Knjiga koju je napisao Dan Brown pod nazivom Da Vinčijev Kod (2003), koja je prodata u preko 40 miliona kopija do danas i koja je nedavno i ekranizovana (Maj 19, 2006), a taj film će videti bar isto toliko ljudi, svoju pažnju je usredsredila na Mariju iz Magdale (Mariju Magdalenu), koja se javlja u stihovima 20:1-18 Jevanđelja po Jovanu i za koju se kaže da je ona prva osoba pred kojom se Isus pojavio, nakon što ga je Pontije Pilat pogubio jer je ,,tvrdio da je Kralj Jevreja”.[1] Ovaj fenomenalan bestseler je svoju pažnju fokusirao na Konstantina i prvi ekumenijski sabor održan u Nikeji (današnjem Izniku u Turskoj) gde su hrišćanski biskupi, oslanjajući se na četvrto Jevanđelje, definisali Boga i Isusa na ovaj način: ,,Ja verujem u jednog Boga, Oca Svemoćnog, Stvaraoca raja i zemlje i jednog Gospoda Isusa Hrista, jedinog začetog sina, koga je Otac začeo pre svih svetova; Boga od Boga, Svetlost od svetlosti, istinski Bog od istinskog Boga, začet, ne stvoren, deli jednu supstancu (ὁμοούσιος) sa Ocem koji je sve stvorio: koji je za nas ljude i zarad našeg spasenja sišao iz raja.”[2]

U ovom prvom zaključku četvrtog Jevanđelja postoje dva događaja: jednom prisustvuju deset od prvobitnih dvanaest apostola i on se odvija u večernjim satima istog dana (Jovan 20:19-23), Toma nije prisutan, dok je prisutan na drugom, koji se odvija osam dana kasnije (20:26-29). Ove dve epizode su Tomi dale paradoksalnu slavu. Sa jedne strane, zbog svog skepticizma kada mu je rečeno od strane desetorice da su videli Gospoda (20:25), on je poznat kao Neverni Toma (i svi koji poput njega sumnjaju u Isusovo vaskrsnuće su nazvani Neverne Tome).[3] ,,Toma, zvani ... ,,Blizanac” koji je bio jedan od dvanaestorice, nije bio sa njima kada je Isus došao. Pa su mu drugi učenici rekli: ,,Mi smo videli Gospoda” ali on je odgovorio ,,Ako ne vidim rupe koje su ekseri napravili u njegovim rukama i ako ne mogu prst kroz njih da proturim, i ako ne mogu rukom da ga dotaknem, odbijam da verujem” (Nova jerusalimska Biblija).

Sa druge strane, zbog delimične izjave koju iznosi osam dana kasnije (o κύριός μου καὶ ὁ θεός μου, Jovan 20:28), Toma se smatra apostolom koji je učinio ,,priznanje” većim od Petrovog u Sinoptici (,,Ti si Mesija”, Marko 8:29 i slični stihovi, Nova američka Biblija).[4]

Osam dana kasnije učenici su bili u toj kući ponovo i Toma je bio jedan od njih. Vrata su bila zatvorena ali je Isus došao i stajao među njima. ,,Mir s vama” - rekao je. Onda se obratio Tomi: ,,Stavi svoj prst ovde, pogledaj, ovde su mi ruke. Daj mi svoju ruku i dodirni me. Nemoj više da sumnjaš već veruj.” Toma je odgovorio: ,,Moj gospode i moj Bože!” Isus mu je rekao ,,Veruješ jer si me video. Blagosloveni da su oni koji me nisu videli a veruju.” (20:26-29).

Da li je Toma time što je rekao izgovorio dublje Otkrivenje nego što je Petar učinio kod Cezareje Filipove? Da li su rani jehovini svedoci propovedali da je Isus Gospod i Bog (Jovan 20:29) a ne da je Gospod i Mesija (Dela 2:36)? Da li je to tačno tumačenje onoga što je Toma izgovorio? Da li mi tako treba da shvatimo ono što nam je on rekao ovde u četvrtom Jevanđelju?

Trijadolozi obično smatraju Tominu ispresecanu izjavu (Jovan 20:28) najjačim dokazom u Novom zavetu da ,,Isus je Bog” – što je formulacija koja, mada toga izgleda niko nije svestan, sadrži Eutanizam i Monofizitizam, viđenje koje je peti ekumenijski sabor, Sabor u Halkedonu (553 n.e) anatemisao. Vidite, na primer, komentar Raymonda Browna u njegovom autoritativnom delu pod nazivom Anchor Bible gde on isto to naziva ,,vrhovnom hristološkom objavom četvrtog jevanđelja,”[5] i u njegovoj nedavnoj knjizi pod nazivom Uvod u hristologiju Novog zaveta on kaže u eseju u prilogu sledeće: ,,Da li su novozavetni hrišćani zvali Isusa Bogom?”; ,,Ovo je najjasniji primer gde se u Novom zavetu reč ,,Bog” upotrebljava za Isusa.”[6] Rudolf Boultmann piše o stihu 20:28 Jevanđelja po Jovanu: ,,jedini pasus u kom je bez ikakve sumnje Isus proglašen ili, štaviše, oslovljen rečju Bog”. [7]

Više od jednog veka pre ove dvojice, Adam Clarke u svojoj kritici Biblije (poznat po tome što je odbio doktrinu o večnom stvaranju Sina) imao je da kaže sledeće o poznatoj Tominoj izjavi: ,,Toma je bio prvi koji je dao tituli ,,Bog” Isusu, i ovom veličanstvenom rečenicom on se iskupio za svoju nekadašnju tvrdoglavu nevericu.”

Još ranije, u trećem veku, Novatijan je u svom delu koje se bavi Trojstvom upotrebio stih 20:28 Jovanovog jevanđelja kao dokaz da je tačno verovanje da je Isus Bog. U Poglavlju XIII, on piše:

I ako je On sišao iz raja, dok to nijedan čovek ne može, i ako su On i Otac jedno, a to ne važi za svakog čoveka, i ako je sam Hrist objavio ovu reč svestan svoje božanske prirode i ako je Apostol Toma, koji je poznavao sve dokaze i uslove Hristove božanske prirode, rekao Hristu ,,Moj Gospode i moj Bože” i ako je pored toga Apostol Pavle rekao ,,Čiji su oci, i od koga je Hrist došao u telu, koji je ispred svega, od Boga blagosloven za vek vekova,” i napisao u svojim poslanicama, i ako isti taj apostol izjavljuje da je on postavljen na položaj apostola ne od strane ljudi ni čoveka već je tu ulogu primio od Isusa Hrista, razumno Hrist je Bog. Samim tim, kada se ovo uzme u obzir, jedna od dve stvari mora da bude ustanovljena. Pošto je očigledno da je Hrist napravio sve stvari, On je ili pre svih stvari, pošto su sve stvari od Njega, i tako je On sa pravom Bog; ili zato što je On čovek, On dolazi posle svih stvari i sa pravom ništa nije stvoreno od strane Njega. Ali mi ne možemo da kažemo da ništa nije stvoreno od strane Njega, kada posmatramo sve stvari koje su stvorene od strane Njega. On samim tim ne dolazi posle svih stvari; zapravo, On nije samo čovek, koji dolazi posle svih stvari, već takođe i Bog jer Bog dolazi pre svega.  Zato što je on pre svih stvari i zato što su sve stvari od Njega, ili ako su sve stvari od Njega, on ne bi bio samo čovek, jer da je On samo čovek, sve stvari ne bi bile od Njega; ništa ne bi bilo od Njega. Kakav, onda, odgovor oni daju? Da ništa nije od Njega pa je On samo čovek? Kako su onda sve stvari od Njega; tako da mi treba da sa razumevanjem usvojimo to da Hrist nije samo čovek koji dolazi posle svih stvari, već i Bog takođe, pošto su od strane Njega sve stvari napravljene.

I u Poglavlju XXX, gde on pokušava da pokaže da ,,Isus jeste GOSPOD i Bog”, on piše sledeće:

Dajte da prvo poverujemo u ovo, pošto je najverodostojnije to da je Isus Hrist Sin Božiji naš Gospod i Bog; zbog toga što ,,u početku beše Reč i Reč beše sa Bogom, i Bog beše Reč. Ista je bila i u početku sa Bogom”. I ,,Reč je otelotvorena, boravi u nama.” I ,,Moj Gospod i moj Bog”. I ,,Čiji su oci i od koga je Hrist došao u mesu i ko je iznad svega blagosloven od Boga za vek vekova.” Šta onda mi možemo da kažemo? Da li Biblija pred nas stavlja dva Boga? Kako onda govori da je ,,Bog jedan”? Zar nije i Hrist takođe Bog? Kako je onda rečeno Hristu: ,,Moj Gospode i Moj Bože”? Ako se držimo svega ovoga sa prikladnom pristrasnošću i pravičnim argumentima, mogli bismo da izazovemo skandal jereticima, jer ne postoji greška u nebeskim svetim spisima i oni nikad ne lažu.  Ali ako prihvatimo ljudsku grešku, prihvatamo da budemo jeretici. Pre svega, moramo da se okrenemo protiv onih koji protiv nas okreću optužbu da postoje dva Boga. Napisano je i oni ne mogu da poreknu da ,,postoji jedan Bog”. Šta, onda, oni misle o Hristu? – da je On Gospod ili da on uopšte nije Gospod? Ali oni ni ne sumnjaju u to da je on Gospod, čime se dolazi do toga da postoje dva Gospoda, ukoliko se njihovo rezonovanje smatra tačnim. Kako je onda istinita biblijska tvrdnja da postoji jedan Bog? I Hrist je nazvan ,,jednim Gospodarom”. Bez obzira na to, mi čitamo da je i Apostol Pavle takođe gospodar. Onda, prema ovom, naš Gospodar nije jedan, jer na osnovu svega ovoga dolazimo do zaključka da postoje dva gospodara. Kako je onda, prema Bibliji, ,,jedan naš Gospdar, Hrist” ? U Bibliji postoji jedan koji se ,,naziva blagim, Bog”; ali u istoj toj Bibliji, Hrist se takođe naziva blagim. Ako se iznese pravi zaključak, onda postoje dvojica koji su blagi a ne jedan. Kako se onda, prema biblijskoj veri, kaže da postoji samo jedan koji je blag? Ali ako oni ne misle da to na bilo koji način ne može da se umeša u istinu da postoji samo jedan Gospod, da je Hrist takođe Gospod, niti u istinu da je samo jedan naš Gospodar, da je Pavle takođe gospodar, niti u istinu da postoji samo jedan koji je blag, da je Hrist takođe nazvan blagim, neka shvate da na osnovu činjenice da je Bog jedan, nikakva pometnja ne nastaje oko istine da je Hrist takođe proglašen Bogom.

Zabuna koja nastaje kada se tumači Tomina isprekidana izjava kao dokaz da je tačno uverenje da je ,,Isus Gospod i Bog”, ovde je očigledna.

Hebrejska Biblija propoveda da je Jahve jedan” (Peta Mojsijeva 6:4). Jevreji recituju Šemu prilikom molitve svaki dan, kače je na ulazu svojih domova (mezuzah) i vežu je za glavu i ruku (tefilin). Ova izjava o tome da je Bog jedan predstavlja prve reči koje jedno jevrejsko dete nauči da kaže, i poslednje koje Jevrejin izgovori pre nego što umre. Isus je propovedao Šemu (Marko 12:29; vidi strana 410).[8]Ako neko uverava da stih 20:28 Jevanđelja po Jovanu dokazuje da je ,,Isus Gospod i Bog”, onda se on suočava sa dilemom i očiglednom kontradikcijom, kao što je Novatijan pokazao i pokušao da razreši.

Svrha ovog člana je da predstavi objašnjenja koja pokazuju da je Tomina izjava u stihu 20:28 Jevanđelja po Jovanu pogrešno protumačena, jer je protumačena van konteksta i jer glavne hebrejske reči ,,gospod” i ,,Bog” [9] koje bi bile poznate Tomi i izgovorene od strane njega u jednoj takvoj situaciji, kako ja smatram, opšte su zanemarene. Reči će takođe biti razmotrene na aramejskom, mada jedan takav termin u jeziku izgovoren od strane Jevreja u to vreme nije upotrebljen u grčkom Novom zavetu, a David Flusser, istaknuti jevrejski učenjak koji je napisao knjigu o Isusu i članak o njemu u Encyclopaedia Judaica, rekao je da su Isus i njegovi učenici govorili hebrejski. [10]

Do početka dvadesetog veka, savremeni učenjaci su dostigli skoro jedoglasno mišljenje da je aramejski postao govorni jezik na teritoriji Izraela do početka izraelskog helenističkog perioda u IV veku pre nove ere, pa je samim tim hebrejski prestao da se koristi u govoru u otprilike istom periodu. Međutim, tokom druge polovine dvadesetog veka, akumulirani arheološki dokazi i posebna lingvistička analiza Svitaka iz Mrtvog mora kvalifikovala je prethodni konsenzus. Pored aramejskog, hebrejski je takođe cvetao kao jezik koji se upotrebljava u govoru. Hebrejski je cvetao skoro sve do kraja rimskog perioda, a onda je nastavio da postoji kao književni jezik u vizantijskom periodu u četvrtom veku nove ere...

Iako je opstanak hebrejskog kao govornog jezika sve do vizantijskog perioda dobro poznat među hebrejskim lingvistima, neki istoričari nisu svesni istog i nikako da prate korak lingvističkog istraživanja, već se oslanjaju na istrajala mišljenja učenjaka. Bez obzira na sve, snaga hebrejskog jezika polako ali sigurno dospeva u akademsku literaturu. Hebrejski upotrebljen u Svicima iz Mrtvog mora razvio se na osnovu različitih dijalekata biblijskog hebrejskog jezika: ,,Ova knjiga predstavlja posebne odlike hebrejskog iz Svitaka iz Mrtvog mora i naglašava devijacije od klasičnog biblijskog hebrejskog.” Oksfordski rečnik hrišćanske crkve koji u svom prvom izdanju iz 1958. godine ističe da je ,,hebrejski prestao da bude govorni jezik oko četvrtog veka pre nove ere”, sada 1997. godine u svom trećem izdanju ističe da je ,,hebrejski nastavio da se koristi u govoru i pisanju i u doba kada je nastao Novi zavet.” Uvodna gramatika rabinskog hebrejskog jezika kaže da se veruje da su Svici iz Mrtvog mora, posebno Bakarni svitak i Bar Kokhba pisma, dali jasan dokaz karaktera mišnajskog hebrejskog jezika.” I tako dalje. Izraelski učenjaci sada žele da uzmu zdravo za gotovo to što je hebrejski kao govorni jezik odlika izraelskog rimskog perioda.[11]

u dvadesetom poglavlju Jevanđelja po Jovanu

Pre svega, da li iko ko dobro poznaje Bibliju smatra da stih 20:28 Jevanđelja po Jovanu propoveda da je Isus GOSPOD i Bog, Jahve i Elohim, poput svog Oca i Boga? Da. Raymond Brown, najistaknutiji rimokatolički poznavalac Biblije iz dvadesetog veka, u SAD, u svom upečatljivom komentaru u knjizi pod nazivom The Anchor Bible, The Gospel According to John kaže sledeće: ,,Toma je taj koji ističe da se Isusu može obratiti istim jezikom kojim su se Izraelci obraćali Jahvi,[12] samim tim opravdavajući molitvu Isusu, koja je kao molitva samom Bogu Ocu, iako je sam Isus propovedao učenicima da se mole samo Ocu.[13] U Uvodu u hristologiju Novog zaveta, Brown piše:

Ovde se Isusu obraćaju kao ,,Bogu” (nominativ određenog člana, koji ima funkciju vokativa). Scena je osmišljena tako da predstavlja vrhunac Jevanđelja: Dok vaskrsli Isus stoji pred svojim učenicima, bar jedan od njih pokazuje adekvatnu veru u Isusa.  On to čini time što na Isusa primenjuje Grčkog (Septuagintskog) ekvivalenta dva termina primenjena na Boga u Starom zavetu (κύριός ,,Gospod”, prevedeno kao JHVH, i θεός ,,Bog”, prevedeno kao Elohim) ... U tri razumno jasna slučaja u Novom zavetu (Jevrejima 1:8-9: Jovan 1:1; 20:28) i u pet slučajeva postoji mogućnost da je Isus nazvan ,,Bogom” (Jovan 1:18; 1. Jovan 5:20; Rim. 9:5; Tit. 2:13; 2 Pet. 1: 1). Upotreba reči ,,Bog” za Isusa je zatim proverena u ranom drugom veku (u sedam autentičnih pisama Ignatija Antiohijskog) postojala je istrajnost u upotrebi koja je počela u vreme Novog zaveta.  Nema razloga da nas ovo iznenađuje. ,,Isus je Gospod” je očigledno popularna formula vere u vreme Novog zaveta, i u ovoj formuli hrišćani su dali Isusu titulu κύριόςkoja je u Septuaginti predstavljala prevod reči JHVH. Ako Isusu može da bude data ova titula, zašto onda ne možemo da ga zovemo Bogom (θεός), pošto je u Septuaginti ta reč često upotrebljavana kao prevod reči Elohim? Dva hebrejska termina su postala relativno zamenljiva, zaista JHVH je termin koji je u većoj meri svet.[14]

U fusnoti on dodaje sledeće:

Najranije kopije Septuaginte, koje su najbolje očuvane, kopirane su od strane hrišćana u četvrtom i petom veku nove ere. Nismo sigurni što se tiče toga koliko dosledno najranije kopije i drugi grčki prevodi, koji su cirkulisali u doba Novog zaveta, upotrebljavaju κύριόςza JHVH. Ne tvrdim da sve ,,visoko hristološke” reči κύριός upotrebljene za Isusa u Novom zavetu svesno prikazuju prevod JHVH. Međutim, autori Novog zaveta su bili svesni da je Isusu data titula koja je na grčkom upotrebljavana kada bi se govorilo o Bogu Izraela.

Gde, pitam vas, to jasno stoji u Novom zavetu? Gde tačno, u četvrtom Jevanđelju?

Sada, to da reči ὁ κύριός μουne znači ,,moj JHVH” [15] vidimo na osnovu konteksta.[16] Marija Magdalena naziva Isusa ὁ κύριός tri puta pre toga, u stihovima 2, 13 i 18:

Bilo je veoma rano prvog dana u nedelji i još uvek je bio mrak kada je Marija iz Magdale došla do groba. Ona je videla kamen koji je bio pomeren sa groba i trčeći je došla kod Svetog Petra i drugog učenika, kog je Isus voleo: ,,Oni su izneli Gospoda (κύριός)iz grobnice,” rekla je, ,,i mi ne znamo gde su ga stavili” ... Ali Marija je stajala kraj groba, plačući. Dok je plakala, zastala je da pogleda unutra i videla je dva anđela kako u belom sede tamo gde je ležalo Isusovo telo, jedan na čelu a drugi u podnožju. Pitali su je: ,,Ženo, zašto plačeš?” ,,Oni su odveli mog gospoda (ὁ κύριός μου)”, odgovorila je, ,,i ne znam gde su ga stavili” ... Marija Magdelena je rekla učenicima: ,,Videla sam Gospoda (ὁ κύριός)” i da je on rekao njoj neke stvari.

U stihu 15, ona se obraća čoveku za koga misli da je baštovan sa κύριε: ,,Pod pretpostavkom da je on baštovan, ona je rekla: ,,κύριε, ako ste ga odveli, recite mi gde ste ga stavili i ja ću otići i skloniti ga.” A u stihu 20b autor kaže: ,,Učenici su bili ispunjeni radošću kada su videli Gospoda τὸν κύριον”. Kasnije, u stihu 25, oni su mu rekli da su videli Gospoda τὸν κύριον.”

Ko bi mogao da tvrdi, ili ko je tvrdio, da u šest upotreba termina ὁ κύριόςu ovom odeljku priče znači JHVH? U stihovima 18. 20 i 25, termin τὸν κύριον (,,Gospod”) odnosi se na Isusa u vaskrslom stanju. On na tim mestima ne označava JHVH. Zašto bi onda one to označavale u Tominim rečima, u stihu 20:28?

Ukupno, onda, reč ὁ κύριός se javlja sedam puta u Jovanovom dvadesetom poglavlju u kom on opisuje vaskrsnuće. Marija je tu reč upotrebila četiri puta ( stihovi 2, 13, 15 i 18) a autor samo jednom (stih 20), jednom desetorica (stih 25) i jednom Toma (stih 28). Ni u jednom od prva četiri slučaja taj termin ne označava JHVH, niti u naredna dva slučaja; posebno, na tri mesta gde se ona odnosi na Isusa u vaskrslom stanju (stihovi 18, 20 i 25) ona ne predstavlja ekvivalent JHVH. Šta to ima u tekstu što nalaže da Tomina sedma upotreba fraze ὁ κύριός μουoznačava nemoguće ,,Moj JHVH”?

Stihovi koji slede, kada se pažljivo razmotre, potvrđuju ovo. Obratite pažnju da Toma nije dobio Isusov blagoslov kada je rekao to što je rekao.  On ne kaže: ,,Blagosloven bio, Tomo (Blizance)! Krv i meso ti ovo nisu otkrili već moj Otac koji je na nebesima.” Naprotiv, on je na nežan način opovrgnut. ,,Veruješ (da sam dignut iz mrtvih) jer si (video). Blagosloveni su oni koji nisu videli a veruju” (Jovan 20:29). Štaviše, sam autor ne tvrdi da je Tomina izjava dokaz da je Isus Gospod i Bog. On odmah nakon toga ukazuje na to da su ova priča i sve druge u knjizi  napisane za svrhu dokazivanja da je Mesija, Sin Božiji, Isus:[17] ,,Postoji mnogo drugih znakova da je Isus činio dela na oči svojih učenika ali ona nisu zabeležena u ovoj knjizi. Ovo je zabeleženo tako da verujete da je Mesija, Sin Božiji, upravo Isus i verovanjem u to ćete imati život kroz njegovo ime” (Jovan 20:30-31, moj prevod). Dakle, sam autor nam pruža svoju nameru da ispriča priču o Tomi. Ona nije data da bi se dokazalo da je ,,Isus GOSPOD i Bog”, Jahve i Elohim, poput svog Oca i svog Boga, već da je Mesija, Sin Božiji, Isus.

Uostalom, osam dana ranije, Marija je tvrdila da joj se Isus pojavio i rekao joj je da kaže jedanaestorici da ima oca i Boga, i da je njegov Otac i njegov Bog i njihov Otac i njihov Bog. ,,Isus joj je rekao: ,,Ne budite privrženi meni, jer se ja još nisam popeo kod Oca. Ali, idite i pronađite moju braću i recite im: Uspinjem se kod svog Oca i vašeg Oca, kod mog Boga i vašeg Boga” (20:17). Da li je Toma bio sa ostalom desetoricom onda kada je Marija došla sa svojom porukom? Ako jeste, kako bi on onda mogao da se usprotivi onome što je Isus rekao i da ga nazove JHVH?

I malo pre ovoga, Isus se molio, u prisustvu jedanaestorice, na sledeći način: ,, A ovo je život večni da poznaju Tebe jedinog istinitog Boga, i koga si poslao Isusa Hrista” (17:3). On i Toma su govorili međusobno u isto vreme na sledeći način: ,,Toma je rekao: ,,Gospode, mi ne znamo gde idete, kako onda mi možemo da znamo put?” Isus je rekao: ,,Ja sam Put ...Istina i Život. Do Oca može da se dođe samo kroz mene. Ako me znate, znaćete i mog Oca takođe. Od tog momenta znate njega i videli ste njega”” (14:5-7).

Isus objašnjava šta pod tim podrazumeva onda kada kaže: ,,Od ovog trenutka ga poznajete i videli ste ga” u razgovoru koji sledi odmah nakon razgovora sa Filipom:

Filip je rekao: ,,Gospode, pokaži nam Oca i mi ćemo biti zadovoljni”. Isus mu je rekao: ,,Zar sam toliko dugo sa tobom Filipe a ti me još uvek ne poznaješ? Svako ko je video mene, video je i Oca, pa kako možeš da kažeš: ,,Pokaži nam Oca”? Zar ne veruješ da sam ja u Ocu i da je Otac u meni? Ono što ti govorim, to ne govorim po sopstvenoj volji: Otac je taj, koji je u meni i koji vrši dela. Moraš mi verovati kada kažem da sam ja u Ocu i da je Otac u meni, ili bar veruj dokazima koje pružaju ova dela ... Otac je veći od mene” (14:8-11, 28).

,,Otac je veći od mene”, ,,Otac je u meni”, ,,u meni“, ,,Otac je u meni”. Ove Isusove reči su zamenarili oni koji vade stih 20:28 Jevanđelja po Jovanu van konteksta ili ako ga razmatraju, to ne čine na tačan način. Šest puta Jovanov Isus kaže ,,Otac je u meni” (10:38; 14:10-11; 17:21 i 23). To je takođe mislio i Pavle u stihu 5:19 Druge poslanice Korinćanima: ,,Bog je bio u Hristu.” (Trebalo bi da se dobro obrati pažnja na to da ,,Bog” u Grčkom stoji bez člana kao i ,,Bog u prvom stihu Jovanovog jevanđelja). U stihu 2:9 Kološanima stoji: ,,Jer u Njemu živi svaka punina Božanstva telesno”. (AV)

Možemo da se vratimo još dalje. Isus javno objavljuje u jednom trenutku (Jovan 12:44-50) nešto sasvim slično onom što je izjavio Tomi i Filipu: ,,Ko god da veruje u mene, ne veruje u mene nego u onog ko me je poslao, i ko god da vidi mene ne vidi mene već onog ko me je poslao”(12:45).

Da li to znači da je Isus tvrdio da je Bog? Ne, to znači upravo ono što je i rekao: Isus je tvrdio da predstavlja svog Oca i Boga. Četvrto Jevanađelje (12:49, 14:9) širi Pavlovo učenje stihom 2:4 Druge poslanice Korinćanima i kaže da je Isus ,,slika Božija”. A u Kološanima 1:15, Isus se naziva ,,slikom nevidljivog Boga.” Autor poslanice Jevrejima za njega kaže, kao što i Nova jerusalemska Biblija to formuliše, ,,On je odsjaj Božije slave [18] i nosi otisak Božijeg sopstvenog bića (hipostaza)” (Jevrejima 1:3, uporedite sa Mudrošću Solomonovom 7:26: ,,Jer je ona (Mudrost) odraz večne svetlosti, neuprljano ogledalo Božije aktivne snage, slika njegove dobrote.”)

U četvrtom Jevanđelju, kao i u Sinoptici, Isus sebe naziva ,,sinom čovečjim”. Trinaest puta u prvih trinaest poglavlja ovaj termin, koji je probudio dosta interesovanja i diskusije među učenim ljudima koji se bave proučavanjem Biblije još od kraja devetnaestog veka, javlja se (jedanaest puta u Isusovim rečima i dva puta u rečima ,,Jevreja”), i čak jasnije, jednom u četvrtom Jevanđelju, Isus sebe naziva čovekom: ,, A sad gledate mene da ubijete, čoveka koji vam istinu kazah koju čuh od Boga: Tako Avram nije činio” (8:40).

On ne tvrdi da je Bog, koji, kao što smo videli, sebe naziva ,,jedinim pravim Bogom” (17:3). On na drugom mestu kaže da je Bog ,,Jedan Bog” (5:44). Ako je Bog ,,jedan Bog”, kao što je Isus propovedao, onda Isus ne može da bude taj Bog. I ako je Bog ,,jedini pravi Bog” kao što se Isus molio, onda Isus ne može da bude taj jedini pravi Bog ili ,,pravi Bog od pravog Boga” kao što to propoveda nikejsko-konstantinopoljska vera formulisana u IV veku nove ere, zasnivajući se na pogrešnom tumačenju stiha 5:20 Prve Jovanove poslanice.

ὁ κύριός i ὁ θεός u dvadesetprvom poglavlju Jevanđelja po Jovanu

Ako materijal u pridodatom drugom zaključku te knjige, dvadesetprvo poglavlje Jevanđelja po Jovanu, jeste razmotren u pokušaju da se tačno razmotri stih 20:28 istog Jevanđelja, iako to, koliko sam obavešten, nikada nije bilo urađeno do sada, može se videti da čak i tu ὁ κύριός(,,Gospod”) ne označava  JHVH. U ovom dodatku drugom zaključku, javlja se još nekoliko stihova gde se ὁ κύριός (,,Gospod” u nominativu) ili  (,,Gospode”- vokativ) javljaju. U stihu 21:7 javlja se dva puta (jednom u rečima anonimnog učenika kog je Isus voleo i jednom u rečima autora): ,,Učenik kog je Isus voleo rekao je Petru, ,,To je Gospod” (ὁ κύριός). Ovim rečima, ,,To je Gospod” ὁ κύριός), Sveti Petar je svezao ogrtač oko sebe (pošto nije imao ništa na sebi) i skočio u vodu.”

Autor tu reč ponovo upotrebljava u stihu 21:12: ,,Isus im je rekao: ,,Dođi i doručkuj” . Nijedan od učenika nije bio dovoljno hrabar da pita: ,,Ko si ti?” Oni su jako dobro znali da je on Gospod (ὁ κύριός).”

Tri puta Petar je izgovori u stihovima 15, 16 i 17:

A kad obedovaše, reče Isus Simonu Petru: Simone Jonin! Ljubiš li me većma nego ovi? Reče Mu: Da, Gospode ( )! Ti znaš da Te ljubim. Reče mu Isus: Pasi jaganjce moje. Reče mu opet drugom: Simone Jonin! Ljubiš li me? Reče Mu: Da, Gospode ( )! Ti znaš da Te ljubim. Reče mu Isus: Pasi ovce moje. Reče mu trećom: Simone Jonin! Ljubiš li me? A Petar posta žalostan što mu reče trećom: Ljubiš li me? I reče Mu: Gospode ( )! Ti sve znaš, Ti znaš da Te ljubim. Reče mu Isus: Pasi ovce moje. Zaista, zaista ti kažem: Kad si bio mlad, opasivao si se sam i hodio si kud si hteo; a kad ostariš, širićeš ruke svoje i drugi će te opasati i odvesti kuda nećeš. A ovo reče pokazujući kakvom će smrti proslaviti Boga (20:15-19).[19]

U stihu 21:20, κύριε (,,Gospod”) se ponovo javlja u rečima anonimnog učenika: ,,A Petar obazrevši se vide gde za njim ide onaj učenik kog Isus ljubljaše, koji i na večeri leže na prsi Njegove i reče: Gospode (κύριε)! Ko je taj koji će Te izdati?”

I na kraju, ponovo se javlja u Petrovim rečima u stihu 21:21: ,,Videvši ga, Petar reče Isusu: ,, A šta će ovaj, Gospode (κύριε)?”

Ukupno, reč κύριός(,,Gospod”) javlja se osam puta u ovih sedam stihova: pet su u vokativu (κύριε) a tri u nominativu (ὁ κύριός). Ni u jednom od ovih slučajeva nakon Tominog uzvika u stihu 20:28 ta reč ne može biti protumačena tako da znači JHVH, iako se termin odnosi na Isusa u vaskrslom stanju. Zar ne bi bilo čudno da je Toma zaista Isusa nazivao GOSPODOM i Bogom? Zašto ovo takozvano priznanje nije ojačano i uvećano odmah nakon drugog zaključka ili dodatka?

Tomin uzvik na hebrejskom (aramejskom)

Izgleda da u istoriji tumačenja četvrtog Jevanđelja nikada nije zapaženo to da bi na prvobitnom jeziku kog su govorili Toma i Isus, hebrejskom, (Jovan 20:16 ; Dela 26:14), [20] Tomina rečenica u stihu 20:28 glasila:

Adoni ve Eli! a ne Adonai ve Eli. Ako ovaj izraz prevedemo na aramejski, Toma je odgovorio i rekao njemu:

Mari ve Elahi!

Ni u jednom slučaju Isus nije poistovećen sa JHVH kada se uzme u obzir prva titula (Adoni na hebrejskom i Mari na aramejskom). A po pitanju druge titule (Eli na hebrejskom i Elahi na aramejskom), ona mora da bude protumačena u kontekstu onoga što je Isus mislio pod stihovima 10:33-38, gde je tvrdio da je ,,Sin Božiji” a ne Bog i rečenicom ,,Otac je u meni” (10:38) i on je rekao da ovo nije huljenje jer su sami Jevreji nazivani ,,bogovima” (elohim) u hebrejskim spisima.  Ovo, zaista, nije huljenje Boga, i to ih ne čini jednakim JHVH. Niti je to slučaj ovde. Toma ne huli niti od Isusa pravi JHVH niti ikog jednakog JHVH. Mi ne kažemo: ,,Kako ovaj čovek može tako da govori? On huli Boga” (Marko 2:6). A Isus ne kaže: ,,Zašto mene nazivaš Bogom? Niko nije Bog osim jednog – Boga”. Dobro je da se prisetimo da je on rekao mladiću koji mu se u Jevanđelju po Marku obratio sa ,,blagi gospodaru”: ,,Zašto me nazivaš blagim? Niko nije blag osim jednog – Boga” (Marko 10:18, vidi str. 411). Bacite oko na sledeći tekst:

(1) Toma je taj koji izjavljuje ovo a ne Isus. Ako je Isus nazvan ,,Bogom” u stihu 20:28 Jevanđelja po Jovanu, Toma je taj koji ga tako naziva. Nijedno drugo Jevanđelje o tome ne svedoči. Ova rečenica od velike važnosti nije razrađena u Sinoptici a ni u neautentičnom i dugom Markovom zaključku (16:9 – 20), niti Matejinom (28:1-20) a ni Lukinom (24:1-53). Tradicionalno halkidonsko trijadološko tumačenje stiha 20:28 Jevanđelja po Jovanu kao stiha koji se uzima kao dokaz da je Isus božanstvo, Bog, druga Osoba Trojstva je euhemerizam (kada se mitološki događaji počnu smatrati istinitim). Sveti Kuran, spis koji je svet Islamu i koji je isto toliko izrazito monoteističan kao Jevrejska Biblija judaizma, ima da kaže sledeće (i ko to može da obori?): ,,Nevernici su oni koji kažu: Alah je Mesija, sin Marijin. Sam Mesija je rekao: Deco Izraela, klanjajte se Alahu, mom Gospodu i vašem Gospodu” (Kuran, Surah 5:72).

(2) Čak preciznije, autor je taj koji izveštava ovo i koji kaže da se Toma tako izrazio. Ako se Isus naziva ,,Bogom”, Jovan je taj koji tvrdi da je on to rekao (uporedi Dela 2:36, gde se kaže da je Bog Isusa načinio ,,Gospodom i Mesijom”). Ako se Isus naziva ,,Bogom”, Jovan je taj koji je visoko uzdigao ili previše uzdigao Isusa, i Jovan je taj koji je u Tomina usta stavio ime ,,Bog” (uporedite to sa takozvanom Hristovom himnom u Filipljanima 2:5-11, gde se kaže da je Bog taj koji je veoma uzdigao Isusa i koji mu je dao ime ,,Gospod”).

(3) Ako je Toma zaista nazvao Isusa ,,Bogom”, zašto onda niko ne naziva Tomu ,,bratom Božijim”, ili Petra ili Jovana, ili bilo kog drugog Apostola jer je Marija postala ,,majka Božija” (theotokos)? Iznad svega,Isus ih je nazivao svojom braćom, zar ne? ,,Idite i pronađite moju braću (vidi i Matej 28:20; Jevrejima 2:11-13) i recite im: Uspinjem se do mog Oca i vašeg Oca, mog Boga i vašeg Boga” (20:17). Mora se obratiti pažnja na to da ,,u liturgiji Svetog Jakova, brat Isus je uzdignut do ponosnog položaja brata (pravog) Boga (Adelphotheos).”[21] Ali liturgija Svetog Jakova u trenutnom stanju je u potpunosti u skladu sa formiranim trijadološkim hrišćanstvom i istočnom ortodoksijom ... formirajući istorijsku osnovu antiohijske liturgije, ona je i dalje glavna liturgija sirijske ortodoksne crkve i sirijske katoličke crkve u zajednici sa Rimom na sirijskom i, u drevnoj indijskoj ortodoksnoj crkvi, sirijsko- malankarskoj katoličkoj crkvi u prevodina na malajalam, hindi i engleski.”[22]

(4) Isus nije sebe nazvao GOSPODOM i Bogom u četvrtom Jevanđelju. On je samo odobravao da ga nazivaju Gospodom i Gospodarom.  On je rekao dvanaestorici te noći pre nego što je umro: ,, Vi zovete mene Gospodom i Gospodarom; i pravo velite: jer jesam. Kad dakle ja oprah vama noge, Gospod i učitelj, i vi ste dužni jedan drugom prati noge” (Jovan 13:13). I u dvadesetom poglavlju Jovanovog jevanđelja Marija Magdalena ga naziva Gospodom (stihovi 2. i 18.), svojim gospodom (stih 15), i na hebrejskom, Rabbouni (,,moj gospodar”, stih 16). [23]Kao što je Julijan napisao 363. godine nove ere:

Ni Pavle ni Matej ni Luka ni Marko se nisu usudili da nazovu Isusa Bogom. Ali vredni Jovan, pošto je primetio da je veliki broj ljudi u mnogim gradovima u Grčkoj i Italiji već bio zaražen bolešću, i zato što je čuo, pretpostavljam, da se čak i grobovima Petra i Pavla klanjaju – istina je da je to bila tajna ali on je zaista to čuo – on je, kažem ja, bio prvi koji se usudio da Isusa nazove Bogom” (Contra Galilaeos).

Šta je sa prvim stihom Jevanđelja po Jovanu?

Stihovi 1-3 i 10b Jevanđelja po Jovanu (,,u početku beše reč i reč beše sa Bogom i reč beše Bog ... svet je napravljen od strane njega“) predstavljaju izjavu autora četvrtog Jevanđelja (uporedite 1. Korinćanima 7:10: ,,Ja, Pavle, govorim ovo, a ne Gospod“) a stih 8:22 Priča (,,Jahve me je stvorio u početku ...“) i prvi stih Postanja su u stilu anonimnog autrora stihova 1:2 i 1:8-12 Poslanice Jevrejima, gde je ,,Sin“ (Isus) nazvan ,,Bogom“ na osnovu Septuagintine verzije Pslama 44:7-8 (45:6-7).[24] Štaviše, ,,Sin“ je nazvan ,,Gospodom“ na osnovu Psalma 101:25-17 LXX (102:25-27), psalma prvobitno upućenom Jahvi (vidi hebrejski tekst), i njemu je odata počast što je stvorio svet.[25] Kao što je gore navedeni Julijan rekao u vezi ovog stiha:

Ali taj Mojsije je verovao u jednog Boga, Boga Izraela, on kaže u Petoj knjizi Mojsijevoj sledeće: ,,Da znate da je Gospod vaš Bog, jedan Bog i da niko nije Bog osim njega.” Štaviše, on pored toga kaže: ,,Primite u svoje srce to da je Gospod vaš Bog, Bog raja i zemlje ispod, i da ne postoji nijedan drugi.” I ponovo: ,,Čuj, O Izraelu: Gospod naš Bog je jedan Bog.” I ponovo: ,,Vidite da jesam i da niko nije Bog osim mene.” Ovo su Mojsijeve reči kojima on insistira na tome da postoji samo jedan Bog. Ali možda će stanovnici Galileje odgovoriti: ,,Ali mi ne uveravamo da postoje dva Boga ili tri Boga.” Ali pokazaću vam da nas oni takođe uveravaju u ovo i pozvaću Jovana da posvedoči tome, a Jovan kaže sledeće: ,,U početku beše Reč i Reč beše sa Bogom i Reč beše Bog.” Vidite da se ovde kaže da je Reč bila sa Bogom? Sada, bilo da se to odnosi na onog koji je rođen od strane Marije ili na nekog drugog – možda u isto vreme odgovorim na pitanje koje postavlja Fotinus – to sada nije važno; zaista se protivrečim vama, ali je dovoljno izneti dokaz da on kaže ,,sa Bogom” i ,,u početku”. Kako se onda ovo poklapa sa Mojsijinim učenjima? (Contra Galilaeos).

Šta je sa stihom 1:18 Jevanđelja po Jovanu?

Stih 1:18 Jevanđelja po Jovanu u Jerusalimskoj Bibliji (1966) i Novoj Jerusalimskoj Bibliji (1985) glasi: ,,Niko nikada nije video Boga, Sin je jedini koji je blizak Očevom srcu, koji ga je učinio poznatim.” Prevodioci su dva puta odbacili tekst koji je nedavno uveden, u drugoj polovini dvadesetog veka, od strane drugih značajnijih prevoda. I to, koliko ja vidim, su sa pravom učinili. Zar bi trebalo smatrati uverljivim to da je tekst koji Isusa naziva ,,Bogom” nestao na 1500 godina i nijedan hrišćanin ne zna za njega? Da li treba tekst koji je Nova revidirana standardna Biblija, podržana od strane Svetskog sabora crkava i Udruženja biblijske književnosti, uključila 1989. godine, iako je veoma dobro bio poznat onda kada je Revidirana verzija sastavljana krajem devetnaestog veka – treba li ovaj tekst koji nalikuje arijanskom i ima čudan gnostički prizvuk, sada treba da bude razmatran pored stiha 20:28 Jovanovog jevanđelja, kao jedan od najjačih dokaznih tekstova za euhemerističko učenje, da je Isus koji je nazvan ,,Mesijom” bio ili još uvek jeste Bog? Nazovite me Nevernim Tomom, ako želite, ali ja to ne mogu da prihvatim. Niti to može da učini istaknuti kritičar i poznavalac Novog zaveta, Bart Ehrman (vidi njegovu knjigu Ortodoksno prepravljanje Biblije za dublju i prosvetljujuću diskusiju).

Šta je sa stihom 3:13 Jevanđelja po Jovanu?

Stih 3:13 Jevanđelja po Jovanu (,,Niko nije otišao u raj osim onog koji je došao iz raja, Sina čovečjeg, koji je u raju”), koji je Damaz (382. nove ere) upotrebio kao dokazni tekst kako bi propovedao ono u šta hrišćani moraju da veruju a to je da je Isus bio u raju sa Bogom Ocem dok je živeo na zemlji, predstavlja iskvaren tekst i svi nedavni bitni prevodi Novog zaveta izostavljaju frazu ,,koji je na nebesima”, koja se može pronaći u Verziji Kralja Džejmsa, Douay-Rheims-Challoner Bibliji, pa čak i u Novoj američkoj Bibliji (1970, prvo izdanje).

Šta je sa stihom 8:58 Jevanđelja po Jovanu?

Stih 8:58 Jevanđelja po Jovanu (,,Pre nego što je Avram bio, ja jesam (on)”) pogrešno je prevođen vekovima (vidi sada Novu američku Bibliju: ,,Pre nego što je Avram bio, JA JESAM”). Jerusalimska Biblija (1966) je ego eimi prevela kao ,,Ja Sam” ali je to promenila u isto tako pogrešno ,,Ja jesam” u Novoj jerusalimskoj Bibliji (1985).[26]

Šta je sa stihom 10:30 Jevanđelja po Jovanu?

Stih 10:30 Jevanđelja po Jovanu (,,Ja i Otac smo jedno”) pogrešno je protumačen. Trijadolozi su pogrešno protumačili en (,,jedan”) koje je na grčkom u srednjem rodu, kao eis, koje je u muškom rodu. Žan Kalvin u svojoj kritici Biblije o ovom stihu kaže sledeće: ,,U prošlosti je u velikoj meri ovaj stih pogrešno tumačen kako bi se na osnovu istog dokazalo da je Hrist identične prirode kao i Otac, jer Hrist ne govori o uniji supstance već o zajedničkom slaganju Oca i njega, što se tiče uma, potvrđujući da šta god on učini biva sankcionisano moći Oca. “

(5) Ako je Isus zaista ovde nazvan ,,Bogom”, u istom smislu u kom ga halkidonski trijadolozi shvataju, zašto se onda on sam javlja Jovanu na ostrvu Patmos i u prvom stihu tvrdi da mu je Bog dao Otkrivenje kako bi svojim slugama pokazao ,,stvari koje se moraju uskoro odigrati” (Otkrivenje 1:1)? U otkrovenju 5:1-14, nama je čak pokazana vizija tačnog vremena kada je Isus od ,,onog koji sedi na prestolu” primio znanje o tim stvarima i budućnosti koju nije pre poznavao, pa je zapovedio Jovanu da o tome piše na Božiji Dan, onda kada je bio na ostrvu Patmos u Egejskom moru:

Videh u desnici Onog što seđaše na prestolu knjigu napisanu iznutra i spolja, zapečaćenu sa sedam pečata. I videh anđela jakog gde propoveda glasom velikim: Ko je dostojan da otvori knjigu i da razlomi pečate njene?  I niko ne mogaše ni na nebu ni na zemlji, ni pod zemljom da otvori knjige ni da zagleda u nju. I ja plakah mnogo što se niko ne nađe dostojan da otvori i da pročita knjigu, niti da zagleda u nju. I jedan od starešina reče mi: Ne plači, evo je nadvladao lav, koji je od kolena Judinog, koren Davidov, da otvori knjigu i razlomi sedam pečata njenih.  I videh, i gle, nasred prestola i četiri životinje, i posred starešina Jagnje stajaše kao zaklano, i imaše sedam rogova, i sedam očiju, koje su sedam duhova Božijih poslanih po svemu svetu.  I dođe i uze knjigu iz desnice Onog što seđaše na prestolu. I kad uze knjigu, četiri životinje i dvadeset i četiri starešine padoše pred Jagnjetom, imajući svaki gusle, i zlatne čaše pune tamjana, koje su molitve svetih.  I pevahu pesmu novu govoreći: Dostojan si da uzmeš knjigu, i da otvoriš pečate njene; jer si se zaklao, i iskupio si nas Bogu krvlju svojom od svakog kolena i jezika i naroda i plemena,  I učinio si nas Bogu našem careve i sveštenike, i carovaćemo na zemlji.

I videh, i čuh glas anđela mnogih oko prestola i životinja i starešina, i beše broj njihov hiljada hiljada. Govoreći glasom velikim: Dostojno je Jagnje zaklano da primi silu i bogatstvo i premudrost i jačinu i čast i slavu i blagoslov.  I svako stvorenje, što je na nebu, i na zemlji, i pod zemljom, i što je na moru, i što je u njima, sve čuh gde govore: Onome što sedi na prestolu, i Jagnjetu blagoslov i čast i slava i država va vek veka. I četiri životinje govorahu: Amin. I dvadeset i četiri starešine padoše i pokloniše se Onome što živi va vek veka.

(6) I, ponovo, ako je Isusa Toma zaista nazvao Bogom u stihu 20:28 Jevanđelja po Jovanu u drugačijem smislu nego u Psalmu 82:6 u Hebrejskoj Bibliji, zašto onda sam Isus i dalje naziva Boga ,,svojim Ocem” i ,,svojim Bogom” kada silazi iz raja i kada se obraća Jovanu na ostrvu Patmos, baš kao što je to činio onda kada se obraćao Mariji Magdaleni u bašti u Jerusalimu nakon što se digao iz mrtvih, prema stihu 20:17 Jevanđelja po Jovanu? Obratite pažnju na upotrebu fraze ,,moj Otac” (tri puta) i ,,moj Bog” (pet puta) u ovim Isusovim rečima:

,,I koji pobedi i održi dela moja do kraja, daću mu vlast nad neznabošcima; I pašće ih gvozdenom palicom, i oni će se razdrobiti kao sudovi lončarski; kao i ja što primih od Oca svog; I daću mu zvezdu danicu. Ko ima uho da čuje neka čuje šta govori Duh crkvama” (Otkrivenje 2:27, u stihu 2:7 u mnogim rukopisima stoji: ,,Neka svako ko može da čuje sluša to što Duh govori crkvama: one koji se pokažu kao pobednici nahraniću sa drveta života, koje je raj mog Boga.”)

,,Do sada nisam uspeo da primetim išta u tvom ponašanju što bi moj Bog mogao da nazove savršenim. Seti se kako si prvi put čuo poruku. Drži se toga. Pokaj se!” (Otkrivenje 3:2b).

,,Koji pobedi on će se obući u haljine bele, i neću izbrisati ime njegovo iz knjige života, i priznaću ime njegovo pred Ocem svojim i pred anđelima Njegovim” (Otkrivenje 3:5).

,, Koji pobedi učiniću ga stubom u crkvi Boga svog, i više neće izići napolje; i napisaću na njemu ime Boga svog, i ime novog Jerusalima, grada Boga mog, koji silazi s neba od Boga mog, i ime moje novo” (Otkrivenje 3:12)

,,I anđelu laodikijske crkve napiši: Tako govori Amin, Svedok Verni i Istiniti, Početak stvorenja Božijeg ...” (Otkrivenje 3:14, moj prevod, vidi stih 8:22 Priča u Hebrejskoj Bibliji i komentar na isti stihu Bereshit Rabbah.

,,Koji pobedi daću mu da sedne sa mnom na prestolu mom, kao i ja što pobedih i sedoh s Ocem svojim na prestolu Njegovom” (Otkrivenje 3:21).

(7) Ako Isusa zaista treba zvati Bogom u halkidonskom smislu zbog stiha 20:28 Jevanđelja po Jovanu, kako onda Jovan takođe u epistolarnom prepisu iste knjige, Otkrivenje Isusa Hrista, govori o Isusu kao nekom ko ima Boga i Oca?

Od Jovana na sedam crkava koje su u Aziji: blagodat vam i mir od Onog koji jeste, i koji beše, i koji će doći; i od sedam duhova koji su pred prestolom Njegovim; I od Isusa Hrista, koji je Svedok verni, i Prvenac iz mrtvih, i Knez nad carevima zemaljskim, koji nas ljubi, i umi nas od greha naših krvlju svojom; I učini nas careve i sveštenike Bogu i Ocu svom; tome slava i država va vek veka. Amin.

(8) Poslednja knjiga Novog zaveta je preciznije i potpunije nazvana Otkrivenje Isusa Hrista (Otkrivenje 1:1). Ova čitava knjiga koja se sastoji od 22 poglavlja sadrži informacije o budućnosti, koje Isus tvrdi da je primio u raju od svog Boga i svog Oca, nakon što se uzdigao i koje očigledno nije znao ranije – činjenica koja se nikako ne uklapa u halkidonsku trijadologiju.

(9) Isus nikada u tekstu četvrtog Jevanđelja ne kaže da je njegovo ime Reč – to je autor prologa u drugoj polovini prvog veka dodao (Jovan 1:1, 14).[27]

(10) Isto tako, Isus nikada u četvrtom Jevanđelju ne kaže da je jedini začeti ili jedini sin Božiji (vidi Novu američku Bibliju i Novu revidiranu Standardnu verziju, stihove 3:16 i 18 Jevanđelja po Jovanu, gde su ove reči zapravo reči autora četvrtog Jevanđelja a ne Isusove reči).[28]

Razlog zašto je nastala zabuna oko reči Gospod i GOSPOD

Grčka Septuaginta i autori Novog zaveta koji su se služili grčkim jezikom i koji su citirali Septuagintu nisu pravili razliku između termina κύριος koji se ona odnosila na Jahve i κύριος koji se odnosio na ljudsko biće, kao što to čini masoretski tekst Hebrejske Biblije. [29]Stoga, svi, a posebno trijadolozi, bivaju zbunjeni kada dođu do stiha 20:28 Jevanđelja po Jovanu, kao što vidimo u izjavi koju iznosi R. Brown u gore navedenom uvodu. (Ja ovo nazivam slepim uglom u poznavanju četvrtog Jevanđelja – avaj, nije jedini.) Ali Toma i Isus su dobro poznavali razliku između Adoni i Adonai. To je ključ koji otključava misteriju koja okružuje inače zbunjujuću izjavu Tome u četvrtom Jevanđelju. Ako se vratimo na fragment na hebrejskom jeziku (Jovan 20:16) ili aramejskom, mi vidimo da je ono što Toma kaže u harmoniji sa tri upotrebe κύριος, reči koja se odnosi na Isusa u vaskrslom stanju koje prethode ovoj izjavi (Jovan 20:18, 20 i 25) i osam upotreba koje slede odmah nakon ovoga u sedam stihova drugog zaključka ili dodatka (Jovan 21:7, 12, 15, 16, 17, 20 i 21). Ako je Isus zaista bio taj kome se on obratio a ne Isusov Otac, kao što to može da se protumači kada se bolje pogleda, on ne pominje ekvivalenta ,,mom Jahvi” već kaže ,,Adoni ve Eli” (moj gospod i moj Bog!”)

Upravo ovo je Petar propovedao oko 40 dana kasnije na Blagdan sedmice (Shavuoth) ili Pentekost kada je citirao stih 100:1 Psalma iz hebrejske Biblije (,,Jahve je rekao adoni: Sedi sa moje desne strane”) nakon čega je izneo zaključak: ,,Iz ovog razloga čitava Kuća Izraela može da bude sigurna da Gospod (Adon/Mar) i Mesija (Meshicha) koga je Bog (Elohim)  napravio jeste ovaj Isus koga ste vi razapeli” (Dela 2:36).

Kao što Geza Vermes, poznati jevrejski poznavalac Biblije na Univerzitetu u Oksfordu kaže u svojoj nedavno objavljenoj knjizi pod nazivom Promenljiva Isusova lica:

Dobro je poznato da su Jevreji uvodili reč ,,Gospod” kao sinonim za Boga u svoj religijski jezik. Različita božanska imena, sveta reč i neizgovorena – JHVH (,,Jahve”) kao i hebrejska Adon (,,Gospod”) i Adonay ili aramejska Mar (,,Gospod”), sve su prevedene na grčki istom rečju, Kurios (,,Gospod”). Možemo biti sigurni da Jevreji, ma kojim jezikom govorili, nisu imali teškoća da razlikuju božanskog ,,Gospoda” od ljudskog. Prepreka koju su helenizovani nejevrejski hrišćani, poput članova Jovanove crkve, morali da preskoče je značajno viša.[30]

Zaključak

Žan Kalvin, halkedonski trijadolog i predvodnik reformacije, ukazao je na to da su crkveni oci na pogrešan način protumačili stih 10:30 Jovanovog jevanđelja. Ser Anthony Buzzard u svojoj knjizi pod nazivom Doktrina Trojstva: Rana koju je hrišćanstvo samo sebi naneloukazao je na to kako je stih 8:58 Jevanđelja po Jovanu pogrešno protumačen. Sada bi trebalo ukazati na to da je stih 20:28 Jevanđelja po Jovanu kao tekst koji dokazuje da je Isus JHVH isto tako pogrešno protumačen. To je egzegetska zabluda koju treba napustiti poput mnogih drugih ali ne i svih ,,dokaza” za Trojstvo koje halkedonski trijadolozi pronalaze u hebrejskoj Bibliji, poput stiha 1:1 i 26, 16:9 Postanja (anđeo Jahvin kao preinkarnirani Hrist); 18:1 (trojica koja posećuju Avrama – od kojih je jedan Jahve a druga dva ,,anđeli”); 19:24 (,,GOSPOD je bacio vatru i sumpor na Sodomu i Gomoru od GOSPODA na nebesima”, Verzija Kralja Džejmsa); Druga Mojsijeva 4:2 ff (anđeo Jahvin u užarenom žbunu na mestu Hroeb, na ,,planini Božijoj”, na Sinaju koji otkriva Mojsiju svoje ime, 2. Mojsijeva 3:14-15); anđeli velikog saveta (Isaija 9:6, LXX); Reč Božija (Jovanovo ime za Isusa u Otkrovenju 19:11); personifikacija mudrosti kao Dama u Pričama 8 = takozvani preinkarnirani Hrist! Dakle, takođe ,,Sin Božiji” (Verzija Kralja Džejmsa) - ,,najnesrećniji prevod” (Adam Clarke) – u žestokom ognjištu Vavilona sa tri Danilova prijatelja Jevrejina (Danilo 3:25) = Isus! Kada se razmotri ova poznata greška u prevodu, Jerusalimski Talmud beleži kako je jedan od rabina rekao: ,,Kada je Nabukodonosor govorio o ,,Sinu Božijem” (Dan. iii, 25), anđeo je došao, udario ga u lice i pitao: ,,Da li Bog ima sina?” (Yer. Shah. vi. 8d). Takođe obratite pažnju na lažno veliko slovo G u reči ,,gospod” u stihu 12:8 Proroka Danila (Verzija Kralja Džejmsa).

Sažetak

U četrnaest slučajeva (šest u dvadesetom poglavlju Jevanđelja po Jovanu pre stiha 20:28 i osam u dodatku dvadesetprvom poglavlju Jovanovog Jevanđelja nakon 20:28) reč ὁκύριος ne podrazumeva Jahve. Ovaj dokaz koji se tiče konteksta, stoga ukazuje poprilično jasno da nije tačno da dve hiljade godina stara fraza ὁ θεός μου u stihu 20:28 Jevanđelja po Jovanu predstavlja ekvivalent frazi ,,moj Jahve”. A theos u frazi ὁ θεός μουtreba da bude shvaćena kao fraza koja ima iste metaforičke naznake, kao što ih ima Psalm 82:6, kao što je Isus propovedao u tekstu četvrtog Jevanđelja (Jovan 10:34-36). Ovakvo tumačenje oba termina u Tominom uzviku, ὁ κύριός μου καὶ ὁ θεός μου.(Jovan 20:28) dalje biva potvrđeno kada se razmotri hebrejska verzija, jer originalna verzija je na hebrejskom jeziku. Upotreba reči θεόςu prologu (1:1) predstavlja izjavu autora a ne Isusa i slična je načinu na koji je upotrebljava anonimni autor Poslanice Jevrejima gde su u stihovima 1:18-12 reči ,,Bog” (ὁ θεός, 1:8) i ,,Gospod” (κύριε, 1:10) primenjene na ,,Sina” (1:1 ff) citiranjem stihova 44:7-8 (45:6-7) i 101:25-27 (102:25-27) iz Psalma u Septuaginti, grčkoj verziji Hebrejske Biblije, gde je stvaranje (novog) sveta pripisano njemu. Irinej u svom Dokazu apostolskog propovedanja čini isto, koristi stihove 44:7-8 Psalma i dodaje pogrešan prevod iskvarenog hebrejskog teksta prvog stiha Postanja (Baresith bara Elowin bas an benuam samenthares: ,,U početku, Sin, Bog, stvorio je raj i zemlju”). Ali ova tri teksta – stihovi 44:7-8, 101:25-27 Psalma, i prvi stih Postanja – u verziji grčke i Hebrejske Biblije koje je koristio Irinej – ne poklapaju se sa masoretskim tekstom Hebrejske Biblije.

Bog i Gospod

Jedini Bog koji postoji

,,Zapovest koja Izrael oživljava jeste Šema. Ona se čita naglas, Shema Israel Adonai Eloheynu Adonai Echad (Peta knjiga Mojsijeva 6:4). Kada se prevede reč po reč, ona ima sledeće značenje: ,,Čuj, O Izraele, moj (GOSPOD) naš Bog moj (GOSPOD) Jedan.” Ove reči čudno zvuče ali sadrže važan ključ koji nam otkriva način na koji su Jevreji razumeli Boga. ,,Adonai” znači ,,moj (GOSPOD)”[31] ali ta reč se zapravo ni ne pojavljuje u hebrejskom tekstu. U tekstu su napisana četiri slova,  ali ta reč se zapravo ni ne pojavljuje u hebrejskom tekstu. U tekstu su napisana četiri slova, JHVH (poznato kao tetragramaton, što na grčkom znači ,,reč od četiri slova”). JHVH je ime koje je Bog otkrio Mojsiju ali iz razloga što je posedovala svetost Božiju, niko je nije izgovarao osim prvosveštenika na Dan pokajanja. Mnogi Jevreji preferiraju da umesto toga kažu haShem, Ime, što možda može da se prevede i kao ,,Večni”; ali gde god da se slova JHVH pojave u tekstu u Bibliji, samoglasnici reči Adonai se ubacuju kako bi se čitalac podsetio da ne pokušava da izgovori ime, već da umesto toga kaže Adonai. To je razlog zašto je u engleskim prevodima onoga što hrišćani nazivaju Starim zavetom, ime Bog prevedeno kao ,,Gospod”. Drugi prevodi su načinili pogrešan pokušaj da bukvalno prevedu ime tako što su samoglasnike reči Adonai ubacili u JHVH i došli do nemogućeg oblika, Jehove. U akademskim krugovima, postalo je konvencionalno da se ovo ime Boga prevodi kao Jahve. Stoga, to nam otkriva nešto veoma važno o Božijem samootkrovenju: Božija svetost doseže čak i Božije ime, koje mora biti upotrebljeno uz dužno poštovanje. Reč eloheynu je reč elohim, Bog, uz zamenicu koja se dodaje na njen kraj, tako da znači ,,naš Bog”. Tako da rečenica znači ,,Jahve je naš Bog, Jahve je Jedan”; ili ,,Jahve naš Bog, jedan Jahve”; ili ,,Jahve je vaš Bog, samo Jahve.”[32]

Beleške o stihu 19:17 Jevanđelja po Mateju i paralelnim stihovima[33]

Često se kaže da novozavetni tekst može da bude rekonstruisan na osnovu citata ranih crkvenih otaca. Kao primer uzećemo stih 19:17 Jevanđelja po Mateju, stih 10:18 Jevanđelja po Marku i stih 18:19 Jevanđelja po Luki:

• Justin Mučenik, rani crkveni otac, koji je pisao od 140- 160 godine nove ere, u svom Dijalogu 101.2 piše sledeće: ,,Jedan je blag, moj Otac na nebesima.” Ovaj veoma rani citat nije ono što danas možemo da pročitamo u Bibliji.
• Jefrem: Kritika Diatesarona, XV.9, kako na sirijskom tako i na aramejskom (2 rukopisa) glasi: ,,Jedan je blag, moj Otac koji (je) na nebesima.” Jefrem je umro 373. godine, a sirijski rukopis ove kritike je iz petog veka.
• Tacijan, oko 172. godine nove ere, sastavio je Diatesaron (Harmonija jevanđelja o kome je Jefrem komentarisao), na osnovu tekstova Jevanđelja dostupnih u to doba. Ovaj citat se u potpunosti slaže sa Justinom.
• Irinej: Haer. V.7.25 (pre-185): ,,Jedan je blag, moj Otac koji je na nebesima.” Još jedan izvor iz drugog veka potvrđuje ,,pogrešnu” verziju stiha 19:17 Jevanđelja po Mateju.
• Ipolit: Haer. V.7.25 (pre-222): ,,Jedan je blag, Otac (moj Otac) na nebesima.” Još jedan rani hrišćanski otac ima ,,pogrešnu” verziju.
• Kliment Aleksandrijski: m. V.10.63 (sastavljena oko 207.) ,,Jedan je blag, Otac (moj Otac).”
• Rukopis Vetus Latina e (citiran od strane Mateje, peti vek): ,,Unus est bonus, pater.” Ovo je drugi najstariji rukopis i takođe sadrži reč ,,Otac”.
• Rukopis Vetus Latina d (citiran od strane Luke, peti vek): ,,Nemo bonus nisi unus Deus pater.” ,,Otac” ponovo.

U Verziji Douay-Rheims-Challoner i Verziji Kralja Džejsmsa (1611) stoji  ,,Niko nije blag osim Boga koji je jedan.” Stariji stih ,,niko nije blag osim Oca” je prepravljen tako da se uklopi u ideju da je i Isus Bog, baš kao Otac.