Da li je trijadologija monoteistička?

Detalji

Kermit Zarley

Kamen temeljac normativnog Judaizma oduvek je bio strogi monoteizam – verovanje da postoji numerički jedan Bog, Bog Izraela, čije je ima Jahve. Ovo verovanje u jednog Boga jeste upravo ono što Jevrejina čini Jevrejinom. Ono je napravilo razliku između Jevreja i njihovih suseda koji su tokom antičkog doba bilo politeistički nastrojeni.

Jevreji su oduvek verovali da je njihova vera izražena onim što oni nazivaju ,,Šemom“. Zabeležena u njihovom Svetom pismu, ona glasi: ,,Čuj, Izrailju: Gospod je Bog naš jedini Gospod. Zato ljubi Gospoda Boga svog iz svega srca svog i iz sve duše svoje i iz sve snage svoje“ (Peta knjiga Mojsijeva 6:4).

Hebrejska reč koja je u stihu 6:4 Pete knjige Mojsijeve prevedena kao ,,jedan“ glasi echad. Njeno primarno značenje jeste numerički broj jedan i tako je i prevedena više od 600 puta u Novoj američkoj standardnoj Bibliji (NASB). Drugi najistaknutiji način prevođenja reči echad u NASB jeste reč ,,svaki“, i on je upotrebljen 55 puta. Dakle echad obično znači ,,jedan“.

Isus je stalno poštovao Šemu. Kao i svaki drugi Jevrejin, on je verovao da je Bog brojčano jedan. Na primer, pisar ga je jednom upitao: ,,Koja je prva zapovest od svih?“ (Marko 12:28, Matej 22:36). Isus je dao odgovor na ovo pitanje citirajući Šemu (stih 29). Pisar je odgovorio: ,,Dobro, učitelju! Pravo si kazao da je jedan Bog, i nema drugog osim Njega;“ (32). Isus je ovo prihvatio kao tačno time što je odgovorio: ,,Nisi daleko od carstva Božjeg“ (34). Da li je Isus mislio da je Bog jedna osoba a ne dve ili tri osobe? Izgleda da jeste.

Jovanov Isus je čak i preciznije identifikovao Boga kao brojčano jednog. On je onima koji su ga optuživali rekao: ,, Kako vi možete verovati kad primate slavu jedan od drugog, a slave koja je od jedinog Boga ne tražite?“ (Jovan 5:44). Kasnije se molio Ocu za svoje učenike: ,,A ovo je život večni da poznaju Tebe jedinog istinitog Boga, i koga si poslao Isusa Hrista“ (17:3). Ovde Isus ne samo da opisuje Oca kao ,,jednog i jedinog Boga“ već pravi razliku između sebe i njega što predstavlja jasno poricanje tvrdnje da on jeste Bog.

Trijadološki učenjaci insistiraju na tome da su monoteiste, tj. da veruju u jednog Boga. Međutim većina njih definiše reč ,,jedan“ kao jedinstvo a ne kao broj. Mnogi Muslimani i Jevreji koji takođe tvrde da su monoteistički nastrojeni, odbijaju ovo time što tvrde da su trijadolozi triteistički nastrojeni jer veruju u tri boga.

Dakle, šta je to monoteizam? Henry More, filozof-platonista sa Kembridža, sastavio je reč monoteizam u sedamnaestom veku. Ona predstavlja prevedenu složenicu sastavljenu od dve grčke reči. Reč ,,mono“ proizilazi iz grčke reči ,,monos“ koja znači ,,jedini“ ili ,,sam“. Međutim kao prefiks ,,mono“ takođe može da znači brojčano jedan. Reč ,,teističan“ dolazi od reči ,,theos“, što na grčkom znači ,,bog“ pa samim tim znači ,,vera u boga.“ Spajanje ove dve reči dolazi se do složenice koja nosi značenje ,,vera u jednog boga/Boga , nasuprot politeizmu koji ima značenje ,,vera u mnogo bogova“ ili ,,vera u više od jednog boga“. Međutim, trijadolozi definišu jednog Boga Biblije kao tri podjednake Osobe. Samim tim, pod znakom pitanja je to da li trijadološki hrišćani treba da budu smatrani monoteistima. Upravo ovo je razlog zašto savremeni učenjaci odbijaju reč ,,monoteizam“ kao korisnu kategoriju.

Jevreji su uvek posvećeno branili svoj monoteizam od trijadologije. Porekli su da postoji i tračak trijadologije u Svetom pismu. Mnogim religioznim Jevrejima, crkvena doktrina o Trojstvu se čini bogohulnom, a svakako su je takvom smatrali i Jevreji Isusovog doba. Raymond E. Brown tačno kaže da je ,,za tadašnjeg Jevrejina reč ,,Bog“ imala značenje Boga Oca u raju.“

Glavna stvar koja je razdvojila hrišćane od religioznih Jevreja nije ta da li je Isus Mesija već to da li se jedan Bog sastoji od više od jedne Osobe. Jevrejski pisac David Klinghoffer dobro iznosi objašnjenje: U talmudovoj i drugoj literaturi ranih rabina (koja je nastala u ranim vekovima hrišćanske ere), najčešća tema polemike usmerena protiv hrišćana ima veze sa optužbom da ovi poslednje navedeni obožavaju dva boga. Ne tri, kako to stoji u kasnijim hrišćanskim formulacijama – Oca, Sina i Svetoga duha – već dva. U prvim vekovima nove ere, nisu svi hrišćani odmah postali formalni trijadolozi, jer se Sveti duh još uvek nije pridružio pantenonu.“

Onda, kako monoteizam može biti definisan? Larry Hurtado predlaže da, uprkos anomalijama, treba da ,,shvatimo ljude kao monoteiste ukoliko oni sami sebe tako opisuju.“ Međutim, većina hrišćana ne dozvoljava takvu slobodnu definiciju kada je u pitanju prelazak u njihovu veru. Većina crkvenih autoriteta je uspostavila određene kriterijume za odlučivanje o tome ko je pravi hrišćanin (iako se često oko tih kriterijuma ne slažu). Zapravo, ovo se obično ogleda u zahtevima za formalno pristupanje crkvi.

Samim tim, hrišćani uglavnom ne prihvataju nikoga kao svog samo zato što tvrdi da je hrišćanin. Nasuprot tome, prospektivni ljudi koji prihvataju ovu veru moraju da ispune ustanovljene kriterijume određene crkvene zajednice. U prošlosti, takvi standardi su često bili izneti u obliku katehizma ili crkvenog učenja. Novi zavet otkriva da su rani jevrejski hrišćani zahtevali da ljudi u najmanju ruku ispune sledeće kriterijume: Isus je Gospod, Mesija, Sin Božiji i Spasitelj i Bog ga je digao iz mrtvih (Rimljanima 10:9-10; Jovan 20:30-31; 1. Korinćanima 15:3-4).

Na sličan način, izgleda da postoji određeni kriterijum za donošenje odluke u vezi sa tim ko je monoteista a ko nije, a da to nije samo puka tvrdnja. Predlažem da jednostavna formula bude etimologija reči ,,monoteizam“ navedena maločas, čija je definicija u kontrastu sa ,,politeizmu“. U skladu sa tim, postoji sumnja oko toga da li binitarijanizam, verovanje da postoje dve Osobe u okviru Boga, ili trijadologija, verovanje da Boga čine tri Osobe, na pravi način mogu biti kategorizovani kao monoteistični.

Ovaj članak je od Kermit Zarleya (Servetus the Evangelical). Na njegovoj internet prezentaciji – www.servetustheevangelical.com – možete da pročitate 50 članaka na engleskom jeziku. To su isješci iz njegove biblijsko-istraživačke knjige koja ima 600 stranica sa naslovom: The Restitution of Jesus Christ (2008)