Umorni hrišćanin

Jednom sam čuo izjavu da je prepoznativost Hrišćanina u 21. vijeku da je stalno umoran. Živimo u doba gdje sve mora da ide brže. Ciljevi moraju prije da se postignu. I kada ih postignete onda vas čekaju sledći ciljevi koje jos brže treba postići. Osjećamo se kao miš u pokretaču. Možemo biti ponekad slabi i Bog JHVH nam obećava da će umornima dati novu snagu (Isaija 40:29). Naš stari Adam u nama treba da oslabi, da bi novi Adam (Isus) u nama ojačao: 

I on mi je rekao: dosta ti je moja blagodat; jer sila nalazi svoje ispunjenje u slabosti. Stoga ću se najradije hvaliti svojim slabostima, da se Hristova sila nastani u meni. Zato mi se sviđaju slabosti, zlostavljanja, nevolje, gonjenja, pritešnjenosti Hrista radi; jer kad sam slab, onda sam silan. (2. Korinćanima 12:9-10)

To je i Jovanu Krstitelju bilo jasno: 

On treba da raste, a ja da se umanjujem. (Jovan 3:30)

Teški rad po sebi nije problematičan. Ko kao zdrava osoba radi do svoje mentalne i tjelesne granice, neće imati probleme (tu se možda dobar dio mojega Crnogorskoga naroda nebi složilo). Naprotiv će se radovati ostvarenim poslom. Sada ima naravno onih koji puno rade a ništa ne ostvare ili završe. Nijesu efikasni time što rade. To dovodi do frustracije. Ako neko kaže da je radio danas 16 sati onda to po sebi ništa ne znači ako neko drugi može taj isti posao da odradi za sat vremena. Možda bi ta osoba mogla mnogo efikasinje da radi na drugom radnom mjestu. Ja sam siguran da svako ima neku jačinu ali je često puta problem tu jačinu pronaći. Jedan primjer iz prirode: od jedne krave se traži da daje dosta mlijeka i po mogućnosti da to mlijeko bude kvalitetno. Niko od te krave nebi tražio da daje vunu, to nije njen posao. Tako i svako treba u svojoj crkvenoj zajednici da unese svoje darove i da ih koristi za slavu Božiju. Ako neko propovijeda ko nema dar za to ili je neko postavljen za starešinu Crkve a nije ni u stanju kod sebe kući da vodi porodicu, onda će to prije ili kasnije dovesti do frustracije sa obe strane i ljudi će postati umorni. Ovo je prosipanje resursa.     

Jedan koji se borio protiv prosipanje resursa je poznati švajcarski reformator Jean Calvin (1509-1564). Njegova kalvinistička radna etika [1] podrazumijeva da svaki Hrišćanin treba maksimalno da se potrudi na poslu kao indikator za čestitit životni stil u životu. Kalvinisti vjeruju u duplu predestinaciju (prepodređenje) što znači da je sve preodređeno ko će biti na kraju vremena sa Bogom i ko će ići u pakao. Kalvinisti na taj način dobiju izvjesnost da će biti na nebu ako žive od teškoga rada u materijalnom blagostanju bez luksuza kao indikator vječnosti sa Bogom. Gubljenje vremena i previše spavanja je za Kalvina jedno od najvećih grijehova. Puno rada je cilj po sebi da čovjek svojim mislima ne odluta od Boga.

Ovdje se lako vidi da kalvinizam može čovjeka dovesti do ludila. Jesam li dovoljno radio? Možda sam previše spavao? Gdje sam izgubio vrijeme? Jel sam preodređen za vječnost sa Bogom? I opet se osjećamo se kao miševi u pokretaču. To može dovesti do teške depresije i čak samoubistva. Njemački sociolog Max Weber (1864-1920) je napisao esej o uticaju protestantske etike na moderni kapitalizam. [2] Kalvin je imao veliki uticaj sa svojom specifičnom radnom i poslovnom etikom. On je stvorio važan temelj industrijske revolucije. Mnogima nije jasno ko su glavni krivci ovoga kapitalizma koji nas okružuje, ali to je druga tema. 

U mnogim crkvenim zajednicama često puta imate jednu glavnu osobu. Amerikanac bi rekao one-man-show. Osoba koje je za sve i svašta odgovorna i bez koje se ne može. Šta se dešava? Ta osoba je stalno umorna jer za sve nosi odgovornost. Možda ima nekih starešina koje pomažu ali to ne rešava glavni problem. Problem su paganski običaji. Sistem je po sebi nije dobar i u suprotnosti toga što je Isus učio. Nije Isus želio "poslovne i plaćene" propovijednike i pastore. Jedni su umorni od previše posla i odgovornosti a drugi sjede u klupi kao u bioskopu ili pozorištu da se "napune". Ta "doza duhovnosti" traje do sledeće nedelje pa opet dolaze da "napune duhovne baterije". Svi su od toga sistema umorni i frustrirani. Isus je rekao da smo svi braća i sestre i da od njega učimo. Možemo samo naše darove da razvijemo ako se oslobodimo takvih "profesionalnih" sistema. To je mješavina paganskog i levitskog sistema plaćanja desetka nema osnova u novome savezu Isusa Hrista. Time je stvoren sistem gdje oni koji sjede u klupi plaćaju onoga koji priča fine priče o Hristu i vječnome životu. Drugo su misionari, njima treba finansijska pomoć. Onda nije čudno da oni koji sjede u klupi duhovno ne rastu a sa druge strane oni koje se "ubiše" od posla žive umoran život jer je sav teret na njihovim leđima. Sve ovo stvara vještački umor jer nije potreban kada bi svi radili šta im je Isus govorio. 

Često puta se vođe u crkvi pitaju: "Šta ću iduće godine dodatno da završim?" Da li je to zaista Božija volja? Neki misle da su toliko nadareni da mogu da nose teret ovoga svijeta. Neki su i umorni zato što sebe žele da ubijede da ovaj svijet ne može bez njih. Ali da budemo jasni, ima samo tri ljudska bića bez koje se stvarno ne može: To su Adam i Eva kao roditelji čovječanstva i Isusa Hrista kao Spasitelja. Jedan dobri menađer se pita svake na kraju godine, šta sledeće godine više neću da radim. Zašto? Treba se fokusirati na to što je važno. Kada dobijete panične napade, depresiju ili burn-out onda ćete možda shvatiti šta sam hteo da kažem. Isus nije imao burn-out jer je u svakome trenutku znao šta mu je glavni zadatak koji je dobio od Oca JHVH. Neiskrenost prema sebi može da vam  oduzme dosta snage i da vas nepotrebno umori.

Neki su umorni od nerealnog odnosa prema drugima. Žale se stalno na druge i sve im smeta. Stalno se raspravljaju o teološkim problemima. Mi ne živimo u savršenom svjijetu. Treba biti strpljiv i ponizan prema svojoj braći. To baš zato unesite sav trud i pokažite vrlinu u svojoj veri, a u vrlini znanje, a u znanju uzdržljivost, a u uzdržljivosti strpljivost, a u strpljivosti pobožnost, a u pobožnosti bratoljublje, a u bratoljublju ljubav. (2.Petrova 1:5-7) Pre svega, imajte među sobom istrajnu ljubav, jer ljubav pokriva mnoštvo greha.(1.Petrova 4:8) Ljubav dugo trpi, ljubav je dobra, ona ne zavidi, ljubav se ne hvali, ne nadima se, ne ponaša se nepristojno, ne traži svoje, ne ljuti se, ne uračunava zlo, ne raduje se nepravdi, ali se raduje sa istinom; ona sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi (1. Korinćanima 13:4-7). Pozitivna kritika iz ljubavi koja dovodi do zdravijeg odnosa sa Bogom je nešto drugo nego destruktivno nadmudravanje koje često vodi do svađe i mržnje.    

Ima dosta vjernika koji su umorni od elektronskih medija. Sve to oduzima mnogo vremena. Da li ste se pitali da li to izgubljeno vrijeme daje slavu vječnome Bogu? Mnogi su zaraženi i ne mogu bez dnevne doze Interneta, Tv, Facebooka, igrice itd. Nijesu toliko problem ti mediji nego je pitanje da li vi kontrolišete medije ili one vas? Veliki problem su tzv. online-igre poput WoW (Svet Vorkrafta - masivna višekorisnička mrežna igra igranja uloga) koje zahtijevaju mnogo vremena. Dan ima 24 sata. Koliko sati provodite dnevno u molitvi, čitanje Svetoga pisma, sa porodicom, a koliko na tim elektronskim medijama? Sve to oduzima mnogo snage koja nedostaje za druge obaveze. Dan počinje sa molitvom. Taj dan kod nekih vjernika počinje u 3-4 ujutro sa prvim govorom sa Bogom. Ko čitavu noć sjedi ipred ekrana propušta najljepši dio dana i to je vrijeme kada se dan budi.  

Neki su umorni od nereda. Sve im je u haosu i često puta je to samo izraz kakvo je u njima stanje. jer Bog nije Bog nereda, nego mira.(1.Korinćanima 14:33). Samo sve neka bude pristojno i uredno. (1.Korinćanima 14:40). Ako vam je sve uredno ne gubite snagu da tražite to što vam je potrebno. Posebna loša navika je kada neke osobe svaki put kasne na Bogosluženja. To je isto izraz koliko im je zaista stalo do Boga. Nebriga i nemarnost su često uzrok za duboko razočarenje.

Umorni kroz dug i grijeh. Neki su se našli u finanskiskim problemima i teško mogu da spavaju jer im misli stalno kruže oko tih dugova i da li će moći da ih vrate. Ako nijeste sigurni u vezi nekih finansiskih poduhvata, bolje onda da ne ulazite u potencijalne probleme, nego da vas to guši možda decenijama. Neki nijesu razriješili neke grijehove sa Bogom i taj teret im ne dozvoljava da mirno dišu. Ako dakle prinosiš dar svoj na žrtvenik i onde se setiš da tvoj brat ima nešto protiv tebe, ostavi onde svoj dar pred žrtvenikom, i idi prvo izmiri se sa bratom svojim, pa tada dođi i prinesi dar svoj. Pokaži dobru volju protivniku svome brzo, dok si još s njim na putu; da te protivnik ne preda sudiji, a sudija sudskom službeniku, i da te ne bace u tamnicu. Zaista ti kažem: nećeš izići odande dok ne platiš poslednje pare.(Matej 5:23-26)

Neki su umorni od sebičnost. Isus nam govori: Blaženije je davati nego li primati (Djela 20:35b). Svi sebični ljudi su nesretni. Ko ne osjeća sreću ako nekome nešto daje, taj bi trebo da se zapita šta nije u redu. Dvije ružne forme sebičnosti su škrtost i ljubomora. Ljubomora je sebičnost siromašnih a škrtost je egoizam bogatih. Tražite prvo carstvo i pravednost njegovu, a sve ovo dodaće vam se.(Matej 6:33). Znači radi se o prioritetima. Koliko sam puta čuo "Samo još ovo i ono da završim, pa ću da dolazim na Bogosluženje". Takvi uvijek imaju izgovor i svojim (ne)djelima su dokazali koliko im je do Boga i carstva stalo. Još jedna forma sebičnosti je nezahvalnost. Ko je zaražen od ljubavi Božije taj će uvijek biti zahvalan.  

Umoran kroz napetosti. Neki su umorni iz razloga što sve grčevito rade. neki grčevito pokušavaju da dođu do neke funkcije da bi bili "važni". U jednom svjetskom preduzeću za koje sam radio kao inženjer je bilo poznato da ako želiš da napreduješ moraš da si "u braku" sa tim preduzećem. Ili drugačije rečeno: ti si sada njihov i tvoje vrijeme pripada njima. Sve to ima posledice na brak, djecu, zdravlje i duhovni život. Velika je cijena koja se za to idolopoklonstvo plaća. Ja sam na vrijeme dao otkaz. Neki grčevito pokušavaju da budu bogati. Onda na kraju životu možda uvide da su promašili smisao života. Isus nam kaže da budemo kao djeca. i reče: zaista vam kažem, ako se ne obratite i ne budete kao deca, nećete ući u carstvo nebesko (Matej 18:3). Djeca su opuštena, nijesu komplikovana, spontana, ponekad i genijalna i što je najvažnije zavisna od roditelja. Znaju da žive u kući i da ih jaka ruka Oca čuva. Bog JHVH želi da bude naš Otac a Isus želi da bude naš brat. Ko zna da se nalazi u ruci Oca JHVH on je dijete Božije i sve će mu biti lakše jer se oslanja na čvrstu ruku Boga a ne na sopstvenu snagu.  

Neki su umorni od straha prema drugima. Hoće li moje dijete da bude vjernik? Kada će se obratiti moj bračni partner. Za sve koji se stalno brinu, Bog čuje vaše molitve i ponekad ima druge planove nego mi. Ne zaboravite da treba da bude Njegova volja. Dalje se molite za vaše najbliže, dalje čekajte i dalje vjerujte. A ja ću se svagda uzdati u tebe, svu slavu tvoju umnožavat ću (Psalam 71:14). Nekima su se molitve ispunile tek posle 50 godina, nekima posle njihove smrti. Bog je uvijek pravedan. Ko se tako moli njemu Bog obnavljava snagu.  

Umoran zbog ogorčenosti. Neki nijesu u stanju da oproste u svome srcu nekome drugome za što im je ta osoba učinila. To je kao gnoj koji se izlije iz srca. Jer svi mi treba da se pojavimo pred Hristovim sudom, da svako primi prema onome što je učinio za vreme svoga života u telu, bilo dobro - bilo zlo (2. Korinćanima 5:10). kome je Bog JHVH kroz Isusa hrista oprostio, taj je dužan i drugima 100% u dubini svoga srca da oprosti. Sve to što va, je neka druga osoba učinila je ništa naprem onome što ste vi nebeskome Ocu učinili. Ogorčenost vam truje dušu, i šteti srcu, živcima, jetri, žuču. Znajte ovo, draga moja braćo. Svaki čovek neka bude brz čuti, spor govoriti, spor na gnev; jer čovečiji gnev ne stvara pravednost pred Bogom. (Jakovljeva 1:19-20) Svaka gorčina, i jarost, i gnev, i vika, i hula da se ukloni od vas sa svakom zloćom (Efežanima 4:31). Neke osobe jesu teške i ponekad se pitamo žašto baš ja moram to da trpim. Možda bi trebali da se pitamo kakvi smo mi prema Bogu? Lako je biti hrišćanin kada sve cveta, kada me svi vole i kada nema brige. Treba da se pitamo šta možemo iz te situacije da naučimo? Možemo da rastemo u vjeri kroz takve teške zadatke i Bog vidi da li smo spremni za jaču duhovnu hranu ili da li dalje ostajemo na mlijeko (Jevrejima 5:13; 1. Korinćanima 3:1-3).    

Umorni kroz pogrešne ciljeve. Jevrejski kralj Saul je pogazio Božiju naredbu i izgubio svoju krunu (1. Samuilova 15). Kod Mojsija čitamo kako su u zemlji senarkoj (1.Mojsije 11) htjeli da grade kulu do neba. I danas ima dosta vjernika koji grade vavilonske kule svojom voljom ali na kraju će sve biti porušeno. Ko ne provodi dovoljno vremena u molitvi taj će i teško postići Božije ciljeve. Siguran sam da će mnogi od nas jednoga dana reći da su se premalo molili Bogu. Ako ne uskladimo Božiju volju u naš život mnogo vremena ćemo izgubiti lutanjem. Ako Gospod neće graditi dom, uzalud se muče koji ga grade; (Psalam 127:1a). Ispuniti prave ciljeve znači biti slobodan. Slobodan je taj, koji može da ispuni svoje obaveze za koje je stvoren. Time je Isus bio jedna slobodna osoba. Ciljeve koje mu je Bog postavio je Isus sve ispunio. Neki žele da bježe od svojih obaveza. Tragična osoba u Bibliji je prorok Jona. Pokušao je da bježi brodom od svojih obaveza i na kraju je ipak morao da ispuni što mu je Bog naredio. Bez potrebe je izgubio dosta vremena. Nemojte biti kao konj, kao mazga bez razuma, kojima uzdom i žvalama valja obuzdati gubicu, kad ne idu k Tebi. Mnogo muke ima bezbožnik, a koji se uzda u Gospoda, oko Njega je milost. (Psalam 32:9-10). Ako vam Bog daje naredbu onda ne treba o tome filozofirati zašto, zbog čega i slično. Odličan primjer je Avram. On je uradio šta mu je Bog naredio (1.Mosijeva 12:1-4; 22:1-3).         

Umorni od biblijskog poluznanja. Jedan poznati musliman iz Njemačke (bivši protestant) održao je govor i jedan hrišćanin je bio sa njim na pozornici pred hiljade gledalaca. Taj musliman je pitao hrišćanina da li je Isus njegov Bog. On je odgovorio da. Onda ga je pitao da li Bog može da laže i da li Bog sve zna. On je potvrdio da Bog nikad ne laže i da Bog sve zna. Onda ga je musliman pitao o stihu Marko 13:32: A o onom danu ili času niko ne zna, ni anđeli na nebu ni Sin, nego samo Otac. I pita ga musliman da li je Isus lagao ili zaista nije znao kada će ponovo doći? Hrišćanin je odgovorio da Isus nije znao kada će doći. Kada je to rekao svi su počeli da se smiju. Tragedija ali realnost. Isus i ne mora sve da zna, jer to nije ni potrebno. Jedino što je potrebno za naše spasenje je, da je Isus bezgrešan. Koliko poznajem dobrih i čestitih vjernika, koji ne znaju ko je Bog i ko je Mesija a decenijama su u vjeri. Čvrsta zajednica sa Bogom JHVH kroz Mesiju Isusa nas smiruje i daje nam novu snagu da živimo u okruženju nevjernika i da istrajemo do kraja. Jasan fokus na Oca JHVH i na Mesiju Isusa nam pomaže i u takvim diskusijama. Bog nije misterija. Mnogima nije jasno da svaki dan gaze prvu Božiju zapovijest i time hrišćanski monoteizam. Ko ne zna razliku između puta (Isusa) i cilja (JHVH) može samo filozofskim misterijama sebi da objasni ko ili koliko osoba je taj Bog i opet na kraju im ništa nije jasno. Mnogi vjernici nažalost samo gledaju put (Isus) i ne vide da taj put vodi do cilja (JHVH). Ali Bog nam nije dao Bibliju da sumljamo ili nagađemo ko je JHVH i ko je Isus. Sve je jasno ako se oslobodite tradicionalnih vjerovanja i slušate što vam Bog govori. Bog JHVH je vinogradar, Isus je čokot a mi smo loze. Kome nije jasno da li postoji razlika između vinogradara i čokota predlažem da ide na jedan vinograd i pita seljaka.  

Isus govori: Ja sam pravi čokot, a moj Otac je vinogradar. Svaku lozu na meni - koja ne rađa roda - on uklanja, i čisti svaku koja rađa rod - da više roda donosi. Vi ste već čisti zbog reči koju sam vam govorio. Ostanite u meni i ja ću ostati u vama. Kao što loza ne može da donosi rod sama od sebe - ako ne ostane na čokotu - tako ne možete ni vi, ako ne ostanete u meni. Ja sam čokot, vi ste loze. Ko ostaje u meni, i ja u njemu. Taj donosi mnogo roda, jer bez mene ne možete ništa činiti. (Jovan 15:1-5)

Isus govori sa svojim Bogom: A ovo je večni život, da poznaju tebe, jedinoga pravoga Boga, i Isusa Hrista koga si poslao (Jovan 17:3)    

[1] http://de.wikipedia.org/wiki/Calvinismus#Calvinistische_Arbeitsethik 
[2] Max Weber: Band 1: Die protestantische Ethik und der Geist des Kapitalismus