Koje su to zapravo Isusove tvrdnje?

Mnogi hrišćani, uglavnom evanđelisti, govore o ,,Isusovim tvrdnjama.“ Pod tim obično misle da je Isus tvrdio određene stvari u vezi sa svojim identitetom koje su zabeležene u Novom zavetu. Ovi ljudi, zvani ,,tradicionalisti“ uveravaju da je najveća tvrdnja koju je Isus ukada načinio u vezi sa sobom ta da je on bio Bog. Međutim, dokazi iz Novog zaveta otkrivaju da je ovo njihova tvrdnja, a ne Isusova. Okoreli tradicionalista Brian Hebblethwaite donosi zaključak:,,više nije moguće braniti Isusovo božanstanstvo pozivajući se na njegove tvrdnje.“

Zaista, novozavetna podrška tome da je Isus tvrdio da je Bog je izuzetno slaba. Zapravo, ne postoji ni jedan stih u četiri novozavena jevanđelja u kome Isus eksplicito kaže da je Bog, na primer,,Ja sam Bog“ ili nešto slično. Glavni stih koga tradicionalisti citiraju jeste Jovan 10:30 u kome Isus kaže: ,,Ja i Bog smo jedno“. Oni ovo ,,jedno“ tumače kao da znači jedno po suštini, pa su Otac i Sin dve Osobe ali su u suštini jedan Bog.

Nasuprot tome, Isus nije ništa drugo pod tim podrazumevao osim da su on i Otac ujedinjeni kada je u pitanju odnos i svrha. Ovo je potvrđeno u Isusovoj molitvi u sedamnaestom poglavlju Jovanovog jevanđelja. Tu on pet puta upotrebljava reč ,,jedan“ , tj. hen u grčkom Novom zavetu. Postavio je svom Ocu pitanje koje se tiče njegovih sledbenika: ,,Oče Sveti! Sačuvaj ih u ime svoje, one koje si mi dao, da budu jedno kao i mi.“ (stihovi 11, 22, uporedi 21). Ukoliko je u stihu 10:20 Jovanovog jevanđelja Isus mislio da su Otac i on suštinski jedno, onda bi morao isto da misli i ovde, da su on i njegovi sledbenici prvobitno jedno, što je suludo. Pored toga, Isus objašnjava da je pod ovim mislio ,,da budu sasvim ujedno“ (stih 23).

Slušajuči Isusa, njegovi antagonisti su takođe pogrešno protumačili reč ,,jedan“. Optužili su ga: ,,Za dobro delo ne bacamo kamenje na te, nego za hulu na Boga, što ti, čovek budući, gradiš se Bog“ (Jovam 10:33). Isus je porekao ono za šta je optužen priznajući da je propovedao da je ,,Sin Božiji“ (10:36, 19:7, bez određenog člana the u grčkom tekstu). Jevreji nikada nisu protumačili ovaj naziv tako da on znači ,,Bog“ već su pravili razliku između Boga i njegovog Sina u Psalmima 2:2, 7, 12.

Ernst Haenchen na pravi način objašnjava ovu grešku tvrdeći da su ,,Jevreji u potpunosti pogrešili kada su ga optužili za bogohuljenje; on sebe stavlja u istu poziciju kao što je Bog. On zapravo stoji na Božijem mestu kao neko ko je poslat od strane njega.“

Poput svih dobrih Jevreja, Isus je bio monoteista. To je dokazao time što je citirao i potvrdio Šemu, što ima izuzetnu važnost kada su u pitanju tvrdnje oko njegovog identiteta. Jednom prilikom, pisar ga je pitao: ,,Koja je prva zapovest od svih?“ A Isus odgovori mu: ,,Prva je zapovest od svih: Čuj Izrailju, Gospod je Bog naš Gospod jedini.“ (Marko 12:28-29; Peta Mojsijeva 6:4). Pisar je rekao ,,Dobro, Učitelju!, Istinu si kazao da je Bog jedan, i da nema drugoga, osim njega“ (stih 32). Poput svih Jevreja, čovek je razumeo reč ,,jedan“ u Šemi na numerički način i Isus je tako to tumačio jer je prihvatio ono što je pisar rekao.

Tradicionalisti priznaju da najveći deo biblijske podrške koju nude kako bi nas uverili u to da je Isus tvrdio da je Bog, predstavlja ništa drugo do implikaciju. Primer ovoga jeste kada Isus tvrdi da poseduje određena prava za koja su ovi tradicionalisti i Jevreji u Isusovo vreme verovali da pripadaju samo Bogu, kao što je na primer pravo da diže ljude iz mrtvih, oprosti greh i donese presudu za isti. Međutim Isus je stavio do znanja da takva prava ne pripadaju njemu lično već da ih mu je Bog dao (Matej 28:18, Jovan 5:21-27). Dakle, prilikom potvrđivanja takvog autoriteta Isus je ukazao na to da zavisi od Boga. Međutim klasični teizam, koga su tradicionalisti prihvatili, zahteva to da Bog ne zavisi ni od koga.

Šta je Isus zapravo tvrdio u vezi sa svojim identitetom? Sebe je najradije nazvao ,,Sinom Čovečjim“ što aludira na frazu koju je Danilo upotrebio u stihu 7:13. Nasuprot onom što misle moderni učenjaci, ova fraza ne označava božansku figuru već bukvalnog čoveka koji prima carstvo nebesko, sastavljeno od svih ljudskih bića iz svake nacije, sa svakog govornog područja (stih 14). Samim tim, on je čovek za sve nacije. Isus je integrisao ovu figuru sa drugima iz Starog zaveta kao što su Sluga (Isaija 42-53) i Mesija.

Isus nije išao okolo objavljivajući da je Mesija. Jevreji su bili u pravu; ta uloga će uključiti proterivanje neprijatelja Izraela i stvaranje najveće nacije na zemlji – izraelske. Isus je objasnio da prvo on mora da pati (Luka 24:6-7:44-46). Dakle on je nametnuo mesijansku tajnu, naredivši ljudima i demonima da ne otkrivaju da je on Mesija, a nekad je govorio da to mogu da urade nakon njegovog vaskrsnuća (Matej 16:20; 17:9).

S vremena na vreme, Isusovi učenici su mu u privatnosti govorili da je Mesija, a nekoliko puta su uključili i frazu ,,Sin Božiji“ (Matej 16:16; Jovan 1:49; 11:27). Isus je prihvatio obe titule. Većina hrišćana je verovala da ovo poslednje označava to da je Isus Bog, ali ništa u Novom zavetu to ne potvrđuje. Umesto toga, Jevreji su verovali, a Stari zavet to potvrđuje, da se fraza ,,Sin Božiji“ odnosi na izuzetno duhovnog čoveka koji je omiljen Bogu. Izgleda da je ovo potvrđeno nebeskim glasom na Isusovom krštenju i preobraženju, koji je rekao: ,,Ovo je Sin moj ljubazni koji je po mojoj volji“ (Matej 3:17; 17:5).

Isus je takođe prihvatio to što su ga njegovi učenici oslovljavali rečju ,,Gospod“. Pod tim su samo mislili da je on njihov Gospodar jer su sebe postavili pod njegov autoritet (Jovan 11:28; 13:13). Međutim, neki hrišćanski učenjaci uveravaju da to što je Isus Gospod ukazuje da je Bog jer su Jevreji zamenili Božije ime (Jahva) rečju ,,Gospod“(kurios) u Septuaginti – grčkom prevodu jevrejske Biblije iz trećeg veka p.n.e. Međutim, sada je potvrđeno da takve obimne kopije Septuaginte nisu napravljene od strane Jevreja već hrišćana. Bez obzira na to, korišćenje takvih sredstava za parafraziranje Božijeg imena ne znači ništa.

Neki hrišćani insistiraju na tome da Isusove izreke koje počinju sa ,,Ja sam“ u Jevanđelju po Jovanu, posebno one koje ne sadrže predikat, aludiraju na Jahvine izreke koje počinju istim tim ,,Ja sam“ izgovorene Mojsiju prilikom incidenta sa žbunom u plamenu, koji je zabeležen u stihu 3:14 Druge knjige Mojsijeve, i da samim tim to predstavlja tvrdnju da je on Jahve. To uopšte nije slučaj, nakon što je Isus rekao ,,Ja sam“ on je objasnio da je mislio ono što ,,od početka govori“, da je Sin Čovečji (Jovan 8:24-25:28).

Da sumiramo, Isus nikada nije tvrdio da je Bog, pravio je raziku između sebe i Boga. 

Ovaj članak je od Kermit Zarleya (Servetus the Evangelical). Na njegovoj internet prezentaciji  – www.servetustheevangelical.com – možete da pročitate 50 članaka na engleskom jeziku. To su isješci iz njegove biblijsko-istraživačke knjige koja ima 600 stranica sa naslovom: The Restitution of Jesus Christ (2008)