Završna priča

Detalji

Priscilla Lackey

U šta su demoni verovali?

Prva tri poglavlja Jevanđelja po Marku otkrivaju dosta u vezi taga kako je Isus viđen. I upravo smo videli da njegova porodica nije verovala u njega. U Marku 3:22, odmah pošto je njegova porodica verovala da je lud, učitejli zakona su sišli iz Jerusalima i treba znati da su verovali da on radi za zlo – da izgoni demone pomoću đavolskog kneza, Veelzevul-a. U prva tri poglavlja Jevanđelja po Marku postoje tri zapisa gde ga zli duhovi identifikuju kao Hrista, ali im je zapovedio da ne otkriju ko je on. To je jasan dokaz da je on skrivao svoj mesijanski identitet.226

"Prođi se, šta je Tebi do nas, Isuse Nazarećanine? Došao si da nas pogubiš? Znam Te ko si, Svetac Božji." I zapreti mu Isus govoreći: "Umukni, i izađi iz njega." I strese ga duh nečisti, i povika glasno, i izađe iz njega (Marko 1:24-26).

A kad bi pred veče, pošto sunce zađe, donošahu k Njemu sve bolesnike i besne. I sav grad beše se sabrao k vratima. I isceli mnoge bolesnike od različnih bolesti, i đavole mnoge istera, i ne dade đavolima da kazuju da Ga poznaju (Marko 1:32-34).

Jer mnoge isceli tako da navaljivahu na Njega koji behu nakaženi bolestima da Ga se dotaknu. I duhovi nečisti kad Ga viđahu, pripadahu k Njemu i vikahu govoreći: "Ti si Sin Božji". I mnogo im prećaše da Ga ne prokažu (Marko 3:10-12).

A kad zahođaše sunce, svi koji imahu bolesnike od različnih bolesti, dovođahu ih k Njemu; a On na svakog od njih metaše ruke, i isceljivaše ih. A i đavoli izlažahu iz mnogih vičući i govoreći: "Ti si Hristos Sin Božji". I zaprećivaše im da ne govore da znaju da je On Hristos (Luka 4:40-41).

Primetite kontrast ovog zapisa sa onim kada je bio sam sa svojim apostolima, kada su ga demoni prepoznali, a on ih nije ućutkao. Zapravo, on je imao kratak razgovor sa glavnim demonom i dozvolio im da uđu u obližnje krdo svinja. Nije bilo od ključne važnosti da Isus u tom slučaju ućutka demone zato što je bio na zabačenom mestu sa onim koji su već razumeli njegov identitet.

A kad vide Isusa, povika i pripade k Njemu i reče zdravo: "Šta je tebi do mene, Isuse, Sine Boga Najvišeg? Molim Te, ne muči me!" (Luka 8:28).

Čak i kada nisu bili u prilici da ga uvale u nevolje obznanjujući njegov mesijanski identitet, demoni su znali ko je on i odmah su ga prepoznavali. Demoni su govorili istu istinu koja je kasnije otkrivena u Novom Zavetu: Isus je Hrist, Sin Boga živoga.

Grčko razmišljanje

Ne postoji pasus u Bibliji koji govori da je Bog trojica. Nijedan autentični pasus ne tvrdi da je Bog tri osobe, tri duha, tri beskonačna božanska uma, ili tri bilo čega. Ne može se pokazati ni jedan citat iz Biblije koji nosi značenje "Bog u tri osobe". Svaka tvrdnja da postoje trojica koja čine božanstvo se mora bazirati na izvođenju, a ne na jasnim izjavama.

Večni Sin?

Sledi odlomak iz knjige Doktrina Svetog Trojstva od profesora Anthony Buzzard-a i Charles F. Hunting-a:

Istaknuti zagovornik Trojstva prošlog veka je izrazio svoju zbunjenost idejom o Sinu koji nema početak i stoga celom doktrinom "večnog Sina". Govoreći o Luki 1:35 Adam Clarke je primetio:227

Ovde jasno možemo opaziti da anđeo ne daje zvanje Božjeg Sina božanskoj prirodi Hrista, već svetoj osobi ili stvari, hagionu, koga će roditi devica, energijom Svetog Duha... Verujem da ovde mogu sebi dozvoliti da kažem, uz puno poštovanje onih koji imaju drugačije mišljenje, da je doktrina večnog Sina Hrista, po mom mišljenju anti-biblijska i veoma opasna. Ja tu doktrinu odbacujem iz sledećih razloga. 1. Nisam uspeo da u Svetom Pismu nađem nijednu izričitu izjavu koja se na nju odnosi. 2. Ako je Hrist Sin Božji po svojoj božanskoj prirodi, onda on ne može biti večan; sin podrazumeva postojanje oca, a otac podrazumeva ideju stvaranja, a stvaranje podrazumeva vreme u kome je izvršeno, a takođe i vreme koje je prethodilo tom stvaranju. 3. Ako je Hrist Sin Božji po svojoj božanskoj prirodi, tada Otac ima prvenstvo i samim tim i superiornost u odnosu na njega. 4. Opet, ukoliko je ova božanska priroda stvorena od Boga, onda se to moralo dogoditi u vremenu, odnosno, postojao je period u kome ona nije postojala i period u kome je ona počela da postoji. Ovo uništava večnost našeg blagoslovljenog Gospoda i lišava ga njegovog božanstva. 5. Reći da je on stvoren u večnosti je, po mom mišljenju apsurd, a izraz večni sin sadrži unutrašnju kontradikciju. Večnost je ono što nema početak, niti poznaje bilo kakve vremenske odrednice. Sin podrazumeva vreme, stvaranje i Oca; a takođe i vreme koje je prethodilo tom stvaranju. Stoga je spajanje ova dva izraza, Sin i večnost, apsoluno nemoguće budući da suštinski predstavljaju dve suprotne ideje.

Štaviše, ono u šta su crkveni oci verovali, čak i ako su verovali da je Isus svemoćni Bog, nije zapravo dokaz da Isus jeste Bog. Razlog za to je apostaza, ili odstupanje od istine, koja je predskazana da će se dogoditi. Čak i u prvom veku, dok su knjige koje sačinjavaju Bibliju još bile pisane, vidimo dokaze da su ljudi već bili " poganih praznih razgovora jer najviše pomažu u bezbožnosti... i smetaju veru nekih" (2. Timotiju 2:16,18). Isus nas je takođe upozorio na ovo na primeru žita i korova u Mateju 23.228

Draga braćo, sledeći odlomak je iz knjige Jedan Bog i jedan Gospod:

Zaključujući ovaj istorijski pregled, zamolićemo čitaoca da nam se pridruže u mišljenju da se sada nalazimo u istorijskom trenutku kada crkva ima priliku da otvori oba oka. Reformacija je započela proces utvrđujući konačan autoritet Svetog Pisma. Prosvetljenje, Renesansa i uzdizanje nauke su oživeli interesovanje za razum, prirodu i ljudsku slobodu. Istorija nauke je pokazala da kada se vera u uređenje prirode, integritet i uniformnost udruži sa racionalnom metodologijom, kao rezultat dobijamo rast stvarnog znanja i moć oblikovanja čovekovog okruženja. Ukoliko možemo da pobegnemo od pretpostavke da "religija" mora da se upravlja sopstvenim pravilima, i počnemo da posmatramo Boga kao autora i njegove Reči i stvaranja, možda možemo pristupiti Reči Božjoj iskreno kao što nauka prilazi fizičkom svetu. Tada možemo predstaviti, posebno mislećim ljudima do kojih još nije došlo tradicionalno hrišćanstvo, konzistentnu i racionalnu veru koja može učiniti da Reč Božja preovladava u naše vreme, kao u crkvi u prvom veku.

Uverite se da je u harmonji

Zaista, postoje neki stihovi za koje se čini da govore da je Isus Bog. Zato protivnici Trojstva veruju da je neophodno analizirati celo Sveto Pismo u vezi sa tom temom, a tek onda doneti zaključak na osnovu svih dokaza. Često postoji nekoliko načina da se protumači izreka i čitalac se mora uveriti da je njegovo tumačenje u harmoniji sa ostatkom Svetog Pisma. U suprotnom možemo početi da uviđamo kontradikcije u našim verovanjima i u Bibliji.

Mi verujemo da ćemo putemo ove knjige (i www.BiblicalUnitarian.com vebsajtom posvećenom istini u Jedan Bog i jedan Gospod) pripojiti naše glasove rastućem horu koji zahteva racionalnu veru u ludom vremenu, veru koja harmonizuje razum, Sveto Pismo i autentično hrišćansko iskustvo i zajedništvo. Mi se molimo da mnogi hrišćani prepoznaju nebiblijsku prirodu hrišćanske ortodoksije, zbace okove teološke tiranije i prihvate jednostavnu istinukoja osobađa um da obožava i služi jednom istinitom Bogu, Ocu, i jednom Gospodu, Isusu Hristu, u duhu i istini. Amen!229

Mi verujemo da istorijski zapisi pokazuju da je hrišćanska crkva postala autoritarna i monarhistička hijerarhija koju su na okupu držale nerazumljive doktrine koje su  zahtevale elitističku klasu sveštenika koji će ih tumačiti masama. Prosečan hrišćanski vernik na taj način postao zatočenik nedodirljivih dogmi punih misterija i paradoksa sve dok pojava reformacije nije omogućila intelektualnu slobodu. Duhovna tiranija se ohrabruje kada je kao predmet vere potrebna kontradiktorna dogma. Duhovno vođstvo ove vrste ne podstiče autentično sledbeništvo, već u mnogim slučajevima kruto pridržavanje nerazumljivim doktrinama. Nesigurni temelji njihove vere se vide po njihovim ljutitim i emotivnim reakcijama na racionalne biblijske izazove. Uverenja bazirana na istini podstiču strpljive odgovore onima koji postavljaju izazove. – Jedan Bog i Jedan Gospod

226 One God & One Lord, str. 159-161 
227 Buzzard and Hunting, The Doctrine of the str. Trinity, str. 264 
228 Brian Holt, Jesus, God or the Son of God str. 331 
229 One God & One Lord, str. 425