Sveštenstvo

Detalji: Priscilla Lackey

Draga braćo, ne mogu da izdržim a da se ne zapitam da li bi ponovna evaluacija Trojstva skinula pritisak sa sveštenstva? Nek mi je Bog u pomoći, mora da imam velike snove! Koliko je nemoguće ovako nešto da se dogodi? Možda, među milion sveštenika postoji dosta njih koji bi želeli da se oslobode okova i ograničenja koje donosi trijadologija – da budu oslobođeni obavezne igre i pesme i pošteđeni odgovornosti da moraju da nastave dogmu koju je započeo čovek a koju su oni svojim rođenjem nasledili kao veru. Zaista, Trojstvo je crkvena tradicija koju oni moraju da prodaju kao biblijsku istinu ali koju oni skoro ni ne pominju prilikom propovedi. Dragi čitaoci, zaista jedva da je ikada i pomenu, što je sramotno. Pitate li se zašto?

Da li ijedan sveštenik, pitam se, smatra nelagodnim to što mora da ubedi one koji dolaze u njegovu crkvu da je Isus Hrist Bog, kada bezbroj sati provedu govoreći propovedi o žrtvovanju i iskupljenju Isusa, Sina Božijeg? Uvek me je ovo zanimalo. Da li su svi sveštenici stoprocentno ubeđeni u Trojstvo? Sumnjam da jesu. A oni okoreli Trijadolozi – oh, koliko oni samo ne podnose znatiželjne umove, one koji se usuđuju da izazovu njihovu crkvenu spososbnost i nadmoć. Kako se iko usuđuje da izazove crkvenu veru a posebno Trijadološku doktrinu koju podržavaju sve glavne crkve?

Bez obzira na sve, sveštenici su došli na već pripremljen svet i oni nisu ništa drugo do korisnici Trijadološke dogme koja je vekovima prenošena čvrstom rukom zastrašivanja. 1700 godina se Trojstvo služi na borbom i krvlju uprljanoj tacni na seminarima, univerzitetima, od strane učenjaka i profesora, a u potpunosti ga je odobrio Svetski savet crkava. Verujte i pristanite na naše izjave i edikte. Zašto? Zato što ako ne pristanete na to, nećete moći da se zaposlite ni u jednoj od popularnih crkava. Ovo je dobro čuvana tajna među onima koji idu u crkvu, ono što je preostalo od 1700 godina stare dogme a koja nastavlja i dalje da bude ,,politički“ nametnuta od strane onih koji sebe smatraju najsvetijim.

Sigurna sam da su izvesne moje izjave izazvale negodovanje od strane velike većine ,,odora“ ali sam sigurna da postoje sveštenici koji su sa uzdahom pomislili: ,,Eh, kad bi to bilo moguće“! Ali, kako god, iskušaću sreću i reći ono što mora da bude rečeno. Sigurno postoje sveštenici koji su umorni od igranja uz ovu dugotrajnu dogmatsku polemiku? Napraviću korak dalje jer sam i onako do guše zaglibila. Smatram da su i naši sveštenici isto toliko žrtve ove vekovima stare i bitkom istrošene mitološke farse koju moraju da priznaju i da propovedaju. Ne mogu da izdržim a da ne pitam: kako iko može da uči druge o misteriji? Sigurno, to samo po sebi mora da je misterija! Kako oni mogu da se oslobode od tih koji misle da su najmoćniji? Dragi čitaoci, molim vas da obratite pažnju na to da govorim o sveštenicima koji više vere polažu na Reč Božiju nego na crkvenu doktrinu. Bez obzira na sve to, mogu na osnovu svog obrazovanja da pretpostavim da je većina sveštenika ubedila sebe u ovaj dogmatski relikt prošlosti ili joj je mozak ispran do te mere da su toliko tvrdoglavi i uskoumni poput nevinih i neslutećih ovaca koje vode ulicom do besvesti.

Međutim, ako je sveštenik zaista iskreni Božiji čovek, on će se možda osetiti donekle krivim; ali njegova dužnost je da se drži trijadološke doktrine kako bi očuvao svoj posao. Zaista, on je uslovljen da ostane veran crkvenoj doktrini koja se tiče ove pogrešno shvaćene dogme i veoma spornog pitanja. Posledično, moje iskustvo je da sveštenik nema opciju da skeptiku ili Nevernom Tomi da mogućnost da sumnja! Tužna činjenica je da naše sveštenstvo priča ,,naoštrenim jezikom“ kada besciljno govore o ovoj doktrini iz svojih propovedaonica ili učionica.

Trijadološka nedeljna propoved

Draga braćo, verujem da je trijadološko sveštenstvo veoma iskreno u svom pokušaju da održi i dokaže ortodoksni stav trijadološke doktrine, ali u svom najiskrenijem pokušaju da to učine, oni završe tako što protivreče sami sebi koristeći neispravnu i nebuloznu retoriku. Nedavno, u novinama jedan sveštenik je pokušao da da uverljivo objašnjenje Trojstva i rekao sledeće:

,,Bog je Bog koji želi da ostvari odnose sa grešnim, slomljenim ljudima. Zato mi o Bogu govorimo kao o Ocu, Sinu i Svetom duhu, to je naš način da kažemo da iskreni odnosi, autentični, ljubavni odnosi i opraštanja – svi oni potiču od samog Boga, zapravo; Bog je Otac, Sin i Sveti duh – to govori da je Bog u odnosu sa samim sobom – unutar Božanstva pre samog početka vremena. Pre početka vremena Bog Otac voli Sina, Bog i Sin vole oca, ljubav koja isijava između Oca i Sina u našim umovima dobija oblik Svetog duha.” (Pa, propade zamisao da je Sveti duh treća, jednaka i podjednako večna Treća osoba!)

Zatim je rekao: ,,Doktrinu Trojstva često kritikuju ljudi unutar i van crkve jer je previše apstraktna ali ironično je to što ona uopšte nije apstraktna! U poslednjoj analizi doktrina Trojstva je događaj; Trojstvo je delovalo i desilo se među nama. To je čin Božiji koji se desio u istoriji – u prostoru – u vremenu. Inkarnacija Isusa Hrista – rođenje Boga kao bebe u Vitlejemu, kao druge osobe Trojstva, pomoću Svetoga duha koji je delovao u Marijinom životu. Bog je pokazao svoju ljubav i milost time što je poslao svog Sina da živi i umre za nas.“ Sveštenik se zatim poziva na Poslanicu Rimljanima i nastavlja: ,,Svi smo mi deca koju je Bog usvojio što znači da nas je Bog stvarno želeo pa je zato Bog postao jedan od nas time što je poslao svog jedinog Sina.“

Sada želim da vam postavim ozbiljno pitanje: Ko je to postao jedan od nas; Isus Hrist Sin, Bog Sin ... ili sam Bog? On je pametno započeo svoju trijadološku igru ali je upao u neizvodljivost, sasvim se suprostavio Bibliji i podjednako otišao protiv logike i razumnog razmišljanja.

On govori o rođenju Boga kao bebe, a zatim nastavlja i kaže da je Bog poslao svog jedinog Sina. U šta tačno mi tu treba da verujemo? Što se mene tiče ovde ne nedostaje duhovni pseudopoetski jezik, sveden na sublimalne poruke koje su se, nažalost, pokazale efikasnim na milionima ljudi. Pre nego što je počeo da govori o Trojstvu, on je impresivno i sjajno recitovao o Svetosti Božijoj, kako je ona ogromna i veličanstvena; toliko o tome – on je misterija! Braćo, čim sveštenik ubedi one koji dolaze kod njega u crkvu da je Bog tolika misterija, on uspešno postavlja ,,temelj“ za dodatna mistična učenja. Možda mi možemo jasnije da zamislimo Boga kako je u odnosu sa sobom sa jedne rudimentarnije tačke gledišta: ,,ja“ ,,mene“ ,,me“ – tri a opet jedno Poslao sam sebe da kaže tebi sve o meni!

Ne sumnjam da su ovi sveštenici i njima slični sigurni da propovedaju istinu, celu istinu i ništa sem istine! Sigurna sam da su iskreni onoliko koliko znaju da budu, ali me zapanjuje to što je toliko obrazovanih i veoma inteligentnih ljudi vezano za sopstveno uže.

Socijalna trijadologija

Moderni Trijadolozi smatraju da je njihovo viđenje Boga kao multipersonalno biće superioran koncept u odnosu na unitarijanističko viđenje da je Bog jedna osoba – jer ,,tročlani“ Bog nikada nije sam ni usamljen. Biblija kaže da ,,Bog je ljubav” u Njemu samom.

Jasno je da je ovaj argument podložan spekulacijama i da govori o onome što se ne pominje u Bibliji. Zatim, uverava da bi Bog Biblije, ,,Otac Isusa Hrista“ koji jasno i precizno otkriva Sebe kao jedno Vrhovno biće i jednu jedinstvenu osobu, a ne tri osobe u jednom biću, bio nesavršen ako Njegova jednina nije istinita jednina. Mi mislimo da ova vrsta mišljenja da ,,Bog nije dovoljno veliki kao jedan“ ide ruku pod ruku sa onim što su politeističke nacije koje su okruživale Izrael mislile o ,,jednom Bogu“ Izraela. Pojam da je ,,Bog“ sastavljen iz tri različita dela koja se međusobno vole u najboljem slučaju predstavlja odvajanje od svega što stoji u Bibliji a u najgorem jednu ideju o Bogu koja se u potpunosti razlikuje od one koju su imali jevrejski hrišćani, u okviru svog monoteističkog nasleđa. – Jedan Bog i Jedan Gospod.

Što se mene tiče, pravi greh ne čine toliko lični kompromisi koje ,,Neverni Tome“ koji pohađaju ta predavanja moraju da donesu, već je greh što navode druge da se oslone na njihovu teološku oštrinu zarad istine i usmeravanja. Sami sveštenici su u veoma delikatnoj situaciji i moraju da hodaju po staklu. Pored toga što moraju da odgovaraju onima koji misle da su najmoćniji na ovoj zemlji, jednog dana će morati da odgovore Onome koji jeste najmoćniji. Da sam sveštenik, zastrašivala bi me ideja da možda propovedam pogrešno onima koji od mene zavise kada je u pitanju usmeravanje i dolaženje do istine. Da li bih ja zaista želela da se kockam toliko – na moj položaj kod Boga? Ali koji je njihov izbor? Nažalost čak i onim teolozima koji sumnjaju i koji su skeptični hijerarhija je vezala ruke! Zapravo, mnogo se brinem za naše sveštenstvo. Njihov posao nije lak, na dužnosti su 24 sata, služe nam od kolevke pa do groba; moraju da se bave crkvenom administracijom, da se bore sa crkvenom politikom i da prate stroge smernice doktrine. Ne mogu da se ne setim scene iz serije Svi vole Rejmonda, kada je katolički sveštenik, nakon razgovora sa Rejmondom, pognuo glavu i uzdahnuo: ,,Ovaj posao crpi život iz čoveka.“ To je izgleda slučaj kod mnogih od naših voljenih sveštenika.

S obzirom na situaciju, verujem da bi bilo veliko olakšanje za sveštenstvo da se rastereti trijadoloških besmislica kojim moraju da se bave i da se oslobode problematičnog žargona koji upotrebljavaju kada treba da odgovore na pitanja radoznalog uma koji traga za istinom. Oni moraju da lome jezik, vrdaju i koriste neshvatljv vokabular kako bi se izvukli iz Trijadološkog debakla. A ako onaj koji ih propituje bude uporan, sveštenik primenjuje zastrašivanje. Uglavnom, ovo funkcioniše! Posledično ovom, većina sveštenika je sebe ubedila i nasela na ovaj 1700 godina star i krvlju isprvljan manifest, zbog čega im je bez sumnje lakše da ubede svoje stado ovaca. Ponovo ću se osvrnuti na reči koje je napisala Mary Dana a koja to isto kaže daleko elokventnije nego što bih ja to ikada mogla:

POGREŠNE PREMISE

Moj dragi gospodine,

Zašto mi cenimo telesnu slobodu a vršimo svoje telesne moći? Ako nam je dozvoljeno da napravimo samo određen broj koraka, i ako smo primorani da te korake napravimo u određenom smeru, zar je to sloboda? Zar se to može tako nazvati? Istina je da nam udovi nisu okovani, ali koliko smo zapravo slobodni da ih koristimo? Onoliko koliko nam drugi dozvole. Zar je to sloboda? Ali ovo je sva mentalna sloboda koju ste voljni da mi ustupite. Upotrebite svoj razum, uzmite Bibliju i pročitajte je sami ali ako dođete do bilo kog odgovora koji se razlikuje od onog za koji mislite da je u pravu, onda ste sigurno negde pogrešili. Niste tragali na pravi način. Nije na vas uticao Sveti duh. Možete samo da budete u pravu kada budete mislili isto kao i mi.

Da, dragi prijatelju, prilično se slažete sa tim da treba sama da pročitam Bibliju, ali samo ako je čitam kroz vaše naočare. Ali ako moram da shvatim Bibliju onako kako je vi shvatate, onda možete i da mi je uzmete. Samo mi prenesite značenje, ne moram da se mučim da je čitam. Pa, moj dragi gospodine, ovo je Papstvo naširoko i nadugačko.

Ali moj Gospodar je rekao ,,pretraži Bibliju, jer postoje oni koji svedoče o meni.“ A tim hrišćanima je izdato naređenje da svaki dan pretražuju Bibliju kako bi videli da li su stvari kojima su ih učili istinite. Koliko se ovo značenje samo razlikuje od značenja koje vi mislite da je ispravno kada pogledate u Bibliju? S obzirom da naši religijski učitelji u to vreme nisu bili inspirisani, kao što su to bili prvi učitelji hrišćanstva, stav koji zauzimate je jako čudan. Takođe kažete da treba da pretražimo Bibliju, ali u isto vreme kažete da pazimo do kakvih zaključka dolazimo, pustite da mi usmeravamo vašu znatiželju i da upravljamo konačnim sudom. Dajete mi dozvolu da pretražim Bibliju pod uslovom da pronađem ono što Vi nalazite, a ako to ne mogu da nađem i ako nemam toliko sreće da shvatim onako kako vi to shvatate, Vi insistirate na tome da nisam tražila na pravi način. Da li je ovo sloboda znatiželje? Da li Vama, protestantima, ovo daje pravo da sudite? Da li je ovo sloboda koju mi toliko rado dajete? Ako jeste, ne želim je. Ako moram da stignem do Vašeg zaključka, zašto bih se mučila i sama tragala za istim? Zašto bih uložila toliko vremena, strepnje i snage uzalud? Pretražili ste Bibliju i prilično ste sigurni da ste u pravu; ako bih došla do drugačijeg zaključka ja bih bila sigurna da sam pogrešila, stoga bi za mene bilo najmudrije da ceo taj posao prepustim Vama. Ali pre nego što me ubedite da usvojim Vaše zaključke, morate, kao što sam to već rekla, da mi garantujete da neću morati da odgovaram za svoja mišljenja na sudnji dan. Znam da to ne možete da mi garantujete i zato ću se potruditi da razumem Bibliju što je bolje moguće, razumom koji mi je Bog dao, mojim jedinim standardom vere; Nemam drugi. Blagosloven bio Bog jer nam je dao nepogrešiv standard. Neka je blagosloveno Njegovo ime zauvek! Da li ja treba da ostavim po strani ovo Otkrivenje od samog Boga i da dozvolim da budem zavarana člancima i verama, koje su napisali pogrešivi ljudi poput mene same? Ne, moj dragi gospodine. Nek mi je Bog u pomoći, nikada to neću učiniti. Biblija je za mene. Prigrliću je svim srcem. Biće moj vodič kroz život i moja uteha u smrti.

Da li biste želeli, da je tako nešto moguće, da vidite ,,ukaz uniformnosti“ kako se uvodi među zakone u vašoj zemlji? Ne, ne, negodujete pri samoj pomisli. To nije za nas, sa sigurnošću tvrdite. Ali kada pokušate da mi uskratite pravo da sama sudim, i uveravate me da sam sledbenik Antihrista jer sam pratila put koji mi je diktirao moj razum i savest, šta drugo radite ako to nije pristajanje na ukaz uniformnosti koga se treba plašiti i kome se treba opirati, jer vrši jak uticaj na javno mišljenje, a ne na civilne zakone i ustanove? Jedino jedinstvo vere koju ikada možemo očekivati da vidimo u okviru ,,sveze mira“ je jedinstvo verovanja u ono za šta je Hrist rekao da je apsolutno suštinsko i fundamentalno; verovanje u njega kao Mesiju, što naravno prouzrokuje verovanje u njegov božanski autoritet. M.Sismondi kaže: ,,Neka čovek bude sumnjičav prema onoj osobi koja se postavi između njega i njegovog Boga. Neka bude sumnjičav prema onome koji ga uči u šta mora da veruje i ko se usudi da kaže da milost Roditelja univerzuma zavisi od doktrine koju on propoveda.“ (moj akcenat) 216

216 Mary Dana Letter XXIII, str. 625