Ko ili šta je Sveti duh?

,,Konvencionalna koncepcija Svetog duha kao zasebne i drugačije Božanske osobe je nešto što je nastalo. To nije bilo verovanje ranog hrišćanstva.“ Basil Wilberforce, D.D.

Da li Sveti Duh ima duha? Bog ima duh; Isus ima duh. Ako je sveti duh "treća osoba"kao što to Trijadolozi propovedaju, "On", onda bi nam sigurno Sveto Pismo dalo saznanja o njegovoj ličnosti i položaju jednakim sa položajem Boga Oca i Sina Njegovog pomazanog, Isusa Hrista. Sveti Duh nije osoba, ali Božiji duh na krštenju Isusa predstavljen je kao golubica; možda radi vizuelnog efekta, ne znam, ali jasno je da je on pod kontrolom Oca, a ne nezavisan od njega. Drugi vaseljenski sabor održan 381. godine ove ere, doneo je odluku da je ,,On” osoba koja je odvojena i različita od Oca i Sina. Ipak, kako bi imali Trojstvo oni su morali da imaju ,,trojicu”, pa i da idu u korak sa vekovima starim paganskim verovanjima. Objavljeno je da se ova trojica razlikuju ali su podjednaki. Štaviše, oni svi čine jednog Boga! Lično verujem da je ovaj apstraktan konsenzus klasičan primer ispiranja mozga i uspešnog ubeđivanja onih koji sebe nazivaju hrišćanima da ... na vrbi rađa grožđe, da nikada neće umreti ili morati da plate porez!

Kada je na veronauci za žene u mojoj crkvi otpočelo proučavanje Trojstva, na prvom času tema je bila Sveti duh.

Mislila sam da je prilika da diskutujemo i da ako je moguće utvrdimo ko ili šta je Sveti duh. Ova tema nije svima jasna. Mislila sam da bi bilo prikladno da se diskutuje o ovoj zbunjujućoj temi kao što je na nama hrišćanima da dođemo do razjašnjenja. Bez sumnje u jednom trenutku u našim hrišćanskim životima pitali su nas da objasnimo identitet Svetog duha. Gde sam pogrešila? Na prethodnim časovima veronauke jedna od učenica mi je žustro i ubedljivo rekla da je Sveti duh ,,Osoba”! Čak je citirala sledeći stih kako bi dokazala to: ,,A tako i Duh pomaže nama u našim slabostima: jer ne znamo za šta ćemo se moliti kao što treba, nego sam Duh moli se za nas uzdisanjem neiskazanim” (Rimljanima 8:26). Hajde i da razmotrimo stih 34 istog poglavlja: ,,Ko će osuditi? Hristos Isus koji umre, pa još i vaskrse, koji je s desne strane Bogu, i moli za nas?” Na osnovu ovih stihova, smatram da nisam preterala kada sam predložila da malo bolje razumemo identitet, a ne samo svrhu Svetog duha i način na koji ,,to” utiče na naše živote. Očigledno je moj predlog predstavljao izazov za veroučitelja i nažalost su me odbili. Odbacili su moj predlog. Sledeće nedelje su me pozvali nasamo i rekli da ne kažem ništa što se protivi crkvenoj doktrini. U čemu je bila svrha proučavanja Trojstva ako nikom nije dozvoljeno da postavlja pitanja koja se tiču te očigledno problematične teme? Vrlo brzo mi je postalo očigledno: te drage hrišćanke ne bi dobile dozvolu da priđu diskusiji ili učenju o ičemu što se tiče porekla ili kontroverzne istorije Trojstva ili čak da se zajedno slože oko definicije. Da li je Bog tri-u-jedan, jedan-u-tri, ili 100% Bog, 100% Čovek? Žao mi je što znam da će one napustiti ovaj trogodišnji tečaj veronauke a da pri tom nisu nimalo unapredile svoje ionako oskudno znanje. Trogodišnji kurs o Trojstvu je osuđen na propast od samog početka, a što je najtužnije one to nikada neće ni shvatiti. Sunce ih obasjava ali su zarobljene u tami od strane onih koji sebe smatraju najsvetijim.

Za sve trijadologe koji veruju da je Sveti duh treća, jednaka i podjednako vena ,,Osoba” u Božanstvu, neka pročitaju sledeće:

Za milione ,"treći član Božanstva "je" Duh ." Zbog veoma lošeg i pogrešnog prevoda na engleski jezik iz latinskog, termin "Sveti Duh" je štampan u milionima primeraka u okviru Biblije Kralja Džejmsa. Sveti Duh se doživljava kao gnev - kao vrsta ,, duhovne suštine ", kao utvara sa kapuljačom, kako lebdi oko Oca i Sina. Bog je opisan kao da ima oči, uši, ruke; telo. Hrist se pojavio u slavi u Jovanovoj viziji, a on je opisao njegovu glavu, telo, oči (Otkrivenje 1:13 - 16 ). Nema pomena o tome kako je treći član Trojstva izgledao, koje je obličje imao, kako je bio obučen... Mi znamo da smo napravljeni po ,,slici Božijoj” (Postanje 1:26,27.).

Ne postoji nigde takav opis Svetoga Duha. Nikada se Sveti Duh ne opisuje kao da ima noge, ruke, šake, torzo, oči ili lice. Od nemačke reči Geist naša engleska reč ,,duh” vodi svoje poreklo. Prvo mesto u Bibliji gde se javlja hebrejska reč Ruah je u Postanje 1:2: ,,A zemlja beše bez obličja i pusta, i beše tama nad bezdanom; i duh Božji dizaše se nad vodom.”

Ako je Sveti duh ,,treća osoba Božanstva”, član ,,trojstva”, onda je Hrist Sin a NE Bog Otac, ali Sin Svetoga Duha! Jasno je da je arhanđel rekao Mariji da će na nju doći Sveti duh; Da je Sveti duh taj koji će obaviti začeće! Ali Hrist je stalno govorio da je on Sin Božiji! NIKADA nije pomenuo ,,treću Osobu” Božanstva! Jasno je da on NIKADA nije nazvao Svetog duha OCEM! Biblija je jasna!

Sveti duh nije osoba ali je moć koja daje život, koja vrši začeće; život, um, priroda, karakter Svetog duha, Oca! Da li se Isus molio pogrešnom Ocu? Ako je Sveti duh OSOBA onda Isus Hrist nikako ne može biti ,,Sin Boga Oca” već ,,Sin Svetoga duha”! Pošto u Bibliji jasno stoji da je Bog Otac Duh i da su duh, život, um, priroda, karakter i moć koji iz Njega proizilaze samim tim Sveti, to se odnosi na duh koji proizilazi iz Oca kao ,,Sveti duh”.

Onda je duhovni vršilac koji je izvršio jedno takvo čudo Sveti duh! NE ,,zasebna osoba” Božanstva već moć koja daje život Svemoćnog Boga Oca!

Isus Hrist nije došao da zatamni svog Oca i da ga učini neshvatljivom misterijom. On je došao da Ga otkrije. Lažna doktrina trojstva vidi zatvoreno Božanstvo i brani da ti ili ja postanemo deca Boga Oca!

Neshvatljiva misterija takozvanog ,,Trojstva” čini da milioni ljudi misle da je Boga nemoguće spoznati; da mu se ne može prići osim putem komplikovanih rituala, da je daleko negde u tami svemira. 

Ali Isus Hrist je došao da otkrije Boga Oca, da objasni svrhu života, da ponudi spasenje onima koji veruju u ono što je on rekao. ,,Zašto me zovete Gospodom, Gospodom, a ne radite ono što ja kažem?” (Luka 6:46).

Da li je Sveti Duh zaista išta drugo do Božija energija, koja inspiriše ljude da obavljaju izuzetne podvige, podstiče hrabrost, daje posebno umetničko umeće ili čudotvorne moći, a posebno kazuje božansku istinu? Nije Božija vitalizujuća, inspirišuća energija i Njegova sveta inteligencija otkrivena i prenesena putem Hrista, od srca srcu, onima koji traže Njega i Njegovu Istinu. Gde god radi Duh, mi prepoznajemo radno prisustvo Boga.217

Odlomak iz Doktrine Trojstva:

 Kada je Jovan apostol u svojim zrelim godinama napisao svoju prvu poslanicu, on je sveo upotrebu reč ,,duh” na aktivnost Božiju i doprinos dat Hrišćanima: ,,Po tom doznajemo da u Njemu stojimo, i On u nama, što nam je dao (deo) od Duha svog. [ek tou pneumatos autou]” (1. Jovanova 4:13). Bog ne daje deo osobe, već meru Njegovog uma i moći. Jovan misli na nešto što se ne može izmeriti, kao što to čini i Petar koji citira pasus koji se odnosi na sipanje iz ,,Mog duha” (Dela 2:17). Osobe, sigurno ne mogu da budu sipane. Ali Bog može da da deo svoje neograničene energije.218

Odlomak iz Jedan Bog i Jedan Gospod

 ,,Utešitelja”, prikladnije prevedenog kao ,,Savetnik”, pominje Isus kako bi ispunio prazninu koju je stvorio otivšavši kod Oca (Jovan 14:12); ,,Ja sam u tebi” (14:20), ,,Ja ću se pokazati” (14:21). Ovim duhom njegov rad sa njima će se nastaviti: ,,Naučiće te” (14:26); ,,Podsetiće vas svega što sam rekao” (14:26); ,,Svedočiće o meni” (15:26); ,,Osudiće svet za krivicu” (U pripremi za suđenje – 16:8); ,,odiće te ka celoj istini” (16:13); ,,On će me proslaviti, jer će od mog uzeti, i javiće vam” (16:14).219

U nedostatku dovoljnog biblijskog opravdanja, ortodoksno viđenje ,,Svetog duha” je u potpunosti oformljeno u IV veku posle Hrista i Apostola, u vremenu uzdizanja neoplatonske filozofije koja je predstavljala apstraktnog Boga ,,van bića”, u kome razne božanske osobe mogu da čine ,,jednu” u ,,sištini”. Ovo je u osnovi bio početak gnostičke filozofije, kojoj su se sa žestinom suprostavljali apostoli prvog veka ali koju su kasnije prigrlili mnogi ,,Crkveni Oci” koji su pomogli da se uspostavi ,,ortodoksija”.

Ako je ,,duh istine” koji se pominje u stihu 14:17 Jovanovog jevanđelja osoba onda je ,,duh greške“ u stihu 4:6 Prve Jovanove poslanice takođe osoba, jer su oni direktno upoređeni. Činjenica je da svaki ,,duh“ predstavlja uticaj ili moć pod kojom osoba postupa, ali ni jedan od ova dva nije osoba sama po sebi.

Stih 2:12 Prve poslanice Korinćanima se direktno suprostavlja ,,duhu sveta“ time što pominje ,,duha koji je od Boga“. Pošto ,,duh sveta“ nije osoba odvojena od ,,sveta“, isto tako ,,duh Božiji“ nije osoba odvojena od Boga. Svako od njih je uticaj koji proizilazi iz izvora koji stvara izvesne stavove, ponašanja ili ,,plodove“.

,,Dah“ Božiji i ,,duh“ Božiji su sinonimi (Jov 4:9; Ps. 33:6; Ps. 104:29 i 30; Jovan 3:8; Jov 27:3). Nezamislivo je da dah Božiji može da bude osoba odvojena od Boga kao što ni dah osobe nije odvojen od iste. Posebno je apsurdno govoriti o jednoj samopostojećoj i večnoj osobi kao ,,dahu“ druge takve osobe.

Kažu da je Bog dao ,,Svetog duha“ ljudima. Božanska ,,osoba“ ne može biti data niti pružena drugoj božanskoj osobi, jer bi to značilo da je jedna pod autoritetom druge. Ako je ,,Sveti duh” jednak Ocu, On ne može biti pod Njegovim autoritetom.

U biblijskoj upotrebi, ,,Sveti duh“ je sinonim terminu ,,Bog“ u stihu 5:3 Dela apostolskih kada Petar kaže da je Ananija lagao ,,Svetom duhu“. U četvrtom stihu on kaže da je lagao ,,Bogu“. Ovo je primer uobičajenog semitskog paralelizma ekvivalentnih termina, i nigde nije očigledno da je Ananija slagao dve osobe. Da je to bio slučaj zar ne bi u četvrtom stihu stajalo da je Ananija lagao ,,Ocu“ umesto ,,Bogu“? Niti je ovaj paralelizam dokaz da je druga božanska osoba rekla da je ,,Sveti duh“ takođe Bog a samim tim i deo tročlanog Božanstva.

,,Sveti duh je ekvivalentan ,,moći Svevišnjeg“, kao što to jasno stoji u stihu 1:35 Jevanđelja po Luki (NIV) drugom upotrebom paralelizma (Luka 24:49; Dela 1:8, 10:38; Rimljanima 15:13. 15:18 i 19; 1 Kor. 2:4 i 5). Kontekst je začeće Isusa Hrista. U stihu 1:18 Jevanđelja po Mateji takođe stoji da je Marija ,,otkrila da je trudna putem Svetog duha“. Međutim, svuda u Novom zavetu se pominje činjenica da je Bog Otac našeg Isusa Hrista. Ako je ,,Bog“ ,,Otac“ a ,,Sveti duh“ takođe otac“ bebe Isusa, postoji potencijalan problem oko očinstva. Trijadologija dovodi do bespotrebne konfuzije uveravajući nas u zasebnu ličnost - ,,Svetog duha“- a ne može da objasni logičan zaključak da prema tom viđenju Sin ima dva ,,Oca“ ili dve zasebne osobe od koje su obe Isusov otac.

Ako Duh ima sposobnost da oseća, da bude samosvesno, zasebno i jedinstveno biće sa ličnošću, onda Isus nije znao ovo ili mu onda nije odao odgovarajuću počast. U stihu 11:27 Jevanđelja po Mateju, Isus uverava da ,,niko ne zna Sina do Otac; niti Oca ko zna do Sin i ako kome Sin hoće kazati.“ Ako je Sveti duh osoba koja se razlikuje od Oca, i ako je On takođe sveznajući i svemoćni ,,Bog“, zar ne bi on takođe znao Oca i Sina?  Isusova izjava onda ne bi bila istinita, zapravo bi bila laž.

Kažu da je duh Božiji deljiv i da ga je moguće raspodeliti. Bog je uzeo duha koji je bio nad Mojsijom i postavio ga nad sedamdesetoricom starešina Izraela (Brojevi 11:17-25). U stihu 2:28 Knjige proroka Joila citira se Petar na dan Duhova, kad kaže da ,,prosuću moj duh“ (Dela 2:17). Kada se bukvalno shvati ovo, Grk kaže ,,nešto malo“ ili ,,deo mog duha“. U fusnoti prevoda koji je izvršio Weymouth stoji ,,bukvalno od mog duha – deo ili porcija.“ Iako mi ne možemo da shvatimo na koji način neka osoba može da bude tako podeljena, mi možemo da shvatimo da duh Božiji, kao snaga Božija, može da bude raspodeljen među mnogima. U stihu 4:13 Prve Jovanove poslanice ova istina odzvanja rečima: ,,Mi znamo da živimo u Njemu i On u nama, jer nam je dao svoj Duh“ (NIV). (moj akcenat).

Duh posreduje za nas (Rimljanima 8:26); Isus Hrist posreduje nama (Rimljanima 8:34) Duha istine, Svetog duha, savetnika (parakletos); imamo zastupnika (zastupnik kod Oca, Isus Hrist pravični (2. Jovanova 2:1)).

U stihovima 3:17-18 Druge poslanice Korinćanima stoji da je Gospod (Isus) ,,Duh“. Njemu je dodeljena sva duhovna vlast i moć kako bi efikasno sprovodio svoju odgovornost kao glava njegovog tela. Ali njegov ,,duh“ je sposoban da vodi i usmerava svoje brojne sluge (2. Korinćanima 12:8-9).

Duh se raspoređuje svakom posebno onako kako on bira (1. Korinćanima 12:11). Gospod Isus prosipa duh (Dela 2:33) i daje ga apostolima, prorocima itd. (Efescima 4:11).

U stihu 7:39 Jevanđelja po Jovanu, Sveti duh nije još uvek dat, a u stihovima 1:4-5 Dela apostolskih, Isus svojim učenicima govori da treba da čekaju ,,dar mog Oca“ koji će doći ,,za nekoliko dana“.

Ako je Sveti duh osoba i ako je On prisutan u Starom zavetu, onda kako je moguće da se o njemu govori kao o nekom ko ,,još uvek nije dat“? Takođe je zbunjujuće razmišljati o tome kako je uopšte moguće dati ,,osobu“; jedini odgovor koji Trijadolozi mogu da daju jeste da je to deo ,,misterije“ Trojstva.

,,Sveti Duh“ (pravilno ,,sveti duh“) koristi se kao sinonim ,,duha Isusovog“ (Dela 16:7; Filipljanima 1:19); ,,duha Gospodnjeg“ (Luka 4:18 itd); ,,duha njegovog Sina“ (Gal. 4:6); ,,duha Isusa Hrista“ (Filipljanima 1:19). U ovoj upotrebi, ,,duh“ je um i moć Isusa Hrista, koji ispunjava i vodi vernike ka volji Božijoj, njegovom Ocu. Od njega zavisi to koliko će ljudi biti pod uticajem da slušaju volju Božiju a da na to ne budu prinuđeni ili zastrašeni.

Prilično je paradoksalno to koliko crkava danas u dvadest i prvom veku nastavlja da se priklanja doktrini koju je stvorio čovek a koja je ustanovljena pre oko 1700 godina pod prinudom, strahom i neznanjem. Koji drugi zakon donešen od strane ljudi tog doba mi nastavljamo da pratimo? Nijedan. SAD su stare 230 godina, Sabor u Nikeji je ustanovljen 325 godina nakon Isusovog rođenja. Za moje 62 godine života, nauka i tehnologija je napredovala više nego cela civilizacija. Poslali smo čoveka na mesec. Naukom može da se odredi pol deteta i pre nego što se ono rodi. Može da se vrši transplantacija organa i da se kloniraju životinje. Tehnologija kompjuterskih čipova je otvorila novi svet. Duže je trebalo da se formulišu vere nego da se rodi nezavisnost naše nacije.

Istražujući ranu crkvenu istoriju, zapazila sam da postoji oko 13 klasifikacija verovanja po pitanju toga ko je Isus Hrist. To je jedno konstantno prepiranje oko različitih crkvenih frakcija, što je i navelo Vladara Konstantina da sazove Sabor u Nikeji i da okonča stalna prepiranja oko prirode Isusa Hrista. Zapanjujuće je razmotriti stalne napretke u nauci i tehnologiji i shvatiti to da i dan danas hrišćanstvo nastavlja da se trvrdoglavo drži religijske dogme koja je ustanovljena u jednom dobu straha, neznanja i vladara željnih moći, na čelu katoličke crkve. Od sabora u Nikeji i Konstantinopolju, bilo je potrebno oko 56 godina da crkveni oci odluče šta će da urade sa Svetim duhom. Ko je bio ,,On“ – crvenokoso usvojeno dete? Malo humora – nemam nameru da hulim. Pitam se da su sabori na kojima su ustanovljene vere ikada bili pod budnim okom TV kamera, novinara, interneta, da li bi onda Trojstvo bilo prihvaćeno kao kamen temeljac hrišćanstva?

Šta bi bilo da su svi ljudi posedovali Bibliju i da se nisu plašili za svoje živote? Mislim da ono onda ne bi bilo prihvaćeno. ,,Možete izvesno vreme da varate ljude a neke ljude stalno ali ne možete da varate sve ljude svo vreme!“

Važnije pitanje je da li se doktrina Trojstva suprostavlja Bibliji? Ako se ona bazira na Bibliji, zašto ne biste iskoristili Bibliju kako biste porekli to da hiljade stihova govori o tome da Isus nije Bog, umesto što koristite definiciju doktrine Trojstva? Zašto bi to bilo važno uraditi? Jer niko ne može da upotrebi doktrinu Trojstva kako bi oborio stihove koji su upotebljeni da pokažu da doktrina Trojstva nije istinita. Kako bismo bili u stanju da upotrebimo nešto kao dokaz ili podršku činjenici , taj dokaz pre svega mora biti potvrđen (dokazan) kako bi bio tačan i kako bismo se oslonili na njega. Pošto diskusija  svodi na temu da li je Trojstvo istinito ili ne, Trojstvo se ne može iskoristiti kao dokaz da se podrži Trojstvo. Ovo je kružno razmišljanje koje su trijadolozi primorani da koriste kako bi odbranili svoju doktrinu. 220 – Brian Holt

Hrišćanska priča

Dragi čitaoče, tokom Božićnih praznika, Trojstvo zauzima centar zbivanja – veličanstven dolazak Boga u telu. Naše sveštenstvo je toliko ubeđeno dok slika inspirativnu i ubedljivu sliku dobro osmišljenim rečima, slično kao što to radi umetnik kada slika uz pomoć četkice. Oni vam daju poklon, zamotan u divnu zlatnu foliju, ukrašen sjajnom crvenom trakom Trijadološkog vokabulara; i sa velikom iskrenošću, nežnim i toplim osmehom, oni nastavljaju da vam razjašnjavaju – Božićnu priču. Pravo značenje Božića – rođenje Boga u ljudskom telu! Oni nam ubedljivim rečima govore da nas je Bog voleo toliko da je došao na svet kao bespomoćna beba, rođena u Vitlejemu, natprirodno začeta, ovaploćena u pseudo-čoveku pod imenom Isus. Ovaj Isus otkriva misteriju Boga nama jer je On sam Bog!  Ali bez ovog veličanstvenog i magičnog događaja, misterija Trojstva bi ostala previše strana, previše enigmatska i previše daleko van dodira našeg ograničenog i ,,konačnog“  kapaciteta da razumemo. Tako naše sveštenstvo sa uspehom ,,vrti“ ovu kitnjastu priču da nas je Bog toliko voleo da je ,,beba“ pod imenom Isus, budući da je sama suština Boga, otkrio sebe nama postavši jedan od nas.

Draga braćo, možda je to tako ali ja vidim da nešto sasvim drugo piše u Bibliji. Molim vas, pogledajte stih 2:17 iz Poslanice Jevrejima. Iz ovog razloga on je morao da bude napravljen poput svoje braće u svakom pogledu, kako bi postao milostiv i veran visoki sveštenik u službi Božijoj i kako bi se iskupio za grehe ljudi.

Da li ovaj stih nalaže da bi on mogao da se iskupi za grehe ljudi. Da li ovaj stih nalaže da je jedan Svemoćni Bog postao 100% ljudsko biće? Da li je promovisao sebe na poziciju visokog sveštenika tako da bi mogao da bude veran sebi i da li se besmrtni Bog  iskupio time što je umro na krstu za nas? Šta mislite?

Ovaj značajan i veličanstven događaj je toliko usađen i neizbrisivo urezan u našu svest i naša srca da su hrišćanima puna srca jer znaju da je naš Gospod i Spasitelj Bog Svemoćni napustio svoj raj i postao jedno sa (grešnim) čovečanstvom. Jakim i ubedljivim rečima našeg sveštenstva, hrišćani uživaju u znanju i isijavaju istim jer znaju da je Isus istinski jedan i jedini Svemoćni Bog. Neki sveštenici, kako bi se uverili da hrišćani istinski razumeju Božije žrtvovanje, objašnjavaju iz svojih propovedaonica i sa TV ekrana kako je došao Bog u telu! ,,Ovo je istinita priča o Božiću!“ kažu oni. Zatim oni nastavljaju da propovedaju  toliko ubedljivo o dolasku Boga u telu, da dobri i pobožni hrišćani drhte pri pomisli da se usude i da ne veruju. Samim tim, nažalost, hrišćani su uspešno indoktrinirani da je sam Bog došao i hodao među nama u telu Isusa Hrista. Kako nam govore, samo pomoću ovog blagoslovenog čina Trojstva mi imamo nadu za spasenje. Braćo, ne mogu da izdržim a da se ne zapitam: Pošto jedan pravi Svemoćni Bog nije hodao među ljudima Starog zaveta  - da li su svi oni izgubljeni? Jesu? Nisu? Niste sigurni? Pitajte svoje sveštenike!

Prevod Biblije je promenjen kako bi se uklopio sa tradicionalnim biblijskim idejama o tome ko je Isus. – Ser Anthony Buzzard

Šta je u imenu? Dosta toga!

Luka 1:35 (NIV)  Ostaćeš trudna i roditi sina, daćeš mu ime Isus. On će biti veliki i zvaće se Sin Svevišnjeg. Gospod Bog će mu dati presto njegovog oca Davida, i on će vladati nad kućom Jakova ... (moj akcenat).

Draga braćo, na jednom od časova veronauke tokom Božićnih praznika, učitelj je pročitao iz Biblije gornji stih kao: ,,Ostaćeš trudna i roditi sina, daćeš mu ime Jehova.“ Bila sam zapanjena, mislila sam da ga nisam dobro razumela!

Nijedna osoba ... ali baš ni jedna učenica u tom odeljenju od oko 25 žena nije pitala veroučitelja za ovaj pogrešan citat. Kukavičko ćutanje od strane njih mi je izazvalo mučninu. Ali, kad čovek bolje razmisli, pošto su svi oni verovali da je Isus Bog – kakvu razliku je to zaista pravilo? Nikakvu! Uzimajući uzvišeni status veroučitelja u odnosu na učenike, on je mogao da nazove Isusa Duško Dugouško i osim što bi se nekoliko njih zakikotalo – to opet ne bi napravilo nikakvu razliku! Braćo, ja ovo smatram velikom teološkom omaškom. Gledajte na to kako god želite; da li je Isusa iko oslovio imenom Emanuilo u NZ, ili da li je Boga iko nazvao Mesijom u SZ? Nije! Dakle, šta je ovo? Predmeti i životinje imaju imena ... dakle oni mora da su važni. Nas znaju i identifikuju prema našim imenima, i to je potvrđeno u našem izvodu iz matične knjige rođenih. Kao i mi, i Isus je dobio posebno ime po svom rođenju od strane uzdignutog i svetog izaslanika. Njegovo ime je potvrđeno u Svetom pismu. Učitelj nije imao pravo da odstupi od Biblije bez obzira na to ko je on verovao da je Isus? Nažalost, ovo je čest događaj u trijadološkom teatru.

Molim vas obratite pažnju na futnote NASV (str 975):

III (A) Rođenjem od strane device Bog je postao čovek, jedna savršena osoba sa dve prirode. Sa jedne strane Svemoćni Bog a sa druge čovek. Čovek bez greha. Ova unija ovde predstavlja dve prirode Bogočoveka Isusa Hrista. (moj akcenat).

(2) Isaija je prorekao da će ,,devica zatrudneti i roditi sina i da će mu dati ime Emanuilo (Bog je sa nama)“

(3) Ponovo je Isaija prorekao rekavši: ,,Dete će nama biti rođeno, sin će nama biti dat.“ Ovo znači da je Bog dao svog jedinog začetog Sina koji je bio sa Njim od večnosti, i dete Isus je bilo rođeno od strane device. Bog je ,, nama“ dao svog sina. (moj akcenat).

Na jednu stvar koju možemo da računamo kada su u pitanju kritike Biblije i prevodioci, jeste njihova istrajnost u kontradikcijama. Hvala Bogu pa sam u stanju da mislim svojim mozgom. Sad, da li znate zašto vam govore da ne treba da razumete? Sigurno da je u pitanju misterija kada vam sveštenstvo i prevodioci to objašnjavaju. Svako ko nema nimalo mozga može da izvuče smisao iz gore navedene interpretacije ovog prevodioca  po pitanju ovog čistog i jasnog stiha. Da li stih 1:35 iz Lukinog jevanđelja vama predstavlja problem ili misteriju? Da li vas zbunjuje? Zar nije dovoljno jasan, osim ako reč potomak nije imala drugačije značenje tada? Pošto definicija reči ima tendenciju da se vremenom menja, pouzdano mislim da se značenje reč ,,potomak”, u smislu potomstva ili obnavljanja života, bilo da su u pitanju ljudi ili životinje, nije promenila. Isus je potomak (seme) Božije. Sveštenstvo i učenjaci mogu da propovedaju; vešto ubeđuju, omalovažavaju, zastrašuju, ekskomuniciraju, pišu knjige tako što izvrću ili menjaju reči Božije, propovedaju sa tolikom zanosom i ponosom da je Isus Bog u telu, ali to neće promeniti činjenicu da je Bog rekao da je Isus njegov jedini začeti i voljeni Sin, koga je on odobrio. Bog ne laže!

Molim vas razmotrite sledeće reči koje je napisao Greg Deuble a koje se tiču lošeg ishoda crkvene doktrine:

Moram da budem iskrena i sebi postavim pitanje o Žan Kalvinu, toliko poštovanom i cenjenom među milionima hrišćanina čak i dan danas: Da li će ovakav čovek biti u Carstvu Božijem? Zar ne mora sledbenik Isusov da bude poput Isusa koji definitivno nije bio dete svog zlog doba? Isus nije pripadao strukturama autoriteta, bilo da su u pitanju civilne ili religijske strukture. Nije činio nasilje protiv njegovih sunarodnika, bilo da su mu bili prijatelji ili neprijatelji.  Biblija je jasna kada kaže da ,,nijedan krvnik ljudski nema u sebi večni život” (1. Jovanova 3.15). Dok je Bog Onaj jedan koji će se konačno se pozabaviti Kalvinom, spremna sam da kažem da su crkva i doktrina krive za to što je ,,ishod” toliko loš. Nažalost, ,,svako veliko hrišćansko telo koje vodi poreklo iz XVI veka ima krvi po svojim akreditivima. Rimokatolici, Luterani, Reformisti i Anglikanci: svi su oni osudili i ubili svog nekog Serveta.” Da li je ovo sledeće istinito ili ne:

• Atanazije, sveštenik (kasniji biskup Aleksandrije) koji je bio ključna figura u formulisanju Nikejske vere, nametnuo je svoje ideje time što je podsticao nasilje, političke intrige i ubijao svoje suparnike.
• Avgustin (354-430) zastupao je masakr onih koji su se zalagali za Donatizam, opravdavajući se da to čini kako bi promovisao jedinstvo crkve.
• Martin Luter, u svom poznom delu života, zastupao je spaljivanje kuća i sinagoga, knjiga za molitvu i Talmuda od ,,nepodnošljivog đavoljeg tereta – Jevreja” koji su odbili da pređu na hrišćanstvo.
• Žan Kalvin je lično proganjao a zatim i dao odobrenje da se  Miguel Serveto muči do smrti sporim spaljivanjem, jer  je on odbio da se prikloni Kalvinovom tumačenju Trojstva.
• Kalvinov naslednik Beza je odbacio molbu za religijsku toleranciju, nazvavši religijsku slobodu ,,najdijaboličnijom dogmom jer ona podrazumeva da svi treba da budu ostavljeni da goru u paklu na svoj način.”
• Melanhton, asistent Martina Lutera u dobu Reformacije, skicirao je memorandum koji zahteva smrt Anabaptista (oni koji su verovali da je zvanično krštenje dece neadekvatno).
• Švajcarski reformator Cvingli je 1525 pokrenuo kampanju da se udave anabaptisti.

Ako ste i za jednu od ovih stavki rekli da je netačna, onda vam je vid pomućen tradicijom. Tragična činjenica crkvene istorije jeste ta da su naši najveći sveci, teolozi i reformatori krivi za takva zlodela. Ove istorijske činjenice ne možete čuti u crkvi ali možete u njih da se uverite ako istražite nekoliko knjiga.221

217 Garner T. Armstrong, Is God A Mystery? © 2000 
218 Anthony Buzzard, The Doctrine of the Trinity, str. 225 
219 One God & One Lord, Appendix I " Why the Holy Spirit Is Not a "Person" Separate From the Only True God, the Father, str. 594-601 
220 Brian Holt, Jesus, God or the Son of God str. 7
221 Greg Deuble They Never Told Me This in Church str. 53