Protestantska reformacija

Detalji

Priscilla Lackey

Hvala Bogu na protestantskim reformatorima – tim neustrašivim ratnicima koji su gajili prezir prema rasprostranjenoj korumpiranosti katoličke crkve i njenih edikata. Međutim, oni su poput nikejskih otaca bili puki smrtnici; iako su bili istrajni u svojoj potrazi oni su bili pogrešivi ljudi. Istorija beleži da su i oni takođe, iako u manjem stepenu, bili izvršioci nepravde, zastrašivanja i smrti. Međutim, njima se treba klanjati za brojne doktrinalne istine. U ovom trenutku, pada mi na pamet još jedna istorijska činjenica. Puritanci su došli u Ameriku zarad religijske slobode. Ironično je to što su odmah krenuli u takozvani lov na veštice. Valjda stare navike teško umiru, čak i među vernim ljudima. Molim vas uzmite u obzir sledeći tekst iz knjige Jedan Bog i Jedan Gospod:

Protestantska reformacija je otišla mnogo dalje nego što su to prvobitno planirali prvi reformatori. Ona nije bila namenjena da postane revolucija ili revolt protiv crkve, već je bila namenjena da se pozabavi praktičnim problemima i preterivanjima rimske crkve. Ortodoksne hrišćanske dogme nisu bile dovedene u pitanje, niti je postojala ikakva inicijalna namera da se one revidiraju i da se izrazi suprostavljanje istim. Nakon što su reformatori predstavili svoje izjave kako bi dobili odobrenje od strane imperatora u Augzburgu, Melanhton, koji je radio rame uz rame sa Luterom, govorio je za druge reformatore i razjasnio da oni ne žele da se razlikuju od rimske crkve po pitanju doktrina.

Dok je tumačio Grčki Novi zavet 1516. godine, grčki učenjak Erazmo je postavio osnove za interesovanje za dogmu Trojstva. On je izbegao tekst koji jače dokazuje Trojstvo (1. Jovanova 5:7) jer je smatrao da je tekst promenjen; u svojim komentarima Novog zaveta on je takođe pomogao da se potceni verovanje da ova doktrina ima biblijsku podršku. Naredne verzije Biblije priznaju veliki deo Erazmovog rada, posebno izostavljanje delova stihova 5:7-8 Prve Jovanove poslanice.

Erl Morse Wilbur, jedan od vodećih unitarijanističkih istoričara (sada pokojni), navodi dokaze da su rani reformatori prepoznali porobleme Trojstva i Hristovu dvostruku prirodu u skladu sa religijskom slobodom u kojoj su prvobitno uživali:

Martinu Luteru se nije dopao termin homoousios jer ga je smislio čovek i jer se ne nalazi u Bibliji, više je voleo da upotrebi termin ,,jednina“. Trojstvo, kako je rekao on, zvuči hladno, i bilo bi mnogo bolje reći ,,Bog“ a ne ,,Trojstvo“. Samim tim je izostavio ove termine iz katehizma, i reč Trojstvo iz Litanije. Samim tim, katolički pisci nisu oklevali da ga nazovu Arijancem.

1521. godine, Melanhton je u Loci Communes rekao: ,,Sigurno ne postoji razlog zašto toliko truda treba da polažemo na ove uzvišene teme: Bog, jedinstvo, trojstvo, misterija stvaranja i oblik inkarnacije. Šta su učeni teolozi dobili time što su sve ove vekove proveli baveći se ovakvim temama?  Koliko se od njih zaista više bavilo jeretičkim temama više nego katoličkim doktrinama ... Pavle nije filozofirao o misteriji Trojstva, ili obliku inkarnacije, aktivnom ili pasivnom stvaranju, zar ne?“ I njega su katolički pisci optuživali da je Arijanac.

Sam Calvin, u svojim tumačenjima Jevanđelja, iskreno je prepoznao ljudska ograničenja u Isusu, i u njegovoj ranijoj karijeri je objavio da bi bilo bolje da je nikejska vera pevana kao pesma a ne recitovana kao priznanje vere. On nije odobravao atanazijsku veru, nije voleo uobičajenu molitvu upućenu Svetom Trojstvu, a u svom katehizmu samo se dotakao Trojsva. On je mislio da Sveti duh nije toliko osoba u pravom smislu termina već moć Boga koji je aktivan u svetu i čoveku. U Lozani, 1537. godine, on i drugi Ženevski sveštenici bili su optuženi od strane Pijera Karolija za arijanstvo i savelijanstvo.205

Katolička crkva, kada joj je zapretila ,,lažna doktrina“, smatrala je svojom Bogom datom obavezom da uništi čitavu opoziciju putem Inkvizicije.  Kasnije je videla svoju decu kako protestvuju u Protestantskom svetu, kako primenjuju slična

sredstva. Protivnici Protestantske reformacije su primili podjednako žestok tretman od strane protestantskih vođa u savezu sa sekularnom vladom. 206

Uzimajući u obzir nasleđe naše teologije, zar ne bi svi hrišćani trebalo da zastanu i razmisle kako, zašto i na osnovu čijeg tumačenja su njihova određena verovanja formulisana u doktrinu koju MORAJU da prihvate kao biblijsku istinu? Zar nije važnije da svaki hrišćanin, nije važno kojoj denominaciji pripada, zasniva svoje verovanje na integritetu i nepogrešivosti Biblije? Doktrine i veroispovesti je osmislio čovek, a čovek nije nepogrešiv, ali Božija Reč jeste. Bio bi red da hrišćani postanu ponizniji i tolerantniji, da prestanu da misle da su na prestolu i da su svetiji od ostalih i da imaju istinu.

Draga braćo, brine me to što sveštenstvo, učenici veronauke i laici osećaju potrebu da istine traže van Biblije. Nedavno sam primila kopiju najprodavanije knjige pod nazivom Koliba uz komentar da bi ona mogla da mi pomogne da razumem kako su Bog, Hrist i Sveti duh isprepletani i kako oni rade na našim životima. Očigledno je da je ova osoba mislila da sam nesposobna da razumem Bibliju i da mi treba vodič kao što očigledno njoj treba. Moje pitanje je sledeće: Zar Biblija nije dovoljno korisna i obimna da bi mi prenela ovu važnu poruku? Zar ona sama nije dovoljna? Ma koliko je važno znati kako oni rade u mom životu, za mene je impresivno to što ja pre svega imam jasno razumevanje toga ko su oni! Zar ne mogu da pronađem odgovore i istinu putem onoga što su rekli Bog, Hrist, Pavle, Luka, Petar i David, samo da navedem nekoliko njih? Zar njihove reči i tehnike nisu dovoljno adekvatne? Ja ne verujem i ne oslanjam se samo na ,,pogrešive“ ljude kojima je urođeno da prave greške da mi izdiktiraju istinu. Dragu čitaoče, molim te, razumi, ja ne zanemarujem činjenicu da mi možemo da povećamo svoje znanje i da postignemo bolje razumevanje Biblije čitanjem inspirativnih i teoloških radova koje su napisali učeni ljudi, poznati teolozi i hrišćanski autori, ali oni ne treba da nam budu primarni izvori kada je u pitanju duhovno razumevanje. Zapanjuje me to koliko hrišćana i crkava se vrti oko Da Vinčijevog koda. Kako su verni hrišćani, koji odlaze redovno u crkvu i koji su dobro upoznati sa Biblijom, dozvolili da takvo delo naučne fantastike dovede do stanja besa i sumnje?

Izuzetno sam skeptična i sumnjičava kada su u pitanju sveštenstvo, veroučitelji ili iko ko se previše oslanja na rukopise van Biblije kako bi došli do biblijske istine, kao što su to C.S. Luis, Karl Bart, Martin Luter, Džon Kalvin i drugi ustanovljeni reformatori i teolozi.  Oni su samo ljudi i oni se nisu slagali među sobom po pitanju malih ali i nekih ključnih tačaka Biblije. Ne podržavam obožavanje Heroja, posebno u našim crkvama. Jedino treba da se klanjamo Bogu Ocu ... samo Njemu!  On bi trebalo da bude naš istiniti izvor potpune istine! Biram da ne uzdižem čovečije reči iznad neizbrisivih i utemeljujućih Reči Božijih. Zašto bih postavila svoju veru u ruke drugog ,,pogrešivog“ čoveka poput mene same? Neka hvala! Svoje ,,istine“ pronalazim samo u Svetom pismu!

Jer Bog daje mudrost, a iz njegovih usta dolazi znanje i razumevanje. (Izreke 2:6 NIV)

Želela bih da ispričam priču kako bih iznela poentu! Nedavno je jedan edukativni kanal pustio u program dokumentarac o evoluciji predstavljenoj na veoma naučnoj osnovi koja se zasniva na ćelijama, hromozomima, atomima, molekulima, itd. Nikako nisam mogla da je razumem. Ali jedan segment me je zainteresovao. Nakon velike količine uloženog vremena i istraživanja, profesor na univerzitetu i naučnik došao je do veličanstvenog otkrića. Njegov rad je zabeležen u dnevnicima i on je dosta priznat od strane naučne zajednice. Međutim, nakon određenog vremena, jedan od njegovih učenika je, putem sopstvenog istraživanja, otkrio da otkriće ovog profesora nije konačno. Profesor, koji nije štitio svoj ego, uzeo je u obzir i ispitao učenikova otkrića i došao do zaključka da su učenikovi proračuni tačni. Mislim da je ovaj naučnik dokazao da je čovek vredan divljenja, jer nije dozvolio da njegov ego stane na put istini do koje se došlo putem činjenica!

Još mudrih reči koje je napisala Mary Dana:

 Ipak, kada unitarijanizam nazovete ,,prokletom jeresi – nebiblijskom dogmom – potpunim odbijanjem Spasitelja“ – to se svodi na mišljenje ne samo jednog pojedinca; a sve što ja imam da kažem jeste da se moje mišljenje dosta razlikuje. Ali kada pokušate, sa smirenošću koje donosi hrišćanska ljubav, da dokažete svoja uverenja, ja ću vas sa najvećim zadovoljstvom saslušati i najbolje što mogu razmotriti vaše argumente. Možete se protiviti mom mišljenju koliko god želite, samo ako to radite na pravi način. Raspravom promenite moje mišljenje ako to možete; ako nisam u pravu, što me pre ubedite u to, to bolje; ali lične uvrede ili žestoki napadi na čoveka ili njegova mišljenja, nikome ne čine dobro. Postoji mnogo religijske netolerancije u protestantskom svetu. Iako, kao celina, čitava hrišćanska svetost i sloboda napreduje, postoje neke sekte, koje imaju crkvenu moć da sve više i više vuku konce i tako se okupljaju, dok ostale ostavljaju po strani. Svi mi učestvujemo u ovom velikom pitanju; i ako mi Bog da snage, nadam se da ću učiniti sve što je u mojoj moći da razotkrijem netoleranciju i da joj se oduprem, ma u kom obliku ona bila i na koji način da je skrivena. 207

Pre Nikeje!

Slede odlomci iz Doktrine Trojstva: Ako je Isus Bog, onda mora da je oduvek postojao, a dalja rasprava o njegovom poreklu ne bi bila relevantna. Na Nikejskom saboru, rasprava o poreklu Isusa je zvanično okončana. Pod rukovodstvom Konstantina i grčkih teologa četvrtog veka, verovanje u jednosuštnom Božanstvu Isusa je postalo kamen temeljac doktrinalnog sistema crkve, i tako je i ostalo. Ali trijadološka teorija je predstavljala znatan problem za teologe. Kako oni mogu da objasne Božanstvo sačinjeno od dve (a kasnije i tri) osobe a da se u isto vreme drže toga da postoji samo jedan Bog? Jedinstvo koje je Konstantinov sabor pokušao da održi postalo je upleteno u beskonačne rasprave o prirodi Hrista. Ako je Hrist Bog i ako je njegov Otac Bog, zar to ne znači da ima dva Boga? 208

Mnogi od nas misle da je doktrina Trojstva zbunjujuća misterija koju je najbolje prepustiti učenim teolozima da je objasne. Ali da li možemo bezbedno da njima prepustimo jedno takvo ključno pitanje? Čak i jedan mudar posmatrač kao što je to bio Tomas Džeferson (treći predsednik USA 1800-1809, i autor Deklaracije nezavisnosti) zapazio je da je Trojstvo ,,neinteligentni predlog platonskog misticizma da su tri jedan i jedan tri; a opet jedno nije tri i tri nisu jedan.“ On nastavlja i kaže: ,,Nikada nisam mogao da razumem Trojstvo a uvek sam smatrao da prvo moram nešto da razumem da bih to i prihvatio.“209

Opšta prihvaćenost ove religijske ideje od strane većine ne podrazumeva da je ona istinita. Da li je zemlja ravna i da li je ona središte solarnog sistema? Od svih hrišćana se nekada očekivalo da veruje u ovo i dosta njih je bilo kažnjeno što nije verovalo. Bez obzira na to, ipak je u pitanju lažna dogma.210

Jedan Bog i Jedan Gospod – Mistične istine

Trijadolozi prepoznaju da njihova doktrina zahteva to da oni moraju da se vrate na muthos  jer ona podržava mističnu ,,istinu“ o ,,Bogu u tri Osobe“.  Istorijski gledano, ovo učenje je prihvaćeno kao istina pre svega jer su tako rekle crkvene vlasti. Trojstvo se uvek oslanjalo na autoritet crkve, a oni koji ga i danas promovišu nastavljaju da to čine pre svega jer je to ,,istorijski stav crkve“. Kako je to katolički sveštenik James Hughes priznao: ,,Moje verovanje u Trojstvo je zasnovano na autoritetu crkve: ni jedan drugi autoritet nije dovoljan ... Sada sam dokazao da se Trojstvo suprostavlja ljudskom razumu.“ Ono je neracionalno jer ne može biti razumno objašnjeno niti razumom shvaćeno, čak ni priznanjem od strane najistaknutijih pobornika.

Jedan Bog u tri osobe, istina koja je učinjena poznatom samo verom, remeti ljudski razum. Božansko Otkrivenje može da nam je zagarantuje na određeni način, što za neke od nas postaje samo-očigledno, ali inteligencija ostaje poremećena, vezana voljom za istinu koju ona ne može da uvidi, a njena nestrpljivost preti da će svakog trenutka žrtvovati jedan ili dva termina, harmoniju koju ne možemo da vidimo; bilo da je u pitanju jedinstvo božanske prirode ili Trojstvo božanskih osoba. 211

Karl Rahner agresivno brani misteriozni koncept Tročlanog Boga:

,,Nema smisla poricati ovu misterioznost i pokušavati sakriti istu akumulacijom suptilnih koncepata i karakteristika koje samo naizgled osvetljavaju misteriju, kojom zapravo hrane ljude uz pomoć verbalizama, koja funkcioniše kao sredstvo za smirenje naivnih i uskih umova i umanjuje bol onda kada  oni treba da se klanjaju misteriji a da je pri tom ne razumeju. Prema Rahneru, ne samo da se od hrišćana očekuje da prigrle ovu misteriju, oni moraju i da trpe bol jer se klanjaju neshvatljivom božanstvu bez ikakvog pokušaja da ga razumeju. Takvo je zaveštanje ranih crkvenih otaca koji su onda kada su odbili autoritet razuma i biblijskog jezika počeli da se spuštaju niz veliku padinu misticizma.

Ako je Otac Bog i Sin Bog i Sveti duh Bog, i ako su oni svi odvojene ,,osobe“, onda zar nije očigledno da imamo tri Boga a ne jednog. Štaviše, objašnjenja se neizbežno svode na besmislice o Isusu koji je ,,100% Bog i 100% čovek“, što se svodi na dvesta procentnu osobu ili 2 stoprocentne osobe. Sve ovo, naravno, rezultuje ne samo Bogom od tri osobe, već i Isusom od dve osobe. Ovo pozdravljanje sa razumom obično se završava rečenicom da je objašnjenje uzaludno jer je Bog, budući da je beskonačan, ,,van“ ljudske spoznaje.

Stvari koje čovek ne može da razume su obično stvari koje se ne mogu opisati rečima. On nije otkrio stvari koje ne mogu biti shvaćene. Kako to Mojsije kaže: ,,Tajne stvari pripadaju Gospodu našem Bogu ali stvari koje su otkrivene pripadaju nama i našoj deci zauvek ...“ (5. Knj. Mojsijeva 29:29).

,,Stvari koje su otkrivene“ o odnosu između Boga i Njegovog sina su vezane za Njegov logos, tj. za ,,stvari“ koje su razumljive. Grčka reč apokalupisis, prevedena kao ,,Otkrivenje“, znači ,,otkrivanje“ onog što je prethodno bilo sakriveno od ljudskog razumevanja. Stvari koje su otkrivene su stvari koje vernici mogu da razumeju i primene u svojim životima.

Sledeći tekst je preuzet sa vebsajta pod nazivom The Freethinkers of Colorado Springs i javlja se u članku pod nazivom ,,Trojstvo“ koji je napisao John P.M. Murphy. On citira nekoga pod imenom Ingersoll iz 1800. godine koji je pokušao da objasni Trojstvo:

Dakle, objavljeno je da je Otac Bog, da je Sin Bog, i da je Sveti duh Bog i da ova tri Boga čini jednog Boga. Prema crkvenoj tablici množenja, čim je jedan tri, onda je tri puta jedan jednako jedan, a prema nebeskom oduzimanju, ako od tri oduzmemo dva, ostaje nam tri. Sabiranje je isto toliko čudno.

Ako broju jedan dodamo dva, imaćemo jedan. Svaki od njih je jednak sebi i ostaloj dvojici. Ništa nije, niti će išta moći da bude savršeno idiotsko i apsurdno kao što je to dogma Trojstva? Da li je moguće za ljudsko biće, koje je rođeno jednom, da razume i da zamisli postojanje tri stvari, od kojih je svaka jednaka trima? Zamisli da je jedno od ovih bića otac jednog, i zamisli da je taj jedan pola čovek a ceo Bog, i zamisli kako treći proizilazi iz druga dva, a zatim zamisli da je tri jednako jedan. Zamisli da je nakon što je Otac začeo Sina, Otac i dalje bio sam, a nakon što je Sveti duh proizišao iz Oca i Sina, otac je i dalje bio sam – jer nikada nije bilo niti će ikada biti više od jednog Boga. U ovom trenutku, apsurdnost je dostigla granicu, ništa više ne može biti rečeno osim: ,,Hajde da se pomolimo!“212

Razum i misticizam

Kako bi verovali u to, jedan sasvim drugačiji način razmišljanja je neophodan: potrebno je udaljiti se od razuma i zakoračiti u misticizam. Misticizam, u kontekstu religije, odnosi se na pristup gde je istina van ljudske spoznaje. Prema tome, mi moramo da prevaziđemo normalan način razmišljanja  i da iskusimo istinu a ne da pokušamo da razumom do nje dođemo. Biblija propoveda da postoji istina koja se može nazvati mističnom u smislu da se mora iskusiti kako bi se shvatila (Efescima 3:19). Ali ova istina je kompatibilna sa istinom u smislu u kom je obično upotrebljavamo. Postoji mesto za iskustvo pri poznavanju Boga ... ali iskustvo treba dodati racionalnom razmišljanju a ne zameniti ga istim.

Ovo neracionalno mistično razmišljanje upravlja religijskim svetom danas (kao što je to oduvek i činilo). Kod takvog razmišljanja, naglasak je na religijskom iskustvu i ,,stanjima osećaja“ a ne na objektivnoj istini.  Kako drugačije možemo da objasnimo činjenicu da toliko ljudi danas koji sebe smatraju hrišćanima nije u stanju da ponudi racionalnu odbranu za svoju veru ili čak da objasni šta je to vera? Ako ne postoji razumna odbrana, uključujući neke objektivne dokaze, čini se da je ta osoba jednostavno odabrala da veruje u nešto zbog ličnog iskustva ili u nešto što je pogodno ili tradicionalno.213

Teško je od Hrista napraviti misteriju u biblijskom smislu te reči. Na grčkom, reč musterion ne znači ,,misterija“ u smislu da nešto ne može da bude shvaćeno umom čoveka. Ta reč jednostavno znači ,,tajna“, nešto što je prvo sakriveno a onda otkriveno. U rečniku koji objašnjava reči Novog zaveta pod ,,misterijom“ stoji: musterion ne znači misteriozan već nešto što je učinjeno poznatim na način i u vreme određeno od strane Boga. Štaviše, Hrist se ne može smatrati ,,tajnom“ jer je on velika tema Reči Božije od Postanja do Otkrivenja.

Samim tim, biblijska ,,misterija“ može da bude shvaćena, za razliku od trijadološke ,,misterije“, koju je nemoguće shvatiti. Trijadološka teologija govori o ,,misteriji“ Hrista u smislu da je njegovu inkarnaciju i dvostruku prirodu teško razumeti.  U grčkom tekstu, međutim, nigde se tako nešto ne pominje. U stihu 3:16 Prve poslanice Timotiju odnosi se na ,,tajnu pobožnosti“ a ovaj tekst je jednostavan za razumevanje. Čak i danas, iako Reč jasno kaže da se lična pobožnost dobija putem Spasitelja, Isusa Hrista, ova činjenica ostaje tajna svetu i nažalost nekim od onih koji redovno posećuju crkvu. Ali ,,Trojstvo“ i ,,dve prirode“ ne može biti shvaćeno uopšte. 214– Jedan Bog i Jedan Gospod

Pitanje koje će pomoći da se reši ovaj problem sa prevodom jeste: Da li postoji tajna u Novom zavetu koja bi se mogla smatrati tajnom Hrista Božijeg? Odgovor na to pitanje je odlučno: ,,Da“. Reč musterion se koristi za Doba milosti u kome mi živomo. U stihovima 3:2-3 Poslanice Efescima stoji: ,, Budući da čuste službu blagodati Božije koja je meni dana među vama, Da se meni po otkrivenju kaza tajna; kao što gore napisah ukratko.“215

Šta je Petar imao da kaže o Isusu Hristu i Bogu? ,,Blagosloven Bog i Otac Gospoda našeg Isusa Hrista, koji nas po velikoj milosti svojoj prerodi za živu nadu vaskrsenjem Isusa Hrista iz mrtvih, Za nasledstvo nepropadljivo, koje neće istruhnuti ni uvenuti, sačuvano na nebesima za vas. Nego skupocenom krvlju Hrista, kao bezazlenog i prečistog jagnjeta;Koji je određen još pre postanja sveta, a javio se u poslednja vremena vas radi,Koji kroz Njega verujete Boga koji Ga podiže iz mrtvih, i dade Mu slavu, da bi vaša vera i nadanje bilo u Boga.” (1. Petrova 1:3-4, 19-21). Da li ovi stihovi daju ikakvu naznaku da je Petar verovao da je Isus Hrist Bog? Zašto onda Trijadolozi veruju da je Isus Hrist Bog? Zašto su hrišćani sebi dozvolili da budu prevareni? Dragi čitaoče, šta su Trijadolozi menjali za istinu?

Znakovi vremena

Svet je zaista surov, i drago mi je zbog toga. Mi moramo da budemo surovi; postoji dovoljno razloga za to. Stalno nas obasjava svetlost, svaka nauka napreduje, civilizovani svet je napravio korake ka svakom vidu znanja, a sve-važna nauka biblijske kritike je primila posebnu pažnju a nova svetlost je bačena na razne pasuse svete reči. Opet, naši umovi su ispražnjeni i vezani za vere i formule koje su nam dali naši preci nekada davno. Alarm se oglašava onog trenutka kada ljudi počinju da sami tumače Bibliju. Pustite ih neka budu samosvesni, neka se plaše da ne pogreše, neka vole Bibliju, oni su oslobođeni onog trenutka kada Bibliju čitaju svojim očima. U kom se pogledu ovo razlikuje od religije koja u potpunosti krije Bibliju od ljudi? Ja ne želim Bibliju, osim ako ne mogu da je sama čitam i razumem. Zašto bi se mučila i sama pretraživala Sveto pismo kada drugi mogu da donesu odluku za mene, onako kako im je volja? A kad god se neko javi ko bi da uništi duh slobodne znatiželje, vreme je da budemo surovi – Mary Dana
 

205 One God & One Lord, str. 408-409 
206 Anthony Buzzard, The Doctrine of The Trinity, str. 147 
207 Mary Dana Letter XXIV, str. 151 
208 Anthony Buzzard, The Doctrine of The Trinity, str. 285 
209 Isto, str. 5 
210 Isto, str. 7 
211 One God & One Lord, str. 384 
212 Isto , str. 385 
213 One God & One Lord, str. 394 
214 Isto, str. 512 
215 Isto, str. 625