Položaji i titule

Jedan od načina na koji Suparnici upravljaju svetom i pri tom ga obmanjuju jeste putem laži od strane onih na položaju i onih sa titulama. Mnogi takozvani ,,stručnjaci u svom polju“ promovišu sve vrste laži u koje se veruje bez pitanja jer iza svog imena imaju impresivan spisak ljudi na položaju i ljudi sa titulama.  Evolucionizam, jedna od najsofisticiranijih laži našeg vremena, promovisan je od strane pogrešno upućenih ,,stručnjaka“. Ovi ljudi imaju vrhunske kredencije.

Zbog toga što je sistem sveta strukturiran oko tendencije ljudi da ne veruju sopstvenim procenama i tendencije da se oslone na mišljenje ,,stručnjaka“, mnogi od nas smatraju da čovek mora da ima odgovarajući položaj da bismo imali poverenja u njega. Iako možemo ovu činjenicu da odbijemo kao fundamentalno nelogičnu, moramo se složiti da je situacija takva kakva je. Širenje truda dalje na sticanje položaja i titula može da bude samo pragmatičkna koncesija realnosti. Ukoliko zađemo dalje i od drugih očekujemo da nas poštuju i da nam veruju samo zato što imamo titulu ili određeni položaj, to bi onda odrazilo ,,ponos života“ a ne istinsku hrišćansku poniznost. A biti previše vezan za nekoga samo zato što taj neko poseduje određenu titulu, bilo bi jednako nelogično i fundamentalno nehrišćanski.69

Dragi čitaoci, ako i na trenutak posumnjate da je ovo prethodno rečeno neistina, molim vas da pročitate knjigu koju je napisao Lee Strobel, a nosi naziv Slučaj za Hrista. Evo jednog autora koji je postavio sva prava pitanja – zapravo ista pitanja koja su me progonila.

Međutim, primetila sam da je bio poprilično impresioniran učenjacima koje je intervjuisao za svoju poznatu knjigu. Čini se da je svakome od njih dao ,,prava skvotera” na Jevanđelje Istine o prirodi / identitetu Isusa upravo zbog dugačkog spiska njihovih akreditiva i priznanja. Ovo očigledno treba da nas ubedi da ovi učenjaci poseduju ,,nepogrešivu istinu”. Što više titula, akreditiva i priznanja  čovek poseduje, veće je njegovo ,,skladište” neoborivog znanja. Ali prava istina je da se sve menja i razvija – čak i položaji mogu da zastare. Danas živimo u svetu koji se kreće prebrzo, tako da ono što se može smatrati apsolutnim ujutru, do večeri može da zastari. Zapravo, današnja brza dešavanja nazivam ,,nova renesansa komunikacije dvadeset i prvog veka”. Kao što to kaže stara izreka, onda kad čovek sazna odgovore, pitanja se promene. Oni koji poznaju elektroniku, znaju dobro da njihov sadašnji elektronski uređaj može za šest meseci ili godinu dana da zastari. Velika je greška za hrišćane da se što se tiče svoje vere oslone samo na čovekovo znanje. Hrišćani treba da budu uvek vešti i oprezni  kada traže znanje.

Dragi čitaoče, lično mislim da imamo previše osoba koje greškom smatramo svetim a koje pod svojim pazuhom čuvaju takoreći pergamente, prepuni crkvenog znanja. I nije važno to što njihova egzegeza nije u saglasnosti sa Svetim pismom. Ali ne brinite, ovi mudraci su išli na najprestižnije univerzitete i seminare, podučavali su ih najeminentniji profesori, i tako su stekli svoje kvazi-teološke diplome, pa čak i doktorate. Postali su takozvani bogovi biblijskog znanja. Mnogi su uzdignuti na status sveznalica, tako da im se obični hrišćani koji tragaju za istinom dive. Molim vas, dragi čitaoci, obratite pažnju na to da ne potcenjujem posvećene učenjake koji godine provedu u učenju. Jasno je da bi nam nedostajalo znanje kojie imamo danas da oni nisu doprineli svojom posvećenošću ka biblijskoj istini. Bez obzira na to, moramo da prihvatimo da se stvari menjaju. Ono što je bilo istinito u naučnom svetu pre 100 ili 300 godina (ili pre 50 godina) danas više ne važi. U crkvenoj sferi, previše često ti mudraci sa svojih visokih pozicija doktiraju svoju istinu masi ljudi, i njima se dive i cene ih do te mere da oni, sa kredibilitetom i autoritetom, mogu da iskrive eksplicitne reči Boga i Isusa Hrista.

Zaista, šteta je da njihovi lojalni sledbenici sede i voljno poput ,,jaganjca pred klanje”  slepo i gluvo prihvataju njihova učenja i ponavljaju svoju mantru: ,,Reci mi, svešteniče, u šta danas da verujem?” Iako je Bog rekao da je poslao svog jedinog začetog Sina, iako Isus Hrist kaže da će sedeti sa Božije desne strane u raju, i da je on trenutno naš posrednik, naše sveštenstvo je ubedilo i hipnotizovalo milione hrišćana svojim titulama, toliko ubedljivo da mase ljudi pronalaze opravdanja za neprihvatanje jasnih i eksplicitnih reči Boga Oca, i postaju žrtve poslednjih reči na ovu temu izgovorenih od strane ovih mudraca sa kredencijama.  U ovom trenutku, dragi čitaoci, želela bih da ispričam jednu priču za razmišljanje.  Ne mogu da se prisetim gde sam je pročitala, ali je na mene ostavila utisak i ima validnu poentu.

Tri inženjera su stajala u hodniku prestižnog hotela, razmatrala su dodavanje neophodnog trećeg lifta. U blizini, čistač je bio prezauzet čisteći mermerni pod do visokog sjaja. Inženjeri su diskutovali i izneli nelagodnosti koje njihova klijentela mora da istrpi tokom renoviranja. ,,Znam šta bih ja uradio” – rekao je čistač. Inženjeri su ignorisali ovaj upad i nastavili su da mrmljaju o problemu. Po drugi put: ,,Znam šta bih ja uradio”- rekao je čistač i nastavio da zaintrigirano briše okolo. Idalje, inženjeri su ga ignorisali. Treći put, on je ponovio: ,,Ja znam šta bih uradio!” ,,U redu, u redu!” – jedan od inženjera, očigledno iznerviran, upitao je - ,,Šta bi TI uradio?” ,,Pa gospodine, ja bih lift smestio sa spoljašnje strane zgrade.” Inženjeri su se pogledali i, kako kažu, ostalo je istorija. Draga braćo, ponekad zdrav razum i  jednostavna logika pobeđuju zid prepun diploma. Obrazovanje je sticanje znanja, ali mudrost je posedovanje inteligencije, koja je potrebna da znam  šta sa njom da radim. 

 Nije neobično da religijske vođe insistiraju na tome da morate da verujete u Trojstvo kako biste bili hrišćanin, a u suprotnom vas označe članom sekte. Kako biste bili član Svetskog sabora crkava, na primer, podrazumeva da pristanete na doktrinu Trojstva. – Ser Antony Buzzard.

Braćo, priznajem da verovanje koje je usađivano 1700 godina nije lako odbaciti. Proučila sam sve što mi je došlo pod ruku, očajnički pokušavajući da izvučem smisao. Praktično sam pohabala svoju omiljenu Bibliju. Ponekad pomislim da kada bi ona mogla da progovori, požalila bi se: ,,Daj mi malo mira. Cepaš me!” Provela sam znatnu količinu vremena sa Enokom, Avramom, Davidom, Lukom, Petrom i Pavlom, ponekad i do ranih jutarnjih sati, kad nisam mogla da spavam. Nikejski oci nisu jednoga dana samo doneli odluku da je Isus Bog – daleko od toga. Priznajem , postoji mnogo stihova u Svetoj Bibliji koje naizgled impliciraju da je Isus Bog. Mučili su me ovi ,,dokazni” tekstovi, analizirala sam dvosmislenosti, duboko žalila zbog toga što Bog nije učinio Sveto pismo lakšim za razmevanje? Činilo mi se da se patnja, konfuzija i žaljenje nikada neće okončati, poput beskrajne pesme. Moja potraga za onim što sam smatrala ,,istinom” bila je naporna, uznemirujuća i uzimala je svaki trenutak mog vremena, remetila mi mir. Kada se uzmu u obzir brojni prevodi urađeni tokom vekova, hebrejski, grčki i latinski koje su samo učenjaci mogli da protumače, i pristrasnost kritičara i prevodioca, zar vas čudi to što su svi na različitoj strani i što ne postoji unija kada je razumevanje u pitanju? Uprkos ovoj konfuziji, ja sam ipak nastavila da se bavim sumnjom, iako ona crpi energiju i nema svrhu. Ne verujem u to da treba opkoračiti ogradu kako bi se nekome udovoljilo. Morala sam da se zapitam, zašto je uopšte identitet/priroda Isusa predmet tolikih debata? Obimna Biblija jasno identifikuje Isusa kao jedinog začetog Sina Božijeg. Zašto onda hrišćani ne veruju u to? Nasuprot nekolicini pompeznih hrišćana koji su smatrali svojim pravom da dovedu u pitanje moj molitveni život, ne mogu ništa drugo da kažem u svoju odbranu do  da sam pored obimnog proučavanja i kritičkog razmatranja Biblije i mukotrpnog istraživanja, najiskrenije tražila i molila za Očevu pomoć, a iznad svega sam se molila da me usmeri na mom putu ka razumevanju Biblije. U slučaju da moj poduhvat bude pogrešan, dva puta jače sam se molila da mi Otac nekakvim božanskim delom ukaže na grešku. Šta sam više mogla da učinim? Ali avaj, na kraju sam osetila da Otac zna da je iskrenost u mom srcu.

Različite doktrine prisutne u hrišćanstvu danas, rezultirale su brojnim denominacijama, i ne predstavljaju ništa drugo do udarac na našu Veru. Kako smo došli do toliko različitih verovanja, od kojih svako tvrdi da ima ,,istinu” o tome što Biblija kaže? Jedan od problema sa kojim se susređemo u crkvi danas je upravo isti onaj sa kojim se Isus susretao u judaizmu.

Upozorio je sledbenike da se čuvaju onih koji promovišu ljudsku tradiciju po cenu Reči Božije. U stihu 7:13 Jevanđelja po Marku stoji: ,,Ukidajući reč Božju svojim običajem koji ste postavili; i ovako mnogo koješta činite.”70

Kada je sve rečeno i urađeno, kada se prašina slegne, moram da se zapitam zašto hrišćani ne odaberu lakši put i veruju u izričite reči Božije? Moja krajnja odluka bila je: Mogla bih da prihvatim Trojstvo, za koje mnogi trijadolozi sami priznaju da je misterija i koje su prihvatili moji prijatelji i moja crkva, ili mogu čvrsto da se držim svoje odluke i onoga u šta sam oduvek verovala: Isus je Sin Božiji i nije jedini pravi Bog, zasnivajući svoje verovanje samo na izričitim rečima Isusa Hrista i Jednog Pravog Boga, a ne na ljudskim konceptima. Avaj! Oni koji cene svoju dogmu o misteriji ne žele da mi daju da biram. Sudili su mi oni pobožni koji misle da su sudije i osudili mene i slične meni. Ovo ne mogu emotivno da svarim niti da trpim. Rezultat je ova knjiga. S obzirom na misterioznu prirodu Trojstva, zapanjuje me to što naše sveštenstvo nije tolerantnije. Kada se razmotri stalna polemika koja je opstala 1700 godina a da nije pronađeno rešenje za istu, zar nije vrhunac neznanja i/ili gluposti doneti zaključak da ne postoji dovoljno kredibiliteta koji se može priznati čak i u najmanju ruku? Iako su popularne crkve sagradile ceo svoj sistem verovanja na misteriji, neshvatljivoj dogmi, ja biram da ih ne sledim. Nisam sedela na službama nedeljom ili na časovima veronauke sa natpisom upražnjeno mesto oko mog vrata, čekajući da se neko useli u moj um sa svojom biblijski nepodržanom agendom!

Anthony Buzzard iznosi sledeću tvrdnju u svojoj najnovijoj knjizi pod nazivom Isus nije bio Trijadolog:

Hrišćanska ,,akademija” koja izgleda da nema uticaja na popularnu evanđelističku teologiju, često rado priznaje da je Trojstvo kao definicija Boga strano hrišćanima iz prvog veka. Ovo mišljenje dele i liberalni krugovi, posebno od prosvetiteljskog perioda. Evanđelisti, umesto da priznaju da postoji velika doza tradicionalnog mišljenja u njihovim prihvaćenim sistemima, nastavljaju sa naporima da na silu nametnu Trojstvo u Novi zavet, a u nekim ekstremnim slučajevima čak i u hebrejsku Bibliju.

Puka kontradikcija koja se može naći među piscima koji potiču iz različitih škola trebalo bi da navede čitaoca da istraži ko je taj koji govori istinu.71

Nije zločin sumnjati

Mary Dana iznosi sledeću izjavu: Sada, nije zločin sumnjati. Trenutak kada čovek iskreno posumnja, on pokazuje potrebu da veruje po ispravnim principima. Da je ljudima dozvoljeno da sumnjaju, a da protiv njih ne podižu hajku i da ih ne nazivaju nevernicima, da se ljudske sumnje u većoj meri poštuju, njima bi se na mirniji i iskreniji način prišlo i bilo bi manje nevernika na svetu. Mnogi iskreni i nezavisni umovi, u svojoj potrazi za istinomm, odrekli su se celokupne potrage i utočište našli u mrklom zaklonu neverstva, umesto da se susretnu sa žestokom vrelinom bigotizma. Nije čovekova krivica, priznajem, ako dozvoli sebi da samim tim bude udaljen od potrage i odvučen na drugu stranu, ali greška postoji na drugom mestu.  Potrebna je ljubav za istinom koju retko ko poseduje kako bi se suprostavili fanaticima i netoleranciji po pitanju dostizanja iste. 72

Zaista, učenjaci su diskutovali o problemu Trojstva neumorno vekovima a nisu došli do rešenja. Samim tim, moj izbor je bio ili da prihvatim ovu dogmu – putanja najmanjeg otpora – ili da je odbijem i da zakoračim izdajničkim putem ispunjenim osuđivanjem. Naoružana znanjem koje sam stekla iz dobrih knjiga a koje sam vam predstavila u ovoj knjizi, osećam da sam adekvatno opremljena arsenalom biblijskog znanja, uvidom, i čvrstim biblijskim interpretacijama koje su u harmoniji sa Svetim pismom. Bez žaljenja sam pošla ovim putem i nosim barjak za Isusa Hrista, Božijeg Mesiju! Ko sam ja ako nemam hrabrosti da podržim svoja ubeđenja? Ako odbijem to da je Isus Hrist onaj koji on tvrdi da jeste kako bih udovoljila svojoj braći i stekla njihovu naklonost, onda nisam podesna da budem dete Božije, niti sestra Hristova, niti sam podesna da odem u Nebesko carstvo.

Svi mi moramo da budemo odgovorni za ono u šta verujemo, da prestanemo da prebacujemo odgovornost na drugoga i da zavisimo od nekog drugog da nam kaže u šta treba da verujemo. Moramo da znamo u šta verujemo i zašto verujemo u to, moramo da budemo sposobni da podržimo i ocenimo naša verovanja na osnovu Svetog pisma a ne na osnovu apstraktnih analogija poput teorije o vodi i ledu, detelini sa tri lista, žumancetu itd.

Kada mi neko priđe sa ovim besmislenim analogijama, u tom trenutku mi dokažu koliko malo toga znaju o Trojstvu.  To je ozbiljna teološka debata, a takve analogije nisu dozvoljene jer ne dokazuju ništa! Razmotrite na trenutak teoriju o jajima. Šta ako moje jaje ima dva žumanceta? Ups, propade nam teorija o tri-u- jednom! A šta je sa detelinom sa tri lista? Tokom svog života sam pronašla nekoliko detelina sa četiri lista a jednom sam čak pronašla jednu sa sedam listova. I kao treću, hajde da razmotrimo analogiju o vodi, ledu i pari. Ova tri oblika ne mogu da postoje kao takva u prirodnim stanjima a da na njih ne reaguje spoljašnja sila. Na primer, led kad se stavi u peć, pretvori se u vodu u roku od tri sekunde, onda imate samo vrelu vodu i paru. Ups, propade i teorija o ledu, vodi i pari.

Na kraju, za mene je najapsurdnija stara otrcana teorija koja navodno ide u korist teorije o tri u jednom. Na primer: Ja sam majka, supruga i ćerka ... a opet sam jedno! Hajde da svedemo ovaj koncept na sam minimum kako bismo ga razjasnili – hoćemo li? Zaista, možeš biti nečija majka i nečija ćerka ali hajde da razmotrimo sledeće: Da li je tvoja majka ti? Da li je tvoja ćerka ti? Da li je tvoj muž ti? Nije! Ti ćeš uvek biti različit i jedinstven pojedinac, odvojen od svih ostalih. Istina je da delite isti DNK ali to te ne čini tom drugom osobom, ma koliko bliska vaša veza bila. I tačka! Tvoje misli pripadaju samo tebi. Svaki pojedinac, da se izrazim figurativno, predstavlja tri ličnosti ali ja ne govorim o Trojstvu tih ličnosti. Svaki pojedinac je onakav kakvog sam sebe vidi, onakav kakvim ga drugi smatraju i onakav kakav zaista jeste! Niko ne poznaje tuđi duh, zna samo duh koji je unutar njega ili nje. ,,Ko među ljudima zna misli čovekove osim čovekovog duha u njemu samom?“ (1. Korinćanima 2:11). Dakle, sledeći put kada trijadološki nastrojen hrišćanin oseti potrebu da upotrebi ovu otrcanu analogiju, preporučila bih mu da se uzdrži od takve lakomislenosti kao mogućeg objašnjenja za Trojstvo; ona samo služi da bi se pokazalo koliko ne znaju! Mislim da je u ovom trenutku prikladno citirati Šekspira: ,,Ruža, ma kojim imenom se ona zvala, isto miriše.“

Neobavešteni, neobrazovani i prevareni branioci Trojstva koji primenjuju ove proste analogije uzaludno pokušavaju da objasne teoriju ,,tri u jedan“.

Oni ne pokazuju nikakve dokaze, samo to koliko su plitka i besmislena njihova shvatanja Trojstva. Hrišćani bi mogli da provedu sate i sate u besplodnom poređenju analogija, pokušavajući da pobede suparnika, idalje ne bi mogli da pruže čvrstu osnovu za Trojstvo. To je poput poređenja ,,mog učenjaka“ sa ,,tvojim učenjakom“ ili mog mišljenja sa tvojim mišljenjem. Ako su ove besmislene analogije sve što jedan trijadološki hrišćanin može da ponudi kako bi podržao svoje verovanje, onda on stoji jednom nogom na kori banane, vrlo malo znaju o pravoj Reči Božijoj, i ponose se svojim neznanjem. Pročitati Bibliju je lako, veći je izazov shvatiti je. Mogu da pročitam knjigu iz fizike ili matematike ali to ne znači da je razumem. Mnogi ljudi vole da se drže činjenice da su nekoliko puta pročitali Bibliju ali koliko je njih zapravo razumelo to što su pročitali? Pored ovoga, oni su veoma posvećeni svojim sveštenicima i doktrinama svojih crkava i veruju da je ono što oni govore jevanđelijska istina – da li je čudno to što imamo toliko veroispovesti? Zaista, izgleda da su svi na različitoj strani knjige. Dok u isto vreme mislim da se ovo nije moglo sprečiti, niko nije rekao da je Bibliju lako shvatiti; zato toliko žustro podržavam otvorene, slobodne i nepristrasne diskusije na časovima veronauke i mogu da najlepše zamolim hrišćane da pokažu toleranciju. To je od ključne važnosti za naš duhovni napredak i shvatanje istine.  Sveta Biblija je fascinantna, proučava se čitav život. Ne dajte se zavarati – niko nikad nije stigao do potpunog duhovnog shvatanja. Bez obzira na to, ja verujem da moramo da biram svoje bitke. Za mene, ne postoji veći izazov od toga da spoznamo Boga i Isusa. Ukoliko ne znamo ko su glavne uloge u Svetom pismu, onda je sve ostalo besmisleno!

Jovan 8:16: I ako sudim ja, sud je moj prav: jer nisam sam, nego ja i Otac koji me posla. A i u zakonu vašem stoji napisano da je svedočanstvo dvojice ljudi istinito. Ja sam koji svedočim sam za sebe, i svedoči za mene Otac koji me posla.

Iz knjige pod nazivom Jedan Bog i jedan Gospod:

Dennis McCallum iznosi brojne smislene komentare na temu fideizma nasuprot ulozi logičnog shvatanja u životu vernika.

Mnogi ljudi veruju da se vera svodi na nadu. Ovi mislioci, poznati pod imenom fideisti, zastupaju mišljenje da naučni ili racionalni pogled na svet mora da bude odlučno odbačen kako bi osoba mogla da na pravi način pristupi religiji.

Za biblijskog hrišćanina, međutim, ovo bi bila poražavajuća greška. Biblijski hrišćanin veruje da čim odbacimo razum po pitanju vere, gubimo svaku vrednost koju vera može da nam da. Razlog za ovo je sledeći. Čim se razum napusti, ne postoji osnova za mišljenje da je nešto zapravo istinito. Stvari mogu da budu istinite u religijskom smislu, ali to se razlikuje od istine u stvarnom smislu. Na primer, neki ljudi veruju da je 2+2=4, bez obzira na to gde žive i gde su odrasli.  Međutim, isti ovi ljudi veruju da Jedan Bog može da postoji za njih, a drugi za induse. Ovde su predložene dve vrste vere. Jedna je razumljiva a druga mistična. Jedna insistira na konzistentnosti a druga dozvoljava kontradikcije. 73

Dragi čitaoci, sledi spisak pravila i smernica za teološku debatu. Mislim da trijadološki hrišćani treba da ozbiljno uzmu u obzir ove smernice ukoliko i kada budu u poziciji da brane svoju doktrinu. Trijadolozi treba da budu sposobni da brane dogmu Trojstva sa kredibilitetom koji na eksplicitan način pruža Biblija, i da napuste slabe analogije tipa ,,tri u jedan” i slične. Na osnovu mog ličnog iskustva, pretpostavljam da bi više od polovine trijadoloških hrišćana bilo diskvalifikovano pre nego što bi i započeli debatu. Sledi spisak:

74 Predlog za teološku debatu:

1. Reči koje se ne nalaze u Bibliji ne smeju se upotrebljavati kao osnova za objašnjavanje centralnih doktrinalnih verovanja.
2. Upotrebljavati matematiku za opisivanje koncepata pri čemu se krše matematički zakoni, takođe nije dozvoljeno.
3. Verovanje ili doktrina ne sme da u sebi sadrži ideje koje su međusobno kontradiktorne.
4. Reč potpuno sme da bude upotrebljena samo u značenju 100% ili u potpunosti. Upotreba iste reči u bilo kom drugom značenju suprostavlja se pravilima engleskog jezika. Upotreba ove reči pre svega podrazumeva da osoba prihvata standarde engleskog jezika i nije joj dozvoljeno da te standarde kasnije krši.
5. Reči ne smeju da budu stvorene kako bi se opisale biblijske ideje, Biblija pruža dovoljno reči i ideja.
6. Ne sme se tvrditi da je verovanje toliko očigledno da nije ni bilo potrebno da se ono pomene u Bibliji, a zatim da se za isto verovanje kaže da predstavlja centralni princip vere.
7. Odbrana vere ne sme da bude zasnovana na jednom stihu koji je preveden tako da predstavlja odbranu određene verzije Biblije. Takođe ne sme biti upotrebljen stih koji je dodat prvobitnom tekstu od strane kasnijih pisaca.
8. Verovanje ne sme biti formirano na osnovu toga što je ono neophodno zarad misterije. Bog nije otkrio Reč kako bi ljudi bili zbunjeni.
9. Verovanje ne sme biti izvedeno samo na osnovu jedne knjige ili oblasti Biblije dok ostali delovi ne nude podršku istom. Kontekst podrazumeva čitavu Bibliju a ne samo pasus od interesovanja.
10. Verovanje treba da odgovori na više pitanja nego što ih postavi, u biblijskom smislu.
11. Verovanje mora da bude u saglasnosti sa Starim i Novim zavetom.
12. Ljudi treba da razumeju ono što smatraju svojim verovanjem; neka knjiga ili druga osoba ne spadaju u validno ,,razumevanje” onoga u šta osoba veruje.
13. Evanđelizam ne bi trebalo da sakrije pravu prirodu verovanje koje se iskazuje. Osoba treba da dođe do vere na osnovu potpunog razumevanja onoga što onaj koji propoveda evanđelizam kaže. Osoba ne sme da postane vernik na osnovu samo jednog standarda, a zatim da mu se pokaže ,,potpunije” shvatanje, koje tvrde da je suštinsko.

Svako ko ,,modifikuje” Božiju reč čak i u pokušaju da ga ,,poboljša” to čini na sopstvenu štetu. Izvan toga, on ugrožava one kojima prenosi svoju lažnu predstavu Božijeg Otkrivenja. – Jedan Bog i jedan Gospod.

U šta ja verujem danas?

Zašto bi religija trebalo da bude misterija? Zar Biblija ne bi trebalo da bude Reč Božija? Zar nisu Isusove reči napisane crvenim slovom? Zašto toliko njih pita: ,,U šta ja verujem danas?” Da li sam glupan? Da li sam se odrekao ličnog suvereniteta? Zar nemam sposobnost da sam donosim odluke? Zar u potpunosti nemam karakter, pa svog sveštenika pitam: ,,U šta ja treba da verujem? U šta danas naša crkva veruje?” Da li na taj način to funkcioniše? Pa, što se mene tiče to tako ne treba da funkcioniše a to ne bi trebalo da je slučaj i sa ostalim ljudima koji razmišljaju. Ono u šta verujete bi trebalo da bude skup vaših životnih iskustava, sopstvenih inicijativa, učenja i proučavanja i onoga što ste sebi dokazali i pokazali. Ne mogu da verujem da neko ležerno sedne i zapita se: ,,U šta danas da verujem? Šta silazi odozgo?” ,  a da pri tom ne iskoristi svoj suverenitet i odluči u šta će da veruje time što će da pogleda u reč Božiju, da iskoristi etičku i moralnu snagu i hrabrost i da sam donese odluku o tome u šta će da veruje, umesto da dopusti da mu se vera sipa u glavu kroz levak ili da mu neki tamo čovek kaže u šta treba da veruje.75

Diskusija o religiji i politici

 Na mom nedavnom odmoru na Balkanu, iskusila sam jedan od najgorih verbalnih napada u svom životu. Naizgled vrlo fin i šarmantan par pridružio se mojoj prijateljici saputniku i meni za stolom na ,,večeri upoznavanja” i nakon što smo razmenili par prijatnih reči i razgovarali o sitnim stvarima, predmet moje knjige došao je na red. Kada sam pomenula naslov, imala sam osećaj kao da me je strefila munja. Žena je odmah sa sigurnošću rekla da izuzetno dobro poznaje Bibliju, i da ne mogu da joj kažem nešto što ona ne zna. Ukratko, draga braćo, stigla je! Znala je sve! Bila sam suočena sa gomilom bombastičnih izjava da sam osuđena na propast ako ne promenim svoje verovanje. Njen muž, nakon što mi je rekao da sam jeretik, posavetovao me je da se pridružim Jehovinim svedocima ili mormonskim ,,sektama”. Zatim su upozorile moju prijateljicu da ne sluša ništa što ja imam da kažem, očigledno ubeđeni da ću je pokvariti. Mogli su da se uzdrže od ove brige jer je moja prijateljica odani Trijadolog. Na svu sreću, davno su prošli dani kada su mogli da me linčuju zbog mog verovanja. Bez obzira na to, uvredile su me njihove reči i bacile na šljaku. Protiviti se jednom okorelom Trijadologu je dovoljno teško, ali protiviti se njima troma je užasno zamorno. Da li je čudo to što prikriveni unitarijanci ćute? Ovaj par predstavlja one koje često nazivam ,,siležijama crkvenog bastiona”. Mislim da su prezauzeti igrajući se Boga da Ga ne poznaju uopšte. Da ga poznaju, oni ne bi osudili prijatelja vernika na pakao. Ako ne grešim, to je isključivo Božiji posao. A koji je to moj greh provocirao ovakvu najezdu podsmeha? Ja verujem da je Isus Hrist Sin Božiji!

Moja prijateljica koja je bila na ovom putovanju sa mnom smatra da ljudi mogu da veruju u šta god odaberu! Ali da li je ovo zaista istina? Ne važi za mene i za one koji misle kao ja. Istakla sam da kada bi ono što ona stalno tvrdi da je istina zaista bilo istina, onda je ne bih bila napadnuta od strane ,,siledžija bastiona”. Dalje sam naglasila da ovaj neprijatan događaj jasno demonstrira razlog zbog kog sam napisala ovu knjigu. Nažalost, zbog ove pogrešne pretpostavke od strane hrišćana da mi možemo da biramo u šta ćemo da verujemo rodilo se toliko denominacija i nedostatak jedinstva po najvažnijem biblijskom pitanju: prirodi /identitetu Isusa Hrista. Upravo je i ovakvo razmišljanje dovelo do raskola i netolerancije!

Kao hrišćani mi moramo da težimo i da se striktno povinujemo Božijoj reči putem Svetog pisma,  a da na stranu stavimo veroispovesti i doktrine. Hrišćani mogu da veruju u šta god požele ali ne znači da je to jevanđelijska istina! A to je, draga moja braćo tojevanđelje istine!

Mislim da je jako žalosno to što religija treba da rastura prijateljstva i da se nađe na putu između članova porodice, ali nažalost, to je čest slučaj. Možda tu nema pomoći, s obzirom na trenutno stanje ljudi. Šteta što ne možemo da nađemo sredinu, čak i ako se ona svodi samo na toleranciju i poštovanje. Baš kao što je Greg Double pametno izneo u svojoj knjizi: ,,Zapitajte se da li znate ikoga ko nikada ni u čemu nije pogrešio.“ Koliko je samo u pravu! Često, emocionalni odgovori na duboko ukorenjena verovanja ne mogu da budu zaustavljeni, pa uskoumni trijadolozi postaju kvorterbeci koji besno trče stežući loptu svojih verovanja i držeći agende čvrsto ispod pazuha, kose svaku opoziciju koja im se nađe na putu. Oni su vrlo kratkovidi kada treba da dozvole da se pokaže nečija platforma. Sećam se kako mi je prijateljica jednom rekla da je njena majka, nakon što je čula da jedan od njenih sinova menja veroispovest, otrčala u spavaću sobu i bacila se na krevet jecajući. Iako je ovo jednostavan primer, ne mogu da se ne zapitam, šta da joj je sin rekao da u potpunosti napušta crkvu ili da joj je priznao da je ateista, kakva bi onda bila njena reakcija? Verovatno bi dobila srčani udar ili napad histerije. Koliko je tužno kada jedan hrišćanin misli da upravo njegova crkva drži ključeve carstva. Isus je jasno rekao: ,,U kući mog Oca postoji mnogo prostorija.“ Smatram da ove Isusove reči podrazumevaju da u Božijem carstvu ima prostora za hrišćane svih vera. Oni ,,presveti“ se naravno neće složiti sa mnom jer pogrešno veruju da njihova crkva poseduje neoborivu istinu, ali ja se čvrsto držim svog mišljenja.

Nakon mog povratka sa putovanja, moja saputnica je revnosno izjavila da nije trebalo diskutovati o religiji posebno za vreme odmora, a definitvno ne za stolom; nije bilo prikladno! Prilično otvoreno, jedan član moje porodice me je obavestio da o religiji  ne treba diskutovati uopšte, možda Boga i Isusa treba zaključati tamo gde oni pripadaju – u crkvenim prostorijama. Ne daj Bože da im se da sloboda u javnosti.

Bez sumnje, upravo ovo je razlog zašto retko kad vidimo nekoga kako se zahvaljuje za stolom pre večere na javnom mestu. Ne smemo da Boga izvedemo u javnost i na odmor – moramo Ga ostaviti kod kuće! Politički je nekorektno i pomenuti Boga ili Isusa jer to nekoga može da uvredi. To ne smemo da dozvolimo!

Krivica vezana za ovaj ograničavajući način razmišljanja  treba da bude na ramenima onih kojima nedostaje sposobnost da diskutuju o ovim pitanjima na zreo način i otvorenog uma a da se ne započene borba, i da se ne zauzme uvredljiv ili neprijateljski stav. Zašto su ljudi većinom tako arogantni, uštogljeni i samopravični da ih razmena suprostavljajućih mišljenja ili ideja navodi na rat pri kome se razmenjuju verbalni i omalovažavajući udarci? Iako se velika većina odmah neće složiti sa mnom, i dok ja poštujem njihov stav, ipak, branim svoje pravo da sve ovo kažem. O religiji i politici treba diskutovati tamo gde ima ljudi koji su voljni da to čine. Predmet politike ili religije ne predstavlja problem sam po sebi, već problem predstavlja čest arogantni stav tipa: ,,Ja znam da sam ja u pravu a ti nisi”. Ovo je pravi krivac! Nama najveće probleme i štetu u životu ne stvara ono što znamo, već ono što ne znamo, a ušuškanost u neznanju civilizaciji nije nikada donelo poboljšanje.

Ukoliko želite uzmite u obzir bezbroj slučajeva incesta i pedofilije koji se dogodio u katoličkoj crkvi u prethodnim decenijama i vekovima, i priznanje da se takva grozna dela dešavaju u kućama, školama, obdaništima, Izviđačima itd. Šta da su usta ostala zatvorena? Kome bi ovo koristilo? Izvršiocu, naravno. Ova zlodela su strašna i čuvanje istih ispod tepiha dvoličnosti nikome nije pomoglo, a kamoli žrtvama. Hrišćani bi trebalo da budu uvek u predostrožnosti i da akutno posumnjaju svaki put kad brat pred njih stavi validno i razumno teološko pitanje na času veronauke, ali on je ućutkan od strane moćnika. Anemični odgovor, ispunjen predostrožnošću: ,,Nemoj ništa da kažeš sto se suprostavlja crkvenoj doktrini,” zaista mora da ode  ako hrišćani žele da nauče istine direktno iz Biblije, bez pristrasnosti i veroispovesti koje je stvorio čovek a koje prikrivaju i izvrću Božiju Reč. Čovek bi mogao da zaključi da je Satana prisutan tamo gde neko biva ućutkan jer se protivi crkvenoj doktrini, ali prati svete spise.  On ne trpi istinu, pošto je on otac laži! A najtužniji od svih komentara je sledeći: on ima mnogo njih među evanđelistima koji mu pomažu i podstiču njegovu svrhu.

Draga braćo, slede neke misli koje je Mary Dana iznela na ovu temu:

Religijska polemika je uvek korisna kada se izvodi u pravom duhu; ali avaj! Koliko retko naletimo na ovakav slučaj! Apostol Pavle je bezbedan model za svakog čoveka. On je stalno bio uključen u polemiku, naglašavao je iskrenost po pitanju vere ali njegovo oružje su činili čvrsti argumenti i brižljivo ubeđivanje a ne prekori i pogrdne reči.76

Ali spremna sam da priznam da je sve bolje od mrtve tišine. Dajte nam i oluju, bolje nego mirno vreme. Jeste da ima više opasnosti ali, sve u svemu, više se napreduje. Mirnoća nas uljulja u san dok nas bura probudi, ubrza i budi energiju u nama, uči nas kroz iskustva. Nije bilo polemike, vredne da se tako nazove, u mračnom dobu; ali ko bi poželeo vreme poput takvog? Ko bi poželeo da se ta sumorna noć, to crnilo tame vrati?

Dragi čitaoče, čvrsto se slažem sa onim što kaže Mary Dana, ali bih htela da sama ubacim i svoja mišljenja po ovom pitanju. Podrazumeva se to da sprečavanje ljudi da diskutuju o politici podrazumeva drastične mere, poput stavljanje brnjica i zašivanje usta! Istina je, moramo da diskutujemo i da vodimo polemiku o problemima koji pogađaju naše živote, a politika i religija su dve stvari koje su previše važne da se ne bi o njima diskutovalo. Nasuprot izreci da je neznanje blagoslov, ništa ne može biti dalje od istine. Na osnovu mog obrazovanja, mogu da pretpostavim da su ljudi prigrlili mogućnost da ne diskutuju o religiji zbog 1) sveznajućeg stava, jer ne postoji ništa više što mogu da nauče; 2) oni znaju toliko malo da radije ne bi razotkrivali koliko malo zaista znaju! 3) Tu je nažalost i nezrelost; neki hrišćani ne mogu da izađu na kraj sa suprostavljajućim mišljenjima a da ne prekinu prijateljstva, bilo da je u pitanju porodica ili prijatelji. Neki čak i postaju neprijateljski nastrojeni i želeli bi da vam nanesu telesnu štetu, za razliku od takozvanih hrišćana iz prethodnih vekova koji su se zabavljali spaljujući svoje suparnike na lomači.

Iako je religija stvar lične prirode, ne možemo da poreknemo to da tradicija, nacionalnost i kultura definiše ko smo. Postajemo proizvodi naše sredine i učenja. S obzirom da smo stvorenja koja imaju navike, imamo jaku tendenciju da je povinujemo jakim porodičnim tradicijama i verovanjima koja se prenose sa jedne generacije na drugu.

Na osnovu ove činjenice, većina hrišćana ostaje u neznanju, njihovi umovi postaju podložni pristrasnosti, izolovani u mislima, uskoumni, arogantni i/ili stagnirajući. To je kao da neko kaže: ,,Rođen sam kao katolik, prezbeterijanac, baptista, ili sledbenik Hristove crkve.“ Ne, nisi! Rođen si u kulturi ili porodici tog ubeđenja. Nisi rođen sa određenom religijom ili duhovnim verovanjem. Rođen si prazan, a zatim si odgajan i indoktriniran tako da veruješ ili ne veruješ u to što treba. Nažalost, velika većina nikada ne prevaziđu ovaj stadijum. ,,To je porodična tradicija!“ - mnogi bi rekli.

Što se mene lično tiče, ja se ne zalažem više za ograničenja kada je u pitanju diskusija o religiji ili politici, ove dve stvari su previše važne da bi se stavile u pretinac ili ograničile. U jednom trenutku, svim srcem bi se složila sa ovim konsenzusom; međutim, kada sam započela istraživane za moju knjigu, zapanjila sam se kada sam otkrila koliko malo hrišćani zapravo znaju o Bibliji, a kamoli o istoriji teologije.  Uputila sam se direktno ka izvoru, pristupila predmetu oči u oči, blisko i lično jer kako bih drugačije došla do informacija koje su mi bile neophodne za moju knjigu? Istraživači to i čine! Idu pravo do izvora. Ne mogu da se oslone na priče ili informacije iz druge ruke i da to proslede kao činjenice. Nažalost, često se nađem u prilično neprijatnom verbalnom neslaganju. Smejali su mi se, ismevali, kažnjavali, savetovali da se molim više i da se obratim svešteniku. Na kraju sam zaključila da kada su me ljudi savetovali da se molim više, oni su zapravo govorili da ako budem iskrenija i posvećenija kada se budem molila, moći ću da pogledam stvari njihovim očima i da razumem kao što oni razumeju. Draga braćo, na kraju sam razmotrila ova ,,burna“ iskustva kao neka koja se očekuju u ovakvim situacijama. To je kao kad zasadite cvet ili povrće u bašti. Čovek mora da se oznoji i isprlja ruke pa čak i da dobije upalu mišića. Dakle! Ja sam zasadila seme znatiželje i požnjala informacije.

Priznaću da ne volim kada neko upotrebi religijsku retoriku i time želi da napadne moj duhovni život. Jedan televanđelista je priznao da dok je čekao let na aerodromu, okrenuo se ka osobi do sebe i pitao je da li prihvata Isusa kao svog Gospoda i Spasitelja. Ovakav pristup smatram invazivnim. Potraga za informacijama za istraživanje je prilično drugačija od propovedanja jevanđelja nekome. Mnogi ljudi koji tvrde da su hrišćani smatraju da je njihova religija, ili nedostatak iste, stvar lične prirode. Mrze kada ljudi zabadaju nos u njihovu religiju ili duhovnost pitanjem: Da li si spasen? Da li si okajao grehe? Da li si kršten i da li si prihvatio Isusa kao svog Gospoda i Spasitelja? Koje si veroispovesti? Moliš li se? Da li redovno čitaš Bibiliju? Da li si rođen ponovo? Da li te brine sopstveno spasenje? Da li imaš odnos sa Bogom? itd. Ovaj tip ispitivanja, moja draga braćo, za mene je narušavanje nečije privatnosti i prihvatljiv je samo ako se neko raspituje, a pri tom je otvoren i/ili zainteresovan i voljan da sluša i diskutuje; u suprotnom, smatram ovakvo ispitivanje nametljivim , a verujem da se i većina slaže sa mnom.

Draga braćo, u ovom trenutku bih želela da se obratim onima koji su se pronašli uvređenim zbog pitanja koje sam postavila o Trojstvu, njegovoj istoriji, poreklu i ključnim i dugoročnim uticajem na hrišćanstvo. Smatram da oni koji su zauzeli neopravdano odbrambeni stav i/ili su pogrešno protumačili moje propitivanje i shvatili isto kao moj lični napad na njihova religijska uverenja. Oni koji su me veralno i zlonamerno napali, samo govore o tome koliko je pogrešno upućenih hrišćana odabralo da uzurpira Boga. Braćo, obratite pažnju na to da ovde mislim na one koji govore: ,,Ja znam da sam u pravu a da ti nisi, i ne želim da čujem šta ti imaš da kažeš!” Nažalost, mnogo ovakvih uskoumnih, savremenih Fariseja smestili su sebe na svoja navodna prestola i zauzeli uloge sudija, porote i dželata, a zatim sebi darovali lažno ukrašenu krunu, dok svoju braću žestoko osuđuju. Koliko se samo Bog ne slaže sa ovim i koliko Ga ovo rastužuje!

,,Protiv moje vjere je da namećem istu drugima. Ne smatram da je protiv moje religije izlaganje iste svima ili to što istu tu religiju činim dostupnom javnosti.” – John Ashcroft, bivši američki državni tužilac.

77 Greg Deuble, They Never Told Me This in Church, str. 77 
78 Isto, Letter XXX, str. 197 
79 Isto, Lettcr XII, str. 77-78 
80 The Sower Bimonthly magazine Jan/Feb. 2008 TruthorTradition.com 
81 Philip Burin , The Trinity, str. 75 
82 One God & One Lord, str. 431 
83 Anthony Buzzard, The Doctrine of the Triniry, str. 151 
84 Brian Holt, Jesus, God or the Son of God? str. 312 
85 Isto, str. 513 
86 Anthony Buzzard, The Doctrine of the Trinity, str. 25 
87 Anthony Buzzard, The Doctrine of the Trinity, str. xiii 
88 One God & One Lord, str.467 
89 Anthony DeMarco, "Basic Biblical Christology for Unitarian Christians," Focus on the Kingdom, May 2007 
90 Mary Dana Letter XXII, str. 135