Isus nije Bog – Biblijski stihovi

Skoro svi hrišćani veruju da je Isus bio i jeste Bog. To je ono o čemu nas je institucionalna crkva uvek podučavala. Hrišćani se svom snagom oslanjaju na Bibliju i ovo verovanje. Međutim, ne postoji ni jedan jedini biblijski stih u kome nedvosmisleno stoji to da ,,Isus jeste Bog“, niti išta slično. Štaviše, u Jevanđeljima Novog zaveta Isus nigde ne identifikuje sebe kao Boga. Zapravo, postoji mnogo biblijskih stihova koji ukazuju na to da Isus ne može biti Bog time što u njima stoji to da samo Otac može biti Bog ili time što se u njima pravi razlika između Isusa i Boga. Tri neoboriva teksta u Novom zavetu ukazuju na obe ove činjenice.

Pre svih tu je jedna Isusova izjava zabeležena samo u Jevanđelju po Jovanu. Odigrava se u vreme Poslednje večere, neposredno pre nego što je uhapšen i razapnut. Molio se svojim učenicima govoreći im ,, A ovo je život večni da poznaju Tebe jedinog istinitog Boga, i koga si poslao Isusa Hrista“ (Jovan 17:3). Dakle, Isus govori Ocu da on jeste jedini pravi Bog i zatim pravi razliku između sebe i tog jednog Boga. Obe ove činjenice jasno govore o tome da sam Isus ne može takođe biti Bog.

I druga dva puta Jovanov Isus je identifikovao Oca kao jedinog Boga. Pre toga, svojim jevrejskim protivnicima je rekao da je Otac ,,jedini Bog” (Jovan 5:44). I ponovo, na Poslednjoj večeri, Isus je napravio razliku između sebe i ovog jedinog Boga time što je zapovedio svojim učenicima da veruju u Boga i u njega (14:4).

Druga dva pasusa Novog zaveta koji su neoborivo ustanovili to da je samo Otac Bog i koji prave razliku između Isusa i Boga jesu Pavlova pisma. On piše korintskoj crkvi ,,nema drugog Boga osim jednog ... Ali mi imamo samo jednog Boga Oca, od kog je sve, i mi u Njemu, i jednog Gospoda Isusa Hrista, kroz kog je sve, i mi kroza Nj“ (1.Korinćanima 8:4, 6). Na ovom mestu, Pavle jasno izjavljuje da za hrišćane postoji jedan Bog, Otac, i ni jedan drugi, tako da Isus nije  Bog.

Mnogi tradicionalistički nastrojeni učenjaci citiraju ovaj pasus kako bi pružili podršku tome da je Isus preegzistirao, pa samim tim i doneli zaključak da je on bio Bog. Tom prilikom, oni često ignorišu ov duplu izjavu da je on jedini, jedan Bog, Otac. Čak iako je Isus preegzistirao, to nije dokaz da je bio Bog. Judaizam Drugog hrama smatra da su neki pravični ljudi preegzistirali a Jevreji nisu doneli zaključak da je takva vrsta preegzistencije zapravo značila da su oni bili bogovi.

Treći neoboriv novozavetni tekst koji je ustanovio da postoji Bog, koji je i Otac, i koji pravi razliku između Isusa i Boga, nalazi se u Pavlovom pismu Efesima. On piše: ,, Jedno telo, jedan duh, kao što ste i pozvani u jednoj nadi zvanja svog. Jedan Gospod, jedna vera, jedno krštenje, Jedan Bog i Otac svih, koji je nad svima, i kroza sve, i u svima nama“ (Efescima 4:4-6). Ovde, Pavle implicitno identifikuje Isusa Hrista kao ,,jednog Gospoda“ i pravi razliku između njega i ,,jednog Boga“ koga on naziva Ocem. Pavle je jedinstveni autor novozavetne literatura po tome što isključivo i konzistentno naziva Isusa ,,Gospodom2 a Oca ,,Bogom“. Samim tim, on nikada Isusa ne naziva Bogom.

Dakle, ova tri novozavetna pasusa – Jovan 17:3; 1.Korinćanima 8:4, 6 i Efescima 4:4-6 – su bez sumnje ustanovili to da je jedino Otac Bog, pa samim tim Isus ne može biti Bog.

Jedan od mnogih drugih pasusa u Novom zavetu koji potvrđuju to da Isus nije Bog jeste njegov susret sa bogatim mladim vladarom.  Ovaj čovek je iskreno upitao Isusa: ,,Učitelju dobri! Šta mi treba činiti da dobijem život večni?“ A Isus reče mu: ,,Što me zoveš dobrim? Niko nije dobar osim jednog Boga.“ (Marko 10:17-18; Luka 18:18-19; uporedi Matej 19:16-17).

Mnoge hrišćane je zbunjivala ova rečenica jer su mislili da Isus ovde kaže da on sam nije dobar. Međutim, u Novom zavetu često stoji to da je Isus bio toliko pravedan čovek da nikada nije zgrešio (Deka 3:14; 2. Korinćanima 5:21; Jevrejima 4:15; 7,26; 2. Petrova 2:22).

Šta je onda Isus podrazumevao pod tim kada je rekao da ,,niko nije dobar osim Boga jednoga“. U Starom zavetu, Judaizam a posebno helenski teizam, samo je jedan Bog smatran ,,dobrim“ u apsolutnom smislu. Mora da je to ono na šta je Isus mislio prilikom ovog susreta. Za ljude se moglo reći da su ,,dobri“ samo u izvedenom smislu, kada je Bog priznat kao izvor dobrote.

Mnogi novozavetni pasusi ukazuju na to da Isus nije Bog. Na primer, Novi zavet često kazuje da je Bog poslao Isusa, da je Bog bio sa Isusom tokom njegove misije i da ga je Bog digao iz mrtvih. Petar je propovedao o  ,,Isusu Nazarećaninu, čoveku od Boga potvrđenog među vama silama i čudesima i znacima koje učini Bog preko Njega među vama, kao što i sami znate“ (Dela 2:22). Petar je kasnije govorio o ,,Isusu iz Nazareta kako ga pomaza Bog Duhom Svetim i silom, koji prođe čineći dobro i isceljujući sve koje đavo beše nadvladao; jer Bog beše s njim (Dela 10:38).

U pozdravima svih deset Pavlovih novozavetnih pisama on identifikuje Boga kao Oca, i razlikuje ga od Isusa Hrista. Ni jednom prilikom ne pominje Sveti duh. On obično piše: ,,Blagodat vam i mir od Boga Oca našeg i Gospoda Isusa Hrista.“ Ovo je dokaz koji potvrđuje da je samo Otac Bog i da Isus nije Bog.

Štaviše, Biblija sadrži nekoliko stihova u kojima nedvosmisleno stoji to da je Isus imao Boga, i u većini njih stoji da je on bio Otac: ,, Bože moj! Bože moj! Zašto si me ostavio?“ (Matej 27:46; Marko 15:34). Na dan svog vaskrsnuća, Isus je Mariji Magdaleni rekao: ,,Vraćam se k Ocu svom i Ocu vašem, i Bogu svom i Bogu vašem“ (Jovan 10:27). Tri puta apostol Pavle piše o Bogu i Ocu našen Gospoda Isusa (Hrista)“ (Rimljanima 15:6; 2. Korinćanima 1:3; 11:31; Efescima 1:17). Na kraju, nebeski Isus je citiran pet puta kako kaže ,,Bože moj“ (Otkrivenje 3:2, 12; uporedi 1:6).

Jedan stih koji je ovog autora naveo na postavljanje pitanja da li je Isus Bog jeste upravo Isusova rečenica u razgovoru na Maslinovoj gori u vezi sa vremenom svog povratka. Rekao je: ,, A o danu tom i času niko ne zna, ni anđeli nebeski, do Otac moj sam“ (Matej 24:36; Marko 13:32). Pošto Isus nije znao vreme svog povratka on nikako nije mogao biti Bog, jer je otkrio da to samo Bog zna. Ortodoksna hrišćanska teologija je oduvek insistirala na tome da je Bog Sveznajući, da zna sve pa čak i sve što će se u budućnosti desiti. U skladu sa tim, Isus nikako nije mogao biti Bog. 

Ovaj članak je od Kermit Zarleya (Servetus the Evangelical). Na njegovoj internet prezentaciji  – www.servetustheevangelical.com – možete da pročitate 50 članaka na engleskom jeziku. To su isješci iz njegove biblijsko-istraživačke knjige koja ima 600 stranica sa naslovom: The Restitution of Jesus Christ (2008)