Dva Vavilona: II Objekti slavlja - II Majka i Dete - IV Smrt Deteta

Detalji

Alexander Hislop

O načinu na koji je Nevrod umro, Sveto Pismo ćuti. Po antičkoj tradiciji, umro je nasilnom smrću. Okolnosti pod kojima se to desilo, međutim, su obavijene misterijom. Priča kaže da je Bog poslao oluju koja je srušila vavlonski toranj i da je Nevrod završio u ruševinama. Ovo ne može biti istina zato što imamo dovoljno dokaza da je vavilonski toranj stajao mnogo posle Nevrodovog vremena. U pogledu Ninusove smrti svetovna istorija govori mna mračan i misteriozan način, iako jedan izvor govori o nasilnoj smrti sličnoj onoj koja je zadesila Pentheus-a, Lycurgus-a, * i Orpheus-a, za koje se kaže da su rastrgnuti na komade. **

* Lycurgus, za koga se obično kaže da je bi Bakusov neprijatelj, je po Tračanima i Frigijcima, identifikovan sa Bakusom, za koga se dobro zna da je rastrgnut na komade.

** LUDOVICUS VIVES, Commentary on Augustine. Ninus ne prema Vives-u naziva "Kraljem Indije". Reč "Indija" kod klasičnih pisaca obično, iako ne stalno, označava Etiopiju ili Husovu zemlju. Zato se Choaspes u zemlji istočnih Husita naziva "Indijska reka" (DIONYSIUS AFER. Periergesis); a Vergilije za Nil kaže da dolazi od "obojenih indijaca" (Georg) – odnosno Husita, ili afričkih Etiopljana. Oziris se takođe po Diodor Siculus-u (Bibliotheca), naziva "Indojcem po poreklu". Ne može biti sumlje da je "Ninus, kralj Indije", Husitski ili Etiopljanski Ninus.

Pošto smo uspostavili identitet Nevroda i egipatskog Ozirisa, Nevrodova smrt nam postaje jasnija. Oziris je umro nasilnom smrću, i njegova smrt je centralna tema celog egipatskog idolopoklonstva. Ukoliko je Oziris Nevrod, kao što smo videli, ta nasilna smrt koju su egipšani tako patetično žalili na njihovim godišnjim festivalima je upravo Nevrodova smrt. Opisi smrti boga koji je obožavan u nekoliko misterija u različitim zemljama su isti. Platonova izjava izgleda da pokazuje da se u svoje vreme egipatski Oziris smatrao identičnim Tammuz-u,* a za Tammuz-a se dobro zna da je isto što i Adonis, poznati LOVAC, čiju je smrt Venera po pričama veoma gorko oplakivala.

* Videti WILKINSON'S Egyptians. Platonova izjava pokazuje da je poznati Thoth bio savetnik Thamus-a, egipatskog kralja. Thoth je opšte poznat kao Ozirisov "savetnik". Stoga se može zaključiti da su Thamus i Oziris ista ličnost.

Kako su egipatske žene plakale za Ozirisom, a feničanske i asirske žene za Tammuz-om, tako su grčke i rimske žene plakale za Bakusom, čije ime, kao što smo videli, znači "Oplakani". A sada se, u vezi sa Bahanalijskim oplakivanjima, pojavljuje značaj odnosa uspostavljenog između Nebros-a, "pegavog laneta" i Nevroda, "moćnog lovca". Nebros, ili "pegavo lane", be bio simbol za Bakusa, koji predstavlja samog Nebroda ili Nevroda. U određenim prilikama, na mističnim proslavama, se Nebros, ili "pegavo lane" rastrže na komade, kako saznajemo od Photius-a, u znak sećanja na ono što se dogodilo Bakusu,* koga lane i predstavlja.

* Photius, pod naslovom "Nebridzion" citira Demostena koji kaže da su "pegava lanad (ili nebroi) rastrzana na komade iz određenih mističnih ili misterioznih azloga", a on sam nam kaže da je "rastrzanje neboi (ili laneta) oponašanje patnje Dionisija" ili Bakusa. (PHOTIUS, Lexicon)

Rastrzanje Nebrosa, "pegavog", povrđuje zaključak da Bakusova smrt, čak i kao Ozirisova smrt, predstavlja Nevrodovu smrt, koga su vavilonci obožavali upravo pod imenom "Pegavi". Iako u Misterijama ne pronalazimo sećanje na Oriona, diva i moćog lovca koga je proslavio Homer, pod tim imenom, on je ipak predstavljen simbolično kako je umro na sličan način kao i Oziris, i da je prenet na nebo. *

* Videti OVID'S Fasti. Ovid predstavlja Oriona kao punog ponosa zbog svoje velike snage, kako se razmeće time da se ni jedno biće na zemlji ne može nositi sa njim, posle čega se pojavio škorpion "i", po rečima pesnika, "dodat je u zvezde". Ime za škorpiona na vabilonskom je Akrab, ali ak-rab, razdvojeno, označava "VELIKOG TIRANINA", što je skriveno značenje škorpiona predstavenog u zodijaku. Taj uznak obeležava onoga ko je pobedio vavilonskog boga i uništio sistem koju je on uspostavio. Oziris je u Egiptu "nestao" (WILKINSON) dok je škorpion bio u suncu, a zbog tog nestanka su se dešavala velika oplakivanja. Još jedna tema se meša sa smrću egipatskog boga, ali treba posebno primetiti da, budući da je kao posledica sukoba sa škorpionom Oziris "dodat u zvezde", Oziris je "nestao" kada je škorpion bio u rastu.

Iz persijskih izvora saznajemo da je upravo Nevrod taj koji je obožen posle svoje smrti pod imenom Orion i stavljen među zvezde. Ovde, dakle, imamo brojne i usklađene dokaze koji svi vode ka jednom zaključku, da je smrt Nevroda, deteta koje je obožavano u rukama svoje boginje-majke u Vavilonu, bila nasilna.

Kada je moćni heroj, u sred svoje slavne karijere, bio iznenada sasečen nasilnom smrću, izgleda da je šok koji je ta katastrofa izazvala bio ogroman. Kada se vest proširila, oni posvećeni zadovoljstvima su se osećali kao da je nestao najveći dobročinitelj čovečanstva, i da je radost naroda pomračena. Glasno je bilo naricanje koje se diglo do neba među otpadicima od prvobitne vere zbog te katastrofe. Tada su počela oplakivanja Tammuz-a, u šta su kćeri izraela dozvolile da budu umešane, i čije se postojanje može pratiti, ne samo u analima klasične antike, već i u svetskoj literaturi od Ultima Thule do Japana.

O postojanju tavih oplakivanja u Kini govori Rev. W. Gillespie: "Festival zmajevog čamca se događa sredinom leta, i to je sezona velikog uzbuđenja. Pre oko 2000 godina je živeo mladi kineski mandarin Wat-yune, koga je narod veoma poštovao i voleo. Na opštu tugu, on se iznenada udavio u reci. Mnogi čamci su odmah pohitali da ga traže, ali njegovo telo nikada nije pronađeno. Od tog vremena, istog dana u mesecu, zmajevi-čamci kreću da ga traže". "To je nešto", dodaje autor, "kao oplakivanje Adonisa, ili plakanje za Tammuzom koje je pomenuto u Svetom Pismu". Budući da se veliki bog Buddh u Kini uglavnom predstavlj ako crnac, to može poslužiti za identifikovanje voljenog mandarina čiji se gubitak oplakuje svake godine. Religijski sistem u Japanu se u mnogome poklapa sa onim u Kini. Na Islandu i širom Skandinavije postoje slična oplakivanja smrti boga Balder-a. Balder je, zbog izdaje boga Lokija, zlog duha, kao što je napisano u knjizi sudbine, "ubijen iako je nebesko carstvo zavisilo od njegovog života". Njegov otac Odin je "saznao strašnu tajnu iz knjige sudbine prizivajući Volar-a iz njegovog podzemnog prebivališta. Svi su se bogovi tresli zbog znanja o ovom događaju. Tada je Frigga (Odinova žena) pozvala sve živo i neživo da se zakune da neće nauditi Balderu. Vatra, voda, kamen i biljke su bili vezani ovom zakletvom. Samo je jedna biljka, imela, propuštena. Loki je otkrio grešku i učinio prezrenu biljku smrtonosnim oružjem. Među ratničkim zabavama u Valhali (prebivalištu bogova) je bilo bacanje strelica na neranjivo božanstvo, koje je uživalo nudeći svoje začarane grudi njihobom oružju. Tom prilikom je zli genije stavio grančicu imele u ruke slepog Hodera i upravljao njime, pa je strašno proročanstvo ispunjeno slučajnim bratoubistvom. Posmatrači su zanemeli u čudu, a njihova nesreća je bila još veća zato što se niko, zbog svetosti mesta, nije usudio da ga osveti. Uplakani su odneli njegovo beživotno telo na obalu i položili ga na brod zajedno sa telom Nanne, njegove neveste, koja je umrla zbog slomljenog srca. Njegov konj i oružje su spaljeni sa njim, što je bio običaj na sahranama antočkih heroja sa severa". Frigga, njegova majka, je bila savladana bolom. "Neutešna zbog smrti svog prelepog sina", kaže Dr. Crichton, "ona je poslala Hermoda (brzog) boginji Heli (bogonji pakla ili podzemnog sveta), da ponudi otkup za njegovo oslobađanje. Mračna boginja je obećala da će ga vratiti pod uslovom da sve na zemlji plače za njim. Tada su poslati glasnici po celom svetu da se uvere da je naređenje ispunjeno i da je efekat opšte tuge isti kao i veliko otapanje". Postoje značajna odstupanja od prvobitne priče u ove dve legende, ali je suština priča ista što pokazuje da su se morale spustiti sa iste planine.