Šta je sa stihom 1:1 Jovanovog jevanđelja?

Detaljno se raspitujući, zaključila sam da većina ljudi svoje mišljenje da je Isus Bog zasnivaju na Jovanovom jevanđelju, posebno na stihu 1:1 Jovanovog jevanđelja. Anthony Buzzard i autori knjiga pod nazivom Jedan Bog i jedan Gospod i Isus, Bog ili Sin Božiji, otišli su daleko kako bi razjasnili ovaj zamršeni i pogrešno protumačen stih kada se uzmu u obzir sva četiri jevanđelja. Sledeći odlomci treba da osvetle put onima koji su nenamerno bili pogrešno upućeni od strane sveštenstva (kada su i ako su ikada propovedali o tome). Učitelji koji su proučavali Bibliju, zbunjeni prevodioci i kritičari su koristili Jevanđelje po Jovanu kako bi popločali put Trijadološkim idejama. Gore pomenute knjige pružaju teme za razmišljanje i detaljnu analizu Jovanovog jevanđelja da smatram da će veoma koristiti učenicima koji tragaju za istinom o Bibliji i nadam se da će eliminisati lažne spekulacije i pogrešno tumačenje stiha 1:1 Jevanđelja po Jovanu.

,,U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. Ona beše u početku u Boga. I reč postade telo i useli se u nas puno blagodati i istine” (Jovan 1:1,2,14).Da li je moguće da neko bude sa nekim drugim a da istovremeno bude ta druga osoba? Ovo je najosnovnija logika zdravog razuma. Čovek može da poseduje ideju  ili plan za izvršenje ideje u svom svesnom umu, međutim, ta ideja je tajno sa njim sve dok se ona ne ostvari.

Bilo da je u pitanju govor, slika, skulptura, knjiga ili muzika; to se tek onda može čulno doživeti kao stvarnost. Da li je Isus mogao da bude u umu Gospodnjem  i da je u određenom trenutku seme postalo telo koje je ,,dostavilo“ reč direktno od Boga u vidu čoveka Isusa Hrista? Zar to nema smisla? Stih 1:18 Jovanovog jevanđelja glasi: ,, Boga niko nije video nikad: Jedinorodni Sin koji je u naručju Očevom, On Ga javi.“ Zar ovaj stih ne nalaže da je neko došao od Jednog i Jedinog istinitog svemoćnog Boga? Ovaj stih ne govori da se Bog sam inkarnirao i postao od krvi i mesa. Isus je seme koje je proreknuto i koje je došlo da otkrije ,,Reč“ Boga Oca. Molim vas razmotrite stih 6:46 Jovanovog jevanđelja: ,,Ne da je ko video Oca osim Onog koji je od Boga: On vide Oca.“ Ovde Isus opet tvrdi da je ,,od“ Boga. On ne tvrdi da je Bog, niti je to ikada tvrdio. On je uvek o Bogu govorio kao o Bogu ili o svom Ocu.  Želela bih da moja trijadološki nastrojena braća primene logiku i prihvate to da je Isus znao ko je – a i Bog je to znao! (Moj naglasak).

Autentična molitva Gospoda

Većina hrišćana ne shvata to da stih 6:9 Jevanđelja po Mateju nije zapravo molitva Gospoda. Isus je rekao: ,,Ovako treba da se molite“. Molitva pravog Gospoda je sledeća:

,,A ovo je večni život, da poznaju tebe, jedinoga pravoga Boga, i Isusa Hrista koga si poslao.Objavio sam tvoje ime onim ljudima koje si mi dao od sveta. Tvoji su bili, i dao si ih meni, i održaše tvoju reč. Sad su saznali da je od tebe sve što si mi dao; dao sam im reči, koje si mi dao, te ih oni primiše i saznaše da sam zaista od tebe izišao, i poverovaše da si me ti poslao. Za njih se molim; ne molim se za svet, nego za one koje si mi dao, jer su tvoji, i sve moje - tvoje je, i tvoje - .moje, i proslavio sam se u njima. I nisam više na svetu, a oni su na svetu, ja idem k tebi. Oče sveti, sačuvaj ih u svoje ime, koje si mi dao, da budu jedno - kao što smo mi. Dok sam bio s njima, čuvao sam ih u tvoje ime, koje si mi dao, i sačuvao sam ih, i ni jedan od njih ne propade - sem sina propasti - da se ispuni Pismo. Jovan 17:3,6-12.

Jovanovo jevanđelje se često upotrebljava kako bi se ustanovila ,,božanska priroda” Isusa i kako bi se iznelo uverenje da je Isus tvrdio da je Bog. Zapravo, da Jevanđelje po Jovanu nije bilo u Bibliji, ne bi bilo ni trijadologije. Eto koliko je zavisno ono što se naziva ,,visokom” hristologijom ovog Jevanđelja. Zapravo, Jevanđelje po Jovanu je osnova skoro svih trijadoloških ideja: preegzistencije, inkarnacije, suštinskog božanstva itd. Hanson ukazuje da je Jovanova hristologija glavni oslonac ortodoksne Nikejske vere.  Ali čak i određeni broj modernih trijadološki nastrojenih učenjaka priznaju da je Jovanovo jevanđelje po mnogo čemu težak i problematičan deo Svetog pisma i da mnogo brige treba povesti prilikom tumačenja istog.128

Nema sumnje da je Isus ,,postojao” pre postanka sveta. Ali, da li je on postojao kao osoba ili u Božijem predznanju, u ,,umu Božijem”? I Hrist i telo Hristovo, crkva, postojali su u predznanju Božijem pre nego što su došli u život. Hrist je bio ,,logos” i ,,plan” Božiji od samog početka, a on je postao od krvi i mesa tek kada je začet.129

Molim vas razmotrite sledeći odlomak iz knjige koju je napisao Greg Deuble:

Koncept da Bog mora da bude rođen kao čovek kako bi se pravilno žrtvovao za grehove naziva se doktrinom inkarnacije. Novi biblijski rečnik to sumira na ovaj način:

Izgleda da znači da je božanski Stvaralac postao jedno od svojih sopstvenih Stvorenja ... Kada je Reč ,,postala” od krvi i mesa, Njegova božanska priroda nije napuštena, smanjena ili ograničena, niti je On prestao da sprovodi svoja božanska dela koja je i pre sprovodio ... Inkarnacija sina Božijeg ne umanjuje njegovu božansku prirodu već dovodi do toga da On poprima čovečansku prirodu. 

Doktrina, koja je uzela klasični oblik pod uticajem polemika četvrtog i petog veka, formalno je definisana na Četvrtom vaseljenskom saboru. U velikoj meri je oblikovana raznolikim tradicijama u antiohijskoj i aleksandrijskoj školi ... Dodatno je oblikovana u kasnijim patrističkim i srednjevekovnim periodima. 

Mnoga proročanstva ukazuju na to da će se Onaj jedan koji dolazi dići iz ,,semena”, ljudske loze, a posebno iz Avramove i Davidove loze. Mesija će doći iz biološkog lanca ljudske porodice, posebno jevrejskog porekla: ,,Proroka isred tebe, između braće tvoje, kao što sam ja, podignuće ti GOSPOD Bog tvoj; njega slušajte” (5. Mojsijeva 18:15).130

Draga braćo, zarad daljeg razjašnjenja prvog stiha Jovanovog jevanđelja, molim vas da takođe razmotrite reči Profesora Anthony Buzzarda:

Novi zavet je u potpunosti Jevrejska knjiga. Njeni pisci su svi bili Jevreji osim možda Luke (koji je isto toliko Jevrejin koliko i ostali pisci u smislu očigledne opčinjenosti jevrejskim spasenjem (Jovan 4:22) koja je ponuđena u Isusu kako Jevrejima tako i nejevrejima).

Savremeni čitaoci Bibliji prilaze osnovnim biblijskim pitanjima sa usađenim grčkim pogledom na život. Ovo su nasledili od crkava i ranih poslebiblijskih vera koje su zanemarile činjenicu da je Isus bio Jevrejin koji je propovedao i mislio u skladu sa svojim jevrejskim poreklom.131

Da li je trenutni prevod prvog stiha Jovanovog Jevanđelja zaista prevod, ako pod prevodom podrazumevamo dočaravanje originala ekvivalentnim vokabularom na datom drugom jeziku? Da li fraza ,,Reč beše sa Bogom” išta znači na našem jeziku? Kada je poslednji put tvoja reč bila ,,sa tobom”? Sumnjamo da naši sadašnji prevodi, iako su možda književno korektni, jednostavno dozvoljavaju čitaocu da se dobro oseća u vezi sa svojom primljenom ortodoksnom hristologijom večnoga Sina koji preuzima ljudsku prirodu. ,,Reč” napisana velikim slovom odmah podrazumeva preegzistenciju osobe. Mnogim čitaocima (11 miliona kopija širom sveta na raznim jezicima) je ponuđena parafrazirana Biblija poput ,,Biblije dobrih vesti“. ,,Pre nego što je išta postojalo, bio je Hrist sa Bogom. On je oduvek bio živ jer je sam po sebi Bog. On je stvorio sve što postoji. Nema ničega što on nije stvorio“. Ortodoksnost čitaoca je još više potvrđena. Ali rimokatolički učenjak Karl-Josef Kuschel, kada se nedavno detaljno pozabavio Hristovim poreklom, postavio je pitanje: ,,Zašto instinktivno čitamo: ,,U početku beše Sin i Sin beše sa Bogom?“ 132

Draga braćo, evo teme za razmišljanje. Trijadolozi često koriste prvi stih Jovanovog jevanđelja kako bi opravdali Trojstvo. Međutrim, ako je Jovan bio proteran na ostrvo Patmos i ako je Otkrivenje o ,,Danu Gospodnjem“ trebalo da znači da,,Reč“ ukazuje na to da je Isus jedan pravi Bog, zar ne bi on bio šokiran kada bi na nebesima otkrio da su Isus i Bog dva u potpunosti odvojena pojedinca?

Isus iz Nazareta je ono što je Reč (Božija mudrost), pomenuta u stihu 1:1 Jovanovog jevanđelja, postala.  On je jedinstveni izraz Božije mudrosti, u vidu ljudskog bića. Upravo je Mudrost Božija ta koja je postojala od početka i ta Mudrost je postala osoba pri Isusovom začeću. Ovo objašnjenje ostavlja netaknutu veliku kardinalnu doktrinu da je Jedan Bog Otac i da je Isus Gospod Mesija a ne Gospod Bog. Rani grčki crkveni oci su uneli zabunu u jevrejski/hrišćanski monoteizam uvođenjem ideje o ,,numerički drugom Bogu“.

Čini nam se da kod hebrejske Biblije treba da počne istraživanje, ako treba da razumemo Jovanovu nameru u prologu. Kako mi je jedan profesor rekao na seminaru: ,,Ako razumeš Stari zavet, pogrešno ćeš razumeti Novi zavet“. Iznenađujuće je to što ni jedno pojavljivanje hebrejske reči davar (reč) koja odgovara Jovanovoj grčkoj reči logos ne pruža dokaz da ,,reč od početka“ podrazumeva osobu, a kamoli nestvorenu drugu božansku osobu, Sina Božijeg, pored Jednog Boga izraelske vere. Davar u Starom zavetu znači ,,reč“, ,,stvar“, često ,,obećanje“ ili ,,namera“, ali nikada osoba. Sveprisutnost velikog slova ,,R“ (Reč) je neopravdano. Jovan nije rekao da je preegzistentna reč bila druga i zasebna osoba pre nego što je postala otelotvorena u Mesiji.133

Zašto Jovan stoga nije rekao da je Božija kreativna i izražajna aktivnost, Njegova reč ili mudrost, indeks Njegovog uma, bila ,,sa Njim“ baš kao što je mudrost bila ,,sa (para) Njim“ u Izrekama 8:30 (LXX)? U osmom stihu Izreka, zapravo, vidi se izuzetna paralela sa onim što Jovan kasnije kaže o Isusu. Život se može pronaći u Isusovim rečima (Jovan 12:44), a on navodi ljude da prate njegovo učenje. Ono što je pripisano Mudrosti u Izrekama, na drugom mestu se pripisuje Bogu (Jov 12:13-16).

Tertulijan, poznat kao osnivač latinskog hrišćanstva, poput Justinijana zna za drugo božansko biće koga je Otac stvorio. Ova hristologija, koja ima sveznajuće karakteristike sa gnostičkim dualizmom nikako nije mogla da procveta da se nije prvo mislilo da je Jovan podrazumevao da je Sin postojao od samog početka. Javnost nastavlja da se oslanja na stih 1:1 Jevanđelja po Jovannu zarad doktrine o tome da je Isus jednako božanski.  Ali šta ako je to propovedano u bilo kom od osam engleskih prevoda koji su predhodili objavljivanju Verzije Kralja Džejmsa 1611. godine?134

Sledi odlomak iz knjige pod nazivom Jedan Bog i Jedan Gospod

Prvo, Jovan nam u stihu 1:3 govori da su hrišćani u udruženju sa Ocem i sa Njegovim Sinom, Isusom Hristom. Pitanje je kakav stepen udruženja mi imamo. Pismo napisano Crkvi jasno nas podstiče da imamo intiman odnos kako sa Bogom tako i sa Gospodom Isusom Hristom. Ne postoji slično podsticanje ni u jednoj Bibliji koja prethodi vremenu Dana Duhova, kao što je to zabeleženo u drugom stihu Dela apostolskih. Razlog je taj da pre Isusovog života, smrti i vaskrsnuća, on nije bio uzdignut na status ,,Gospoda“.  Ali sada, posle Dugova, više od 250 njih koristi reč ,,Gospod“ uzetu od Rimljana preko Tita, a skoro svi tu reč koriste kako bi označili Isusa Hrista, a ne Boga. 135

Anthony Buzzard nastavlja ... trijadološko ubeđenje o uniji supstance prouzrokuje to da oni pogrešno protumače Jovanov opis Isusa kao ,,poslatog/zastupnika“. Kada bi videli Isusa, ljudi bi videli Boga; verovanjem u njega oni bi verovali u Boga; odajući mu počast, odavali su počast Bogu a ukazivanjem mržnje prema njemu, mrzeli su Boga.  Ništa od navedenog ne zahteva trijadološko objašnjenje. Jovan nam daje slikovit opis čudotvornog ljudskog bića kome je Bog podario svoj Duh i kome je Bog dao svoj autoritet i karakter – i sve ovo na nikad viđen način. Isus je jedinstveni ambasador Jednog Boga. Nije da je Bog postao čovek, već je Bog u obećanom Davidovom nasledniku podario čoveka koji je ključni elemenat Njegovog kosmičkog plana.136

Izgleda čudno to što je dozvoljeno da stihovi 1:1-4, nekoliko stihova Jovanovog jevanđelja, i još nekoliko pasusa Novog zaveta zbace brojne biblijske dokaze unitarijanističkog monoteizma. Sveštenici, proroci kao i Isus, koji je bio revnostan prilikom odbrane svog jevrejskog porekla isto koliko i njegovi sunarodnici, naporno su branili to da je Bog Jedan.

• Jovan ne predstavlja Isusa kao večnog člana tročlanog Božanstva, već kao ispunjenje Božijeg večnog plana da donese u život Mesiju. Samim tim za Jovana, kao i za Pavla, Isus je preegzistirao u umu i svrsi Božijoj a ne bukvalno kao bezvremeno stvorenje. Iako je dosta toga izgubljeno u zbrci oko doktrinalne promene koja je zadesila Crkvu tokom drugog veka, ovaj neortodoksni Isusov portret imao je svoje predstavnike u vekovima koji su usledili nakon pisanja Novog zaveta. Tradicionalni pojam preegzistencije je destruktivan za istinsku ljudsku prirodu Isusa i umanjuje čudotvornost nekih dela koje je on sproveo. Takođe stvara veliki problem koji se tiče Trojstva u koje mnogi veruju jer se to od njih očekuje. Povratak biblijskoj hristologiji podrazumeva oporavak Isusovog mesijanstva, pomućenog i nipodištavanog toliko dugo od strane poslebiblijskog hristološkog razvoja.137

Draga braćo, očigledno sam ja jedna od onih osoba koje imaju radoznali um širokih shvatanja. Nažalost, mnogi ljudi ovo smatraju iritantnim, posebno oni ljudi sa autoritetom. Smatram neoprostivim da toliko moje braće po Hristu ne postavlja pitanja i voljno je da se pomiri sa čistom glupošću. Čini se da im je mnogo lakše da jednostavno veruju u ono šta im se kaže i da misle da oni koji imaju autoritet i odgovarajuća zvanja sigurno znaju više od njih samih – jevanđelje istine! Uznemirava me to što toliko ljudi voli status quo dogme Trojstva, i zato što je nerazumljivo, mora da bude prihvaćeno kao misterija i uzeto kao vera! Kao što je jedan učitelj rekao: ,,Mi to ne treba da razumemo jer su nam umovi ograničeni i konačni.“ Koliko je ironično to kada pomislimo da je Bog podario čoveku um a ne očekuje da ga on upotrebi kako bi razumeo Njegovu Reč. Bog kog ja znam ne krije tajne od mene! Baš kao što se voda spušta na najniži nivo, trijadološki hrišćani se mire sa najnižim nivoom  logike koja se tiče ove besmislene dogme.

Trojstvo nije ništa drugo do dogma koju je čovek stvorio i na surov, nasilan i prepreden način  preneo istu kroz vekove kao jevanđelje Istine pokornim hrišćanima koji ne žele da se potrude da pitaju ili istraže apsurdnost istog. Smatram da je ova tačka gledišta vrlo uznemiravajuća. Što se mene tiče, ja biram da ne zavisim od mišljenja drugih.

Pitam se kakva osećanja hrišćani i oni koji to nisu imaju prema nekome ko krije tajne od njih? Kada se tajna otkrije, uobičajeno je da onaj koji je prevaren oseća bes, izdaju, tugu i splet emocija u zavisnosti od ozbiljnosti tajne. Naše živote pogađaju tajne – pokopane istine! Ne znam prevelik broj hrišćana ili onih koji to nisu a koji bi voleli da neko koga vole od njih sakrije ,,bitnu” tajnu.

Dakle, kako hrišćani mogu da gaje dobra osećanja prema Bogu? Kako možemo da verujemo Bogu? Ako je On misterija – tajna, i ako mi ne treba da ga razumemo svojim ograničenim umovima? Zaista, evo začkoljice: kako bi se neko smatrao hrišćaninom i kako bi bio spasen, on mora da veruje u ovog misterioznog i tajnovitog Boga. Da odemo malo dalje, kako jedan hrišćanin može da veruje u Boga i Njegovu Reč, ako im je usađeno to da ga ne mogu spoznati ni shvatiti jer je On misterija? Oni među nama koji ne prihvataju ovu hipotezu ,,na kašičicu” nazvani su jereticima. Zašto? Jer mi mislimo sami, ne dozvoljavamo da nas vode naša trijadološka braća koja dopuštaju da drugi misle za njih. Oni uzimaju veru kao opravdanje sopstvenog stava ... ne znajući Boga. To smatram slepom verom. Bog koga znam a koji je stvorio ovaj zamršeni i kompleksni svet, nije napravio čoveka po svojoj slici kako bi od njega očekivao da ide okolo i da govori koristeći neshvatljive zagonetke. Ako smo napravljeni po Božijoj slici, i ako nam je On dao Svoju reč u svetim spisima i poslao je svog jedinog rođenog Sina Isusa da prenese svetu Njegovu poruku izbliza i sa lične osnove, kako hrišćani mogu da ne znaju Boga? Kako mi možemo da pokušamo da budemo kao neko drugi ili da volimo tog nekog ako ga ne znamo i ne razumemo jer je on misterija? Gde je tu logika?  Kako je naše sveštenstvo bilo toliko uspešno u stvaranju ,,glupana” od inače inteligentnih, pobožnih hrišćana, koji jasno razmišljaju kada je u pitanju Isusova teologija? Pavle nije otkrio Boga ili našeg Gospoda i spasitelja Isusa Hrista kao misteriju koju ne treba razumeti.

Nakon što sam saslušala brojne slične propovedi, nedelju za nedeljom, godinu za godinom, o Isusu Hristu, Sinu Božijem, treba da verujem da ovaj čovek Isus Hrist nije stvarno Sin Božiji, već jedan istiniti Svemoćni Bog, poznat kao Isus Nazarećanin?

Zašto sveštenstvo to jednostavno ne kaže, otvoreno i direktno? Zar to ne bi razbistrilo maglu koju je podigla sumnja i konfuzija? Možda da je sveštenstvo propovedalo više o tome kako je Isus Bog, Bogočovek i Bog Sin, ja ne bih tek sa 40 godina svog života saznala da je Isus navodno Bog, kao i moja porodica, moji prijatelji i prodavačica koju sam prethodno pomenula.  Zar ova činjenica sama po sebi ne uzrokuje sumnju – bar i najmanju? Da li smo mi unitarijanci jedini koji su povezali tačkice?

Anthony Buzzard kaže sledeće: Neverovatno je to kako trijadologija nije zadovoljna ovi providno jednostavnim definicijama Božanstva. Izgleda da je za sobom ostavila veru koja je pripadala ne samo autorima Starog zaveta već i samom Isusu. Vidljiva je promena u mišljenju.  Uticajna imena po pitanju teologije osetila su da je strani uticaj zamutio prvobitnu veru. C.H. Dodd zapazio je da su ,,Jevreji očuvali živu tradiciju, elemente proročanskog ideala koji je pripadao hrišćanstvu u početku ali je zatim zamenjen grčkom metafizikom i rimskim zakonom.” Na isti problem je aludirao Albert Schweitzer: ,,Veliki i još uvek potcenjen zadatak sa kojim se suočavaju oni koji se bave istorijskim proučavanjem primitivnog hrišćanstva sastoji se od objašnjavanja na koji način su se Isusova učenja razvila u ranogrčku teologiju.”138

Zamislite kako vaš sveštenik izgovara svoju sledeću poruku i svaki put pominje Isusa Hrista, Sina Božijeg, ili kako umesto toga pominje Hrista Sina, Boga Sina, Boga Hrista ili Bogočoveka.  Zar to ne bi bilo interesantno? Mogu da se kladim da bi. Dajte da vam otkrijem jednu malu tajnu, draga braćo: oni to ne mogu da urade i da pri tom ostanu verni istini i integritetu Svetog pisma. To ne može biti učinjeno. Kada bi mogli, oni bi to i uradili. Razmislite malo. Sveštenici ili propovedaju o Bogu ili o Isusu Hristu, Sinu Božijem ili našem Gospodu Isusu Hristu i Spasitelju. Nakon što sam saslušala hiljade propovedi o Bogu i Njegovom Sinu, Isusu Hristu, pitam se kako se od  laika (onih koji nemaju nikakvo znanje o Trojstvu) može očekivati da znaju da je Isus stvarno Bog? Dogma Trojstva mora da bude predočena hrišćanima. Zašto sveštenstvo jednostavno ne naglasi Bogočoveka? Ipak, zar njihova doktrina ne tvrdi da je Isus Bogočovek – delom Bog a delom čovek? Što se mene tiče, ovo nalaže da ne postoji nijedan jedinstveni čovek pod imenom Isus; on nije postojao. Čovek pod imenom Isus je zapravo Bog od krvi i mesa. Upravo je ova pogrešna i uvrnuta logika je ono što Unitarijanci odbijaju da prihvate i razlog zašto su oni označeni nehrišćanima, jereticima i sektašima. Zašto? Jer čvrsto verujemo u čoveka pod imenom Isus Hrist.

Anđeo Gabrijel je rekao Mariji da je Isus Sin Svevišnjeg. Da li je Gabrijel bio zbunjen? Da li je patio zbog nedostatka kiseonika na velikoj visini? Ove vesti bi sigurno bile previše teške za Mariju – da je rodila Svemoćnog Boga koji ju je stvorio. Čoveče! Kakvo je to Otkrivenje! Braćo, ne mislim da ću se dalje baviti ovim mitskim scenarijom, kako ne bih zvučala glupavo poput onih koji podržavaju ovu glupost.

Šta Greg Deuble ima da kaže na ovu temu?

Kada iskreni rimokatolički vernik Mariju naziva ,,Majkom Božijom” hrišćani protestantskog opredeljenja se mršte. Zapanjuje nas to koliko bi bilo neverovatno da je Svemoćni Bog jednom prilikom ponizno prišao Jevrejskoj devojci Mariji sa pitanjem: ,,Marija, hoćeš li, molim te, biti Moja Majka?” Sa naše objektivne i nepristrasne perspektive lako je videti da ovaj mit o Mariji prevazilazi granice Biblije. Možemo iz daljine da vidimo kako se kasnijom tradicijom došlo do toga da je Marija bila devica, koja nikada nije uživala u seksualnom odnosu sa svojim mužem Josifom (iako u Bibliji stoji da je ona imala decu sa Josifom i nakon Isusovog rođenja). Možemo da zapazimo drugi mit o Mariji koji kaže da je sama Marija bezgrešno začeta, što znači da je ona uvek bila bez grehova i navodno – iako za to nema nikakvog biblijskog objašnjenja – nije ni umrla već se čudotvorno uzdigla na nebesa kako bi bila glorifikovana pored njenog Sina kao njegov ,,saradnik u iskupljenju” (zvanična Rimska doktrina Pretpostavke).

Mi smo vrlo brzi da zapazimo trunku u oku druge teologije a slepi smo kada to treba da učinimo u svojoj religiji. Marija nije majka Božija prema Svetoj Bibliji. Niti je Isus Bog Sin, niti Bogočovek. On ni na jednom mestu u Bibliji nije nazvan ,,Bogom od Boga” kako ga kasnija nikejska vera naziva. Protestanti koji tvrde da su ljudi od Biblije, treba da znaju da sporna vanbiblijska reč upotrebljena u Nikeji, homoousios, u značenju ,,jednake supstance”, nije došla iz Biblije već iz gnostičkih sistema.”139

Šta Biblija eksplicitno govori o Isusu? ,,Zato, ulazeći u svet govori: Žrtava i darova nisi hteo, ali si mi telo pripravio. Žrtve i prilozi za greh nisu Ti bili ugodni. Tada rekoh: Evo dođoh, u početku knjige pisano je za mene, da učinim volju Tvoju, Bože” (Jevrejima 10:5-7). Da kažem iskreno, zašto sveštenstvo jednostavno ne nazovu stvari onakvim kakve jesu?

Budi iskren i prestani da se preplićeš i propovedaj Bogočoveka svake nedelje. Nema veze ako se to ne slaže sa Isusovim rečima, važnije je da se slaže sa crkvenom doktrinom. Da ponovim, da se tako propoveda ja ne bih tek sa 40 godina saznala da je Isus navodno Bog i/ili Bogočovek! Očigledno je to da čitavo trijadološko sveštenstvo bira da veruje u to da Nikejski oci imaju natprirodne moći, i da su na taj način došli do istine u Bibliji, da je Isus Hrist jedini pravi Bog. Nažalost, usredsređeni na ovu odluku koja je doneta pre 1700 godina, mnogi pobožni hrišćani nastavljaju da se klone sa poštovanjem, u potpunosti zanemarujući reči Boga i Isusa Hrista. Sa moje tačke gledišta, sveštenstvo se potrudilo na sve načine da pogrešno protumači Isusa, da ga liši prava po rođenju i da ga njegovom stadu predstavi kao grškog polučoveka ili šizofreničara, sa trostrukom ličnošću.

Zašto bih ja i meni slični bili osuđivani jer odbijamo takve teološke dvosmislenosti? Šta nije u redu sa ovom slikom? Dragi čitaoci, kada ste poslednji put čuli svog sveštenika kako propoveda o Bogočoveku? Vaš sveštenik zna šta bi to značilo kada bi o Isusu govorio kao o Bogu Sinu, osim ako ne recituje trijadološku formulu: to bi propagiralo ideju da hrišćanstvo ima dva Boga. Hrišćanstvo je zasnovano na monoteizmu. Ponavljam, upravo ovo je razlog zašto se pojam Bog Sin ne može naći u Svetom pismu. Kad vaš sveštenik govori o ,,Bogu Sinu”, on više ne govori o unitarijanističkom monoteizmu, osnovi hrišćanstva, već je u pitanju binitarijanizam. Bez obzira na to, sveštenstvo uzima za slobodu da iznese ovu nebiblijsku tvrdnju. Da li oni imaju ovo pravo? U skladu sa Rečju Božijom, nemaju! Ali očigledno osećaju da imaju pravo da biraju, da krive i izvrću Reč Božiju. Nažalost, moraju da umoče svoje velike prste u bazen dvoličnosti kako bi zadržali svoje trijadološko stado ovaca na trijadološkoj stazi. O da, s vremena na vreme će vaš sveštenik aludirati na Boga Sina i/ili Bogočoveka na jednoj od svojih propovedi.  Oni smatraju da je na njima da ubace ove nebiblijske termine kako bi održali crkvenu doktrinu da ne biste vi počeli da mislite svojim glavama. Verujte mi, bićete u sposobnosti da na prste izračunate broj puta kada će to oni učiniti.Molim vas, dopustite mi da vam prosledim istinu: Sveštenik ne može da služi dvojici gospodara. On mora da bude iskren ili prema Svetom pismu ili prema crkvenoj doktrini. Molim vas da detaljno razmislite o činjenici da postoji 1000 denominacija sa različitim verovanjima ali svaki sveštenik i laik veruje da upravo njihova crkva ima tačnu egzegezu Biblije.

Zdrav razum nam govori to da ne mogu svi oni biti u pravu! Mi imamo samo jednu Reč Božiju, a opet svaka od ovih hiljadu denominacija tvrdi da baš njihova doktrina polaže prava na istinu. Na osnovu ove činjenice, na svim hrišćanima je da donesu ozbiljnu odluku. Da li postavljaju svoju veru samo u ruke svoje crkvene doktrine ili se oslanjaju na reči Boga i Isusa prikazane u svetim spisima? Kao što sam i pre rekla, jedan ne može da služi dvoma gospodarima!

Sveštenik pri poseti dami koja je rođena u prezbiterijanskoj crkvi ali je pohađala propovedi episkopalske vere, rekao joj je: ,,Gospođo, nadam se da ću Vas uskoro videti kao dobrog prezbiterijanca.” Ona je odgovorila: ,,Gospodine, mnogo bih radije bila dobar hrišćanin.” – Mary Dana

Lično verujem da većina veroučitelja nije u potpunosti pripremljena da se pozabavi Trojstvom van toga da je ono misterija i da Bog nije imao nameru da ga mi razumemo. Upravo je ovo razlog zašto oni obeshrabruju radoznale umove i zastrašuju i kritikuju one koji postavljalju teška pitanja. U suprotnom, rizikovali bi da dokažu da se dragocena doktrina Trojstva svodi na lažno učenje. To ne sme da se dopusti! Kada hrišćani počnu zaista da razmišljaju i da traže razumne odgovore, ne samo da će se javiti provokativna pitanja već će i žagor preovladati učionicom. O čemu ja razmišljam, pitate se? Razmišljam o klepetanju skeleta koji su vekovima uspešno čuvani zatvoreni u crkvenim odajama. Sve te drage duše koje su na surov način usmrćene jer su verovale u Jednog Pravog Boga i Isusa Hrista, Njegovog Sina – njihove duše mora da jecaju za pravdom i restitucijom!

Ljudi su tvrdoglavi

Dragi čitaoče, smatram da je najopasniji i najuznemirujući ratoborni režim okorelih Trijadologa, koji u svojoj tvrdoglavosti i aroganciji, uskih shvatanja, nose svoje pobožne stavove poput novih zimskih kaputa. Oni su gluvi za svaku biblijsku interpretaciju koja nije u skladu sa njihovim sopstvenim ,,granitnim” sistemom verovanja. Po mom iskustvu, ljudi ovog ubeđenja su podjednako tvrdoglavi, uskoumni i ograničeni i kada su u pitanju drugi aspekti života. Ovi okoreli trijadolozi se čvrsto drže doktrine koju ne razumeju i koju ni pod pretnjom smrću ne bi mogli da objasne.

 Ali nemojte da pogrešite, oni će se protiv vas okrenuti poput zmija otrovnica ukoliko pokušate da se pozovete na logiku zdravog razuma. Oni hodaju okolo ogrnuti svojim trijadološkim odorama, superiorni i kritički nastrojeni prema onima koji odbijaju njihovo voljeno Sveto Trojstvo. Ja i oni poput mene su nazvani jereticima, sektašima, nehrišćanima, nespasenima i antihristovima. Pobožnosti i moralne čvrstine imaju na pretek.  Ovo me boli i uznemirava jer se lično ja osećam pogrešno upućenom, ali još više me uznemirava njihov uticaj na druge jer omalovažavaju i negiraju jasne Božije reči. Oni su se sami predali mitovima i zapovestima koji potiču od ljudi, a sa njima i oni koje oni prevode i koje podučavaju. Molim vas da razmotrite sledeće reči koje je izgovorila Mary Dana:

Šta drugo čovek može da nazove svojim ako to nisu njegove sopstvene misli, njegova sopstvena mišljenja? Ko bi brinuo za bogatstvo sveta bez moći nad ljudima tog sveta? Šta bi čovek bio, ako mora da svoj um preda na staranje drugima? Ako mora da misli kako drugi misle i veruje kako drugi veruju? Kada duša jednom oseti sopstvenu moć, i kada krene Bogu, raširi svoja krila i poleti iznad ovog sveta u čistu atmosferu raja, kakva sila treba da je zadrži, kakva moć može da je zadrži ovde? Možete vezati telo smrtnika, možete mučiti njegove udove ali dušu, ko može nju da muči? Ako joj Isus, pomazan od strane Boga, da mir, ko je može vezati i mučiti? Osim ako čovek nije kukavica prema sebi, niko to ne može da uradi. Osim ako čovek drugima ne preda dragoceni kamen na čuvanje, njegovo unutrašnje biće, on je slobodan, miran iako oko njega vršljaju oluje.140

Rimska inkvizicija

 Inkvizicija je bila jedan od velikih promašaja u istoriji hrišćanstva. Nijedna druga institucija u istoriji hrišćanske crkve nije bila toliko užasna, toliko nepravedna ... toliko nehrišćanska. Kada je konačno obustavljena 1834. godine, hiljade života je izgubljeno a desetine hiljada života uništeno zarobljavanjem i konfiskovanjem vlasništva. Čitave populacije su bile oterane iz svojih rodnih krajeva a rimska crkva je umrljala svoje ime a to se i dan danas oseća.141

Ljudi nikada ne čine zlo toliko potpuno i rado 
        kao kada to čine iz religijskih ubeđenja.

-Blaise Pascal (1623 -1662).

Braćo, molim vas da razmotrite sledeće reči Anthony Buzzarda:

Jedna stvar je neoboriva: nacionalnosti koje su okruživale Izrael nisu bile ni u kakvoj iluziji kada je u pitanju izraelsko verovanje u Jednog Boga. Vera je delimično odgovorna za vekovno proganjanje religioznih Jevreja, koji su odbili da se mole ikom drugom do Jednom Bogu. Krstaši, ti valjani hrišćanski ratnici jedanaestog veka, imali su zadatak da izbace ,,nevernike” , monoteistički nastrojene Muslimane, iz Svete zemlje. Njihov žar ih je vodio ka ubijanju evropljanskih Jevreja iz zajednice za zajednicom. Tri veka kasnije ni unitarijanistički Jevreji a ni protestantski Trijadolozi nisu mogli da prežive proganjanje od strane španske inkvizicije a da se pri tom ne odreknu svog religijskog verovanja i da prihvate rimski katolicizam ili da pobegnu u neki manje neprijateljski nastrojen deo sveta.  Možda će to za mnoge biti šok ali hiljade hrišćana koji su takođe verovali u Boga koga je činila jedna osoba, bili su u mogućnosti da pobegnu od iste okrutne sudbine samo bežanjem. 

Greg Deuble je izneo svoj komentar na temu inkvizicije: mučenje i surovost su karakteristike pravde šesnaestog veka. Postojala je stroga hijerarhija kažnjavanja, od relativno bezbolnog do užasno mukotrpnog, u zavisnosti od ozbiljnosti zločina. Prevarantima su sečeni jezici a lopovima udovi. Kazna za ubistvo – sečenje glave – smatralo se relativno milosrdnim. Ali od svih kaznenih mera, najgora je bila spaliti nekog dok je on još živ, a ova kazna je čekala one koji počine najgore zlodelo koje postoji – jeres. Jeretike su posebno prezirali jer nisu samo svoju dušu stavljali u opasnost već i dušu onih nevinih ljudi koje su podučavali.143

Draga braćo, smatram da je izazov govoriti o inkviziciji i lično verujem da postoji veza između tog lošeg istorijskog perioda i sadašnjih ljudskih stavova.  Nedavno, javna televizija (maj 2007. godine) prikazala je četvoročasovni dokumentarac o španskoj inkviziciji, periodu kada je ortodoksija vladala gvozdenom pesnicom, namećući svima svoja verovanja. Dominirajuća rimokatolička crkva sa svojim suverenim diktatorskim papama nije bila ništa manje tiranijska u svom pokušaju da na silu nametne svoja verovanja masama ljudi. Dragi čitaoče, možda ćeš nakon čitanja teksta koji sledi razumeti poruku netolerancije i naslovnu stranu moje knjige. Napravila sam nekoliko beležaka iz jednog od prethodno pomenutih dokumentaraca i odučila sam se da sa vama podelim neke zanimljivosti u vezi sa ovim užasnim istorijskim periodom:

Tiranija inkvizicije

Do XII i XIII veka, počele su da se javljaju pukotine u svetskom poretku. Vladari više nisu morali da budu krunisani od strane Pape a širom Evrope kraljevi su zahtevali pravo da sami biraju svoje episkope. Ali, za Papu, najstrašnija pretnja je dolazila iz tek začetih hrišćanskih sekti koje su stavile crkvenu doktrinu pred izazov a samim tim i apsolutnu moć rimskog Pape dovele u pitanje. Kako bi očuvala čistotu vere i nesputan autoritet rimskog Pape, crkva se okrenula protiv svih koji se sa njom nisu slagali koristeći novo oružje – inkviziciju. Sistem masovnog terora je vladao skoro pola milenijuma. Hiljade ljudi je izvedeno pred tajne sudove, mučeno i kažnjavano.

Univerzitet u Padovi, Italiji, bio je širom sveta poznat po svojoj akademskoj izvrsnosti i intelektualnoj slobodi, ali za crkvu on je bio središte jeresi koju treba istrebiti. Napredak u nauci, a posebno anatomiji, suprostavio se najfundamentalnijim katoličkim verovanjima. Studenti su učili o ljudskom telu na naučni i sistematični način – pomoću disekcije. Ali, ono što su učeni ljudi prihvatili kao rađanje moderne medicine, crkva je osudila kao rad đavola.

Jevreji:

Dokumentarac je zatim otkrio da za katolike, Jevreji su bili izgnanici koji su lutali licem zemlje oduvek bez sopstvene teritorije. Njihovo jadno postojanje svedoči o činjenici da su pratili lažnu teologiju i da nisu prepoznali pravog Boga i pravu teologiju hrišćanske vere. 1555. godine, dva meseca od kako je Papa zavladao, inkvizicija je objavila edikt koji je naredio da se sakupe i spale sve kopije Talmuda, interpretacije hebrejske Biblije. Hiljade teških i drevnih rukopisa pretvoreno je u pepeo. 1557. godine, Jevrejima je zabranjeno da poseduju bilo kakvu hebrejsku knjigu, osim Biblije, hrišćanima poznate kao Stari zavet.  Smatralo se da što je više Jevreja lišeno mudrosti svojih rabina, to će više njih biti primorano da prihvati veru i mudrost Reči Božije. Talmud je knjiga koja se smatrala opsanim dokumentom jer ona tumači mnoge priče i proročanstva hebrejske Biblije tako da se suprostavlja kasnijim hrišćanskim interpretacijama, posebno kada su u pitanju proročanstva u vezi sa ,,božanskom prirodom” Isusa , njegovim čudotvornim rođenjem, spasenjem duše, kao i raznim drugim hebrejskim učenjima. 

Nebesa, pomozite nam! Draga braćo, zar nije ironično to da se hrišćanstvo naziva judejskim? Da li ste se zapitali zašto se ne naziva katoličkim? Kada čovek razmotri to da su Jevreji čvrsto verovali u Jednog Pravog Boga, shvati koliko je pogrešna i tiranijski nastrojena crkvena tačka gledišta. Vera Isusova je glasila: ,,Čuj Izraele, Gospod naš Bog je jedan Gospod!”

Zabrana knjiga:

Bilo je lako za crkvu da kontroliše teologiju kada su knjige bile izuzetno skupe. Jedino su mogli da ih priušte crkve i manastiri. Zabranjena literatura je skrivana ali zabranjene knjige su uspevale da dođu do Venecije preko severne Evrope. Jedan od ključnih karika lanca krijumčarenja knjiga bio je nedavni student Univerziteta u Padovi pod imenom Donsolino koji je posebno bio očaran znanjem koje mu je bilo otkriveno na tajnim časovima i koji je nastavio da traži zabranjene knjige.

On je rekao: ,,Naša generacija je toliko radoznala po pitanju religijske tematike da se ne zadovoljavamo mišljenjem starijih; to posebno važi za nas koji smo dobro obrazovani i zainteresovani za knjige. Konstantno tražimo nova učenja.” On je po peti put poslat pred inkvizitore pre nego što su ga odveli sekularni autoriteti i ne zna se šta se sa njim posle toga desilo.

Dragi čitaoče, sledeće informacije su preuzete sa različitih internet sajtova:

Inkvizitori su postali veoma bogati, primanjem mita i novčanih kazni od bogatih koji su plaćali da ne budu gonjeni. Bogati su bili glavna meta crkve koja im je oduzimala imovinu, zemljište i sve što su čuvali generacijama.

Inkvizicija je preuzela sve stvari nakod optužbe. Bilo je vrlo malo šanse dokazivanja sopstvene nevinosti, to je jedan način kako je katolička crkva došla do svog bogatstva. Papa Inokentije je izjavio da "bog" kažnjava decu za grehe njihovih roditelja, pa oni nemaju pravo da budu zakonski naslednici imovine njihovih roditelja. Osim ako se deca ne odreknu svojih roditelja, oni su ostaju bez prebijene pare. Inkvizitori su čak i mrtve optuživali za jeres, u nekim slučajevima, čak 70 godina posle njihove smrti. Oni bi ekshumirali i spalili kosti optuženog i oduzeli svu imovinu njihovim naslednicima, ostavljajući ih bez ičega.

Postupci inkvizitora su imali užasne efekte na ekonomiju i učinili čitave zajednice potpuno osiromašene, dok crkva nije znala šta će sa bogatstvom. Oni su takođe obogaljili ekonomiju držeći pojedine profesije sumnjivim. Inkvizitori su smatrali da je štampana reč pretnja za crkvu i ometali su komunikaciju olakšanu pronalaskom štamparije u XV veku. Mape , kartografi, putni trgovci i prodavci su svi bili pod intenzivnom sumnjom; pretnja crkvi.144

Iako je crkva počela da ubija ljude i osuđuje jeretike u četvrtom veku i ponovo 1022. u Orleanu, papski statuti iz 1231. doneli su odluku da jeretici budu spaljeni. Spaljivanje ljudi do smrti sprečavalo je prolivanje krvi. Jovan 15:6: ,,Ko u meni ne ostane izbaciće se napolje kao loza, i osušiće se, i skupiće je, i u oganj baciti, i spaliti.”

INKVIZICIJA, najstrašniji postupak proganjanja u istoriji, koju je katolička crkva upotrebila protiv pravih hrišćana, koju je ućutkivala i cenzurisala vekovima, još uvek postoji i u XX veku, nametnuta od strane katolicizma, veoma je teška za shvatanje i predstavlja tabu; sve to zbog istorijskog neznanja i ekskomunikacije koju pretrpe oni koji su posvećeni istini. Ovi verni hrišćani se ne plaše da kažu šta im je na savesti i da preuzmu veliki rizik i govore istinu, otvore oči hiljadama katoličkih vernika, koji su pogrešno obrazovani po pitanju istine o katoličkoj inkviziciji i njenim posledicama. 

Biti nazvan jeretikom u srednjem veku bilo je užasno ozbiljno. Usled preplitanja crkve i države, kada se sa nečim ne slažeš onda to znači da to isto i poričeš. Jeres, zlodelo duše, predstavljalo je prevaru, a prevara je bila jeres. Kako je Sveti Toma Akvinski sa pouzdanjem napisao: ,,Ako su prevaranti i zlotvori usmrćeni od strane sekularne moći, postoji mnogo razloga za ekskomunikaciju pa čak i ubijanje onoga koji je osuđen za jeres.”145

Pošto tako malo ljudi danas poznaje čak i osnove istorije, većina ne zna kakva je to inkvizicija ISTINSKI i ZAISTA. Većina ljudi danas nema pojma kakvi su to  užasni postupci varvarizma i torture pogađali  nesrećne stanovnike Evrope 1200 godina! Većina ljudi ne zna da je cela populacija bila obuzeta strahom, jer je kucanje na vratima usred noći značilo momentalni početak užasne smrti sprovedene od strane inkvizitora.146

Rimokatolička inkvizicija je bila jedna od najvećih katastrofa koja je ikada zadesila čovečanstvo. U ime Isusa Hrista, katolički sveštenici su uz ogroman napor ubijali sve ,,jeretike” u Evropi i Britaniji. Rim je odlučivao o tome ko će biti nazvan jeretikom. To su bili ljudi koji se nisu slagali sa zvaničnom politikom, hermetički folozofi (oni koji se bave crnom magijom), Jevreji, veštice i protestantski reformatori.147

22. juna 1633.godine, Galileo je bio primoran da klekne pred inkviziciju i da opovrgne svoje verovanje u planetarni sistem Kopernika i kretanje Zemlje. On je bio osuđen na doživotno zatočeništvo, jer navodno nije izvršio naređenje kardinala Belarmina ,,da ne brani i ne podučava Kopernikovu doktrinu ...”. Odmah naredni dan, kazna se svela na kućni pritvor koji je trajao sve do njegove smrti. Galilejov Dijalog je takođe stavljen na spisak zabranjenih knjiga, zajedno sa knjigama u kojima se Kopernik i Kepler bave heliocentričnim sistemom, a na tom spisku su i ostali sve do 1835. godine. Tek 1992 godine, rimokatolička crkva je formalno priznala da je pogrešila.148

Dvosmerna ulica

U Engleskoj i Irskoj, Reformatori su se bavili bezobzirnim inkvizicijama i pogubljenjima. Procene ukazuju na to da su hiljade engleskih i irskih katolika bile usmrćene –  ljude su besili, davili i sakatili – jer su praktikovali katoličku veru i odbijali da postanu Protestanti. Još veći broj njih je bio prisiljen da napusti  kontinent zarad svoje bezbednosti. Mi ovo ističemo kako bismo pokazali da je ova situacija dvostrana; obe strane su razumele da Biblija zahteva takve sankcije kako bi se iskorenila lažna religija iz hrišćanskog društva. 

Činjenica da su protestantski reformatori takođe stvorili inkviziciju kako bi iskorenili katolike i druge koji nisu bili u skladu sa doktrinama lokalne protestantske sekte, pokazuje da postojanje inkvizicije ne dokazuje da pokret nije o Boga. Protestanti ne mogu da iznesu ovu tvrdnju protiv katolika a da im se to ne obije o glavu. Niti katolici mogu da za to optuže protestante. Istina određenog sistema vere mora biti utvrđena po drugim osnovama. – Robert H. Brom, Episkop San Dijega, avgust 10, 2004.

1998, Vatikan je otvorio arhive Svete kancelarije inkvizicije i 2004. godine Papa Jovan Pavle II zatražio je oproštaj za rane koje je nanela Inkvizicija.

Draga braćo, budući da sam obrazovana, mogu da pretpostavim da većina hrišćana nema pojma šta je to inkvizicija, samo znaju da ima nekakve veze sa religijom. S obzirom da jedan od 100 zna poreklo Trojstva, mislim da je isti procenat ljudi upoznat sa inkvizicijom i brutalnošću do koje je ona dovela – sve to pod hrišćanskim imenom. Jednom je moja baba rekla da je neko ,,mrtav k’o klada”  a moj rođak koji je došao u posetu sa Severa upitao ju je da li to znači da je neko u većoj meri mrtav. Dakle, draga braćo, kada je problematika Trojstva u pitanju, većina hrišćana bira da bude ,,glupa kao klada“. Velika većina odbija da sluša bilo kakvu opoziciju, da istraži ono što nikako ne mogu da shvate, niti je u stanju da da razumno objašnjenje na biblijskoj osnovi. Primorani su da se oslone na izvlačenje zaključaka, podrazumevanje i krivljenje značenja teksta a stihove izvlače iz konteksta u pokušaju da podrže svoju doktrinu. Njihovo ograničeno znanje i uobičajen odgovor je uvek neka stara žalopojka, da je u pitanju misterija koju ne treba razumeti nego samo treba verovati u nju. Otud, kada se uzme u obzir koliko su dragocene knjige bile i koliko je žeđ za znanjem rasla tokom Inkvizicije, smatram da je ekstremno obeshrabrujuće to što danas, u dvadeset i prvom veku, toliko njih uzima zdravo za gotovo slobodu po pitanju religije  i govora. Rekavši sve ovo, imam osećaj da je u pitanju deja vu. Zašto ne mogu da pronađem nijednu netrijadološku knjigu na policama hrišćanskih knjižara? Zašto one odbijaju da ih prodaju? Očigledno je da neko, grupa ili organizacija, vuče konce i doprinosi ovom ograničenju. Pitate se zašto?

Verujem da je vredno ponoviti: ako nastavite da ljude držite u neznanju i pod kontrolom, samo im oduzmite izvor informacija i možete okolo da ih vodite na nevidljivom povodcu. Prava tragedija je da toliko njih svojevoljno  prati.

Grčki uticaj

Dragi čitaoče, kako sam to prethodno rekla, sveštenstvo bi želelo da verujete da Grci nisu igrali ulogu u donošenju odluke na Nikejskom saboru po pitanju trijadološke dogme, ali to nije slučaj. Sigurno je doprinela vladavina Aleksandra velikog, učenika filozofa Aristotela. On je u potpunosti bio ubeđen da je grčka kultura bila jedina sila koja može da ujedini svet. Aleksandar je dobro dočekan u Egiptu kao neko ko će ih osloboditi od Persijskog ugnjetavanja. Gradovi Vavilon i Persija su pripali Aleksandru i on je nastavio tako sve do Indije. Bila je to helenistička kultura a ne makedonska vladavina, koja je bila u zaveštanju Aleksandra Velikog sve do Dalekog Istoka. Mnogi u Izraelu i na drugim područjima rado su prihvatili ovu glazuru grčke kulture. Ako je idolopoklonstvo bilo kamen spoticanja za Izrael u periodu pre izgnanstva, helenizam je bio izazov u periodu posle istog. Mnogi Jevreji su uzeli grčka imena, prihvatili školu grčke filozofije, pokušali da iskombinuju mudrost Grčke sa verom njihovih očeva. Drugi su se odupirali helenizmu i sve više se udubljivali u proučavanje njihovog Zakona. Aleksandrijski Jevreji su preveli svoj Stari zavet na grčki jezik. Ovaj prevod je kasnije postao poznat pod imenom Septuaginta, po legendi od njih 70 (preciznije 72, 6 od svakog od 12 plemena) koji su bili poslati iz Judeje kako bi napisali grčki prevod hebrejskog Svetog pisma.  Dragi čitaoče, ne mislim da većina hrišćana shvata koliko je važna istorija teologije i kako ona može da doprinese shvatanju Biblije. Na osnovu svog obrazovanja, pretpostaviću da većina hrišćana površno čita Bibliju. Jedan televanđelista je rekao: ,,Većina ljudi čim napuste srednju školu nikada više ni ne otvore knjigu!” Koliko je samo to istinito!

Šta je Petar imao da kaže o Isusu Hristu i Bogu? ,,Blagosloven Bog i Otac Gospoda našeg Isusa Hrista, koji nas po velikoj milosti svojoj prerodi za živu nadu vaskrsenjem Isusa Hrista iz mrtvih, Za nasledstvo nepropadljivo, koje neće istruhnuti ni uvenuti, sačuvano na nebesima za vas ... skupocenom krvlju Hrista, kao bezazlenog i prečistog jagnjeta; Koji je određen još pre postanja sveta, a javio se u poslednja vremena vas radi, Koji kroz Njega verujete Boga koji Ga podiže iz mrtvih, i dade Mu slavu, da bi vaša vera i nadanje bilo u Boga” (1. Petrova 1:3-4, 19 -21). Da li ovaj stih na neki način govori da je Petar verovao da je Isus Hrist Bog?

Dakle, zašto onda trijadolozi veruju da je Isus Hrist Bog? I zašto su hrišćani sebi dopustili da budu prevareni? Dragi čitaoče, šta su moja trijadološka braća menjali za istinu? (moj naglasak).

Ponovo, Petar kaže: ,, Ljudi Izrailjci! Poslušajte reči ove: Isusa Nazarećanina, čoveka od Boga potvrđenog među vama silama i čudesima i znacima koje učini Bog preko Njega među vama, kao što i sami znate, Ovog određenim savetom i promislom Božjim predana primivši, preko ruku bezakonika prikovaste i ubiste; Kog Bog podiže, razrešivši veze smrtne, kao što ne beše moguće da Ga one drže” (Dela apostolska 2:22-24). Petar je rekao da je Isus bio u Božijoj promisli. Isus je postojao u umu Božijem. On je bio Božije ,,seme”, ne zigot, koji je postao od krvi i mesa u Isusu putem rođenja od strane device, niti rezultat nekakvog mitskog procesa promene. Biblija kaže da Bog nije čovek, niti je On ikada postao čovek. (moj naglasak).

Može se reći da Bog nije stvorio ,,seme” ili ,,spermu” u Mariji koja je oplodila njenu jajnu ćeliju, već da je stvorio zigot, oplođenu jajnu ćeliju koja je u Mariji porasla u dete, Isusa. Ovo poslednje viđenje pripada svim trijadolozima koji zastupaju mišljenje da se Isus, koji je preegzistirao svom rođenju kao neki oblik duhovnog bića, ,,inkarnirao” (bukvalno rečeno ,,postao od krvi i mesa”) u Marijinoj materici.  Biblija ovo ne kaže direktno, što nas ni ne čudi jer se ,,začeće u Mariji desilo daleko pre beba iz epruvete, surogat majki i in vitro oplođenja. Bez obzira na to, mi verujemo da je još uvek moguće da nam jezik u Bibliji kaže šta se dogodilo. Ako je Bog stvorio zigot u Marijinoj materici, mi verujemo da će se reč o stvaranju pojaviti negde u beleškama o Isusovom začeću i rođenju. Umesto toga, pronalazimo da je Isus u Bibliji nazvan ,,semenom” ( na grčkom ,,sperma”). Takođe u Reči Božijoj se pominje Marijino ,,začeće”, što ne bi bilo tačno da ona nije stvarno i začela. Štaviše, kada je anđeo objašnjavao Mariji da će ostati trudna, terminologija koju je on upotrebio u razgovoru sa Marijom, npr. ,,sići na tebe” , ,,zaseniti te”, izgleda da prokazuje Božiju ulogu kao oca i onoga koji vrši oplodnju, a ne stvaratelja. Na kraju, istakli bismo da se za Isusa kaže da potiče iz Davidove linije, putem svog oca i majke. Nama bi bilo lakše da ga zovemo tako kada bi Marija bila njegova majka u uobičajenom smislu te reči.  Mi ne verujemo da je Marija time što je dala genetski doprinos Isusu ugrozila njegovo genetsko savršenstvo. 

Nema sumnje da se ovo bar velikim delom podrazumeva u Poslanici Filipljanima 2:6 kada se kaže da je Isus bio ,,u Božijem obličju”. Njegovo telo je bilo rezultat direktne Božije radnje, čak kao što je i Adam bio. Razlika između dva Adama, po ovom pitanju, jeste da se jedan probudio potpuno napravljen dok je drugi formiran u majčinoj materici i prošao kroz čitav proces ljudskog razvoja.

 Za one koji traže iskreni dijalog o tome ko je naš Mesija i koji žele da to shvate, u okviru Biblije, Isusova sopstvena definicija načina na koji je on ,,Bog” je dobro mesto za početak. Koliko bi samo nelogično bilo raspravljati o tome da je Isus pokušavao da kaže da je on Svemoćni Bog, kada on povlači paralelu između sebe i drugih ljudskih (grešnih) Izraelskih sudija. Sve što je Isus imao da kaže jeste ,,Ja sam Bog” i da zauvek razreši dileme. Ali on je rekao ,,Ja sam Sin Božiji” (Jovan 20:35).  Ovo je Mesijanska titula iz stiha 2:7 u Psalmima, i ona je čvrsto povezana sa začećem Sina Božijeg u Mariji, a to je jasno izjavio Gabrijel u mnogo zanemarenom stihu 1:35 Jevanđelja po Luki (koja rešava većinu hristoloških prepirki u jednom potezu).  Isus je Sin Božiji postao čudom, a niko u Bibliji nije zamišljao da je on sam Bog. Kasnija ideja je rasparčala monoteizam čitavog Svetog pisma. Dve osobe koje su obe Bog čine dva Boga, kako svi to znamo, prema ustanovljenim jezičkim pravilima. 151

128 One God & One Lord, str 175 
129 Isto, str. 484 
130 Greg Deuble, They Never Told Me This In Church! str. 141-143 
131 Buzzard and Hunting, The Doctrine of the Trinity, str. 156 
132 Isto, str. 185 
133 Isto, str. 186 
134 Isto, str. 189 
135 One God & One Lord, str. 287 
136 Anthony Buzzard, The Doctrine of the Trinity, str. 277 
137 Isto, str. 175 
138 Isto, str. 174 
139 Greg Deuble, They Never Told Me This In Church! str. 134-135 
140 Mary Dana, Letter XXIII, str. 142 
141 Wikipedia, The Free Encyclopedia 
142 Anthony Buzzard, The Doctrine of the Trinity str. 14 
143 Greg Deuble, They Never Told Me This in Church! str. 51 
144 The Inquisition, Holy Terror, www.weirdload.com 
145 The True Face of the Roman Catholic Inquisition by: www.cuttingedge. org. 
146 Holly Terror, The Black Bequest of the Inquisition www.weirdland.com 
147 The Inquisition, www.exposingchrisrianiry.com 
148 Sun Education Services website 
149 The New American Standard Bible, str. 181 The Thomas Nelson Company, 1997 
150 One God & One Lord, str. 20 Foomore 11. 
151 Alex Hall, Who Did Jesus Understand Himself To Be? Focus on the Kingdom, June 2006