Jovan 3:13 i 6:62

Komentatori često audiraju na nejasnost u pogledu vremenskog redosleda u nekim izrekama iz Jevanđelja po Jovanu. Jovan takođe piše sa jakim osećajem za Božji plan. Isus često govori da se nešto "mora" desiti. Božanska nužnost upravlja misijom Božjeg poslanika.

U svojoj diskusiji sa Nikodimom, Isus naglašava potrebu za ponovnim rađanjem. "Valja vam se nanovo roditi" (Jovan 3:7). On je iznenađen što Nikodim, kao duhovni vođa Izraela (Jovan 3:10), ne zna za potrebu za ponovnim rađanjem. Isus i oni koji mu pripadaju svedoče o stvarima koje su videli (Jovan 3:11). Nikodimov nedostatak razumevanja "zemaljskog" navodi Isusa da pita kako će onda razumeti "nebesko" (Jovan 3:12). On zatim daje primer "nebeskog." Na svetlu konteksta to su stvari koje se moraju dogoditi po Božjem planu.[1] Kako bi ilustrovao svoj stav Isus kaže: " I niko se ne pope na nebo osim koji siđe s neba, Sin čovečiji koji je na nebu. I kao što Mojsije podiže zmiju u pustinji, tako treba Sin čovečiji da se podigne. Da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni" (Jovan 3:13-15).

Mnogo je diskutovano o Isusovoj zagonetnoj izjavi da "se niko ne pope na nebo, osim Sina čovečijeg". Ukoliko se ove reči uzmu kao Isusove reči, a ne kasniji Jovanov komentar, izgleda kao da Isus kaže da se sam popeo na nebo. Komentatori su zatečeni iznenađujućim korišćenjem prošlog vremena. "Prošlo vreme `pope` je neočekivano."[2] "Korišćenje prošlog vremena predstavlja teškoću, jer izgleda kao da se Sin čovečiji već popeo na nebo".[3] "Teškoća u ovom stihu leži u vremenu reči `pope`. Izgleda da se misli da se Sin čovečiji u trenutku govora već popeo na nebo."[4] Isus u ovom pasusu govori kao o Sinu čovečijem. Kao što je dobro poznatu, naziv potiče iz Danila 7:13 gde je, 550 godina pre rođenja Isusa, Danilo imao viziju Sina čovečijeg na nebu koji prima vlast nad svecima u budućem mesijanskom Carstvu: "Isus je za sebe upotrebio (naziv Sin čovečiji) kako bi pokazao da je on ispunjenje Danilove vizije... To je naziv koji je on posebno upotrebio, kada je svojim sledbenicima predskazivao da je Stradanje neizbežan i predodređeni problem njegovog javnog propovedanja."[5]

Sledeći tekstovi iz sinoptičkih jevanđelja ilustruju tvrđenje. U svakom slučaju Isus o sebi govori kao o Sinu čovečijem, u značenju "član ljudske rase" - kome je suđeno da pati, umre i da vaskrsne:
" I poče ih učiti da Sinu čovečjem valja mnogo postradati, i da će Ga okriviti... i da će Ga ubiti, i treći dan da će ustati." (Marko 8:31).
"Da će se Sin čovečji predati (suđeno je da će ga predati) u ruke ljudske, i ubiće Ga, i pošto Ga ubiju ustaće treći dan" (Marko 9:31).
"Sin čovečiji dakle ide kao što je pisano za Njega" (Matej 26:24).

Dva pasusa u Marku govore o Stradanju Sina čovečijeg po proročanstvu iz Starog Zaveta:
"Sin čovečji treba da mnogo postrada i da se ponizi, kao što je pisano" (Marko 9:12).
"Sin čovečji dakle ide kao što je pisano za Njega; ali teško onom čoveku koji izda Sina čovečjeg" (Marko 14:21).

I u Jevanđelju po Jovanu, takođe, titula "Sin čovečiji" je povezana sa predviđanjem onoga što je suđeno da se dogodi Isusu kao ispunjenje proročanstva Starog Zaveta: "I kao što Mojsije podiže zmiju u pustinji, tako treba Sin čovečiji da se podigne" (Jovan 3:14).

Poslednji primer prati nezgodna izjava koju razmatramo, da "se niko ne pope na nebo osim Sina čovečijeg." Veznik "i" blisko povezuje Jovana 3:13 i 14. Obe izreke kao da prikazuju "nebesko" što mora da se desi Sinu čovečijem po božanskom planu.

Kako onda Isus može da kaže "pope se na nebo"? Jednostavno, zato što je Danilo tako predskazao za njega. Prateći dobro poznati jevrejski princip razmišljanja, za Božja dela se može reći da su se već desila, zato što su isplanirana u Božjoj mudrosti. Neočekivano prošlo vreme u "pope se" se može objasniti prošlim vremenom određenja u božanskom planu. Stoga "Nikome (kao što je zapisano u Danilovoj knjizi) nije suđeno da se popne na nebo, osim onome koji je sišao sa neba, Sinu čovečijem (iz Danilove vizije budućnosti) koji je na nebu". Poslednja fraza "koji je na nebu" (izostavljena u nekim verzijama) je proverena i lako može biti original; njeno izostavljanje iz nekih rukopisa je možda zbog teškoće razumevanja kako je Isus mogao reći da je na nebu tokom svog propovedanja na zemlji. Teškoća nestaje kada se u obzir uzme posebna veza sa Danilovim proročanstvom. Sin čovečiji je identifikovan sa osobom koju je Danilo u svojoj knjizi video na nebu. On nije tu zato što je već postojao pre svog rođenja, već zato što je Bog dao viziju njegove buduće sudbine. U vreme kada se govori, Isus se još nije popeo na nebo; ali je njegovo uspenje toliko sigurno prorekao Danilo da Isus može reći da se popeo, odnosno da mu je to suđeno.

Kako bismo pojasnili Jovana 3:13 citiramo izjavu istaknutog komentatora, Henry Alford-a, u vezi sa ovim stihom: "Isus govori proročkim jezikom o ispunjenom iskupljenju... On ovde govori proleptički (sa očekivanjem) o rezultatima svojih patnji na zemlji."[6]

U Jovanu 6:62 Isus je izrekao još jednu izjavu, koja predstavlja izazov, o svojoj sudbini kao prorečenog Sina čovečijeg Pošto se pozvao na svoje "nezgodne izjave" o tome da je "hleb koji siđe s neba" (Jovan 6:58-60), Isus je pitao da li ovo učenje takođe može zadati poteškoće njegovoj publici: "Šta ako treba da vidite Sina čovečijeg da se penje gde je bio pre?"

Još jednom, predmet ovog zagonetnog pitanja je Sin čovečiji, titula koja označava Isusa kao ljudsko biće. Izgleda da se misli na njegovo buduće uspenje (kao i u Jovanu 3:13, u prethodnom tekstu). Ukoliko se zapitamo gde je Sin čovečiji bio pre, biblijski odgovor ćemo pronaći u Danilu 7:13. Čovek Mesija je viđen na nebu u viziji budućosti koja se ostvarila uspenjem (Dela 2:33) kada se Isus uzdigao do desne ruke Boga. David se nije uspeo na nebo (Dela 2:34). Nasuprot negovanoj tradiciji, patrijarsi nisu "otišli na nebo." Oni spavaju u svojim grobovima čekajući vaskrsnuće svih vernih (Danilo 12:2; Jovan 5:28, 29). Jedino je Mesiji suđena ta pozicija. Isus je prorekao da će se samo Sin čovečiji uzdiđi na nebo (Jovan 3: 13). U Jovanu 6:62 on opet naslućuje svoje buduće vaznesenje kako bi ispunio ono što mu je suđeno u skladu sa božanskim planom otkrivenim u Danilovoj viziji.

Ovi stihovi ne podržavaju doktrinu da je drugi član Boga, "večni Sin Božji", bio na nebu pre svog rođenja. "Sin čovečiji", ljudska osoba, je postojala na nebu. Ovo se ne može odnositi na večno božansko biće, kao što zahteva teologija Trojstva. Ovaj tekst se odnosi na dela Sina čovečijeg. Zastupnici Trojstva ne tvrde da je Sin čovečiji, ljudski Isus, postojao pre svog začeća.

Ispod prividne kompleksnosti ovih izjava leži veoma jednostavan koncept, na koji se čitaoci Jovana moraju navići. Isus je sebe video kako ispunjava predskazani "program" koji je unapred zapisan u Svetom Pismu. Za ono što mu je obećano se može reći da se već zaista dogodilo u viziji ili drugim proročanstvima pre nego što se dogodilo u stvarnosti. Sin čovečiji je viđen na nebu, takoreći u "nebeskom prikazu" pre nego što je zaista tamo stigao (Jovan 6:62). Sličan fenomen koji prenose sinoptička jevanđelja je pojava Ilije i Mojsija u viziji, a ne zaista. (Matej 17:1-9). U Jovanu 3:13 Sin čovečiji se pope. "Ali kasnije, paradoksalno, u Jovanu 20:17, Isus izjavljuje da se još nije vratio Ocu." Prividni sukob između ove dve izjave se lako rešava kada razumemo da se za stvari može reći da su se već dogodile u Božjim namerama, iako još čekaju da se istorijski ispune u budućnosti.

Moramo se nositi sa ovim posebnim načinom razmišljanja u Jevanđelju po Jovanu, imajući na umu da je Jovan bio dubokoumni mislilac i teolog koji je sa zadovoljstvom prenosio Isusove jevrejske, a ponekad i zagonetne, razgovore sa njegovom publikom. Ovo nas treba upozoriti da ne čitamo Jovana na način koji njegovu hristologiju dovodi u sukob sa Matejom, Markom, Lukom i Delima apostolskim. Značajno je da je tradicionalna hristologija koja podržava učenje o Trojstvu skoro u potpunosti izvedena iz Jovanovog jevanđelja bez mnogo obzira prema sinoptičkom portretu Isusa, niti prema Petru i njegovom propovedanju u Delima apostolskim i njegovim pismima. Upravo na Petrovom priznanju Isusa kao Mesije crkva treba da bude izgrađena (Mateja 16:16, 18). Petar nam nikada ne daje razloga da pomislimo da je Isus doslovno postojao pre svog rođenja.

[1] "Nebeske stvari" i Posl. Jevrejima su stvari koje imaju veze sa dolazećim dobom (Jev. 11:16, 20; 13:14).
[2] Morris, Jevanđelje po Jovanu, 223.
[3] Raymond Brown, Jevanđelje po Jovanu, 1:132.
[4] C.K. Barrett, Jevanđelje po sv. Jovanu (London: SPCK, 1972),177. 
[5] J.H. Bernard, Sf. John, International Critical Commentary (Edinburgh: T&T Clark, 1948), 1:CXXX, cxxxi.
[6] Greek New Testament (London: Rivingtons i Deighton, Bell & Co., 1861), 1:675. Drugi komentatori u prošlom vremenu u Jovanu 3:13 pronalaze figurativno prikazivanje Isusovu jedinstvenu vezu sa Ocem i posebno božansko otkrovenje koje mu je podareno (uporedi Izreke 30:3, 4). u Efes. 2:6 za hrišćane se kaže da su na "nebu" sa Hristom. To može biti način da se kaže da im je suđeno da budu na počasnom mestu u dolazećem carstvu.