Gde se jevrejska opozicija slama?
Jevrejski protivnici Hrista greše kada poriču da istorijski Isus može da bude Mesija Izraela. Bruce James kaže da Mesija treba da ima sledeće karakteristike:
1. On mora da bude Jevrejin (vidi 5. Knjiga Mojsijeva 17:15, Brojevima 24:17)
2. On mora da bude judejski potomak (Postanje 49:10) i Solomonov potomak (brojni stihovi ali vidite 1. Dnevnika 22:9-10)
3. Sa dolaskom Mesije desiće se i fizičko sakupljanje Judinih sa četiri strane sveta (Isaija 11:12, 27:12-13)
4. Takođe, dolaskom Mesije ponovno će biti uspostavljen Sveti hram (Mihej 4:1)
5. Pored toga, mesijansko doba će biti poznato po miru u svetu (Isaija 2:4,11:6; Mihej 4:3); i konačno,
6. U mesijansko doba će svi na svetu verovati u Boga (Isaija 11:9; 40:5; Sofonija 3:9).[1]
U Novom zavetu se jednoglasno očekuje da tačke 3-6 budu ostvarene pri povratku Isusa da označi početak Carstva Božijeg, jer je to srž Isusovog sopstvenog Jevanđelja o carstvu Božijem (Luka 4:43, itd, Pavle, 19:8; 28:23,31).
Što se tiče potomka Jude, Jevreji se protive tome da geneaološki Isus nema pravo da bude Mesija. Rad koji je u svom delu pod nazivom Genealogija našeg Gospoda i Spasistelja Isusa Hrista[2] predstavio Lord Arthur Hervey, britanski sveštenik, prikazuje direktno poreklo Jevreja od Davida i veoma razuman način da se dovedu u harmoniju geneaološke tabele koje daju Matej i Luka. Ova dva geneaološka zapisa o Isusu ukazuju da on legalno potiče od Solomona (Matej 1:6-7) a biološki od Natana (Luka 3:31), drugog Davidovog sina. Primeri duple geneaologije od iste osobe javljaju se i na drugim mestima u Bibliji.
Postoji jasan razlog zašto Matej povlači crtu od Josifa do Solomona, Davidovog sina, dok Luka poreklo Isusa prati do drugog Davidovog sina, Natana. Stari zavet beleži da je prirodni potomak Solomona, Kralj Joahin, [3] diskvalifikovan, jer je zgrešio pa ne može da pruži naslednika za Davidov prestol: ,,i niko neće biti srećan od semena njegovog, koji bi sedeo na prestolu Davidovom i još vladao Judom” (Jeremija 22:30).
Kada je Solomonov potomak Joahin diskvalifikovan, zakonska zamena je pružena sa druge strane Davidove loze. Salatil i Zorovav (Luka 3:27) su iz Natanove loze prebačeni u Solomonovu lozu (Matej 1:12), kako bi se pružili adekvatni naslednici. Ova dvojica, kao krvni srodnici Davida preko Natana, su sami predstavljali istinske naslednike na kraljevski presto. Lord Hervey kaže da se na kraju dve linije, Natanova i Solomonova, susreću u Matanu (Matej 1:15, i Matatu u Luka 3:24), koji je deda kako Josifu tako i Mariji.
Pravo Isusa na Davidov presto potiče od činjenice da je Jakov, sin Matanov, udao svoju ćerku Mariju za svog nećaka Josifa. Samim tim, Marija i Josif su bili rođaci i ,,legalni” potomci Solomona i po krvnoj liniji potiču i od Natana, što ih čini članovima kraljevske Davidove porodice. Isus je samim tim legalno nasledio pravo na mesijanski prestol putem Josifa i time što je direktan potomak Marije, koja je kao i Josif potomak Natana, sina Davidovog. Matej beleži zakonsku lozu Josifa preko Solomona, čija je krvna linija istekla u Joahinu. Josif je zapravo zet Jakovljev, ali je naveden kao njegov sin (Matej 1:16), jer je on legalni naslednik prestola.[4]
Time što je bio venčan Marijom, čija zakonska i krvna loza takođe vodi do Davida, Josif je pružio Isusu svoje zakonsko pravo na prestol, dok je njegov krvni odnos sa Davidom obezbeđen kroz Mariju. Isus je zaista naslednik Davidovog prestola. On je onaj koji je obećan Psalmom 132:11: ,Zakle se Gospod Davidu u istini, od koje neće odstupiti; od poroda tvog posadiću na prestolu tvom.”
Zadovoljavanje kriterijuma: problem genealogije
Jevrejske primedbe su sledeće:
Čak iako bi hrišćani mogli da ustanove da je (a) Isus postojao i (b) Isus bio Jevrejin, oni bi teško mogli da dokažu da je (c) Isus potekao od Jude i Solomona. Obe detaljne genealogije kod Mateje i Luke povlače Josifovu liniju do Cara Davida, mada na različite načine, jer se u stihu 1:16 Jevanđelja po Mateju kaže kako je neko po imenu Jakov Josifov otac a stih 3:23 Jevanđelja po Luki nam govori da je Josif bio sin od Eli. (Izgleda da je ta porodica imala problema oko utvrđivanja očinstva.) Ali ove genealogije su glupost jer nam Matej kaže da Josif nije Isusov otac, već je Marija bila devica čak i nakon što je on začet putem ,,Svetog duha”! Matej 1:18. Pošto znamo da genealogoja zavisi od oca (Brojevi 1:18, 2:2) Isus ne može da tvrdi da potiče od Jude.[5]
Ovi problemi su rešeni na osnovu šeme koju je Lord Harvey iscrtao u gore pomenutom tekstu. Biblijski tekst podrazumeva da je Marija imala decu sa Josifom, nakon što je njen prvorođeni Sin stvoren čudom (Matej 1:25; Marko 6:3).
Mesijanska era ne postoji?
,,Još uvek, hrišćani se suočavaju sa problemom jer ne mogu da ustanove tačke 3, 4, 5 ili 6, gore navedene. Izreka da će se ti događaji desiti pri drugom dolasku, kruži i ona se suprostavlja stihu 22:20 Otkrovenja (,,Da, ja dolazim brzo”).[6]
Obećanje da će se Isus rano vratiti kako bi postavio Carstvo na zemlji je uobičajeno za sve novozavetne rukopise. Izraelski proroci su vekovima pre Isusovog rođenja izjavili da je ,,dan Gospodnji na dohvat ruke” (Isaija 13:6).[7]
Isus, upotrebivši iste reči, izdaje isto proročansko upozorenje i hitno poziva na pokajanje ,,jer je Carstvo Božije na dohvat ruke” (Marko 1:15). Pošto niko od nas ne zna koliko će dugo da živi, smatramo da je pokajanje najveći prioritet za dolazeće Carstvo. Novi zavet takođe govori o dugom vremenskom period, koji će proteći između prvog i drugog dolaska Isusa (Matej 25:19; Luka 20:9). Smatra se da je neophodno postići univerzalni prikaz Jevanđelja o Carstvu pre nego što se Isus vrati. ,,Jevanđelje o Carstvu će biti propovedano čitavom svetu i onda će doći kraj” (Matej 24:14).
Hrišćanstvo u svom biblijskom obliku ni u kom slučaju nije nekonzistentno niti kontradiktorno. Ono predstavlja svog Spasitelja kao zakonskog Davidovog naslednika preko Natana i Solomona. Kraj stabla kod Mateje je verovatno Marija, čiji se muž Josif javlja kao zakonski muški naslednik. Luka beleži Josifove naslednike, koji je bio ,,kao što je to i trebalo da bude” u javnosti Isusov otac (Luka 3:23), od Natana, Davidovog sina (Luka 3:31).
Važna stvar na koju treba obratiti pažnju u Harveyevom delu jeste da se Salatil i Zorovavelj javljaju na oba spiska. To je zato što se Solomonova linija završila neuspehom Joahina. Njegovim naslednicima je zabranjeno da budu zakonski naslednici Davidovog prestola. Sin Salatiilov, sin Nirijin, (Luka 3:27) su samim tim ukonjeni iz Natanove linije kako bi pružili ,,zakonskog” a ne biološkog naslednika Solomonove linije. Preostaje mogućnost da su Marija i Josif bili rođaci koji su imali zajedničkog dedu, Mathata (Mathana).[8] Isus je samim tim u krvnom srodstvu sa Davidom preko Marije, koja je Davidov potomak preko Natana. Jakov (Matej 1:16) bi onda bio Josifov svekar, svekar Marijinog supruga, i otac Marijin.
Isus se uklapa u identitet obećanog Davidovog sina. Njegov Otac je Bog i on je Davidov biološki sin (Rimljanima 1:3). Pri svom prvom dolasku on je proglasio Jevanđelje Carstva i sopstveni status Mesije, iako je postojala opozicija od strane ustanovljene religije. On je obećao da će se vratiti da izvrši taj deo božanskog plana za koji je predodređen – da vlada svetom uspešno sa ponovno postavljenog Davidovog prestola u ponovno uspostavljenom Edenu Carstva Božijeg (Dela 1:6).[9] Novi zavet počinje definisanjem Isusa kao nekog ko je Davidov sin (Matej 1:1) i završava se molitvom za povratak istog ,,naslednika Davidovog, svetle zvezde danice” (Otkrivenje 22:16). Verovanje u Isusa kao Sina Božijeg jednako je verovanju u njega kao natprirodno začetog Davidovog naslednika.
[1] Bruce James (Bamch Gershom), "Why Can't a Jew Believe in Jesus?" http://judaism.about.com/od/jewishviewofjesus/a/jesus_onegod.htm
[2] Macmillan, 1853, rep. Kessinger, 2007. Koristan sažetak dela koje je napisao Hervey
može se pronaći u Smith's Concise Dictionary of the Bible, John Murray, 1865, under "Genealogy of Jesus Christ," 283-285.
[3] On se takođe naziva i imenom Honija. Za detaljniji prikaz njegove loze vidi Jeremija 22-28-30.
[4] Zakonsko sinstvo je dato Zeruvavelju za koga se kaže da je sin Šealtiel. On je zapravo njegov nećak a njegov otac je Fedaj, brat Šealtiela (1. Dnevnika 3:16-19). Hervey poistovećuje Ananiju iz 1.Dnevnika 3:19 sa Joaninom iz stiha 3:27 Jevanđelja po Luki, i Odaju iz 1.Dnevnika 3:24 sa Lukinim Jodom (3:26) i Matejinim Abihudom (1:13). Izvodljivost ovih izjednačavanja može se ispitati ako se uporede Jezdra 3:9, Nemija 11:9, Jezdra 2:40 i 1. Dnevnika 9:7.
[5] Bruce James (Baruch Gershom), "Why Can't a Jew Believe in Jesus?"
http://judaism.about.com/od/jewishviewofjesus/a/jesus_onegod.htm
[6] Isto
[7] Ideja da je Isus predvideo svoj povratak u okviru jedne generacije je pogrešna. To što on pominje ,,ovu generaciju koja neće proći sve dok se ove stvari ne dese” (Marko 13:30) ukazuje na zlo društvo koje će preovladavati sve do njegovog povratka. Genea ima šire značenje i ne obuhvata samo vremenski period od 70 godina (Vidi na primer Luka 16:8, Izreke 30:11-14; Psalmi 24:6). U stihu 1:7 Dela apostolskih, Isus je mogao i da kaže: ,,Rekao sam vam da ću se vratiti za nekoliko godina” ako je ikada išta slično nameravao da kaže. Umesto toga, on je objasnio da niko ne zna kada će se Drugi dolazak desiti (Marko 13:32). On sigurno nije ukazao na budući ograničeni period, sada već 2000 godina posle Isusa.
[8] Smitov Sažeti rečnik Biblije beleži da je Mathan, Josifov deda, verovatno takođe zvan Mathat (285, 527).
[9] Za potpun prikaz plana za Mesiju vidi Anthony Buzzard, Our Fathers Who Aren't in Heaven, Restoration Fellowship, 1995, and The Coming Kingdom of the Messiah: A Solution to the Riddle of the New Testament, Restoration Fellowship, 2002.