Da li je Isus iz sebe ispraznio ikakve božanske atribute?

Apostol Pavle je pisao hrišćanima u antičkog grada Filipija, tražeći od njih da budu ponizni i da vole jedni druge (Filipljanima 2:1-4). Zatim je dodao da svi moderni učenjaci insistiraju na preegzistentnoj himni čiji kompozitor ostaje nepoznat. Pavle uvodi ovu himnu time što kaže čitaocima: ,,Budite mišljenja Hrista Isusa“ (2:5).  Zatim himnu započinje time što kaže : ,,On koji je bi u obličju Božjem, nije smatrao za dobit to što je jednak Bogu, nego je ostavio obličje Božje i uzeo je obličje sluge, postao je kao i drugi ljudi (6-7).

Stihovi 2-11 Poslanice Filipljanima imali su najdublji uticaj na istoriju hristologije. H.E.Todt za nju kaže: ,,Hristološka doktrina je razvijena u Protestantizmu uglavnom zbog koncepata koji su razvijeni u Drugoj poslanici Filipljanima. Sinoptički tekstovi su protumačeni tako da se slažu sa ovim pasusom.“ Trebalo je da bude obrnuto.

Posledično tome, stihovi 2:6-11 Poslanice Filipljanima su predmet žestoke debate među modernim učenjacima. N.T.Wright kaže da je glavni razlog za to taj što su je u pitanju ,,jedan od najozloglašenijih pasusa” u svim Pavlovim pismima koja pripadaju Novom zavetu. Usled neophodne sažetosti ovog članka, samo ćemo zagrebati površinu ove učenjačke diskusije.

Dve suprostavljajuće interpretacije stihova 2:6-11 Poslanice Filipljanima preovladale su među učenjacima. Tradicionalna ,,inkarnacijska” ili ,,preegzistentna interpretacija”  koja dominira i dan danas, znači da stihovi 6 i 7 predstavljaju Isusa kao nekog ko lično postoji u raju pre svog zemaljskog života i nekog ko je u na jednakoj poziciji sa Bogom Ocem. ,,Antropološka” ili ,,ljudska interpretacija”, koju polako počinju da preferiraju učenjaci, znači da se stihovi 6-8 odnose samo na Isusov zemaljski život i samim tim nema nikakve veze sa preegzistencijom ili inkarnacijom.

Oni koji usvajaju preegzistentnu interpretaciju ove himne Druge poslanice Filipljanima sagledavaju je u tri stadijuma: preegzistencija u stihu 6, inkarnacija u stihu 7-8 i nebeska egzaltacija u stihovima 9-11. Oni tumače ,,Božije obličje” u stihu 6 kao da je Isus preegzistirao večno kao drugačija hipostaza ili Osoba, Logos u stihovima 1:1-18 u Jovanovom jevanđelju, time što je posedovao istu ožansku prirodu kao i Bog Otac, što ga čini jednakim sa Ocem.

Način na koji će neko da tumači izraz,,u obličju Božijem” (Gr. en morphe theou), u velikoj meri određuje interpretaciju ostatka himne. Ova ključna fraza je teška delom zato što se reč morphe (oblik) javlja samo dva puta u Grčkom Novom zavetu, a oba se javljaju ovde, u stihovima 6-7. U većem delu grčke književnosti morphe ima značenje ,,spoljašnji izgled”, što znači da se može percipirati samo čulima. Dakle, ,,obličje Božije” izgleda da se odnosi na Isusovo telesno postojanje a ne na pre-vremensku, ontološku preegzistenciju.

Oni koji podržavaju ljudsku interpretaciju stihova 2:6-11 u Poslanici Filipljanima pretražili su Stari zavet radi pronalaženja povezanosti sa ovom himnom što bi im pomoglo da razumeju značenje koje je autor nameravao da iskaže. Stoga,  oni povezuju Isusovo postojanje ,,u obličju Božijem” sa Adamom koji je napravljen po slici Boga kao u stihovima 1:27 i 5:3 Knjige Postanka. Kako bi pružio podršku ovome, Pavle na drugom mestu opisuje Isusa kao Božiju ,,sliku” (Grčki eikon; 2 Korinćanima 4:4; Kološanima 1:15). U skladu sa tim, himna počinje tako što kaže da je Isus bio po slici Božijoj, poput Adama, što se naziva Adamovom hristologijom.

Šta himna podrazumeva time što kaže da Isus ,,nije smatrao da je njegova jednakost sa Bogom nešto što treba prihvatiti?” Učenjaci koji usvajaju preegzistentnu interpretaciju obično insistiraju na tome da ona podrazumeva to da pre Isusove inkarnacije, kao Logos, on je posedovao ,,jednakost sa Bogom” čega se odrekao u trenutku inkarnacije. Ali ukoliko je Logos imao jednakost sa Bogom, Isus ga nije posedovao i samim tim nije mogao da bude jednak Bogu.

Oni koji podržavaju ljudsku interpretaciju ove himne povezuju ,,jednakost sa Bogom” sa ,,poput Boga” u stihu 3:5 Postanja. Setite se da je Adam zgrešio zato što je Satana prevario Evu, rekavši joj da će ukoliko pojede zabranjeno voće ,,biti kao Bog i poznavati dobro i zlo”. Ova laž znači da su oni mogli da steknu ,,jednakost sa Bogom” koja se tiče znanja i mudrosti (stih 6).

Šta himna podrazumeva pod tim kad kaže da je Isus ,,ispraznio sebe”? Oni koji podržavaju preegzistentnu interpretaciju ove himne ovo su shvatili na jedan od dva načina, da se Isus pri svojoj inkarnaciji odrekao važnih božanskih atributa ili da je jednostavno izabrao da ne koristi neke od njih tokom svoje inkarnacije. Ovi predlozi se nazivaju Kenotičkom hristologijom jer je koren reči ,,isprazniti” u grčkom tekstu kenosis. Ali svaki od ovih predloga uzrokuje ozbiljne probleme. Oslobađanje od bilo kog od ovih božanskih  atributa - na primer, sveznanja, sveprisutnosti i svemoći – bilo bi neophodno jer nisu kompatibilni sa ljudskošću, međutim takvo oslobađanje mora da rezultira nečim što je nešto manje od potpunog božanstva.

Neki od onih koji podržavaju ljudsku interpretaciju povezali su ,,ispraznio sebe” (gr. heauton ekenosen) sa ,,dao dušu svoju na smrt”  (heb. nephesho lamoot herah) u Isaija 53:12. Joachim Jeremias napravio je pozadinu za himnu. O ovim rečima u stihu 2:7 Poslanice Filipljanima rekao je: ,,Upotreba stiha Isaija 53:12 ukazuje na to da izraz heauton ekenosen podrazumeva predaju života, a ne kenosis inkarnacije.”

Zaista, Pavle uvodi ovu himnu time što je rekao, ,,Ništa ne činite usprkos ili za praznu slavu; nego poniznošću činite jedan drugog većeg od sebe” (Filipljanima 2:3), što je kako on kaže bio Isusov stav (stih 5). Samim tim, Pavle je verovatno razumeo da ova himna znači da je Isus iz sebe ispraznio samog sebe kako bi se predao planu koji je Bog isplanirao za njegov život. Upravo krst Hristov, a ne inkarnacija, taj koji predstavlja epitom Isusovog samo-poricanja opisanog u Novom zavetu. I upravo u ovom smislu, a ne u smislu inkarnacije, Pavle može legitimno da da primer svojim čitaocima kako bi oni taj primer pratili. Samim tim, Isus nije sebe porekao time što je potisnuo ili stavio u stranu određene božanske atribute pri svom rođenju, već time što je postupao moralno tokom svog života što je kulminiralo smrću na krstu, koja je rezultirala smasenjem svih onih koji u njega veruju.

U mojoj knjizi pod nazivom Restitucija Isusa Hrista, posvećujem 21 stranu interpretaciji stihova 2:5-11 Poslanice Filipljanima, prilikom čega citiram 45 učenjaka i njihova dela kao i četiri crkvena oca.

Ovaj članak je od Kermit Zarleya (Servetus the Evangelical). Na njegovoj internet prezentaciji  – www.servetustheevangelical.com – možete da pročitate 50 članaka na engleskom jeziku. To su isješci iz njegove biblijsko-istraživačke knjige koja ima 600 stranica sa naslovom: The Restitution of Jesus Christ (2008)