Da li se crkvena dokrina o Trojstvu nalazi u Novom zavetu?

Detalji

Kermit Zarley

Hristologija se razvila u ranim vekovima hrišćanstva. Crkveni oci su verovali da je Isus bio Bog, ali u manjoj meri nego što je to bio Otac i verovali su da Isusova božanska priroda potiče od Oca. Takođe nisu postigli konsenzus u vezi sa Svetim duhom.

Međutim, sve ovo se promenilo tokom IV veka. 325. godine, prvi ekumenski sabor katoličke crkve, održan u Nikeji, zvanično je objavio da je Isus u potpunosti Otac baš kao što je to i Otac. Međutim nisu došli do konsenzusa kad je u pitanju konstitucija Svetog duha sve do Drugog vaseljenskog sabora 381. godine. Tu, crkva je zvanično ustanovila doktrinu Trojstva, gde je Sveti duh priznat kao punopravna Osoba. Zvanična crkvena doktrina o Trojstvu do danas – prihvaćena od strane katolika, pravoslavaca i protestanata – jeste ta da je Bog jedna suština koja se sastoji od tri podjednake i podjednako večne osobe: Oca, Sina (Isusa Hrista) i Svetog duha.

Ove crke se nikada nisu zvanično udaljile od ove dogme, uveravajući da ljudi moraju da veruju u ovu doktrinu kako bi bili pravi hrišćani. Nikejski sabor je bacio anatemu, a samim tim i osudio na pakao, sve ljude koji ne poštuju ovo učenje. Prezbiterijanski teolog A.A. Hodge, budući da je bio primer protestantima, uverava da je ,,za spasenje ključno verovati da u okviru božanstva postoje tri Osobe.“ Svi ovi tradicionalisti tvrde da Biblija podržava ovu doktrinu.

Nasuprot tome, ne samo da Biblija ne podržava ovu doktrinu, reč ,,trojstvo“ se ne javlja nigde u Bibliji, što nam nalaže da se ni doktrina tu ne nalazi.

Mnogi istaknuti hrišćanski učenjaci sada priznaju da doktrina Trojstva nije biblijski koncept a samim tim ni ne predstavlja primitivno hrišćanstvo. Rimokatolik Hans Kung pita: ,,Zašto u Bibliji nigde ne postoji razgovor o ,,tročlanom Bogu“?  ... u čitavom Novom zavetu, dok postoji verovanje u Boga Oca i Sina Isusa kao i u Božijeg Svetog duha, nema nigde doktrine o jednom Bogu u vidu tri Osobe... niti doktrine o tročlanom Bogu, Trojstvu.“ Zatim iznosi zapažanje: ,,Ukoliko želimo da sudimo o hrišćanima iz pre-nikejskog perioda nakon tog događaja, u svetlosti Nikejskog sabora, onda ne samo da bi jevrejski hrišćani bili jeretici već bi to bili i skoro svi grčki očevi.“ Kung donosi zaključak: ,,Teologija koja se manifestovala na prvih šest ekumenijskih sabora dovela je do značajnog otuđenja od Novog zaveta.“

Trijadološki učenjaci citiraju sledeće tekstove Novog zaveta kako bi podržali svoju tačku gledišta: Matej 28:19; Rimljanima 15:30; 1. Korinćanima 12:4-6; 2. Korinćanima 13:14; Efescima 2:18; 4:4, 6; 1. Petrova 1:2; Judina 20-21. Međutim, većina ovih učenjaka priznaje da ovi tekstovi pominju samo Oca, Sina i (Svetog) Duha a da pri tom nigde ne ukazju na to da su oni jednake Osobe. Mnogi od ovih učenjaka bi se složili sa procenom Vincent Taylora da Trojstvo nije doktrina koja potiče iz Novog zaveta.

Samim tim, mnogi trijadološki učenjaci se slažu oko toga da njihova doktrina ne predstavlja ništa drugo do dedukciju iz Novog zaveta. J.N.D. Kellz kaže o Novom zavetu: ,,Eksplicitna trijadološka priznanja su retka, a tamo gde se ona stvarno javljaju malo toga na njima može biti izgrađeno.“ Johannes Schneider priznaje: ,,Novi zavet ne sadrži razvijenu doktrinu o Trojstvu.“D.A.Carson kaže: ,,Pojedinačno posmatrani, ovi tekstovi ne dokazuju da postoji bilo kakva trijadološka svest u Novom zavetu, ali se javljaju granične fraze.“

Zaista, u Novom zavetu se nalaze druge trijadoloke formule koje pominju anđele umesto Svetog duha. Na primer, Isus je govorio o budućnosti kada će ,,Sin Čoveka doći u svojoj slavi i slavi Oca i svetih anđela.“(Luka 9.26; Matej 16.27; Marko 8.38). Takođe je rekao: ,,O tom danu i satu niko ne zna, čak ni anđeli na nebu, ni Sin, već samo Otac.“ (Matej 24:36/Marko 13:32). Apostol Pavle je napisao: ,,Čvrsto te optužujem u prisustvu Boga i Hrista i njegovih izabranih anđela“(1. Timotiju 5:21).

Primarni filozofski argument protiv trijadologije jeste da ona postavlja apstraktno, trolično božanstvo koje se protivi prirodi. Samim tim, ovaj tročlani Bog nije ni shvaćen kao Osoba niti kao Biće. Trijadolog C.S.Lewis objašnjava da ,,u hrišćanstvu Bog nije ni Osoba.“ Zaista, i ukoliko je trijadologija istinita, čovek bi trebalo da se sastoji od tri osobe jer je napravljen po božijoj slici.

Primaran logički argument protiv trijadologije jeste taj da je ona kontradiktorna, zbunjujuća i neshvatljiva. Kontradiktorna je jer ona tvrdi da je monoteistička (jedan Bog) a pri tom insistira na tome da Otac, Sin i Sveti duh imaju zasebne identitete kao Osobe a da je svaka od njih Bog, međutim ne postoji 3 Boga.

Trijadolozi spremno priznaju da je njihova doktrina o tome da je tri zapravo jedan paradoksna i da predstavlja misteriju. Mnogi Jevreji i Muslimani tvrde da je triteistična – da se svodi na obožavanje tri Boga. Mnogi trijadolozi nesvesno priznaju da ju je nemoguće razumeti. Ukoliko je tako, onda je oni ni ne razumeju. Oni se pravdaju time da se ona samo čini nerazumljivom.

Hans Kung, pokušavajući da oporavi tradicionalnu doktrinu Trojstva, pokušao je da je ponovo definiše na sledeći način:

Pokušaću da u tri rečenice sažmem ono što se čini da je biblijski nukleus tradicionalne doktine o Trojstvu, u svetlu Novog zaveta, u današnje vreme:

- Verovati u Boga Oca znači verovati u jednog Boga, stvaraoca, onoga ko čuva i usavršava svet i čovečanstvo:
Judaizam, Hrišćanstvo i Islam dele verovanje u jednog Boga.

- Verovati u Svetog duha znači verovati u efektivnu moć i snagu Boga u ljudskim bićima i svetu:
Jevreji, Hrišćani i Muslimani takođe veruju u Božijeg duha.

- Verovati u Sina Božijeg znači verovati u otkrivenje jednog Boga u čoveku Isusu iz Nazareta koji je samim tim Božija reč, Slika i Sin.

Ovde se nalazi restitucija novozavetnog učenja, ni ja to ne bih mogao bolje reći.

Ovaj članak je od Kermit Zarleya (Servetus the Evangelical). Na njegovoj internet prezentaciji  – www.servetustheevangelical.com – možete da pročitate 50 članaka na engleskom jeziku. To su isješci iz njegove biblijsko-istraživačke knjige koja ima 600 stranica sa naslovom: The Restitution of Jesus Christ (2008)