Buduća naseljena zemlja o kojoj govorimo
Pisac Poslanice Jevrejima stavlja poseban naglasak na Isusovu ljudskost. On je iskušan u svim stvarima kao i mi, a ipak nije zgrešio (Jevr. 4:15). Bog je prvobitno načinio vekove kroz (ne "pomoću") Sina, sa njegovom mesijankom sudbinom u vidu (Jevr. 1:2). Pošto je sa nama komunicirao na različite načine i u različitim trenucima kroz posrednike u prošlosti, Bog je sada najzad progovorio u onome koji je istiniti Sin (Jevr. 1:2). Pisac ne namerava da nam kaže (što Isus nije znao, Marko 10:6) da je Isus bio aktivni učesnik Stvaranja. Bog je bio taj koji se odmarao sedmog dana, posle završetka svog posla (Jevr. 4:4, 10).[1] Bog je takođe bio onaj koji će uvesti Sina u "naseljivi svet budućnosti": "I opet uvodeći Prvorodnoga u svet" (Jevr. 1:6).[2]
Kada Mesija bude ponovo dolazio u svet, veliki broj važnih izjava o njemu će ući u istoriju. Prvo će biti uspostavljen Mesijin presto (Jevr. 1:8). (Uporediti, "A kad dođe Sin čovečiji u slavi svojoj i svi sveti anđeli s Njime, onda će sesti na prestolu slave svoje" Mat. 25:31).[3] Budući da predstavlja božansko veličansto Oca, na Isusa će se primenjivati mesijanska titula "bog", kao i jednom na sudije u Izraelu koji su nagovestili vrhovnog Sudiju Izraela, Mesiju (Ps. 82:6). Još jedno proročanstvo iz Psalma 102:25 će se takođe obistiniti u dolazećem Mesijinom carstvu. Temelji nove zemlje i novog neba će biti postavljeni kao što je predviđeno u Isaiji 51:16 i 65:17. Poslanica Jevrejima 1:10 se može lako pogrešno protumačiti što znači da je Gospod Mesija odgovoran za stvaranje u Postanju. Međutim, ovo bi značilo previd autorovog citata iz LXX čisto mesijanskog Psalma 102. Štaviše, on posebno izjavljuje da se njegova serija istina o Sinu odnosi na vreme kada će on biti "ponovo poslat" na zemlju (Jevr. 1:6). I u Jevrejima 2:5 on nam opet govori da u prvom poglavlju govori o "naseljenoj zemlji budućnosti". Piscu se mora dozvoliti da doda svoj komentar. On se bavi mesijanskim carstvom, ne stvaranjem u Postanju. Zbog toga što ne delimo mesijansku viziju Novog Zaveta kao što bi trebalo, mi imamo tendenciju da gledamo u nazad umesto u napred. Moramo se prilagoditi opštoj mesijanskoj atmosferi cele Biblije.[4]
1. Novi Zavet je veoma jasan da je Bog, Otac stvoritelj u 1. knj. Mojsijevoj 1:1; Delima 7:50; 14:15; 17:24, Otkr. 4:11; 10:6; 14:7; Marku 10:6; 13:19. Jevr. 1:1-2 opisuje Boga iz Hebrejske Biblije kao Isusovog Oca i isključuje svaku mogućnost da "Bog" može označavati Trojnog Boga. Takođe videti Murray Harris, Jesus as God (Baker, 1992), fn. str. 47: "Za autora poslanice Jevrejma (neko bi rekao i za sve Novozavetne pisce) `Bog naših otaca`, Jehova, nij eniko drugi do `Bog i Otac našeg gospoda Isusa Hrista` (vidi Dela 2:30, 33; 3:13, 18, 25, 26)…Ne bi bilo prikladno da Elohim i Jahve ikada označavaju Trojstvo u Starom Zavetu, kada se u Novom Zavetu theos konstantno odnosi samo na Oca i izgleda nikada na Trojstvo." Na str. 273 (fn.) Harris priznaje da se "Bog" nikada ne odnosi na Oca i Sina u isto vreme.
2. Uporediti Tyndale Commentary on Hebrews yb Thomas Hewitt (1960), str. 56: "Prevod stoga glasi, `I kada opet donese prvoođenog na svet`".
3. Takođe videti Mat. 19:28; Luku 22:28-30; i Otkr. 2:26, 3:21, i 5:10, koji sa mnogim drugim tekstovima predviđaju uspostavljanje mesijanskog Carstva po Isusovom povratku.
4. Za više informacija o tome kako pisac Poslanice Jevrejima koristi Psalm 102 u Jevr. 1:10 videti F.F. Bruce, Epistle to the Hebrews, str. 21-23.
