedan Bog i jedan Gospod

Sledeće poglavlje sadrži odlomke iz divne rasprave, koju je napisao Dan Mages, pod naslovom "Intelektualna iskrenost i autentičnost među Božjim ljudima", za koju mislim da je briljantno delo. Dan je jasno i pronicljivo dotakao oblasti kojima svaki hrišćanin treba da posveti iskreno i nepristrasno samoispitivanje.

102 Anthony Buzzard, The Doctrine Of the Trinity, str. 152 
103 One God & One Lord, str. 66-67 
104 Anthony Buzzard, The Doctrine of the Trinity, str. 333 
105 Isto, str. 137 Quote from: Paul Johnson, A History of Christianity, 1976 
106 Anthony Buzzard, The Doctrine of the Trinity, str.93 
107 Isto, str. 138 
108 Isto, str. 299 
109 Anthony Buzzard, The Doctrine of the Trinity, str. 286 
110 Isto, str. 286-287 
111 Isto, str. 137 
112 One God & One Lord, str. 421 
113 Isto, str. 406 
114 Anthony Buzzard, The Doctrine of The Trinity, str. 148-150 
115 Focus On The Kingdom, 2006 
116 Brooke Herford, Unitarianism in England, 1888, str. 79 
117 One God & One Lord, str. 36 fusnota 15 
118 Isto, str. 111