Da li se Trojstvo pominje u Knjizi Postanja?

Detalji: Kermit Zarley

Većina hrišćana veruju u crkvenu doktrinu Trojstva, da Bog predstavlja jednu suštinu koja se sastoji od tri jednake i podjednako večne Osobe: Oca, Sina (Isusa Hrista) i Svetog duha. Mnogi citiraju tri pasusa Knjige postanja kao podršku Trojstvu koju pruža Stari zavet: Knjiga postanja 1:26; 3:22; 11:7. A često se osvrću na te pasuse kada žele da nas uvere u to da je Isus preegzistirao. U pitanju su sledeći tekstovi:

1:26 ,,Potom reče Bog: Da načinimo čoveka po svom obličju, kao što smo mi"
3:22 ,,I reče Gospod Bog: Eto, čovek posta kao jedan od nas znajući šta je dobro šta li zlo; "
11:7 ,,I reče Gospod ... Hajde da siđemo, i da im pometemo jezik, da ne razumeju jedan drugog šta govore."

U sva tri slučaja Bog je onaj koji govori, koga hrišćani vide kao Boga Oca. Ali ni u jednom od ovih stihova se ne pominje ko stoji iza ,,Mi". Mnogi trijadolozi tvrde da se pod ,,mi" podrazumeva da stoje još dva člana Trojstva: preegzistentni Isus i Sveti duh.

Četiri primarna tumačenja reči ,,nas" i ,,naš" u stihu 1:26 u Knjizi postanja su sledeća: 1) većina Jevreja su protumačila ovo kao Božije obraćanje posebnoj grupi anđela koji su se sakupili oko Božijeg nebeskog prestola i koji sačinjavaju njegov kraljevski sud ili sabor; 2) Crkveni oci posle Nikejskog sabora su razumeli da se Bog Otac obraća ostalim članovima Trojstva; 3) Mnogi kritičari ove reči smatraju množinom reči visočanstvo, što dopušta ispravnost trijadološkog verovanja ali to i ne mora da bude slučaj; 4) Bog se obraća samom sebi. To kako neko tumači ovaj tekst obično određuje kako se ophodi prema ostalima, pa su sva tri pasusa isto protumačena.

Pod ,,mi" u Knjizi postanja ne mogu se podrazumevati ostala dva člana Trojstva jer je Bog rekao da je stvorio čoveka prema svom obličju. Ukoliko Bog predstavlja Trojstvo Osoba, onda bi i čovek, s obzirom da je stvoren prema Božijem obličju, morao da bude sastavljen od tri ličnosti. Pošto je čovek biće koje se sastoji od jedne osobe, samim tim i Boga sačinjava jedna osoba. Mentalni poremećaj pod nazivom šizofrenija je nešto najbliže ovoj ideji o troličnoj osobi, a on svakako ne odražava Boga.

Reč koja u Jevrejskoj Bibliji označava Boga jeste elohim, množina od eloah. Elohim je često skraćeno na vlastito ime El. Elohim se pominje 2570 puta u Starom zavetu, bilo kao zajednička imenica ili kao božansko ime. Većina trijadologa insistiraju na tome da elohim, s obzirom da predstavlja množinu, označava to da se Bog sastoji od više osoba.

Jevreji i mnogi drugi savremeni hrišćani se ne slažu sa tim. Oni smatraju da reč elohim označava intenzitet kojim se izražava dostojanstvo i veličina Boga. Jack B. Scott kaže da većina naučnika insistira na tome da se ovaj ,,nastavak za množinu obično opisuje kao množina od reči visočanstvo i nije namenjen da označava pravu množinu kada se odnosi na Boga. Ovo se vidi iz činjenice da se imenica elohim konzistentno upotrebljava sa oblicima glagola, pridevima i zamenicama u jednini." Zatim citira čoveka koji autoritet za antikvitete, William F. Albright, koji tvrdi da je ova množina od visočanstvo često upotrebljavana u starom Bliskom istoku kako bi se iskazao ,,totalitet manifestacija božanstva." Trijadolog F. F. Bruce kaže da reč elohim predstavlja ,,oblik u množini koji označava Boga koji u sebi sadrži sve moći božanstva."

Osim toga, kako bi se reč koja označava Boga i koja se u tom smislu (pored JHVH) najčešće pominje u Jevrejskoj Bibliji, mogla prilagoditi shvatanju paganske populacije da Boga zapravo čine tri osobe? To se suprostavlja strogom monoteizmu. Čini se preteranim misliti da su nejevreji rekli Jevrejima šta ta reč znači. Nekolicina crkvenih očeva je poznavala hebrejski i njihova teologija je ispaštala zbog toga.

Sveto pismo svedoči o tome da se Najviši Bog redovno sastajao sa svojim sudom savetnika. Psalmista govori o ,,skupu svetih“ i opisuje Jahve kao ,,Boga koga se veoma plaši savet svetih i svi oni koji se nalaze oko Njega.“ (Psalam 89:5, 7). Jov dva puta govori o nekim anđelima, ,,sinovima Božijim koji su došli da se predstave pred GOSPODOM“ kako bi izložili svoje aktvnosti (Jov 1:6; 2:1). Hijerarhija dodeljenih odgovornosti jeste ljudska vladavina.

Pošto Bog redovno daje zadatke anđelima da ispune njegovu volju, možda ih je takođe uključio i u stvaranje. Jevrejin Talmud kaže o Bogu: ,,Jedini sveti, blagosloven bio, ne čini ništa a da se ne posavetuje sa svojim nebeskim savetom.” A poznati Isak Njutn je to objasnio ovako:,,Bog ne radi ništa što ne može drugom da zada.” Donald Gowan ima slično zapažanje koje se tiče stihova 1:26 i 3:22 Postanja .

Ne postoji podrška u Starom zavetu za većinu predloženih objašnjenja: kraljevsko ,,mi”, savetodavno ,,mi”, množina punine i indikacija množine osoba u Božanstvu … Jedina teorija koja koristi jezik Starog zaveta jeste ona koja tvrdi da se Bog ovde obraća nebeskom savetu kao i u stihu Isaija 6:8. To da se Bog savetovao sa nebeskim stvorenjima u raju prikazano je scenama opisanim u 1. Kraljevima 22:19-22 i Jov 1:6-2:6. Samim tim konsultativno ,,mi” ima podršku drugih tekstova, i odgovara stihovima 1:26-27 i 3:22 Otkrivenja pod pretpostavkom da je Izrael verovao da postoje stvorenja i raju (,,domaćin raja” 1. Kraljevima 22:19) čiji identitet ima nešto zajedničko sa Bogom i ljudskim bićima. Poznat prigovor da anđeli nisu mogli da učestvuju u stvaranju jeste teološko prosuđivanje u vezi sa tim šta je moguće u raju.

Dakle, oni kojima se Bog obratio rečima ,,nas” i ,,naš” u stihovima 1:26; 3:22 i 11:2. Postanja verovatno predstavljaju posebnu vrstu anđela. Možda su to bili članovi kraljevskog saveta ili ,,sedam duhova Božijih”, tj. ,,sedam anđela koji stoje pred Bogom (Otkrivenje 1:4; 8:2), koji su verovatno sedam arhanđela. Bez obzira na to, knjiga Postanja ne sadrži dovoljno dokaza da su postojala dva člana navodnog Trojstva. Trijadolog Murray Harris kaže: ,,Ne bi bilo prikladno da se reči elohim (Bog) ili yhwh (Jahve) i u jednom trenutku odnose na Trojstvo u Starom zavetu kada se u Novom zavetu reč theos redovno odnosi na Oca isključivo i očigledno nikad na Trojstvo.”

U mojoj knjizi, Restitucija Isusa Hrista, posvećujem 14 strana ovom pitanju. Tom prilikom citiram 32 učenjaka i njihova dela kao i brojne drevne rukopise.

Ovaj članak je od Kermit Zarleya (Servetus the Evangelical). Na njegovoj internet prezentaciji – www.servetustheevangelical.com – možete da pročitate 50 članaka na engleskom jeziku. To su isješci iz njegove biblijsko-istraživačke knjige koja ima 600 stranica sa naslovom: The Restitution of Jesus Christ (2008)