Šta je bila Pavlova hristologija?

Apostol Pavle se zalaže za drugačije, međutim ipak prilično komplementarne hristologije u svojim pismima u Novom zavetu. Ipak, ni jedna od njih ne identifikuje Isusa kao Boga, a neke od njih ukazuju da Isus ne može da bude Bog.

Prvo, Pavle piše o Hristu, koji je slika Boga (2. Korinćanima 4.4), dodajući pri tom da je ,,On slika nevidljivog Boga“ (Kološanima 1:15). Neki hrišćani su mislili da se pod tim da je Isus slika Boga podrazumeva da on jeste Bog. Nasuprot, ,,Bog je stvorio čoveka po svom obličju“ (1.Knjiga Mojsijeva 1:27), ali to nije značilo da su i Adam i Eva bogovi. Geza Vermes tačno tvrdi: ,,Pavle je opisao  Hrista kao ,,obličje“ ili ikonu Boga ... to ni izbliza ne ukazuje na to da je Hrist božanstvo.“ Logično je to da Isus ne može biti i Božije obličje i sam Bog, koji je nevidljiv običnim smrtnicima.

Zatim, Pavle je jedinstven jer u Novom zavetu on pravi kontrast između Isusa i Adama (Rimljanima 5:14 -19; 1. Korinćanima 15:45-47; Filipljanima 2:6). Učenjaci ovo nazivaju Adamovom hristologijom. Pavle opisuje Isusa kao idealnog, arhetipskog čoveka a Adama kao palog čoveka koji je doneo propast zemlji i čovečanstvu. Ono što je Adam izgubio tokom svog pada, Isus je dobio svojom poslušnošću, pravičnim životom, patnjom i umiranjem zarad nas.

Mnogi crkveni oci su tvrdili da je Isus morao da bude Bog i da živi bezgrešno kako bi postao savršena žrtva za naše grehove. Međutim, ovo mišljenje je arbitrarno i nema podršku svetih spisa a pored toga je i u suprotnosti sa hristologijom koja se odnosi na Adama.

Pored toga, Isus je morao biti iskušavana (Matej 4:1-11; Jevrejima 2:18; 4:15) kao što je to bio Adam, međutim Isus ne može biti Bog jer ,,se Bog ne može zlom iskušati.”

Mnogi čitaoci biblije pa čak i oni koji su je proučavali mislili su da Pavle opisuje Isusa kao nekog ko je preegzistirao, uglavnom zbog njegovog očiglednog učestvovanja u stvaranju (1. Korinćanima 8:6; Kološanima 1:16) i zaključili su da preegzistencija ukazuje na božanstvo. Međutim, trijadolog D.A. Carson kategorički tvrdi da ,,preegzistencija ne podrazumeva božanstvo”.

Zaista, judaizam drugog hrama je smatrao da su određeni ljudi naklonjeni veri preegzistirali, međutim Isus nije mislio da ovo ugrožava njihov monoteizam. Karl-Josef Kuschel kaže da ,,ne postoji naznaka bilo kakve nedvosmislene ili eksplicitne izjave u vezi sa preegzistencijom u hristologiji koju je pokrenuo Pavle.“ I dok Pavle piše o Bogu koji šalje svog Sina (Galaćanima 4:4), ovo jedva da oslikava proročansku tradiciju božanske dodele čina. James Dunn insistira da ,,Ne postoji dokaz da je Isus sebe smatrao preegzistentnim bićem.“ Dunn donosi zaključak da je jezik koji Pavle koristi kako bi označio preegzistenciju u stvari personifikovana Mudrost.

Štaviše, Isus nije mogao da preegzistira jer je morao da bude u potpunosti kao Adam kako bi bio idealan čovek. Autor Poslanice Jevrejima kaže da je Isus ,,morao da bude načinjen poput Svoje braće po svemu ... kako bi se iskupio za ljudske grehove“ (Jevrejima 2:17). Samim tim, Isus nije mogao da preegzistira jer je bio poput nas koji nismo preegzistirali.

Dakle, Hristologija koja je usredsređena na Adama se poništava ukoliko je Isus suštinski drugačiji od Adama. Zapravo, Isus ne može racionalno biti upoređen a Adamom ukoliko je Isus Bogočovek; zapravo, oni moraju biti tačne paralelne figure. Da li je ovo razlog zašto se mnogi tradicionalisti ustručavaju od usvajanja hristologije usredsređene na Adama?

Kao treće, Pavle potvrđuje hristologiju koja se isključivo odnosi na Boga u Hristu. On piše o ,,Bogu u Hristu“ (Efescima 4:32, 1. Rimljanima 2:14). I on objašnjava da je ,,Bog bio u Hristu, mireći svet sebi samom“ (2. Korinćanima 5:19).

Hristologija koja je usredsređena na Boga u Hristu predstavlja teocentričnu hristologiju suprotnu hristologiji koja tvrdi da je Hrist Bog, koja je Hristocentrična. Hans Kung kaže da Pavlova ,,hristocentričnost ostaje utemeljena na teocentričnosti i kulminira istom: ,,od Boga kroz Isusa Hrista.“

Trebalo bi da bude očigledno to da Bog koji je u Hristu ne čini Hrista Bogom ništa više nego što to što Bog i Hrist prožimaju vernike čini iste bogovima ili hristovima.  Pavlov omiljeni iskaz koncepta duhovne pozicije vernika jeste taj da su oni ,,u Hristu“.

Samim tim, za Apostola Pavla, Isus predstavlja savršenu sliku Boga pre svega zbog toga što je Bog, u svoj svojoj punoći, boravi u Hristu (Kološanima 1:19; 2:9), što Hrista ne čini Bogom.

Kao četvrto, Pavle zastupa hristologiju Gospoda. On je jedinstven kao novozavetni autor po tome što stalno i isključivo naziva Oca ,,Bogom“ a Isusa ,,Gospodom“. Zapravo, rečenica ,,Isus je Gospod“ predstavlja dominantnu versku izjavu rane crkve.

Šta su rani hrišćani podrazumevali pod tim kada su Isusa zvali Gospodom? Smatrali su da ga treba slušati, posebno kada daje uputstva ka pravičnosti (Matej 5:17-20; 7:21-23). Vaskrsli Isus je rekao ,,Sav autoritet je dat meni u raju i na zemlji“ (28:18; uporedi Jovan 16:15; 17:10).

Mnogi tradicionalisti smatraju da to što se u Novom zavetu Isus smatra Gospodom ukazuje da je on Bog jer Septuaginta – grčki prevod hebrejske Biblije iz trećeg veka pre nove ere – prevodi reč kurios kao ,,Gospod“, umesto yhwh, što je hebrejsko ime za Boga. Međutim, Pavle ne pruža nikakav dokaz da je ovo način na koji on primenjuje kurios na Isusa. James Dunn pruža objašnjenje u vezi sa ovom reči koja se javlja u pismima Apostola Pavla, ,,kurios ne predstavlja toliko način na koji se Isus identifikuje sa Bogom već ako išta onda predstavlja način razlikovanja Isusa od Boga.“

Neki učenjaci tvrde da povremena praksa Apostola Pavla da primeni starozavetne tekstove o Jahvi (yhwh) na Isusa ukazuje na to da je verovao da je Isus Jahve. Međutim, većina ovih slučajeva ukazuje samo na to da je Isus zastupnik Jahve par excellance.

Kao četvrto, Pavle potvrđuje hristologiju o podređenosti. On kaže da Isus pripada Bogu i da je Bog glava Hristu (1. Korinćanima 3:23; 11:3). On takođe piše da je Bog Otac ,,blaženi i jedini Silni Car“ (1. Timotiju 6:15). A kada govori o budućnosti, Pavle kaže ,, da kad (Isus) preda carstvo Bogu i Ocu ...onda će se i sam Sin pokoriti Onom koji Mu sve pokori, da bude Bog sve u svemu.“ (1. Korinćanima 15:24, 28). Robin Scroggs objašnjava da Otac ,,ostaje jedna i jedina moć koja je Bog“.

Ovaj članak je od Kermit Zarleya (Servetus the Evangelical). Na njegovoj internet prezentaciji  – www.servetustheevangelical.com – možete da pročitate 50 članaka na engleskom jeziku. To su isješci iz njegove biblijsko-istraživačke knjige koja ima 600 stranica sa naslovom: The Restitution of Jesus Christ (2008)