U šta su učenici verovali

"I u onaj dan nećete me pitati nizašta. Zaista, zaista vam kažem da šta god uzištete u Oca u ime moje, daće vam. Ovo vam govorih u pričama; ali će doći vreme kad vam više neću govoriti u pričama, nego ću vam upravo javiti za Oca. U onaj ćete dan u ime moje zaiskati, i ne velim vam da ću ja umoliti Oca za vas. Jer sam Otac ima ljubav k vama kao što vi imaste ljubav k meni, i verovaste da ja od Boga iziđoh. Iziđoh od Oca, i dođoh na svet; i opet ostavljam svet, i idem k Ocu" (Jovan 16:23-28).

"Rekoše Mu učenici Njegovi... Po tome verujemo da si od Boga izišao. Isus im odgovori: Zar sad verujete? Ali nisam sam, jer je Otac sa mnom" (Jovan 16:29-32). Da je Isus Bog u ljudskom telu, to bi značilo da je strašno obmanuo svoje učenike.

Isus se moli za svoje učenike: "Ja javih ime Tvoje [Božje] ljudima koje si mi dao od sveta; Tvoji behu pa si ih meni dao, i Tvoju reč održaše. Sad razumeše da je sve što si mi dao od Tebe. I poznadoše istinito da od Tebe iziđoh, i verovaše da si me Ti poslao" (Jovan 17:6-8). (moje isticanje)

Dragi čitaoci, ako su učenici, po svojim sopstvenim rečima, znali da je Isus Sin Božji i od Boga, zašto onda hrišćani u to danas ne veruju? Toliko mnogo ljudi govori da je Isus "tvrdio da je Bog". Da li je neki od učenika u bilo kom tremutku pitao Isusa ko je njegov Otac? Ne! Oni su znali! Isus je sam eksplicitno rekao da njegovi učenici "poznadoše istinito" odakle je on došao. "Odgovoriše mu Jevreji: Mi imamo zakon i po zakonu našem valja da umre, jer načini sebe sinom Božijim" (Jovan 19:7). Obratite pažnju na Jovana 18:37: "Onda Mu reče Pilat: Dakle si ti car? Isus odgovori: Ti govoriš da sam ja car. Ja sam za to rođen, i zato dođoh na svet da svedočim istinu." Da li je Isus tvrdio da je Bog? Nije! Isus nikada nije tvrdio da je Bog. Šta u vezi ovih stihova navodi hrišćane da sumnjaju? Da li je Bog rođen ili postoji večno? Isus je imao rođenje, početak, rodila ga je žena. Sveto pismo ne promoviše "večnog sina". Ovaj nebiblijski koncept je stvorio čovek. "Početak jevanđelja Isusa Hrista Sina Božjeg" (Marko 1:1). Mnogi pogrešno tumače "početak" kao početak stvaranja, ali reč se svakako odnosi na početak Isusovog jevanđelja – poruke koju je Isus doneo čovečanstvu od Boga Oca.

Skriveni paganizam u hrišćanstvu mora biti raskrinkan. Sa onima koji su dovodili u pitanje "ortodoksiju" je često veoma grubo postupano. – Jedan Bog i Jedan Gospod

Sledeći tekst je iz komentara NIV, strana 1525: "1:2: Takođe pogledati belešku o (Mat. 27:9). Razumevanje Isusovog propovedanja mora početi sa S.Z. Ono što Isaija kaže o bogu se odnosi na Isusa, njegovog Sina. Citirani pasusi govore o poslaniku, pustinji i Gospodu, njihov eho je naglašen u vv. 4-8. (1:11) Aluzija na Ps. 2-7, Isa. 42:1. Bog ponekad govori direktno sa neba (videti 9:7, Luka 3:22 i beleške, Jovan 12:28-29, 2. knj. Moj. 19:3). Ti si moj sin. U 1. stihu Marko proglašava Isusa Sinom Božjim; ovde Bog Otac samo proglašava Isusa svojim Sinom." (moje isticanje)

Psalm 2:7: "Kazaću naredbu Gospodnju; On reče meni: Ti si sin moj, ja te sad rodih."

Isaija 42:1. "Evo sluge mog, koga podupirem, izabranika mog, koji je mio duši mojoj; metnuću Duh svoj na Njega, sud narodima javljaće."

Jovan 12:28-30: "Tada glas dođe s neba: I proslavio sam i opet ću proslaviti. A kad ču narod koji stajaše, govorahu: Grom zagrmi; a drugi govorahu: Anđeo mu govori. Isus odgovori i reče: Ovaj glas ne bi mene radi nego naroda radi."

Dragi čitaoče, kako objašnjavaš ovaj poslednji pasus? Da li anđeli imaju ovlašćenje da proslavljaju? Ja mislim da nemaju. Neko može pretpostaviti da govori Bog Otac. Prethodno smo ustanovili da je Bog jasno rekao da neće dati "Njegovu slavu" drugome; međutim to ga nije sprečilo da proslavi drugog. 

"A Isus im reče opet: Mir vam; kao što Otac posla mene, i ja šaljem vas. I ovo rekavši dunu, i reče im: Primite Duh Sveti. Kojima [učenicima] oprostite grehe, oprostiće im se; i kojima zadržite, zadržaće se" (jovan 20:21-23). Da li je Sveti Duh treća osoba? Ne! Kao golub koji se spustio od Boga na Isusovom krštenju, Isus ima Sveti Duh i daje ga kome hoće. On je takođe dao ovlašćenje učenicima da oproste grehe, baš kao što je Otac dao njemu ovlašćenje. Da li ih to čini Bogovima? "A ova se napisaše, da verujete da Isus jeste Hristos, Sin Božji, i da verujući imate život u ime Njegovo" (Jovan 20:31). (moje isticanje)

Dragi čitaoci, molim vas da obratite pažnju na Marka 14:61-62: "A On ćutaše i ništa ne odgovaraše. Opet poglavar sveštenički zapita i reče: Jesi li ti Hristos, Sin Blagoslovenoga? A Isus reče: Jesam; i videćete Sina čovečjeg gde sedi s desne strane Sile i ide na oblacima nebeskim". Obratite pažnju: onaj koji ga optužuje pita da li je Isus Sin Blagoslovenoga (Boga). On nije mislio da je Isus jedan istiniti Bog, pa zašto to onda trijadolozi čine? Šta mislite, koga Isus oslovljava kao "Silu" sa čije desne strane će on sedeti? Kako Isus može biti Bog, a u isto vreme sedeti sa njegove desne strane? Po iskrivljenoj trijadološkoj formuli, oni se "razlikuju, ali su jedno". Opet, to nije dovoljan, razuman ili iskren odgovor. Isus je govorio o Bogu Ocu, jednom svemoćnom Bogu.

Molim da obratite pažnju na Marka 13:19-20: "A Gospod, pošto im izgovori, uze se na nebo, i sede Bogu s desne strane. A oni izađoše i propovedaše svuda, i Gospod ih potpomaga, i reč potvrđiva znacima koji su se potom pokazivali." Psalm 110:1: "Reče Gospod Gospodu mom: Sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje Tvoje za podnožje nogama Tvojim." Paralelna referenca, Danilo 7:13-14: "Videh u utvarama noćnim, i gle, kao Sin čovečiji iđaše sa oblacima nebeskim, i dođe do starca i stade pred Njim. I dade Mu se vlast i slava i carstvo da Mu služe svi narodi i plemena i jezici; vlast je Njegova vlast večna, koja neće proći, i carstvo se Njegovo neće rasuti." Dragi čitaoče, obratite pažnju na harmoniju između Starog i Novog Zaveta. Ovi stihovi iz Knjige proroka Danila potvrđuju reči iz Jevanđelja po Marku. Uverio sam se da uvek kada mi određeni stih predstavlja problem, provera svih paralelnih stihova u mnogome doprinosi mom razumevanju tog stiha. Sveto Pismo MORA biti u harmoniji kao celina. Hrišćani trijadolozi imaju lošu naviku da izvlače stihove iz pravog konteksta kako bi potvrdili trijadološku dogmu. Istina je da Trojstvo jednostavno ne može izdržati proveru. To je upravo razlog zašto ste indoktrinirani verovanjem koje ne možete da razumete. Koliko god da je ova činjenica strašna, još je tužnije što milioni dobrih, bogobojažljivih hrišćana prihvataju ovaj nebiblijski koncept pod uticajem njihovih crkvi i sveštenstva. (moj akcenat)

Da li ijedan od ovih stihova nagoveštava da Isus govori kao Bog Otac? Da li su učenici verovali da je on Bog? Ne! Naprotiv, moja braćo po Hristu, koji osuđujete mene i moje istomišljenike zbog verovanja ovim ekspicitnim Isusovim rečima, verujete crkvenim doktrinama i njihovoj veri u ono što često vide kao nepogrešive reči sveštenstva. Draga braćo trijadolozi, zašto ne verujete Isusovim rečima, već verujete iskrivljenim shvatanjima ljudi.

Stihovi teški za shvatanje se moraju interpretirati pomoću jasnih stihova

Biblija sadrži mnoge stihove koji govore o mnogim temama. Neke od njih je lako razumeti, dok je druge teže. Obično je slučaj da u vezi neke teme ima mnogo jasnih stihova od onih manje jasnih. Ispravno proučavanje zahteva da se manje jasni stihovi moraju interpretirati na svetlu mnogih jasnijih stihova koji govore o istoj temi. Cela Biblija mora biti sudija o tome šta čini istinu, a šta grešku. –Jedan Bog i Jedan Gospod

Brian Holt, autor knjige Isus, Bog ili Sin Božji? daje sledeću izjavu: Da li su oni (učenici) imali luksuz da već razumeju Trojstvo, tako da kada čuju sve ove stvari koje govore da Isus nije Bog, razumeju da to Isus govori u svom ljudskom rodu, pa da ipak može biti Bog? Odgovoriti potvrdno na ovo pitanje je veoma teško i skoro nemoguće. Kako su oni mogli razviti doktrinu Trojstva i time zanemariti stotine izjava koje govore da Isus nije Bog? Može li nekoliko primera kada verske vođe optužuju Isusa da se izjednačava sa Bogom nadjačati skoro 200 primera Isusovih reči kada on kaže da nije Bog i da mu nije jednak? Zar te stotine izjava Isusa i njegovih učenika ne utiču više na to šta ljudi misle o njemu od onoga što verske vođe misle? 152

Dragi čitaoci, verovatno se malo vas bavilo istorijom hrišćanske teologije. Na žalost, ni ja to nisam radila pre mog istraživanja o Trojstvu. Tokom svog istraživanja sam posetila mesta na kojima nikada pre nisam bila. Pre toga nisam razumela komentare ljudi o tome koliko je krvavo i okrutno bilo hrišćanstvo. Nisam imala ideju o onome što govore. Međutim, tokom svog istraživanja Trojstva i njegove neslavne istorije, vrata znanja su mi se širom otvorila, otkrivajući brutalnu i zlobnu istoriju papske inkvizicije, hrišćanskih krstaša i još mnogo toga. Dragi čitaoci, hteli vi to da prihvatite ili ne, hrišćanstvo ima tužno nasleđe.

Kako je religija ljubavi mogla biti odgovorna za neke od najgorih okrutnosti i nepravdi koje su ikada osramotile čovečanstvo? ..Crkva je proganjala mnogo okrutnije od mnogih drugih religija...Naša religijska verovanja su razapeta na tradicionalnom kosturu, a mnogi od nas se jako uznemire ako se stabilnost tog kostura dovede u pitanje. Prosečan katolik (isto se odnosi i na mnoge protestante) se oslanja na nepogrešivost svoje crkve koju je već prihvatio bez provere. za njega je skoro nemoguće da shvati da njegova crkva nije bila u pravu. 153– Ser Anthony Buzzard

Ukoliko vam se "iskopavanje kostura" ne sviđa, savetujem tvrdokotnim trijadolozima da se uzdrže od proučavanja hrišćanske teologije. Ono moze napraviti rupu u njihovom licemernom svetačkom oklopu. Draga braćo, kada govorim o "tvrdokornima", ja primarno govorim o onim tvrdoglavim hrišćanima koji glatko odbijaju da otvore um, na bilo koji način. Iako će mnoge dobre i istinoljubive hrišćane možda rastužiti ova Otkrivenja o "njihovoj" religiji, ovo ih ni na koji način ne treba sprečiti da poštuju Boga ili da veruju u pravu Hristologiju o Isusu Hristu i njegovim učenjima. Niti iko može umanjiti ultimativni dug koji je on platio, žrtvujući svoj život na krstu za naše grehe. Isus kao žrtveno jagnje treba da ima puno priznanje kao jedinstveni čovek, ali nažalost, zli i neozbiljni ljudi su umanjili njegovu žrtvu i zamenili čisto Isusovo hrišćanstvo religijskim učenjima zasnovanim na grčko-rimskoj i helenističkoj mitologiji. Oni su odvojili Isusa od njegovih hebrejskih korena i lišili ga ljudskosti i sinstva. Pitam se kako hrišćani koji poriču da je Isus Hrist jedinorodni Sin i sto procenata čovek mogu govoriti da veruju da je on Sin Božji? Oni to ne mogu i u to ne veruju! Oni govore da je on ko oni misle da jeste, a ne ko on zaista jeste. Verujem da su hrišćani trijadolozi okrenuli leđa ovom jedinstvenom čoveku i jedinorodnom Sinu Božjem – Isusu iz Nazareta. Ako je Isus Bog, onda Bog nema sina!

Istina je da mi netrijadolozi koji prihvatamo Isusa Hrista kao 100 procenata ljudskog Sina Božjeg moramo biti detaljniji i posvećeniji u proučavanju Svetog Pisma. Mi smo morali da ga proučavamo duže i detaljnije, unevši u to naša srca i duše. Mi smo takođe morali da trpimo sramotno i nehrišćansko zlostavljanje od strane naše braće po Hristu zato što smo odlučili da se ne priključimo krdu misterioznog Trojstva. Naša braća trijadolozi su njihovo verovanje dobili na služavniku umrljanom krvlju. Ne mogu da se ne zapitam: da li je njima zaista bitno da li je Isus Bog ili ne? Ili su oni jednostavno previše nezainteresovani da odvoje vreme i ulože trud da to provere? Ovo me duboko uznemiruje. Oni se ne uznemiravaju zbog toga što je kamen temeljac njihove crkvene doktrine misterija. Njihova religija im je data u nasleđe, a njihove doktrine i učenja dolaze iz tradicije. A u njihovoj uzvišenoj pravednosti, oni se mole Bogu za mene i meni slične, za naše jadne i "zavedene" duše. Koliko smo mi srećni?

Samopravednost

Samopravednost je antiteza Božjoj pravednosti. Ona zapravo može postati jedan od najpodmuklijih grehova zato što ju je najteže prepoznati. Nije naročito teško prepoznati šta je prostitutka, ubica, pijanac ili lopov. Verovatno je mnogo teže da lažov ili požudna osoba prepozna svoje grehe. Ali samopravedna osoba, koja misli da nije počinila nikakve grehe, "zna" da je pravedna i nalazi se u smrtnoj opasnosti od samoobmanjivanja i konačnog samouništenja. Fariseju su personifikacija koncepta duhovnog položaja, hijerarhije i licemerja. A takvi samopravedni likovi znaju i te kako da mrze! "Pravedno držanje" je uvek glavno stanje: sva svetla su upaljena – premijera je i svi kritičari su tu. Dajte sve od sebe.

Religiozni ljudi su uvek sebe svatali suviše ozbiljno, a fariseji nisu izuzetak. Ali oni su, kao i svi ljudi iz prošlih generacija, mrtvi. Oni su bili religijski fanatici. Oni su bili ponosni svojom duhovnošću, a u isto vreme su bili moralno pokvareni. Oni su bili licemeri. Oni su proganjali Isusa i na kraju uspeli da ga ubiju. 154

Draga braćo, molim vas upijte unitarne reči Mary Dana-e

Štaviše, unitarni hrišćani ne optužuju svoju ortodoksnu braću da odaju suviše počasti Hristu, oni ih optužuju zbog sveobuhvatne greške u tumačenju izjava u Bibliji koje ga se tiču. Hrista, u koga unitarni hrišćani veruju, koji je posebno biće u odnosu na vrhovnog Boga, Sin, a ne Otac, ne poštujete dovoljno. Dakle, optužba protiv vas od strane unitarnih hrišćana je zapravo suprotna od one koju im stavljate u usta. Vi svakako ne poštujete ono što nazivate ljudskom prirodom Hrista kao što Unitarni hrišćani poštuju svog gospodara. Kada Hrist izjavi, bez kvalifikacije, da postoji određeni dan ili čas o kome on ne zna ništa, mi unitarni hrišćani mu verujemo. Vi ga, sa druge strane, smatrate neiskrenim i u jednoj prirodi poričete ono što bi svakako morao znati u drugoj. A ipak proglašavate da su te dve prirode u stalnom i bliskom jedinstvu. Vi stalno činite da on protivreči sebi. To je, po mom mišljenu, nepoštovanje.155

Jedino se na ovaj način Hristova izjava u vezi dana i časa koje nijedan čovek ne zna, pa ni Sin – i još nekoliko drugih izjava – mogu objasniti bez lišavanja istinoljubivosti našeg blagoslovenog Gospoda koji nema greha, niti prevare na jeziku. Ali, ako su božanska i ljudska volja našeg Spasitelja bile jedna ista volja, i volja tri osobe iz Trojstva – od kojih je on jedna – je jedna ista volja, Hrist je praktično rekao, ja ne tražim svoju volju, već volju sebe samog. Zapravo, pokušajte da čitate Novi Zavet sa ovom idejom, koja prirodno proističe iz trijadologije, na umu, i videćete kakvu zabunu ona pravi. Neka nas Sveti Duh vodi istini?

Draga braćo, čujte Lukine reči: "Ovo je Mojsije koji kaza sinovima Izrailjevim: Gospod Bog vaš podignuće vam proroka iz vaše braće, kao mene: njega poslušajte. Ovo je onaj što beše u crkvi u pustinji s anđelom, koji mu govori na gori sinajskoj, i s ocima našim; koji primi reči žive da ih nama da... Vi se jednako protivite Duhu Svetome; kako vaši oci tako i vi. Kog od proroka ne proteraše oci vaši? I pobiše one koji unapred javiše za dolazak pravednika, kog vi sad izdajnici i krvnici postadoste" (Dela 7:37-38, 51-52). Dragi čitaoci, da li smrtno biće može ubiti Boga? Da li zaista mislite da se izraz "Pravednik" odnosi na Boga? Da li je Mojsije verovao da je Bog dolazeći Mesija? Jednom sam pitala sveštenika kako Bog može biti Isus, Sin Čovečji, budući da u Svetom Pismu piše "Bog nije čovek". Njegov odgovor je bio: "Pa, to je iz Starog Zaveta."Zaista! Znači, opet se vraćamo na jabuke i pomorandže! Morala sam da se zapitam: Sveto Pismo kaže da Bog nije Bog zabune, pa da li bi On promovisao verovanje koje je toliko zbunjujuće da se mora nazvati neshvatljivom misterijom? Iskreno, ja više cenim Boga. Da je želeo da se igra sa nama, dao bi nam mozak kao zrno graška. Sveto Pismo jasno kaže se Bog ne menja, ne može da laže, On nije čovek niti Bog zabune! Kredibilitet Božje reči stoji. Ako ne možemo da računamo na čvrstu utemeljenost Božje reči, na šta možemo da računamo? Na osnovu odgovora ovog sveštenika, dragi čitaoče, možemo da napravimo dve pretpostavke: ili Bog ne drži svoju reč i menja se, ili je sveštenik bio neiskren u svom pokušaju da zaštiti dogmu Trojstva. Kada sveštenstvo pokušava da opravda ovu dogmu, oni moraju biti jako brzi. Trijadološka igra rečima zahteva brzo i kreativno razmišljanje, ma koliko pogrešno bilo.

Mary Dana komentariše, "Ali, zapamtite, svaka reč koju izgovorite i nadate se dobrim rezultatima, mora biti razumna reč, upućena razumnom biću. Ja verujem da nam Božja milost dolazi kao razumnim bićima, a ne na neki misteriozan način – vodeći nas na nebesa bez našeg znanja ili pristanka".156

"I niko sam sebi ne daje časti, nego koji je pozvan od Boga, kao i Aron. Tako i Hristos ne proslavi sam sebe da bude poglavar sveštenički, nego Onaj koji Mu reče: Ti si moj sin, ja Te danas rodih. Kao što i na drugom mestu govori: Ti si sveštenik vavek po redu Melhisedekovom. On u dane tela svog moljenja i molitve k Onome koji Ga može izbaviti od smrti s vikom velikom i sa suzama prinošaše, i bi utešen po svojoj pobožnosti. Iako i beše Sin Božji, ali od onog što postrada nauči se poslušanju. I svršivši sve, postade svima koji Ga poslušaše uzrok spasenja večnog. I bi narečen od Boga poglavar sveštenički po redu Melhisedekovom" (Jevrejima 5:4-10). Ovaj pasus jasno govori da je Isus postao izvor našeg spasenja. Mnogi hrišćani imaju pogrešno uverenje da samo Bog može ponuditi spasenje. Jasno je da to nije slučaj, kao što ovaj pasus jasno svedoči. Zašto hrišćani trijadolozi glatko odbijaju da prihvate ovu činjenicu? (moje isticanje)

Danas, zahvaljaujući "internet superautoputu", imamo više dostupnih informacija nego u bilo kom trenutku u istoriji. Prema mom istraživanju, sve više ljudi koji proučavaju Bibliju menja svoje stanovište, zajedno sa naučnicima koji postaju vidljiviji i glasniji. Duboko verujem da će vremenom mnogi laici početi da menjaju svoje trenutno stanovište o Trojstvu, kada postanu informisaniji. Čak i u ovom trenutku, dok ja pišem ovu knjigu, odvija se debata putem dva ogromna medija: radija i interneta! Poslednje uporište predstavlja najmoćniji medij – televizija! Međutim, tokom poslednjih nekoliko godina, sam primetila porast broja dokumentarnih emisija koje se bave teologijom i – usuđujem se reći – svi oni koji trenutno hodaju u trijadološkom polu-komatoznom stanju će vremenom biti primorani da se suoče sa činjenicama koje su možda prethodno odlučili da ignorišu. Verujem da će crkve morati da upotrebljavaju mač zastrašivanja mnogo intenzivnije nego u prošlim decenijama i vekovima kako bi održale svoj stisak nad masama! Ne verujem da će uspostavljanje inkvizicije u cilju očuvanja doktrine Trojstva biti uspešno u dvadeset prvom veku.

Čak ni crkve ne mogu poreći moć i uticaj novog superautoputa informacija i slobode samoizražavanja. Što se tiče Trojstva, prognoziram da stara i istrošena izreka "to je misterija" neće moći da izdrži rastuće napade, ali možda nisam u pravu! Želim da mislim da će dobri, pobožni i istinoljubivi hrišćani zahtevati razjašnjenje, istinu i zdravorazumsko razmišljanje i prestati da "religiozno" dopuštaju ranim crkvenim ocima i reformatorima da oblikuju njihova verovanja u vezi sa pravom prirodom našeg Spasitelja Isusa Hrista. Ali, avaj, možda je ovo samo puko priželjkivanje, uzevši u obzir sve tvrdokorne trijadologe koje sam srela i mnoge tvrdoglave i arogantne sveštenike, koji su toliko uvereni da laici ispranih mozgova nikada neće slušati razum! Napokon, šta njima ide u prilog, da prosečna religiozna osoba odbija da sluša, ili da se bolje informiše o ovoj dogmi? Nažalost, sveštenstvo se mora oslanjati na "neznanje" laika kako bi zaštitili i osigurali njihove pozicije. Bez obzira, ovo ne znači da sveštenici ne mogu dati zdravorazumsko objašnjenje njihove dogme Trojstva takve kakva jeste, ali oni ipak nastavljaju da čvrsto tvrde da ono (Trojstvo) mora biti prihvaćeno VEROM! Šta vera ima sa ovim grđenjem Božje svete reči? Sumnjam da sveštenstvo neće napustiti svoju platformu dominacije i kontrole bez borbe. Ipak, osećam da će vremenom, sa pojavom informacija kroz medije i knjige, crkve početi da gube tlo pod nogama, sa zbunjenim laicima koji će se nalaziti u "bolnom" haosu, ne znajući u šta da veruju. Nadam se da će crkve biti dovedene u situaciju da više ne mogu da uspešno ignorišu dogmu koja je u središtu kontraverzi već 1700 godina. Oni sigurno ne mogu da ignorišu Dan Brown-ov DaVinčijev kod!

Jedna je stvar tvrditi, a ostati racionalan i dosledan, da Bog može uraditi nešto što izgleda nemoguće čoveku. Sasvim je druga stvar tvrditi da je Bog zapravo sposoban da napravi apsurd. The American Heritage Dictionary kaže da reč "apsurd" znači "očigledno odstupanje od istine ili zdravog razuma". Tertulijanova izjava pokazuje teološko mišljenje tog vremena – da treba verovati u nešto što odstupa od istine ili zdravog razuma. I što je još gore, verovati u to baš zato što nema smisla.157

1. Kor. 15:27 Jer sve pokori pod noge Njegove. Ali kad veli da je sve Njemu pokoreno, pokazuje se da je osim Onog koji Mu pokori sve... (Otkr. 21:3) ... I čuh glas veliki s neba gde govori: Evo skinije Božije među ljudima, i živeće s njima, i oni će biti narod Njegov, i sam Bog biće s njima Bog njihov. Obratite pažnju, draga braćo, Sveto Pismo jasno kaže da je skinija Božja "sada", a ne "opet" među ljudima. 
 

152 Brain Holt, Jesus, God or the Son of God? str. 329 
153 Anthony Buzzard, the Doctrine of the Trinity, str. 171 
154 Garner T. Armstrong, the Story of Jesus, str. 181 
155 Mary Dana Letter XL, str. 70-71 
156 Isto, Letter XXIV str. 149 
157 One God & One Lord, str. 391