Isusova preegzistencija?

Detalji

Priscilla Lackey

Draga braćo, sada smo zagazili duboko u vodu – preko glave. "Isusova preegzistencija" mora biti teška tema za razmišljanje. To je jedno od najzagonetnijih pitanja u Svetom Pismu. Patrick Navas, autor nove knjige Božanska istina ili ljudska tradicija, je takođe napisao i odličnu raspravu o Isusovoj preegzistenciji koja zaista podstiče na razmišljanje. On je predstavio biblijske argumente za i protiv sa potpuno nepristrasnog i objektivnog biblijskog stanovišta.

O ovom pitanju sam nadugačko razmišljala, pridajući značaja i jednoj i drugoj strani. Za mene je ovo zaista ključno pitanje. Da li je Isus zaista postojao sa Bogom od početka? Da li je on zaista bio deo "mi" tima iz 1. knj. Mojsijeve? Dok Patrick ima neke odlične i smislene zaključke bazirane na Bibliji, ja sama imam neke "leteće teorije". I verujte mi, dragi čitaoci, one nisu ništa više od toga, budući da ne mogu da tvrdim da se moj mozak može porediti sa mojom obrazovanijom braćom iz naučne zajednice. U svakom slučaju, sigurna sam da za mnoge hrišćane ova tema predstavlja izvor zabune i konstantnih nagađanja.

Draga braćo, sledi odlomak iz knjige pod naslovom Trojstvo. Rekla sam da nisam već bila zbunjena pre čitanja knjiga o Trojstvu i slušanja sveštenstva kako izvodi trijadološki ples, sigurno bih bila posle zbog sledećeg:

U Hristu je Bog uzeo ljudski oblik, umro na krstu kao žrtva za naše grehe, dignut je iz mrtvih i otišao je pre nas da bude sa Ocem. U ovom blaženom iskupljenju kroz Sina, Trojstvo je pokazatelj našeg odnosa sa Bogom. A Bog Otac obnavlja božansku sliku u nama, dok nas Sveti Duh sjedinjava sa Hristom kroz veru, tako da slobodno i samostalno možemo reći "da" Bogu i živeti u skladu sa Božjom namerom za nas. Omogućavajući istinski ljudsku reakciju na Boga kroz Svetog Duha, Trojstvo je prikaz našeg odnosa sa Bogom.222

Pogledajmo ponovo pseudo-racionalnu rasplinutost ovog autora. Prvo izjavljuje da je u Hristu (kroz neki mističan ili tranformativan proces) jedan istiniti svemoćni Bog ušao u telo i postao jedno sa čovečanstvom. Zatim autor izjavljuje – pod uslovom da misli na Boga; ja zaista nisam sigurna, da je "On" umro na krstu kao žrtva za naše grehe. Obratite pažnju, trijadolozi veruju da samo Bog može iskupiti čovečanstvo, tako da očigledno nije mogao biti u 100% ljudskom modu u Isusu, budući da njegova smrt ne bi bila dovoljna za naše iskupljenje. Ne smemo zaboraviti ni Sveto Pismo gde eksplicitno piše da je Bog besmrtan i da ne može da umre. Ne znam zašto, ali ovu biblijsku činjenicu trijadolozi namerno previđaju! Autor zatim kaže da je "On" podignut iz mrtvih. U redu! Ako je Bog ušao u ljudsko telo i umro na krstu i bio podignut iz mrtvih, ko ga je onda podigao? Autor nije rekao da je ustao iz mrtvih – što meni izgleda kao da je Bog podigao samoga sebe. Ali, opet, Sveto Pismo jasno kaže da je Bog Otac podigao Isusa. To se može jasno potvrditi na nekoliko mesta. Opet, hrišćani trijadolozi jednostavno ignorišu biblijske činjenice i prihvataju besmislene i mitske reči koje dopiru sa propovedaonice. Zatim se "On" (Bog ili mitski Bogočovek) pojavljuje pred nama u društvu Oca. Po mom razumevanju svetog Pisma, Bog je Otac! Da li se Bog pojavio u prisustvu SVOG Oca? Mislite? Opet, kada nešto nema smisla, to je uglavnom besmislica. Dakle, koliko smisla ima izlaganje ovog autora? On zatim izjavljuje da se kroz blaženo iskupljenje kroz Sina, pokazuje naš odnos sa Bogom kroz Trojstvo itd. itd. Nebesa neka mi pomognu, ali me je on izgubio! Njegovo nelogično "lupetanje" je suviše za mene. Ali, naravno, mnoga od moje braće trijadologa će se praviti da razumeju ove prazne reči, a oni koji to ne učine će jednostavno priznati da se to ne može razumeti, ali će svejedno to prihvatiti. Na taj način ovaj paradoks i/ili neshvatljiva hipoteza postaje temelj njihovog sistema verovanja.

Nastavimo sa još hipoteza koje nam daje Isusova inkarnacija. Ako je Isus postojao sa Bogom u nebeskom carstvu kao večni Sin, i kada je došlo vreme da se on inkarnira u ljudsko telo, kako se to dogodilo? Da li se on pretvorio u seme koje je ubačeno u Mariju od strane treće osobe, Svetog Duha? Ali po trijadolozima Isus je Bog! Svi trijadolozi znaju da Jovan 1:1 to potvrđuje. Zar ne? Iz tog razloga se pojavljuje još jedno pitanje. Da li je Isus, navodni preegzistentni "duhovni" Sin, mitski evoluirao u Boga, a onda se Bog nekim čudotvornim metafizičkim fenomenom preobrazio u "seme" i ušao u Marijinu utrobu? Da, znam da Bog može sve da uradi – on je stvorio svet, zar ne? Ali postoji još jedan problem koji izvire iz ove "trnovite" teorije. Ako je po trijadološkoj formuli Isus jedan istiniti Bog, to bi ga učinilo Bogom i iz Starog i iz Novog Zaveta – zar ne? Dakle zašto uopšte postoji pitanje preegzistentnog Sina? Sveto Pismo niti govori niti potkrepljuje da postoji Bog Sin! Mnogo je spekulacija i apsurdnih paradoksa na stranama ortodoksije. To izluđuje, a na kraju krajeva.. to je.. misterja! Bog nije hteo da mi "obični smrtnici" razumemo Trojstvo. Braćo, ako je ovo besmislica koju ne treba da razumemo, ja svakako razumem zašto.

Da li je Isus preegzistirao?

Isusova preegzistencija se pokazala kao izuzetno zbunjujuća tema i postavila je pred mene ogroman izazov, kao što se može videti iz prethodnog odeljka. Zaista, imala sam mnogo pitanja i tražila logične i smislene odgovore, ali bez uspeha. Sva moja pitanja u vezi sa Isusovom preegzistencijom su dočekana sa uobičajenim besmislenim i dvosmislenim govorom. Sve dok nisam pročitala knjigu koje su napisali Anthony Buzzard i Charles F. Hunting: Doktrina Svetog Trojstva: rana koju je hrišćanstvo samo sebi nanelo i Ljudskost i božanstvo Hrista koju je napisao John Knox, nisam dobila razumljive interpretacije koje su u skladu sa Svetim Pismom. Ukoliko se i vi takođe borite sa ovim, veoma zbunjujućim, pitanjem, obratite pažnju na reči Anthony Buzzard-a:

Rimokatolički pisac, Thomas Hart, se otvoreno suočava sa problemom koji stvara doktrina Trojstva kada primećuje da:

Halkedonska formula [odluka sabora koja proglašava Isusa i Bogom i čovekom] čini da je prava ljudskost nemoguća. Saborska odluka kaže da je Isus pravi čovek. Ali ako u njemu postoje dve prirode, jasno je koja će biti dominanatna. Isus odjednom postaje veoma različit u odnosu na nas. On je sveznajući, svemoćan i sveprisutan. On zna prošlost, sadašnjost i budućnost... On zna šta svako misli i šta će učiniti. To je daleko od običnog ljudkog iskustva. Isus je iskušan, ali ne može da zgreši zato što je Bog. Kakvo je to iskušenje? To ima malo zajedničkog sa našim svakodnevnim iskušenjima.223

Mnogi nisu svesni činjenice da su te filozofske, mistične ideje zaposele crkvu u drugom veku pa na dalje preko "crkvenih otaca" koji su bili ogrezli u paganskoj filozofiji i postavili temelje učenjima koja se danas nazivaju "ortodoksnim". Seme trijadološke doktrine je posejano u umu Justina Mučenika, hrišćanskog apologete iz drugog veka koji je u platonizmu pronašao pristup hrišćanstvu i koji je osetio da nije potreban raskid sa njegovim duhom i principima kako bi se prešlo na svetlo hrišćanskog Otkrivenja.

Inteligentni hrišćani treba da se informišu o ovim iskvarnostima i kako ih mnogi trenutno "kanonizuju" kao biblijska. Razborito je uvideti razliku između otkrivene istine i paganskih, filozofskih učenja koja potiču van Biblije, a ipak utiču na ono što se naziva "ortodoksija".

Pretpostavka da je Isus bio živ i svestan pre svog rođenja u Vitlejemu je takođe veoma nejevrejska ideja. Jevreji ne smatraju da ljudska bića svesno postoje pre svog rođenja. Preegzistencija duša pripada svetu grčke filozofije koje su se držali neki crkveni oci (naime filozofski i mistično orijentisani Origen). Ali oni nisu tu ideju izveli iz Biblije.

Iako je Mesija bio predskazan (nije bio poznat, ali predskazan, kao i Jeremija pre svog rođenja, Jer. 1:5), on je započeo svoje stvarno postojanje svojim rođenjem (Luka 1:35). Ovo je tipično jevrejski način razumevanja Božje zamisli za ljudski rod. On sprovodi plan u određeno vreme. Na onima koji veruju u doslovnu preegzistenciju je breme dokazivanja da se tekstovi ne mogu objasniti u okviru njihovog sopstvenog jevrejskog konteksta. I treba imati na umu da Jevrejska Biblija, koja ima mnogo toga da kaže u očekivanju dolazećeg Sina Božjeg, ne govori ništa što bi impliciralo da je Mesija Bog koji treba da stigne iz preegzistencije na nebu. Ideja da se Bog može roditi kao čovek je strana jevrejskom okruženju u kome je Isus propovedao. Uvođenje takvog novog koncepta bi predstavljalo revoluciju.

Takozvano "pre-ljudsko" postojanje Hrista u Bibliji se odnosi na postojanje Isusa u Božjem planu i viziji. Preegzistencija u Bibliji ne znači ono što znači u kasnijim učenjima: stvarno svesno postojanje Sina Božjeg pre svog rođenja na kome je došao na ovaj svet u obliku čoveka izašavši iz utrobe svoje majke. Novi Zavet je suštinski jevrejska knjiga. Njegovi pisci su svi bili Jevreji, osim možda Luke (koji je, međutim, Jevrejin koliko i ostali pisci u pogledu svojih pogleda na spasenje [Jovan 4:22] koje Isus nudi kako Jevrejima, tako i neznabošcima). Savremeni čitaoci Biblije pristupaju osnovnim biblijskim pitanjima sa ukorenjenim grčkim pogledom na život. To su nasledili od crkava i ranih postbiblijskih učenja koja su zanemarila činjenicu da je Isus bio Jevrejin koji je učio i propovedao po jevrejskim kategorijama.

Postoji zaglušujuća tišina u vezi preegzistencije Hrista u Mateji, Marku, Luki, Delima i Petru, i celom Starom Zavetu. Ne samo da oni ne nagoveštavaju preljudskog Sina Božjeg, već se suprotstavljaju toj ideji govoreći o poreklu Isusa (Matej 1:18) i njegovog začeća kao Sina (Matej 1:20) u Marijinoj utrobi. Obratite pažnju da bi za arijance i trijadologe, koji smatraju da je Isus začet u večnosti mnogo pre svog začeća u Mariji, ovo bilo drugo začeće. Luka ne zna ništa o toj ideji. Nepristrasni čitaoci će videti (što potvrđuju mnogi biblijski eksperti) da je Isus iz Mateje, Marka, Luke, Dela i Petra ljudsko biće koje nastaje svojim začećem i rođenjem kao i svi ostali ljudi. On nije preegzistentan. Matej govori o rođenju Isusa u Matej 1:18.

Po Isaiji 44:24 Bog je sam sve stvorio. Isus u jevanđeljima pripisuje stvaranje Ocu i nema sećanja na učestvovanje u stvaranju (Matej 6:30, 19:4; Luka 12:28). Da je Isus stvarno stvoritelj neba i zemlje, zašto se toga ne seća? Zašto jasno kaže da je Bog Stvoritelj?224

Isus kaže: "A u početku stvorenja, muža i ženu, stvorio ih je Bog" (Marko 10:6).

Mi smo stvoreni po liku Božjem – ne obrnuto:

Nije problem samo to što Atanasijeva teorija meša Boga sa onim što je stvorio, već što u potpunosti uklanja Isusa iz ljudkog društva, iz univerzuma moralnnog previranja i stavlja ga na nepromenljiva nebesa. Ako Hrist nije promenljivo biće, koje može da bira, kao i mi, kako se onda možemo ugledati na njega? A ako je on sam Bog, a ne njegov predstavnik i posrednik, kako se on može zauzeti za nas?  Neko se može zapitati, šta bi o svemu tome mislio Isus? Lochart takođe pravilno uočava i izražava ovu dilemu: "Ako je Logos savršen i nesposoban za promenu ili patnju, on nije ništa sposobniji za posredovanje od samog Boga. Mi smo načinjeni po Božjem liku, NE obrnuto".225 – Greg Deuble

222 Philip W. Burin, The Trinity, Geneva Press, str. 51 © 2001 
223 Buzzard and Hunting, The Doctrine of the Trinity, str. 78 
224 Isto, str. 154- 163
225 Greg Deuble, The Never Told Me This In Church? str. 146, Citat od Richard Rubenstein