Šta hrišćani moraju da veruju?

Hrišćani se ponekad ne slažu oko toga šta čini pravog hrišćanina. Ipak, većina njih se slaže oko toga da osoba mora da veruje u Hrista. Ali šta zapravo znači verovati u Hrista?

Isus je bio Jevrejin. Verovao je da je njihov Bog obećao da će poslati kralja da ih oslobodi od opresije od strane nevernika, sakupi sve Jevreje iz dijaspore u zemlji njihovih predaka i učini stanovnike Izraela glavnim među svim nacijama sveta kada je u pitanju vladavina mira. Ovog obećanog kralja oni su nazvali Mesijom. Reč Mesija na hebrejskom glasi mashiach i znači ,,onaj ko je pomazan.“ Samim tim, Bog bi pomazao kralja svojim Duhom.

Hrišćani tvrde i Novi zavet to potvrđuje da biti hrišćanin podrazumeva to da osoba mora da veruje da je Isus obećani Mesija Izraela. ,,Hrist“ je engleska reč za Mesiju. Rani Jevreji koji su verovali u Isusa zvali su ga ,,Isus the Christ“ (sa određenim članom). Ubrzo su izostavili određeni član kako bi formirali novo ime za njega – Isus Hrist. Time što su ga nazvali Hristom, ubrzo su postali poznati kao hrišćani (Dela 11:26). Ova oznaka označava pre svega to da su rani vernici koji su verovali u Isusa smatrali istog Hristom.

U svojim Delima apostolskim, Luka govori o evanđelističkim aktivnostima ranih jevrejskih hrišćana i sadržaju njihove poruke. On kaže da čim je Apostol Pavle dramatično postao hrišćanin nakon toga što ih je mrzeo, krenuo je na put kako bi dokazao da je ,,ovaj Isus zapravo Hrist“ (Dela 9:22). To je bila njegova fundamentalna poruka. Luka nas kasnije obaveštava o tome da je Pavle čvrsto svedočio Jevrejima o tome da je ,,Isus zapravo Hrist“ (Dela 18:5). Luka dodaje da je Pavle ,,snažno opovrgao Jevreje u javnosti, pokazavši na osnovu Svetog pisma da je Isus zapravo Hrist“ (stih 28).

Hrišćani takođe insistiraju na tome da pravi hrišćanin mora da veruje da je Isus Sin Božiji. Zaista, suštinska poruka novozavetnih jevanđelja jeste ta da je Isus zapravo Hrist, Sin Božiji (Matej 1:1, 16; Marko 1:1; Luka 1:32, 35; 2:11; Jovan 20:31). Luka kaže da je Pavle počeo da proglašava Isusa u sinagogama, tvrdeći da ,,On je Sin Božiji“ (Dela 9:20).

Ali šta zapravo znači to da je Isus Sin Božiji? Većina hrišćana je to shvatilo kao da je Isus Bog. Verovali su da je preegzistirao kao večni Logos-Sin i sišao iz raja na zemlju kako bi postao čovek, procesom ,,inkarnacije“.

To se dogodilo jer su crkveni oci protumačili Isusov status Sina Božijeg u skladu sa grčkom metafizikom i pogrešili. Oni su shvatili da samo čovek može da stvori sina – čoveka – tako da je Bog stvorio Sina koji takođe mora da je Bog.

Posledično tome, Nikejska vera iz 325 godine ove ere objavila je da je Isus ,,sam Bog od samog Boga“, što se takođe naziva i ,,božanskom prirodom Hrista“. Ova vera stavlja anatemu na one koji poriču ovu izjavu. Popularan američki prezbeterijanac i teolog R.C. Sproul kaže: ,,Poricanje božanske prirode Hrista predstavlja suštinu neverovanja.“

Gabrijel je rekao Devici Mariji: ,, Duh Sveti doći će na tebe, i sila Najvišeg oseniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božji“ (Luka 1:35). Dakle, Isus je Sin Božiji samim tim što je natprirodno začet, ali to ga ne čini božanskim.

Hrišćani takođe tvrde da osoba mora da veruje da je Isus ustao iz mrtvih kako bi postao Hrišćanin. Apostol Petar je Isusovo vaskrsnuće načinio centralnim delom svog evanđelističkog propovedanja (Dela 2:24, 32; 3:15; 4:10). I Apostol Pavle kaže da Isusovo vaskrsnuće svedoči o tome da je Isus Sin Božiji (Rimljanima 1:4). Pavle daje definiciju svom hrišćanskom jevanđelju rekavši da je Isus umro za naše grehove, sahranjen i dignut iz mrtvih i da je neophodno da čovek veruje u sve ovo kako bi bilo pravi hrišćanin (1. Korinćanima 15:2-4).

Hrišćani takođe tvrde da čovek mora da veruje da je Isus Gospod kako bi bio spasen. Pavle je napisao ,,ukoliko glasno priznate da je Isus Gospod i ukoliko u srcu verujete da je Bog digao njega iz mrtvih, bićete spaseni“ (Rimljanima 10:9). Zaista, rečenica ,,Isus je Gospod“ bila je među prvih hrišćanskim tvrdnjama (1. Korinćanima 12:3). To znači da su ljudi pravi hrišćani ukoliko dopuštaju da Isus bude Gopspodar njihovih života time što svoj život do određene mere žive poštujući njega. On je rekao: ,, Neće svaki koji mi govori: Gospode! Gospode! Ući u carstvo nebesko; no koji čini po volji Oca mog koji je na nebesima“ (Matej 7:21).

Većina hrišćana takođe tvrdi da hrišćani moraju da veruju da je Isus njihov Spasitelj. Zapravo, moramo da verujemo da je Isus umro razapet na krstu prihvativši naše grehe u momentu ispaštanja zbog požrtvovanosti. Onda će nam Bog oprostiti, očistiti od nepravičnosti i učiniti članom svoje porodice. Jedan anđeo je na Isusovom rođenju objavio: ,,Danas je u gradu Davidovom rođen Spasitelj, Hrist Gospod“ (Luka 2:11).

To da je Isus Spasitelj samo njegovo ime govori. Jovanovo jevanđelje o njemu kaže: ,, A koji Ga primiše dade im vlast da budu sinovi Božiji, koji veruju u ime Njegovo“ (Jovan 1:12). Šta zapravo znači ime Isusovo?

Isusovo ime na aramejskom, njegovom rodnom jeziku, glasi Ješua ili Ješu (Yeshua/Yeshu). Ye je skraćeni oblik božijeg imena, YHWH, koje se prevodi kao Jahve ili Jehva. Shu(a) znači ,,spasiti“ ili ,,spasenje“. Dakle, Ješua nosi značenje ,, Jahve spasava“ ili ,,Jahve je spasenje“. Znači da Jahve spasava kroz Isusa. Kada se obratio Josifu u njegovom snu, jedan anđeo je rekao da će Marija, koja će se uskoro udati, ,,roditi Sina, i nadenuti Mu ime Isus; jer će On izbaviti svoj narod od greha njihovih“ (Matej 1:21).

Mora li osoba da veruje u Isusovo bezgrešno rođenje (začeće) kako bi bila istinski hrišćanin? Novi zavet ima dva odgovora na ovo pitanje (Matej 1:18—2:12; Luke 1:26-56; 2:1-38), i ono je važno za soteriologiju. Međutim Novi zavet to više ni jednom ne pominje. Pošto se ne nalazi među evanđelističkim porukama i definicijama u jevanđeljima, mora da nije neophodno verovati u to.

Da sumiramo, Novi zavet tvrdi da da bi neko bio spasen, a samim tim i bio pravi hrišćanin, mora da veruje da je Isus Hrist, Sin Božiji, da je ustao iz mrtvih i da je Spasitelj i Gospod naših života; ali ne kaže da moramo da verujemo da je Isus Bog.

Ovaj članak je od Kermit Zarleya (Servetus the Evangelical). Na njegovoj internet prezentaciji – www.servetustheevangelical.com – možete da pročitate 50 članaka na engleskom jeziku. To su isješci iz njegove biblijsko-istraživačke knjige koja ima 600 stranica sa naslovom: The Restitution of Jesus Christ (2008)