Vođa novog stvaranja
Paralela između Adama i Isusa čini osnovu Pavlovog razmišljanja i Mesiji. Hrist ima isti odnos sa novim stvaranjem, crkvom, kao što je Adam imao sa stvaranjem započetim u Postanju. Počinjući sa Isusom, čovečanstvo dobija novi početak. Kroz Isusa kao čoveka poslanika, novog Adama, društvo počinje iz početka. Ovaj odnos bi bio ozbiljno poremećen kada Isus ipak ne bi bio čovek po poreklu. Kao što je Adam stvoren kao "Sin Božji" (Luka 3:38), tako i Isusovo začeće njega čini "Sinom Božjim" (Luka 1:35). Svakako da je Adam na zemlji (1. Kor. 15:47) dok je Isus "čovek sa nebesa", koji po Pavlu ne dolazi sa neba na svom rođenju već drugim dolaskom kako bi vaskrsao verne (1. Kor. 15:45). U ovom trenutku mi vidimo manu tradicionalnih ideja o preegzistenciji. Silazak Hrista sa neba na zemlju usmerava Pavlov um na Parousiu (drugi dolazak). U kasnijim razmišljanjima središte pažnje je premešteno na njegovo rođenje. Stoga tradicionalna shema gleda unazad u istoriju, dok se Biblija primarno fokusira na Mesijin budući dolazak u slavi.
Upravo kao glavu novog stvaranja i središte Božjih kosmičkih namera Pavle opisuje Isusa u Kološanima 1. Njegova namera je da pokaže vrhovnu poziciju koju je Isus stekao kroz vaskrsenje i njegova preeminencija u novom poretku, nasuprot tvrdnjama rivalskih religijskih sistema koji ugrožavaju Kološane. Svi autoriteti su stvoreni "u Hristu" (Kol. 1:16). Pa je Isus takođe tvrdio: "Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji" (Mat. 28:18). "Sve stvari" ovde za Pavla znače inteligentno, nadahnuto stvaranje koje se sastoji od "prestola, vlasti, vladalaca ili autoriteta," koji su stvoreni "u Hristu", "kroz Hrista" (ne "od strane") i "za Hrista."
Upravo njegovo Carstvo Pavle ima na umu (Kol. 1:13). Isus je prvorođen od svakog stvorenja kao i prvorođen iz mrtvih (vidi stih 15, 18).[1] Izraz "prvorođeni" ga označava kao vodećeg člana novostvorenog poretka kao i njegov izvor, što je položaj koji je dobio time što je bio prvi koji je primio besmrtnost kroz vaskrsenje. U Otkrivenju 3:14, Jovan slično naziva Isusa "početak stvorenja Božijeg", što prirodno znači da je on deo stvaranja. Taj "prvorođeni" u Bibliji označava onoga ko drži vrhovnu vlast i može se pokazati u Psalmima 89:27, gde je "prvorođeni", Mesija, "viši od careva zemaljskih", izabrani kao David od ljudi i uzvišen (Ps. 89:19). Pavle je opet razvio mesijanski koncept koji je već dobro uspostavljen u Hebrejskom Svetom Pismu.
Ni u jednoj od Pavlovih izjava nismo u prilici da pronađemo "drugo, večno božansko biće". On nam umesto toga predstavlja proslavljenog drugog Adama, sada uzvišenog do božanske uloge za koju je čovek i stvoren (1. Moj. 1:26; Ps. 8). Isus sada predstavlja ljudsku rasu kao Glava novog poretka. On se zauzima za nas kao vrhovni sveštenik u nebeskom hramu (Jevr. 8:1). Kod pripisivanja takvih uzvišenih titula vaskrslom Gospodu, ne postoji razlog da pomislimo da je Pavle prekršio sopstveni jasni monoteizam izražen u 1. Korinćanima 8:6: "Za nas Hrišćane, postoji jedan Bog, Otac i jedan Gospod Isus Hrist." Ništa u Kološanima 1 nas ne primorava da verujemo da se Pavle, bez upozorenja, odvojio od Mateje, Marka, Luke, Petra i Jovana, i odstupio od apsolutnog monoteizma kog na drugim mestima iskazuje veoma pažljivo i jasno (1 Tim. 2:5; Efe. 4:6), i koji je duboko utkan u celokupnu teološku pozadinu.
1. U Kološanima 1:17, mnogi prevodioci su manje oprezni od NASB koja se mudro opredeljuje za graničnu izjavu da je Isus "postojao pre" svih stvari. Dovoljno je reći, kao i Pavle, da je on "pre" svih stvari, što znači da je superioran u stvorenom svetu, a ne da je doslovno prvi koji je stvoren u vremenu, ili da postoji večno. U Jovanu 1:15, 30 sličan entuzijazam za preegzistenciju je pokazan u onim prevodima koji nam ne dozvoljavaju da vidimo da se stih takođe može razumeti kao: "Onaj koji dolazi posle mene je zauueo mesto ispred mene zao što ima psolutnu superiornost u odnosu na mene" (videti komentare Raymond Brown-a u Anchor Bible seriji, i Westcott. Takođe u "Geneva Bible" (1602) stoji: "On je bio bolji od mene.") NIV je obmanjujuća kada opisuje Isusa kako se “vraća” ili “ide nazad” Ocu. On je "išao" ili se "uzvisio" (videti Jovana 13:3; 16:28; 20:17).
