Da li je Sveti duh Osoba?

Većina hrišćana veruje u Trojstvo jer je upravo to ono što propoveda njihova crkva. Tu stoji da je Bog jedna suština koja se sastoji od tri jednake i podjednako večne Osobe: Oca, Sina i Svetoga duha. Dakle, Sveti duh se smatra punopravnom Osobom.

Crkva nije oduvek verovala u ovo. Tokom drugog i trećeg veka nije postojao koncenzus među crkvenim ocima, takozvanim apologetama, u vezi sa konstitucijom Svetoga duha. Većina to nije smatrala važnim. Zapravo, među Hrišćanima je postojala široko rasprostranjena fluidnost ideja u vezi sa Svetim duhom. Istaknuti crkveni istoričar Philip Schaff je izneo svoje zapažanje: ,,Doktrina Svetog duha nije bila u velikoj meri oformljena a sve do sredine četvrtog veka nije bila ni predmet posebne kontroverzije.“

Kako u apostolskoj tako i u nikejskoj veri stoji ,,Ja/Mi verujemo ... u Svetoga duha.“ Usled ove sažetosti, apsurdno je to što nas kasniji trijadolozi uveravaju da osoba mora da veruje u Svetog duha kao zasebnu osobu kako bi bila hrišćanin.

Arijansko-nikejska kontroverzija iz četvrtog veka izvršena je uglavnom na grčkom jeziku. Sve tri sukobljene strane složile su se da je Duh posebna hipostasis (substanca) odvojena od Oca i Sina. Arije je proglasio da se suština Duha razlikuje od suštine Oca i Sina. Evsevije, crkveni istoričar, rekao je da je Duh po suštini inferioran duhu Oca i Sina, ,,treća moć“ i ,,treći u rangiranju“ u odnosu na njih.

Jannes Reiling poredi biblijsko učenje o Božijem Duhu sa gore navedenim viđenjem i sa pravom tvrdi: ,,U Bibliji ni ruah ni pneuma nisu upotrebljeni kao božanska imena. Oni nisu obožavani kao božanska bića. Stari zavet ne predstavlja duha kao božansko biće koje je povezano sa Bogom a ipak zasebno od njega. On uvek funkcioniše kao posrednik između Boga i čovečanstva... U Novom zavetu duh nije zamišljen kao božansko biće (hipostaza) već kao instrument božanske radnje ili otkrivenja.“

James Dunn o Starom zavetu kaže:,,Duh božiji predstavlja način da se o Bogu govori kao o nekom ko ispunjava svoju svrhu u svetu kroz ljude.“ On dodaje: ,,Duh božiji u Judaizmu predstavlja moć Božiju. On o spisima Jovanovim i Pavlovim u Novom zavetu kaže: ,,Ideja o Božijem duhu kao o moći i prisustvu ... ta misao je dobro ustanovljena ... Međutim, ne postoji ništa o Duhu kao entitetu koji je u bilo kom smislu nezavisan od Boga, božanska hipostaza.“

Prateći jevanđelja, Novi zavet često opisuje Isusa kako sedi pored Boga Oca na svom nebeskom prestolu ali nikada ne pominje da to isto čini i Sveti duh. Ako je Trojstvo istinito, zar ne bi trebalo da bude tri prestola u raju? Netrijadološki teolog Ellen Flesseman-van Leer kaže da Sveti duh nije entitet koji je nezavisan od Boga, već dokaz Božijeg aktivnog prisustva u svetu.“

Apostol Pavle pominje i Boga Oca i Isusa Hrista u uvodnom delu svojih 10 novozavetnih pisama (pod pretpostavkom da ih je on napisao), međutim, ne pominje Svetog duha. Ovo nas navodi da pomislimo da Pavle nije smatrao Duha Osobom.

Jedan od razloga zašto trijadolozi misle da je Sveti duh u potpunosti zasebna Osoba  jeste to što se u engleskim prevodima Biblije ,,Holy Spirit“ (Sveti duh) piše velikim slovom kada se radi o Bogu. Međutim, hebrejski i grčki jezici nisu imali mala i velika slova kada su napisani najraniji biblijski rukopisi. Takva upotreba velikih slova predstavlja puko tumačenje prevodioca  koji su bili trijadolozi. Nasuprot tome, Jevreji nisu pisali reči ,,sveti duh“ ili ,,duh“ jer nisu mislili da se radi o Osobi.

Većina hrišćana takođe misli da je Sveti duh Osoba jer se u skoro svim verzijama Biblije Duhu pripisuju lične zamenice. Najbolji biblijski primer je "on" kada Isus uči o Svetom duhu u Jovanu 14-16. Ali pol, koja ova zamenica na grčkom ima je nebitna. Zamenice koje se pripisuju Svetom duhu na engleskom on (engl. he) ili ono (engl. it) je teološka odluka. Isto važi i za zamenicu ekeinos.

U vezi sa primenom ličnih zamenica na Svetog duha, binitarijanac C.F.D Moule kaže: ,,pozivanje na Sveto pismo ... ne dokazuje ništa što se tiče večnog ,,bića" Duha. Ono nam jedino pokazuje da je ,,Duh" reč koja označava ličnu aktivnost Boga." Moule zaključuje: ,,činjenica da je Duh način kojim je lični Bog prisutan ne izgleda da sama po sebi podrazumeva priznavanje Duha kao suštinski ličnog; ... bezrazložno je insistirati na upotrebi lične zamenice" za Svetog duha.

Još jedan od razloga zašto većina hrišćana misli da je Sveti duh Osoba jeste taj što Biblija može da personifikuje Svetog duha baš kao što to čini sa Božijom rečju ili Mudrošću. Kada se kaže da je Sveti duh uradio nešto, poput govora, to ne treba da bude shvaćeno tako da se radi o nekoj ličnosti. Isus je jednom rekao: ,,mudrost Božija je rekla ,,Poslaću im proroke i apostole.““ Najbolji primer iz Starog zaveta jeste personifikacija mudrosti u Knjizi izreka, u stihovima 8-9:6.

Trijadolozi Karl Rahner i Murray Harris tačno priznaju da Novi zavet nikada ne identifikuje Svetog duha kao Boga. I neki trijadolozi pogrešno misle da se upravo o tome radi u stihu 5:4 Dela apostolskih.

Biblija podučava da je čovek tročlano biće koje se sastoji od tela, duše i duha. Pošto je Bog stvorio ljude po svojoj slici (Postanje 1:26-27), čovečji duh mora da odgovara Božijem. C.F.D Moule kaže: ,,postoji određeno srodstvo između Boga i čoveka – između Duha i duha.“ Da, i od stvaranja treba imati na umu to da je Duh božiji Bogu ono što je duh čovečji čoveku. Pošto čovečji duh nije osoba na način na koji mi modernisti shvatamo pojam osobe, ni Božiji duh to ne može da bude. Sveti duh je Duh Oca (Matej 10:20; Marko 13:11).

U mojoj knjizi, Restitucija Isusa Hrista, posvećujem 14 strana pa sve do dodatka ,,Prirodi Svetoga duha“ pri čemu citiram 25 učenjaka i njihove radove kao i 5 crkvenih očeva. 

Ovaj članak je od Kermit Zarleya (Servetus the Evangelical). Na njegovoj internet prezentaciji  – www.servetustheevangelical.com – možete da pročitate 50 članaka na engleskom jeziku. To su isješci iz njegove biblijsko-istraživačke knjige koja ima 600 stranica sa naslovom: The Restitution of Jesus Christ (2008)