Smrt

Još jedna tema koje želim da dotaknem jeste smrt! Ova tema, mislim da je podjednako zloupotrebljena i pogrešno predstavljena od strane crkava. Retko ko se potrudio da istraži Bibliju, ali su svi uglavnom prihvatili ono što po ovom pitanju govore njihove crkve i sveštenici. Imam osećaj da sveštenici žele da izvrdaju iz ove zbunjujuće i bolne tematike time što kažu da ćemo otići kod Boga kad umremo. Da li ste ikada bili na sahrani gde je sveštenik pomenuo da pokojnik ide u pakao? Verovatno ne. Uvek u svojoj propovedi govore kako pokojnik odlazi u raj.230 Bez obzira na to koliko je grešan život vodio pokojnik, sveštenik je ipak u stanju da uzrujanim bližnjima da pomisao da je nekako mrzovoljni i okoreli Čiča Jovan prošao kroz vrata raja!

Oni koji pate su utešeni mišlju da njihovi voljeni borave u raju sa Bogom; međutim, Sveta Biblija ne podržava ovu zamisao. U Bibliji stoji da kada umremo, mi smo u dubokom snu: ,,Jer živi znaju da će umreti, ali mrtvi ne znaju ništa, niti dobiju ikakvu nagradu, jer spomen na njih biva zaboravljena“ (Propovednik 9:5). Na času veronauke sam jednom upitala svog veroučitelja ko će ostati na zemlji da dočeka Isusa onda kada svi umremo i odemo u raj odmah nakon smrti. Koja je onda svrha vaskrsenja? Nisam dobila odgovor. Zašto me to ne čudi?

Mislim da sam postavila iskreno i precizno pitanje koje bi trebalo da navede na razmišljanja. Ne mogu da odolim, dragi čitaoče. Šta ću kad imam radoznao um.  Ono što su me u crkvi učili o smrti izgleda da se prilično suprostavlja onome što stoji u Bibliji. Imam osećaj da čim se smrt pomene, sveštenici zauzimaju posebne stavove i ustručavaju se da o tome diskutuju. ,,Dakle, Hrist je žrtvovan jednom kako bi se iskupio za grehove mnogih ljudi; i pojaviće se drugi put, ne da snosi greh, već da donese spasenje onima koji ga čekaju.“ (Jevrejima 9:28). Na osnovu ovog stiha, zar moje pitanje nije na mestu? Ja tek treba da pronađem gde je u Bibiliji pomenuta ,,besmrtnost duše“, osim kada je u pitanju besmtnost Boga. Jednostavno se ne pominje! Ideja o besmrtnosti duše u potpunosti vuče korene iz platonske i helenističke teologije i deteta koje su oni usvojili, katolicizma. Nakon svega toga, učenje o čistilištu i limbu jeste pomoglo da se popune budžeti katoličke crkve. Izbavljanje voljenih preminulih osoba iz čistilišta se pokazalo izuzetno isplativim.

Čovečija sudbina je poput životinjske:

,,Čovečija sudbina je poput životinjske; ista sudbina ih čeka: Kako jedno umire, tako umire i drugo. I čovek i životinja imaju isti dah; čovek nije ni u kakvoj prednosti u odnosu na životinju. Sve je besmisleno. Svi idu na isto mesto; svi dolaze iz prašine i u prašinu se vraćaju. Ko zna da li duh čovečiji odlazi na gore ka nebu a životinjski na dole ka zemlji?” (Propovednik 3:19-21). Obratite pažnju na to da Pavle kaže: ,,Evo vam kazujem tajnu: jer svi nećemo pomreti, a svi ćemo se pretvoriti. Jedanput, u trenuću oka u poslednjoj trubi; jer će zatrubiti i mrtvi će ustati neraspadljivi, i mi ćemo se pretvoriti.” (1. Korinćanima 15:51-52). ,,Hvaliću Gospoda za života svog, pevaću Bogu svom dok me je god. Ne uzdajte se u knezove, u sina čovečijeg, u kog nema pomoći. Iziđe iz njega duh, i vrati se u zemlju svoju: taj dan propadnu sve pomisli njegove” (Psalm 146:2-4). Draga braćo, zašto bi dalje bilo neophodno da se hvali Bog ako nečija ,,duša” već boravi sa njim u raju?” A čovek umire iznemogao; i kad izdahne čovek, gde je? Kao kad voda oteče iz jezera i reka opadne i usahne, Tako čovek kad legne, ne ustaje više; dokle je nebesa neće se probuditi niti će se prenuti oda sna svog” (Jov 14:10-12). ,,Koji će vas i utvrditi do samog kraja da budete pravi na dan Gospoda našeg Isusa Hrista” (1. Korinćanima 1:8). ,,I mnogo onih koji spavaju u prahu zemaljskom probudiće se, jedni na život večni, a drugi na sramotu i prekor večni” (Danilo 12:2) (moj akcenat).

Da li smrt može da bude išta drugo do dubok san u nesvesti? Verujte svojim Biblijama: kada umrete ne odlazite nigde već padate u dubok i miran san sve dok se Hrist ne vrati. Žao mi je što vam rušim Sneška. I ja sam volela i radovala se toj ideji da ću kad se rastanem sa ovim životom provesti večnost u raju, kako god Bog proceni da raj treba da bude. Kako je to divna i utešna misao – da vidim moje voljene koji su preminuli i otišli kod Gospoda, oslobođeni slabosti ovoga tela i životnog bola, tereta i nepravde. Međutim, ono što mislim ili želim nema nikakve veze sa onim što Biblija kaže o smrti. Nemojte me kriviti – nisam ja izmislila ova pravila. Bog je to učinio. Ali nikada nećete čuti da se o ovome diskutuje u učionicama ili na groblju. Ne. Svako odlazi kod Gospoda!

Jednom prilikom, pre nego što sam otišla na operaciju, rekla sam anesteziologu da mislim da je smrt poput stanja u opštoj anesteziji. Dragi čitaoci, znate da je ovo činjenica ako ste ikada operisani: mogli su da vam odseku noge, ruke, da uklone srce i zamene bubreg, prespoje mozak itd ... a vi ne biste ni osetili bilo kakvo sečenje, bockanje, ušivanje ... Vi ne sanjate, ne osećate bol, nemate nikakav osećaj, čak ni ne znate koliko je vremena prošlo – ništa! To je jedan potpuno dubok, bezbolan i neometen san. Potpuno ste nesvesni trenutka kada ste ostali bez svesti. Vaša operacija je mogla da traje i nekoliko sati a vi biste se osetili kao da ste tek zaspali.  Lično verujem da je i stanje smrti ovako. Čini mi se kao da je to u skladu sa Biblijom. Bez obzira na sve, ubeđena sam da je misao o smrti toliko zastrašujuća, misteriozna i emotivno bolna i toliko konačna  da zarad naše mentalne i emotivne utehe mi moramo da imamo tampon zonu a to je verovanje da idemo pravo u raj.

Anthony Buzzard iznosi sledeće komentare: Ne treba se plašiti ,,sna” smrti. Pri vaskrsnuću, smrt će delovati kao san koji je prošao za čas, neometen. A Gospodu svo naše vreme je trenutno. Tyndale kaže sledeće: ,,Mislim da duše minule verom u Hrista ... nisu u gorem stanju od duše Hrista kada je prvi put dostavio svoj duh u ruke Oca sve do vaskrsnuća njegovog tela u slavi i besmrtnosti.”

Rana crkva se drži toga da je vaskrsenje pri Hristovom povratku naša nada za Božije carstvo. Do tada, celokupna osoba koja je umrla ostaje usnula. Justin Mučenik (koji je umro 165. godine nove ere) kaže: ,,Biram da ne pratim ljude ili njihova učenja, već Boga i doktrine koje je On dao.  Ako ste upoznali ljude koji sebe nazivaju hrišćanima a veruju da će otići u raj kad umru, ne verujte da su to hrišćani ... hrišćani koji dobro razmišljaju o svemu uvereni su da će biti vaskrsenja mrtvih” (Dijalog sa Trifonom, poglavlje 80).

Čovek Mesija je viđen u raju u viziji budućnosti koja je postala realnost kada se dogodilo uspeće (Dela 2:33), kada je Isus postavljen sa desne strane Boga. David se nije uspeo do raja (Dela 2:34). Nasuprot dragocenoj tradiciji, patrijarsi nisu ,,otišli u raj”. Oni spavaju u svojim grobovima i čekaju vaskrsenje vernika (Danilo 12:2; Jovan 5:28,29). Samo je Mesija predodređen za taj položaj.

Šta je sa Enohom i Ilijom?

 U stihu 11:5 Poslanice Jevrejima ,,Verom bi Enoh prenesen da ne vidi smrt; i ne nađe se, jer ga Bog premesti, jer pre nego ga premesti, dobi svedočanstvo da ugodi Bogu.” ,,Verom Noje primivši zapovest i pobojavši se onog što još ne vide, načini kovčeg za spasenje doma svog, kojim osudi sav svet, i posta naslednik pravde po veri.” (7). ,,Verom posluša Avram kad bi pozvan da iziđe u zemlju koju htede da primi u nasledstvo, i iziđe ne znajući kuda ide” (8). ,,U veri pomreše svi ovi ne primivši obećanja, nego ga videvši izdaleka, i poklonivši mu se, i priznavši da su gosti i došljaci na zemlji” (13). (NASV) (moj akcenat).

Oni koji insistiraju na tome da je vrtlog odneo Iliju u raj, u besmrtnost, u Božije prisustvo (uprkost Jev.1:13,39) imaju dosta teškoća sa ovim pismom Joramu. Oni moraju da predlože da je 2. Dnevnika 21:12-15 promenjen tekst (iako nema dokaza da jeste); ili da je Ilija predvideo idolopoklonost Jorama i da je napisao pismo pre nego što je bio uklonjen, ostavio ga kod nekog i dao mu uputstva da ga pošalje deset godina kasnije; ili da je on došao iz raja kako bi napisao pismo Joramu. Ali jednostavno objašnjenje zvuči najistinitije. Jovan se nije suprostavljao Starom zavetu kada je napisao stih 3:13 Jovanovog jevanđelja.  Ilija i Enoh nisu izuzeci, kao što to stoji u Poslanici Jevrejima. Oni su takođe mrtvi (Jevrejima 11:13), iako su prethodno iskusili čudotvorne događaje božanskom intervencijom.

Josif: Jevrejski istoričar kaže: ,,Što se tiče Ilije i Enoha (koji su bili pre potpoa) u svetim knjigama je napisano da su oni nestali.” (Antiq. IX 2.2). On nigde ne sugeriše da je mislio da se Enoh uspeo do raja, besmrtan, ali ukazuje na misteriju njegovog ,,nestanka” i povezuje ga sa Ilijom.231

Jovan 3:13 Niko nije otišao u raj osim onog koji je iz njega došao – Sin Čovečiji (NIV)

Šta se desi kada umremo?

Sledi odlomak iz knjige koju je napisao Anthony Buzzard pod imenom Šta se desi kada umremo? Biblijsko viđenje smrti i vaskrsnuća.Mislim da svi hrišćani treba da pročitaju ovu knjigu jerpostoji previše pogrešnih spekulacija i nebiblijskih učenja koja mute vode. Suočimo se sa činjenicom: Niko se iz života ne izvuče živ, tako da i hrišćani i oni koji to nisu treba da imaju iskren koncept koji se tiče naše smrti. Jasno je da niko ne može da zna za sigurno, ali ja lično mislim da je Biblija najbolji izvor iskrenih i direktnih odgovora. Sve ostalo su spekulacije. Šteta što se o ovome otvorenije ne diskutuje na časovima veronauke, posebno jer smrt nije tajna, iako mnogi ljudi misle da ako ne govore o smrti, ona se neće desiti. Ponovo, strah je krivac. Imam osećaj da hrišćani funkcionišu pod prevelikim brojem netačnih učenja i mišljenja o neizbežnom – smrti.

Anthony Buzzard objašnjava da istaknuti Švedski teolog Oscar Cullmann govori o ,,rasprostranjenoj greški pripisivanja grčkog verovanja u besmrtnost duše primitivnom hrišćanstvu. (Vaskrsnuće ili besmrtnost, strana 6). On govori o besmrtnosti duše kao široko prihvaćenoj ideji ali ,,jednoj od najpogrešnije shvaćenih tema hrišćanstva.“

Ovo je predugo bez pogovora bilo prihvaćeno kao ,,posredno stanje“ kojim je običaj da se uteše ožalošćeni, a koje se uklapa prirodno u eshatološku šemu biblijskih pisaca.  Šokira nas kada otkrijemo, ne samo na osnovu Biblije nego i toliko kritičara od autoriteta, da pojam svesti odvojene od tela nije u skladu sa biblijskim mišljenjem. Ovo bi trebalo da nas spreči da učimo našu decu i da propovedamo na sahranama da mrtvi žive i ,,izvan neba“ Bivši profesor teologije na dvoru nas je upozorio da ,,hrišćanska vera ne deli niti suprostavlja telo i dušu kao propadljive i nepropadljive delove hibridne prirode. Čitav čovek umire, baš kao što je i Hrist umro, i ceo čovek će biti vraćen ,,u Hristu“ u život ... Vaskrsenje Isusovo nije bežanje duše iz tela. To je uzdizanje onoga ko je umro i koji je bio sahranjen“. Nigde u Bibliji nema ni nagoveštaja besmrtne duše koja preživljava smrt. (moj akcenat)

Platonsko viđenje duše kao pravog čoveka koji preživljava smrt stvara stalnu prepreku ka razumevanju toga kako hrišćanstvo istinski vidi čoveka. Štaviše, grčki koncept se stalno meša sa centralnom biblijskom doktrinom vaskrsenja Isusa i svih vernika. Činjenica je da su teolozi jasno iskazali činjenicu, ali njihov protest prolazi neprimećen. Naša privrženost tradicionalnim načinima razmišljanja o čoveku, posebno po pitanju smrti, čini da ne možemo da pristupimo temi otvorenim umom. Bez obzira na to, kako bismo stigli do Isusovog gledišta i gledišta apostola, moramo da ostavimo po strani pretpostavke koje su ulivene uticajem Grčke u periodu posle Novog zaveta, i da bacimo svež pogled na istinske biblijske doktrine o čoveku.

U verziji Biblije pod nazivom Companion Bible, koju je obradio E.W. Bullinger, u stihu 5:8 Druge poslanice Korinćanima stoji sledeće: ,,Skoro da je zločin kada neko izabere nekoliko reči i da ih sastavi u rečenicu, zanemari obim i kontekst, ignoriše sve druge reči u stihu i citira reči ,,odsutan iz tela, prisutan sa Gospodom”  tako da izrazi svoje viđenje i nadu za Vaskrsnućem (što je i tema celog pasusa) kao da to nije bilo neophodno; i kao da se ,,prisutan sa Gospodom” i podrazumeva i da nije pomenuto.

John Wesley, osnivač Metodističke crkve, Propoved o Priči o Lazaru: ,,Zaista je uvreženo verovanje da duše dobrih ljudi, čim napuste telo, idu pravo u raj; ali ovo verovanje nema osnovu u Božijim rečima. Nasuprot tome, posle vaskrsnuća, Gospod kaže Mariji: ,,Ne diraj me jer se ja još nisam popeo kod mog Oca.”

Dok su Jehovini svedoci i njima slični označeni kao sektaši jer lažu da duša ne ide u raj posle smrti, beleške o ranoj crkvenoj istoriji svedoče činjenici da je ,,ortodoksija” stvarni krivac. Da li je rana crkva propovedala razdvajanje svesne duše od tela u trenutku smrti i njen odlazak u raj? Popularna ,,ortodoksija” može dosta da nauči na osnovu rada koji obavljaju izvesne ,,sekte”, čija briga za biblijske istine često pokazuje neznanje i apatiju nekih ljudi koji rutinski odlaze u crkvu. U stihovima 4:16,17 Prve poslanice Solunjanima, Pavle opisuje kako mi odlazimo ,,kod Boga” – putem vaskrsnuća pri drugom dolasku.

Dragi čitaoče, molim te razmotri priču o Isusu koji diže Lazara iz mrtvih. On se molio Ocu pre nego što je to učinio: ,,Oče! Hvala Ti što si me uslišio. A ja znadoh da me svagda slušaš; nego rekoh naroda radi koji ovde stoji, da veruju da si me Ti poslao.“ (Jovan 11:41-42). Isus je rekao Marti da će Lazar biti dignut iz mrtvih. Ona mu je odgovorila: ,,Da Moj gospode, na dan vaskrsnuća.” Da li je Marta mislila da je Lazar otišao u raj? Ne! Besmrtnost duše nije bila deo verovanja među hrišćanima u prvom veku.  Da razmotrimo ovo malo detaljnije, čovek bi mogao da se pozabavi mišlju zašto Lazar, nakon što ga je Isus vaskrsao, nije izašao iz groba i rekao da je bio u raju a da Bog nije bio tamo, a zatim prepoznao Isusa kao Boga odevenog u čovečje telo. Zašto mu se Lazar nije poklonio i odao počast kao Bogočoveku?

Moderni čitaoci Biblije se šokiraju kada otkriju da u Bibliji čitav čovek umire i odlazi u nesvest (,,san”) a vraća se u život samo kada u budućnosti vaskrsne čitava ta osoba. Tradicionalno hrišćanstvo insistira na pogrešnoj predstavi da čovek ima ,,besmrtnu dušu” koja nadživi smrt. Mnogi čitaoci Biblije ne obraćaju pažnju na izjavu koja se nalazi u Tumačevom rečniku Biblije: ,,Nijedan biblijski tekst ne podržava izjavu da se ,,duša” odvaja od tela u trenutku smrti.”

Evanđelijski učenjak G.E. Ladd govori o uvreženom verovanju da kada umremo, odlazimo u raj. ,,Takvo mišljenje”, kaže on, ,, ma koliko bilo popularno, više predstavlja izraz grčke misli nego biblijske teologije.”

Ako su preminuli vernici sada u raju, zašto bi oni vaskrsnuli u budućnosti? A ako su zli već kažnjeni, u čemu je svrha toga da oni vaskrsnu i da im se sudi u budućnosti? Neophodno je da savremeni učenici shvate da su nasledili, bez sumnje, nebiblijsko helenističko viđenje. Ako oni žele da baziraju svoju veru na Hristu i apostolima, moraju da napuste ovo helenističko viđenje. Zaista, postoje ozbiljni rukopisi unutar Novog zaveta protiv uvođenja doktrinalnih ideja koje bi klanjanje učinile uzaludnim iako se oni klanjaju Hristu i Bogu:

1 Timotiju 6:15: ,, ... Koji će u svoje vreme pokazati, Blaženi i jedini Silni Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima, Koji sam ima besmrtnost.” (NIV)

Jezekilj 18:4: ,,Koja duša zgreši ona će poginuti.”

Popularna ideja da dobri ljudi nakon smrti idu odmah u raj a loši ,,na drugo mesto” zasnovana je na helenističkoj doktrini da čovek ima besmrtnu dušu koja po definiciji ne može biti podložna umiranju.

Što se biblijskih termina tiče – Biblija je jako istrajna od Postanja do Otkrivenja – ljudska bića nisu besmrtna po prirodi. Zaista, termin duša se koristi kao ekvivalent ,,živom biću” ili ,,osobi”, i podložna je umiranju. Istinitije je reći da je čovek duša a ne da on ima dušu.

Čemu trenutno kažnjavanje zlih ako će njima biti presuđeno u budućnosti? To bi značilo da neko biva osuđen pre suđenja. Isto tako, što se tiče onih pravednih, pojam momentalnog svesnog blagostanja negira insistiranje čitavog Novog zaveta na budućem vaskrsnuću. Ovo bitno razmatranje je navelo William Tyndale-a, žestokog pobornika (kao što je to bio i Wycliffe pre njega) viđenja sa kojim se mi slažemo, da uloži protest: ,,A vi (rimokatolici), dok stavljate mrtve u raj, pakao i čistilište, uništavate argumente kojima Hrist i Pavle dokazuju vaskrsnuće. Istinita vera podržava vaskrsnuće, koje smo upozoreni da tražimo svaki čas. Filozofi su rekli da su duše oduvek živele. Papa je spojio duhovnu doktrinu Hrista i ljudsku (filozofku) doktrinu, dve toliko suprotne stvari da se one nikako ne mogu složiti, isto kao što ne mogu da se slože duh i telo kod hrišćanskih ljudi. Iz razloga što je papa čovečijim umom pristao na takve dokrtine, on je pokvario ono što je Biblija ustanovila ... i ponovo ako su duše u raju, zašto one ne bi bile na toliko dobrom položaju kao što su to anđeli? I onda čemu vaskrsnuće? “ (Odgovor na Dijalog Ser Tomasa Mora, Knjiga 4, poglavlje 2, strane 180, 181). Isto upozorenje protiv tumačenja Biblije grčkim viđenjima smrti došlo je sa mnogih religijskih strana.

Novi zavet govori samo o vaskrsnuću mrtvih ljudi, koji će biti vraćeni u život nakon povratka Hrista.  Mi govorimo – i naše vere to oslikavaju – o vaskrsnuću tela a samim tim otvaramo put ubacivanju verovanja da je svesna osoba, kada joj se duh odvoji od tela, već otišla u raj po svoju nagradu, dok telo samo čeka vaskrsnuće na sudnji dan. Pokušavamo, samim tim, da očuvamo neki značaj budućeg vaskrsnuća tela, koje je toliko jasno propovedano u Bibliji, istrajavanjem u tome da je reč o vaskrsnuću tela, a ne stvarnih osoba!

,,Odsutan u telu a prisutan sa Gospodom” (2. Korinćanima 5:8). Ova fraza se obično upotrebljava kada želimo da propovedamo da posle smrti hriščanin napušta ovaj svet da bude sa Isusom u bestelesnom stanju. Ali bestelesno stanje nije ono što Pavle želi. On je potvrdio da jedna stvar koju on ne želi jeste da bude ,,neodeven”, tj. ,,lišen tela”. Pavle ukazuje na novo telo, besmrtno telo u koje ćemo biti odeveni u našoj kući koja je iz raja (2. Korinćanima 2-4)

Pavle ima precizan i jednostavan sistem vaskrsnuća: ,, Ali svaki u svom redu: novina Hristos; a potom oni koji verovaše Hristu o Njegovom dolasku” (1. Korinćanima 15:23). U četvrtom delu Poslanice Solunjanima on nudi utehu vernicima koja se tiče onih hrišćana za koje se kaže da spavaju, što je izuzetan termin upotrebljen za one za koje se misli da su potpuno svesni i u blagoslovu sa Gospodom! Nema potrebe da preživeli hrišćani žale jer će biti ujedinjeni sa njima pri budućem vaskrsnuću. Na sličan način danas crkve teše tako što kažu da mrtvi već žive sa Bogom. Činjenica da Pavle ne kaže ništa slično samo pokazuje jaz između ova dva sistema. Za savremenog posetioca crkve buduće vaskrsnuće u najboljem slučaju može da bude naknadna misao – sve je to odlučujuće jer se  odvija pri smrti, kako on to misli. Nema sumnje da ono što je Pavle želeo da poruči bilo vaskrsnuće mrtvih koje će se odigrati prilikom ponovne pojave Isusa na kraju doba: ,, Da bih, kako dostigao u vaskrsenje mrtvih; Ne kao da već dostigoh ili se već savrših, nego teram ne bih li dostigao kao što me dostiže Hristos Isus. Braćo! Ja još ne mislim da sam dostigao; jedno pak velim: Šta je ostrag zaboravljam, a za onim što je napred sežem se, I trčim k belezi, k daru gornjeg zvanja Božijeg u Hristu Isusu. Jer je naše življenje na nebesima, otkuda i Spasitelja očekujemo Gospoda svog Isusa Hrista, Koji će preobraziti naše poniženo telo da bude jednako telu slave Njegove, po sili da može sve sebi pokoriti.” (Filipljanima 3:11-14,20,21).

Činjenica je da jedna prosečna osoba koja redovno ide u crkvu nije dovoljno pažnje posvetila ovom. Njegova pretpostavka je da se ono u šta se oduvek veruje mora zasnivati na Bibliji. Ako se momenat smrti poklopi sa momentom vaskrsnuća, onda svaki pojedinac mora biti vaskrsnut izvan zajednice vernika, a naravno da je ova ideja bila nemoguća za pisce Biblije. Postoji samo jedan trenutak slave i samo jedan trenutak koji svi pisci Novog zaveta željno išćekuju: vaskrsnuće svih vernika nakon što Mesija stigne u slavi.

Žao mi je što previše često naše sveštenstvo u naši učitelji izbegavaju ovu temu, a to čine iz očiglednih razloga. Mislim da sveštenstvo smatra smrt tabu temom, slično kao što smatraju i Trojstvo. Izneti isto zarad duboke diskusije bi otvorilo Pandorinu kutiju – da se tako izrazim. Kada bi se pozabavili gore navedenim citatima, to bi dokazalo da je ono što su nas crkve oduvek učile o smrti neispravno a dugo održavani status sveštenika bi bio oboren, a oni to ne žele. Oni moraju da održavaju crkvu i njenu doktrinu. Naravno, još jedan a verovatno i najvažniji razlog je taj što je to toliko bolno i uznemirujuće, posebno onome ko pati zbog preminule drage osobe. Zaista, verujem da moramo očajnički da verujemo da su naši voljeni otišli u raj; do neke granice to olakšava bol u našim srcima. Ali to se ne poklapa sa Biblijom. Da li su sveštenici iskreni prema laicima ili prikrivaju biblijske činjenice? Mnogi veruju da je Hrist, dok je bio razapet, rekao zločincu ,,Danas ti kažem, bićeš sa mnom u raju.” Oni misle da ovaj stih opravdava mišljenje da kad umremo odlazimo direktno u raj. Ali stanite i razmislite na trenutak. Da li Biblija podržava činjenicu da je Isus otišao u raj nakon smrti ili ona izričito kaže da je Isus bio u grobu - ,,Hadu”, ,,Paklu”, ,,srcu zemlje” – tri dana i tri noći a ne u raju? Tako je, osim ako neko ne smatra pakao rajem. Ono što je Isus zapravo rekao jeste ,,Kažem ti danas (u značenju: Kažem ti SADA da u budućnosti”), bićeš sa mnom u raju.”  Odlučujući faktor je položaj zareza u rečenici, jer u potpunosti menja značenje Isusovih reči.

Ovde ponovo, sveštenici i laici pogrešno tumače Pavlove reči: ,,Evo vam kazujem tajnu: jer svi nećemo pomreti, a svi ćemo se pretvoriti. Ujedanput, u trenuću oka u poslednjoj trubi; jer će zatrubiti i mrtvi će ustati neraspadljivi, i mi ćemo se pretvoriti” (1. Korinćanima 15:51-52). ,, I neznabošci se progneviše, i dođe gnev Tvoj i vreme mrtvima da se sudi.” (Otkrivenje 11:18). Šta ovaj stih kazuje? Ako nam se odmah sudi nakon što umremo i ako odemo u večno prebivalište, onda ko su ti ,,mrtvi” koji će biti dignuti iz mrtvih? U Jovanovom jevanđelju stoji da niko nije video Oca (bio u raju) osim Isusa. Mislim da ovo definitivno predstavlja problem onima koji misle da naše duše kada napuste telo momentalno idu u raj nakon naše smrti. Nažalost, poput Trojstva, ovo je tema koju sveštenstvo ne želi da dotakne. Zaista. verujem da su hrišćani toliko dugo obrađivani kako bi prihvatili brojne pogrešne interpretacije, da ako bi im se suprostavili istinitim, biblijskim tumačenjima, njima bi bilo previše neprijatno da sa tim izađu na kraj. Njihova zona udobnosti bi bila u potpunosti narušena. Mislim da je 1700 godina pogrešnog tumačenja, netačne egzegeze, i kohezivne tradicije uzelo maha i samo hrišćani kojima je istinski stalo mogu da poprave štetu koja je toliko dugo nanošena istinitom hrišćanstvu Isusa Hrista.

Dragi čitaoče, bez sumnje, smrt je krajnja misterija. Postoji toliko mnogo pitanja, ali nema konačnih odgovora. Oni koji ne veruju u Bibliju mogu samo da spekulišu o zagrobnom životu.

Ova tema nikada ne prestaje da bude misterija, fascinira ne samo hrišćane već i ljude svih religijskih ubeđenja i kultura. Jedan gost i ja smo diskutovali na ovu temu i ona je postavila neka veoma interesantna i komplikovana pitanja poput: Šta je sa duhovima, pojavama i onima koji komuniciraju sa mrtvima? Kako su oni u skladu sa onim što piše u Bibliji? Pa, naravno da ja ne znam odgovore, jer se Biblija ne bavi ovim pitanjuma. Ona samo kaže da treba da se uzdržimo od komunikacije sa mrtvima. Biblija je vrlo jasna po ovom pitanju. Bez obzira na sve, postoji previše dokumentovanih izveštaja od strane hrišćana i onih koji to nisu, a ne bi bilo mudro da ja odbacim njihove tvrdnje.

Na osnovu onoga što Biblija kaže o smrti, najbolji odgovor do kog mogu da dođem je da definitivno postoje zli duhovi i mračne demonske sile, a isto tako verujem da Bog koristi svoje izaslanike – anđele ili glasnike. Možda kada neko tvrdi da je video svog voljenog pokojnika ili razgovarao sa njim, on/ona zapravo komunicira sa Božijim izaslanikom koji samo izgleda kao ta osoba. Zaista, Bog može da učini sve, da upotrebi sva neophodna sredstva kako bi postigao ono što želi. Ponavljam, Biblija nije dvosmislena po pitanju smrti; veoma je jasna. Sve što treba da uradimo je da pročitamo Stari zavet i da znamo da Bog koristi anđele kao posebne izaslanike kako bi komunicirali sa onima koje On odabere. Zar ovo ne bi moglo da objasni takozvane pojave ili vizije naših preminulih? Da li je ovo moguće i da li je u skladu sa onim što Biblija kaže o mrtvima?  U Bibliji stoji da će mladići videti vizije a starci sanjati snove. Da li to znači da Bog radi na životima tih osoba? Međutim, ne treba da odbacimo ono što Biblija kaže o mrtvima, niti da se odreknemo činjenice da se naš um poigrava sa nama. Ovu problematiku hrišćanin ne sme da uzme zdravo za gotovo, jer je Satana veoma vešt, on se na prepreden način ušunja u naš svet onda kada smo najranjiviji, stoga je izuzetno važno uvek biti u pripravnosti. Biblija nam kaže da treba da testiramo duhove. Takođe moramo da razmotrimo da je za dosta stvari zadužen mozak a nauka ima dosta toga da otkrije u vezi misterija istog.

Htela bih takođe da se pozabavim iskustvima bliske smrti. Čula sam dosta priča o fenomenu svetlosti, i kako ljudi tvrde da su videli i razgovarali sa preminulim voljenim članovima porodice i prijateljima.

Takođe sam uzela u obzir medicinsko objašnjenje ovog fenomena. Moram da priznam da sam bila fascinirana i zaintrigirana kad god bih čula ove priče, pre nego što sam počela detaljno da proučavam Bibliju, nadajući se da su sve priče istinite. Zaista, to me je tešilo. Sada znam da treba da odbacim ove teorije jer nisu u skladu sa Biblijom. Međutim, ako neko umre i ako ga proglase mrtvim, ostane mrtav nekoliko sati, dan ili dva, a zatim se vrati u svesno stanje i priča priče o jakoj svetlosti, budite sigurni da ću ih saslušati! Ali do tada, ja nisam u potpunosti ubeđena. Sve to može da bude istina, ali ja neću biti ubeđena bez obzira na to koliko knjiga je napisano o ovom navodnom ,,ohrabrujućem” fenomenu. Ako poverujem u ove priče, onda moram da zanemarim Bibliju. To je jedini izbor koji imam. A što se tiče nekromana koji tvrde da mogu da razgovaraju sa mrtvima, P.T. Narnum kaže ,,Naivčina se rađa svakog trenutka”. Bez obzira na sve, nažalost, verujem da postoje neki ljudi koji toliko duboko pate i žale da naginju ka nehrišćanskim običajima kako bi umanjili bol, a samim tim postaju plen neetičkih počinioca.

Želela bih da dodam da mogu da kampujem pored moje drage preminule bake i da sa njom pričam sve dok ne poplavim u licu, ali šta onda? Osim ako se ona meni ne obrati iz groba, šta to dokazuje? Da li smo mi komunicirale? Ne! I ako jesmo, to je bila jednosmerna komunikacija. A opet, uvek se nađe neko ko kaže da odlazi do groba i razgovara sa dragom pokojnom osobom. Da, mnogo ljudi to čini. Čovek bi mogao da se zapita, ako je osoba otišla u raj, zar to ne znači da ona više nije u grobu? Gde je tu poenta? Ponovo vas pitam, zašto to ljudi čine? Da li je to da bi osoba koja žali primila malo utehe prilikom posete groblju? Možda čovek ko žali ima potrebu da traži oproštaj, pa želi da ostane blizu, ili oseća bes prema toj osobi što je umrla i ostavila ga. Draga braćo, ovo je priroda događaja. Ne može biti objašnjen – jednostavno ne može.

Sigurna sam da mnogi hrišćani kao i  oni koji to nisu imaju puno pitanja i sumnji u vezi sa smrću; životnim iskustvom kojeg  se ljudi najvuše plaše.

Samim tim, mnogo esoteričnih, misterioznih i neispravnih verovanja koja su vezana za smrt može da bude odbačeno i zakopano (oprostite za šalu) onda kada hrišćanin primi iskrenije i direktnije objašnjenje iz Biblije. Po mom iskustvu, previše često, sumnja i strah od nepoznatog mogu da donesu više agonije, da utiču na mentalnu i emotivnu dobrobit osobe, nego stvarni događaj. Nažalost, televizijski program, filmovi, dokumentarci i književna literatura sve češće prikazuju ono u šta mi smrtnici želimo da verujemo. Jesu u pitanju sjajne priče, ali da li su one istinite? Biblijska istina je: hrišćani u svim popularnim crkvama danas primaju pogrešne informacije, slične debaklu oko Trojstva. Hrišćani su ohrabreni da veruju u još jednu neispravnu teologiju! Sledeće informacije će, nadam se, razjasniti i podstaći na razmišljenje o Smrti, čija je analiza prouzrokovala toliko straha i strepnje ali je nažalost odevena u mistični ogrtač dvoličnosti i jezive prakse.

Draga braćo, često se pitam šta je sa onima koji su živeli hiljadama i hiljadama godina pre Hrista. Sigurna sam da se i vi pitate isto. Onima koji nikada nisu imali šansu da upoznaju Boga ili Isusa Hrista, a kamoli da čuju za spasenje. Uzmimo za primer Indijance – kakva je njihova sudbina? Sve što su oni priznavali jeste duhovni svet kroz prirodu. Zapravo, teško je primiti definitivan odgovor na ovo pitanje; postoje samo nagađanja. Bez obzira na sve, ja sam izabrala  neke isečke iz knjige pod nazivom Šta se desi kad ja umrem? Za mene, ovo je smelo i pronicljivo tumačenje jednog teologa koje deluje sasvim izvodljivo. Ovo je najbliže što sam mogla da dođem do biblijski zasnovanog razumevanja ovog komplikovanog i proganjajućeg pitanja. Molim vas, uzmite u obzir sledeće:

Nedavno, poznatog tv-evanđelistu su direktno pitali šta je sa ljudima u zemljama poput Kine i Afrike koji umru a da nikada nisu ni čuli za Isusa Hrista; da li će takvi ljudi doveka da gore u paklu. Ovaj poznati evanđelista je bio zaprepašćen. Zamuckivao je i okolišao a rekao je da ni jedno ljudsko biće ne može biti ,,spaseno” osim kroz Isusovo ime. Drugim rečima, mislio je na one koji umiru u nehrišćanskim zemljama; milioni Kineza, Japanaca, Indonežana, Arapa, Afrikanaca, Indijaca i drugih sad vrište u paklu dok vi čitate ove reči! Zašto? Jednostavno jer prema ovom evanđelisti ili stotinama poput njega, svi ovi ljudi nikada nisu ,,primili Isusa”.

Jasno je da ovaj poznati evanđelista (odmah biste prepoznali njegovo ime), poput hiljada svojih kolega, ne zna kako da odgovori na jedno takvo pitanje jer ,,Bog je LJUBAV”  i ,,Njegova milost traje zauvek”, kako bi Bog osudio dvogodišnje hrišćanske ili nehrišćanske bebe, bilo koje nacionalnosti ili rase, osudio da gore u večnoj vatri jednostavno jer misionar nije obišao ceo svet?

Ako misionar protestantskog opredeljenja pokuša da dostigne daleko kinesko selo, a usput mu pukne guma, i ako je za to vreme mala kineska devojčica umrla, a da nikad nije ni čula ime Isus Hrist u svom kratkom životu, da li njena duša istog trenutka odlazi u PAKAO?

Da li je takav scenario LOGIČAN? Da li to zvuči kao nešto što bi jedan brižni Bog uradio malom detetu? Ipak, ovaj ,,evanđelista”, i njemu slični, nemaju nikakve odgovore. Ne dajte se zavarati! On je u potpunosti bio u pravu kada je rekao da je spasenje moguće samo kroz ime Isusa Hrista! Da li postoji ijedan drugi odgovor za ovu malu kinesku devojčicu?

• Lažna doktrina o ,,besmrtnosti duše” spojena sa lažnom idejom da svako ljudsko biće, bez obzira na rasu ili nacionalnost, ima šansu za spasenje, sada i samo sada su prouzrokovale da ovaj poznati evanđelista zamuckuje oko odgovora na ovo pitanje.  Da je on znao sve što ćete vi u ovoj knjizi naučiti, on bi bio spreman da da iskren i jasan odgovor. Bog je izjavio da će SVI imati priliku da budu spaseni a izgubljeni ste samo kada odbijete istinu Božiju kada vam se pokaže.
• Jednostavno rečeno, u Božijoj reči stoji da će velika većina čitavog čovečanstva imati priliku da bude spasena. On kaže ,, Ne docni Gospod s obećanjem, kao što neki misle da docni, nego nas trpi, jer neće da ko pogine, nego svi da dođu u pokajanje” (2. Petrova 3:9).

Nema druge šanse ali će svaki čovek imati PRVU šansu!

• Drugo vaskrsnuće dolazi! Sam Hrist je jasno to rekao! ,, Blažen je i svet onaj koji ima deo u prvom vaskrsenju; nad njima druga smrt nema oblasti, nego će biti sveštenici Bogu i Hristu, i carovaće s Njim hiljadu godina” (Otkrivenje 20:6).

Prvo Otkrivenje je Otkrivenje ,,mrtvih u Hristu”; onih koji su se pokajali onda kada su kršteni, koji su primili Božiji Sveti duh i postali ,,nova stvorenja u Hristu”.Pavle je o Prvom vaskrsnuću govorio u svom poznatom ,,poglavlju vaskrsenja”, 1. Korinćanima 15. On je rekao: ,, Jer kako po Adamu svi umiru, tako će i po Hristu svi oživeti. Ali svaki u svom redu: novina Hristos; a potom oni koji verovaše Hristu o Njegovom dolasku” (1. Korinćanima 15: 22-23).

• Ali ostatak mrtvih; oni koji nikada nisu čuli ili koji nikada nisu imali priliku za spasenje tokom svog fizičkog života, neće vaskrsnuti sve dok Hrist ne navrši 1000 godina vladavine, do trenutka koji je nazvan ,,Sudnji dan velikog belog prestola” , kako je prikazano svake godine na poslednji sveti dan Boga u godini.
• Obratite pažnju na dokaz: ,, I videh prestole, i seđahu na njima, i dade im se sud, i duše isečenih za svedočanstvo Isusovo i za reč Božiju, koji se ne pokloniše zveri ni ikoni njenoj, i ne primiše žig na čelima svojim i ruci svojoj; i oživeše i carovaše s Hristom hiljadu godina.” Ovo prikazuje ,,mrtve u Hristu” koji su bili na PRVOM vaskrsnuću , kao i žive koji su momentalno promenjeni pri Hristovom dolasku (vidi 1. Korinćanima 15:50-52).

,, A ostali mrtvaci ne oživeše, dokle se ne svrši hiljada godina. Ovo je prvo vaskrsenje” (Otkrivenje 20:4,5). U pitanju su svi mrtvi koji su bili  na prvom vaskrsnuću a koji nisu prešli na hrišćanstvo, koji nikada nisu čuli ime Hristovo! Ostatak mrtvih uključuje i malu kinesku devojčicu i brojne ljude poput nje širom sveta, od doba pre potopa do drugog dolaska Isusa.

U ostale mrtve takođe spadaju oni koji nikada nisu svesno odbili spasenja! Koliko je samo suza proplakano od strane zabrinutih ljudi čija su deca ili drugi članovi porodice umrli ,,nespaseni”? Treba da bude velika radost za svakoga kada otkrije pravu istinu o stanju nespasenih mrtvih i nauči da preminuli duboko spavaju u svojim grobovima, da će oni doći pri velikom spasenju i da će imati šansu da budu spaseni.

Mala kineska devojčica, i bezbroj ljudi širom sveta, milioni koji su umrli od neuhranjenosti, bolesti i u ratu, doći će pri velikom vaskrsnuću nakon što se 1000 godina navrši! Tako kaže Biblija! I njima će biti data šansa za spasenje!

,, I ja ću se veseliti radi Jerusalima, i radovaću se radi naroda svog, i neće se više čuti u njemu plač ni jauk. Neće više biti onde malog deteta (neće se ljudi razmnožavati tokom ovog sudnjeg perioda Velikog belog prestola; bebe neće biti rađane) ni starca koji ne bi navršio dana svojih (niko neće umreti prerano ni zbog čega); jer će dete umirati od sto godina, a grešnik od sto godina biće proklet.

Tri vaskrsnuća

1. Vaskrsnuće ,,mrtvih u Hristu” koji se dešava u trenutku Hristovog povratka.
2. ,,Sudnji period Velikog belog prestola”; drugo vaskrsnuće, na kraju 1000 godina vladavine Hrista (,,Ostatak mrtvih nije živeo ponovo sve dok se nije navršilo 1000 godina” Otkr.20:5).
3. Konačno vaskrsnuće zlih, onih okrelih grešnika koji ne žele da se pokaju i koji će biti bačeni u jezero vatre.

Božije reči kažu:,, I kao što je ljudima određeno jednom umreti, a potom sud” (Jevrejima 9:27). Ljudska fizička smrt je PRIRODNA i neizbežna. Grehu će presuditi vatra u dolini Gehene. Strašna smrt zlih će se dogoditi u vatri koja je vrelija od ,,vatre i sumpora” o kojoj se pogrešno propoveda u okviru paganske doktrine o večnom kažnjavanju umesto o večnoj kazni! Postoji razlika!

Obratite pažnju na ono što Božije reči kažu o onima koji će patiti u vatri zbog greha. ,,Jer, gle, ide dan, koji gori kao peć, i svi će ponositi i svi koji rade bezbožno biti strnjika, i upaliće ih dan koji ide, veli GOSPOD nad vojskama, i neće im ostaviti ni korena ni grane.”

,, I izgazićete bezbožnike, jer će oni biti pepeo pod vašim nogama u dan kad ja učinim, veli Gospod nad vojskama” (Malahija 4:13).

Pre mnogo godina, jedan od ,,popularnih” sveštenika fundamentalista, nakon što je čuo istinu o činjenici da grešnici ne gore zauvek; da ne postoji pakao gde grešnici gore doveka, sa nipodištavanjem mi je rekao da ,,kradem moć propovedaonici!” Mnogim sveštenicima je izgleda potreban STRAH kao oružje protiv njihovih ljudi. Ako mogu da ih zastraše vizijama o tome kako se nekom pojavljuju plihovi, kako im se prži koža, kako gore, gore i gore ali ne umiru, niti prestaju da postoje, oni mogu da imaju autoritet nad istim. Spaljivanje na lomači, uništenje vatrom u Geheni je dovoljno zastrašujuće, a da se ni ne pomisli na u potpunosti netačnu i satansku doktrinu večnog gorenja. Obratite pažnju na to što Bog kaže o uništenju u Sodomi i Gomori: ,, Kao što Sodom i Gomor, i okolni njihovi gradovi, koji su se prokurvali onako kao i oni, i hodili za drugim mesom, postaviše se ugled i muče se u večnom ognju” (Judina 7). Ali oni ne gore još uvek!

Mnogi veruju u ,,večnu vatru pakla” zbog nekoliko enigmatskih stihova koji se tiču Satane, Zveri i lažnog proroka. Zapamtite! Jedan stih se ne suprostavlja drugom! Ne možete da zanemarite jasne i jednostavne stihove zbog nejasnih i dvosmislenih.

Duša i ljudski duh

Reč nephesh je upotrebljena nekoliko puta u prvom poglavlju Postanja i prevodi se kao ,,stvorenje” . Bog je rekao: ,,Da načinimo čoveka po svom obličju” (Postanje 1:26).  Razmatrajući čoveka kog je stvorio, Bog je rekao: ,, A stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskog, i dunu mu u nos duh životni; i posta čovek duša živa” (hebrejski nephesh). Bog nije rekao da je Adam imao dušu već da je Adam duša. Reč je značila živo stvorenje i nije imala nikakve veze sa bilo čim besmrtnim. Upravo ova reč je prevedena kao ,,stvorenje” mnogo puta u Starom zavetu a i u Postanju. A Bog je rekao: ,, Neka zemlja pusti iz sebe duše žive po vrstama njihovim, stoku i sitne životinje i zveri zemaljske po vrstama njihovim. I bi tako.”

Potražite reč u rečniku pod nazivom Strong's Exhaustive Concordance. Pod brojem 5315, on je napisao ,,Nephesh, živo stvorenje, životinja ili (apstr.) Vitalnost: upotrebljavana često kako u bukvalnom tako i u prenesenom značenju ( telo ili um); apetitiv, zver, telo, dah, stvorenje, mrtav, želja, riba, duh, pohlepan, požuda, čovek, ja, um, smrtnost, lice, zadovoljstvo... Obratite pažnju na brojne reči koje se odnose na život i principe života u svim živim bićima.

Ljudski duh nema svest, OSIM mozga! Nije odvojena ,,duša” koja razmišlja, shvata i oseća, već zapada u dubok san onda kada mozak prestane da funkcioniše. Pavle je pokazao kako je Božiji Sveti duh pomogao u začeću NOVOG DUHOVNOG stvorenja u nama a onda mi bukvalno postajemo novi u Hristu (2. Korinćanima 5:17).

Draga braćo, hajde da iskoristimo malo engleskih idioma kako bismo ilustrovali razliku između duše i duha. Šta znači skraćenica SOS? Spasite naše duše! (Save our souls). Da li mislite da se misli da naša duša, odvojena od tela, treba da bude spasena, a telo ostavljeno! Ne!Da li ste ikada bili u besvesnom stanju? Dok ste bili bez svesti da li je vaša ,,duša” napustila vaše telo? Da li se ona vratila onda kada ste vi povratili svest i šta se desilo dok ste bili bez svesti?

S vremena na vreme, ljudi gube živote, na primer u padu aviona, pa često čujemo kako kažu da je toliko i toliko duša umrlo. Sada da se pozabavimo duhom. Šta čovek misli pod tim kad kaže da je neko klonuo duhom ili vedrog duha? Uzmite za primer dva konja – jedan visokog duha (veoma energičan) a drugi poslušan i nežan. Isto se odnosi i na ljude. Jedna osoba može da bude rezervisana i mlaka a druga živa i entuzijastična. Naš ,,mozak” diktira naše stavove, mogućnosti i ličnosti. Adam je bio ,,beživotno i nesvesno telo” pre nego što je Bog u njega udahnuo život, zatim je postao pokretna živa ,,dišuća” duša sa mozgom koji je stvarao njegovu sposobnost da misli i shvata. Eto malo osnovne analogije da se podstakne razmišljanje.

,,Moja besmrtna duša”, ,,besmrtnost duše”, ,,kada stignemo u raj”, ,,vidimo se  u raju”, ,,ići ćemo u raj kada umremo.” Besmrtnost duše” ne postoji u Bibliji. Sveta Biblija je Božije uputstvo upućeno ljudima koje sadrži neko znanje do kog ljudi sami ne mogu da dođu.

Milioni ljudi su sedeli u crkvi slušajući očaravajuće opise raja. Oni su čuli srceparajuće priče o smrti starih osoba koje su bile poput svetaca; viziji raja, pokajanju u poslednjem trenutku na samrtnoj postelji, priče o ljudima koji su gledali u nebo kada su umirali i videli Isusa kako dolazi!

Isti ovi crkveni ljudi nisu nikada u svom životu seli da detaljno pročitaju Bibliju ili da saslušaju službu u crkvi kada sveštenik pominje hiljade Biblijskih stihova  koji obećavaju raj kao nagradu za spasene! Zašto nisu? Jednostavno zato što tradicionalne doktrine o ,,besmrtnoj duši” koja odlazi u raj ili pakao kada umremo i doktrine o raskoši ne mogu biti dokazane na osnovu Biblije!

Doktrina o besmrtnosti duše je paganska doktrina, koja potiče iz drevne mitologije i sujeverja neznalica. Ona se ne pominje u Bibliji! Postoji Duh u čoveku ali on nije ,,besmrtna duša” koja ima svest nevezanu za telo.

230 Garner T. Armstrong, When I Die, What Happens Next (1998) Flint, Texas (1998) 
231 Jim Punton and Anthony Buzzard, Enoch and Elijah: Where Are they Now' Focus on the Kingdom, tract, November & December 2006