Titula "Sin Čovečji" je najbolje opisana u Danilu 7:13, 14, gde ljudska osoba ("Sin Čovečji") prima pravo na vladavinu svetom od Oca. Paralela sa Psalmom 2 je očigledna, kao i bliska veza sa Psalmom 110, gde David pominje "gospoda" (Mesiju) koji treba da sedi kod Gospodove (Očeve) desne ruke dok ne preuzme položaj vladaoca svetom i da "vlada sred neprijatelja svojih" (Ps. 110:2; vidi Mat. 22:42-45). Sin Čovečji ima isto tako mesijansku vezu u Psalmu 80:17. "Neka bude ruka Tvoja nad čovekom desnice Tvoje, nad sinom čovečijim kog si utvrdio sebi."

 

Važno je to što pisci Novog Zaveta najviše naglašavaju Psalm 110, citirajući ga neka 23 puta i primenjujući ga na Isusa, koji je uzvišen kao mesijanski Gospod u besmrtnost kod Očeve desne ruke baš kao što je psalmist predvideo. Još jednom moramo naglasiti da je večno sinstvo nepoznato u svim deskriptivnim titulama Mesije. Ova zapanjujuća činjenica treba da navede proučavaoce Biblije sa svih strana da uporede ono što su naučeni o Isusu sa Isusom predstavljenim u Svetom Pismu. Izgleda da se večni Sin ne uklapa u biblijski opis Mesije. Prilikom biranja Isusa koji je večan i prolazi kroz privremeni život na zemlji, mnogi su izgleda takoreći "pogrešili čoveka."