Isusovo "božanstvo"

Reći da Isus nije Bog ne znači poricanje njegove božanske prirode. Božanstvo je takoreći "ugrađeno" u njega njegovim jedinstvenim začećem pod uticajem Svetog Duha, kao i Duhom koji se u potpunosti nalazio u njemu (Jovan 3:34). Pavle prepoznaje da “u njemu živi svaka punina Božanstva telesno” (Kol. 1:19; 2:9). Ako vidimo Isusa kao čoveka, mi vidimo slavu njegovog Oca (Jovan 1:14). Mi vidimo da sam "Bog beše u Hristu, i svet pomiri sa sobom" (2. Kor. 5:19). Sin Božji je dakle vrhunac Božjeg stvaranja, potpuni izraz božanskog karaktera u ljudskom biću. Iako je slava Oca bila manifestovana, u mnogo manjoj meri, u Adamu (Ps. 8:5; vidi 1. knj. Mojsijeva 1:26), u Isusu je volja Oca potpuno razjašnjena (Jovan 1:18).

Ništa što Pavle govori o Isusu ga ne izvodi iz kategorije ljudskog bića. Prisustvo Boga u hramu nije pretvorilo hram u Boga! Retko se primećuje da Pavle takođe pripisuje veliki nivo "božanstva" hrišćaninu[1] u kome je boravio duh Mesije (Efes. 3:19). Kako je "Bog bio u Hristu" (2. Kor. 5:19), tako je Hrist bio "u Pavlu" (Gal. 2:20), i moli da se Hrišćani "ispune svakom puninom Božijom" (Efe. 1:23; 3:19). Petar govori o vernima koji imaju "božansku prirodu" (2. Pet. 1:4). Ono što je istina za Hrišćanina je istina i na mnogo višem nivou na kome se nalazi Isus koji je "pionir" jer vodi druge kroz proces spasenja pošto je prvo sam "završio taj posao" (Jevr. 2:10).

1. Pretpostavimo da je kršten na odgovarajući način, potpuno obavešten i aktivan u pogledu istine iz Svetog Pisma. Čitalac treba da bude svestan da savremene ideje o tome šta znači biti hrišćanin možda ne odgovaraju biblijskoj definiciji. Matej 7:21 daje najneprijatnije upozorenje iz Novog Zaveta.