Ispovest crkve
Crkva koju je osnivao Isus je osnovana na centralnoj ispovesti da je Isus Mesija, Sin Božji (Mat. 16:16). Ova ispovest je ozbiljno iskrivljena kada se izrazu "Sin Božji" dodeli novo nebiblijsko značenje. Da se to iskrivljenje dogodilo bi trebalo da je očigledno onima koji proučavaju istoriju teologije. Posledice toga su prisutne i danas. Ono što je hitno potrebno je povratak kamenoj veri Petrovoj koji je, u Isusovom prisustvu (Mat. 16:16), Jevreja (Dela 2; 3), i na kraju svog propovedanja izjavio da je Isus izraelski Mesija, Spasitelj sveta, predskazan Božjom mudrošću ali prikazan u ovim poslednjim danima (1. Pet. 1:20). Zapanjujuća činjenica o Isusovom Mesijanstvu se može razumeti samo kroz božansko otkrivenje (Mat. 16:17).
Začetna osoba u hrišćanstvu mora biti predstavljena u hebrejsko-biblijskom okviru. Samo tu otkrivamo stvarnog, istorijskog Isusa koji je takođe Isus vere. Izvan tog okvira mi izmišljamo "drugog Isusa" zato što njegove biblijske titule gube svoja prvobitna značenja (uporedi 2. Kor. 11:4).
Kada se Isusovim titulama pripiše novo nebiblijsko značenja, jasno je da one više ne prenose verno njegov identitet. Kada se ovo dogodi hrišćanska vera je ugrožena. Naš zadatak, stoga, mora biti proglašavanje Isusa Mesijom iz proročkih vizija, a pod Sinom Božjim i Mesijom moramo podrazumevati ono što Isus i Novi Zavet podrazumevaju pod tim izrazima. Crkva može tvrditi da je čuvar autentičnog hrišćanstva samo kada govori u harmoniji sa apostolima i govori svetu ko je Isus.