Apostazija

Detalji

Priscilla Lackey

Da li je preterivanje zapitati se da li je Trojstvo više grčki mit nego biblijska istina? Bog je rekao da će dozvoliti veliku laž. Činjenica da Satana kroz svoje zle planove i lukavstvo može ubediti milione da je Isus Hrist Bog u telu, time umanjujući i poništavajući žrtvu našeg Gospoda i Spasitelja koju je podneo zbog nas – da li može postojati veća laž? Naše crkve nas uče da je Isus Bog u telu, uprkos tome što nas Sveto Pismo jasno uči da je Bog poslao svog jedinorodnog Sina. Ukoliko svoju veru poklonite doktrini Trojstva i odbacite jasne i eksplicitne Božje reči, nemojte se varati, vi ste prihvatili ono za šta ja verujem da je velika laž – Apostaziju. Pitam se da li smo toliko obmanuti i zaintrigirani misterijom i mitom da slobodno biramo da se kockamo našom sudbinom u Isusu Hristu kako bismo prihvatili dogmu koju je stvorio čovek, umesto jasne zapisane istine? "Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao, da nijedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni. ...a koji ne veruje već je osuđen, jer ne verova u ime Jedinorodnog Sina Božijeg" (Jovan 3:16,18). Ne mogu da prestanem da postavljam isto pitanje: Zašto trijadolozi odbacuju reči Božje?

Ponekad skoro da mogu da zamislim Satanu kako skače od sreće, radujući se zbog uspeha koji je postigao ubedivši milione hrišćana da posumnjaju u sopstvenu sposobnost da prihvate ono što su sami pročitali u Svetom Pismu. Dobri, bogobojažljivi, pobožni hrišćani se i dalje pridržavaju 1700 godina stare, izmišljene nerazumljive i iskrivljene doktrine. "U kojima bog sveta ovog oslepi razume nevernika, da im ne zasvetli videlo jevanđelja slave Hristove, koji je obličje Boga, koji se ne vidi" (2. Korinćanima 4:4). O, kako Satana radosno skače zbog obmanutih trijadologa koji zastrašuju zbog ljudske lakomislenosti. (isticanje moje)

Skoro sam gledala televizijski program pod nazivom "Vera pod vatrom", debatu o teološkim pitanjima koju je vodio Lee Strobel, autor knjige Slučaj za Hrista. U jednom trenutku je tema debate bilo pitanje Trojstva. Učesnik protivnik Trojstva je izjavio da je Trojstvo apostazija koja se pominje u 2. Solunjanima. U mom istraživačkom materijalu sam primetila još jednog autora koji prenosi istu misao. Ja takođe verujem da je to istina. Isus i Pavle su upozorili da će se dogoditi apostazija, otpadništvo od istinitog Jevanđelja Hristovog dok se on ne vrati, kada će ponovo biti uspostavljeno ispravno obožavanje. Pavle kaže, (2. Timotiju 4:3,4) "Jer će doći vreme kad zdrave nauke neće slušati, nego će po svojim željama nakupiti sebi učitelje, kao što ih uši svrbe, I odvratiće uši od istine, i okrenuće se ka gatalicama." (isticanje moje)

Da li smatram da ćemo mi, unitarni hrišćani, dobiti ovu bitku u ovom dobu? Apsolutno ne! Zato što vlada bog ovog doba. Ali budite sigurni, draga braćo, on neće vladati sledećim. I nemojte se zavaravati, ja treba da se brinem o drugom svetu, a ne o mišljenjima trijadologa i osude u Sataninom dobu. Ako hrišćani nisu voljni da se zauzmu za Isusa Hrista na ovom svetu zbog osude i ismevanja, neka se zapitaju, da li imaju ono što je potrebno da budu njegovi sledbenici? Ukoliko poriču da je on ono što zaista jeste i što Bog proglašava da jeste, da li zaista mogu da tvrde ga poštuju i prate? Ne, ne mogu! Oni poštuju grčki mit koji se naziva Bogočovek! Vera u Isusa nije za bojažljive. Oni koji prihvataju eksplicitne reči Boga i Isusa na ovom svetu moraju biti ratnici i imati hrabro srce. Biti hrišćanin u Sataninom svetu je dovoljno teško, ali biti protivnik Trojstva u trijadološkom svetu je kao nalaziti se na prvoj borbenoj liniji. Stalno izbegavate metke prokletstva i vatru pakla. Nemojte se zavaravati, mi živimo u svetu kome vlada Satana, a u njegovom sekularnom svetu je, ne samo politički nekorektno zastupati Boga, već je i greh priznati Isusa Hrista kao Sina Božjeg umesto Jednog Istinitog Boga! Pitam vas, braćo, da li je to velika laž? "Moćna obmana zbog koje će poverovati u laž... nego će po svojim željama nakupiti sebi učitelje, i odvratiće uši od istine, i okrenuće se ka gatalicama." 

Dragi čitaoci, da li vam ovo liči na mit (gatalicu): Jedan u tri, tri u jednom, 100 procenata čovek, 100 procenata Bog? "I sa svakom prevarom nepravde među onima koji ginu: jer ljubavi istine ne primiše, da bi se spasli. I zato će im Bog poslati silu prevare, da veruju laži; Da prime sud svi koji ne verovaše istini, nego voleše nepravdu" (2. Solunjanima 2:10-12). "Da vas niko ne prevari nikakvim načinom; jer neće doći dok ne dođe najpre otpad, i ne pokaže se čovek bezakonja, sin pogibli" (2. Solunjanima 2:3). Drači čitaoci, molim vas da obratite pažnju da je na završetku emisije "Vera pod vatrom" gospodin Strobel rekao da bi možda trebali da posvete celu emisiju Trojstvu! Zašto? Nesumnjivo je mislio da je ovo "pitanje" važno i da mu treba posvetiti vreme. Na žalost, emisija nije emitovana opet, bar ne u oblasti u kojoj ja živim.

Bog otkriva:

Iako smo sigurni da Bog zna mnogo stvari koje nam nije rekao, mi verujemo da ono što nam je otkrio "je naše i sinova naših doveka" (5. knj. Mojsijeva 29:29). Mi takođe verujemo Petru u njegovoj drugoj poslanici, kada kaže da nam je Bog dao "sve božanstvene sile Njegove, koje trebaju k životu i pobožnosti" (2. Petrova 1:3). Ako nas je duh doveo do istine od kad se Isus vazneo, sigurni smo da nije zaboravio ili iskrivio bilo šta u vezi nečeg tako osnovnog kao što je priroda Boga. Pogotovo zato što su druge važne stvari, kao što je Hristovo spasenje, jasno ponovljene više puta. Mi verujemo u jednostavnost Svetog Pisma kada govori o Bogu Ocu, Isusu Hristu, njegovom Sinu, i Svetom Duhu. Budući da Sveti Duh, govoreći kroz usta apostola i proroka, nije imao potrebu da koristi izjave kao što su: tri osobe u jednoj, večni saživot, jedna priroda, ni mi nemamo potrebe da to činimo. Da ne pominjem mudrost hrišćanskih vođa, tri stotine godina posle Hrista koji su osetili potrebu da nam ponovo interpretiraju Božje ime. 196

Reči Mary Dana-e

Verujem da prenosite svoja prava osećanja kada govorite da iskreno i kroz molitvu žalite što sam postala "žrtva" onoga što nazivate "jakom obmanom" i "laži". Ko će osigurati moju sigurnost ako napustim svoje mišljenje i prihvatim njihovo? Bog zna da sam sposobna da sama formiram neka svoja mišljenja. On takođe zna da smatram da je pogrešno ne učiniti to, u granicama sopstvenih sposobnosti koje mi je on dao, to je sigurno, kao i da će me sigurno kazniti ako to ne učinim.197

A ko je, moj dragi gospodine, napao činjenice? Nijedan unitarni hrišćanin, toga sam svesna, nije izbacio taj stih iz Biblije. Sigurna sam da ja to nisam učinila. Ja samo verujem da nas on ne uči onome što Vi tvrdite – naime, da punina Boga koja je u Hristu njega čini Bogom. Ali Vi nastavljate da govorite "Da li jezik može biti jasniji i precizniji? Bog, koji izjavljuje da neće dati svoju slavu drugome i koji zahteva univerzalno i nepodeljeno obožavanje, ovde potvrđuje da je punina Boga u Isusu Hristu. A u 2. poglavlju Filipljana da njemu treba dati univerzalno obožavanje. Pretpostaviti da je Isus Hrist, kao običan čovek, ili stvoreno biće, odgovarajući objekat božanskog obožavanja je apsurd koji je preveliki čak i za unitarne hrišćane. Oni, stoga, veoma skromno poriču Božje izjave u vezi sa Hristovom slavom, i u obožavanju Boga Oca ponekad pominju Marijinog Sina, zbog čijeg dobrog primera je Bog zadovoljan i blagoslovio je ljudsku rasu. Moja duša se muči kada čujem da je moj blagosloveni Spasitelj tako obeščašćen.198

Draga braćo, na kraju jednog od mojih časova proučavanja Biblije sam bila toliko uznemirena i emocionalna da sam rekla maloj grupi svojih kolega da bih ja verovala u Isusa Hrista čak i kada niko drugi ne bi! Jedan je rekao, "Pa i ja verujem!" Ja sam odgovorila "Ako veruješ u Trojstvo, onda ne veruješ!" Ali on ovo nije razmeo. Ne, on ne veruje u Isusa Hrista kakav je on zaista bio. On veruje u Isusa Hrista, drugog člana Trojstva, Boga u ljudskom telu, Boga Sina! Toliko hrišćana je obmanuto u vezi sa onim u šta veruju a da toga nisu svesni. Glavni razlog za ovo leži na propovedaonicama i u učionicama. Nemojte se zavaravati: definicija Trojstva i njegovih lažnih ogranaka nije u potpunosti razjašnjena. Pitala sam jednu stariju gospođu, nastavnika proučavanja Biblije u mojoj crkvi i veoma istaknutu ličnost u mojoj parohiji, koje Isus. Ona je odgovorila da je on njen Gospod. Zatim sam pitala koje njen Gospod. Ona je odgovorila "Bog"! Kao što sam prethodno pomenula, jedan kolega me je pitao "koja je tvoja poenta?" Moja poenta je: Oni zapravo ne znaju šta ne znaju da ne znaju! Pogledajmo neke stihove iz NASV na temu ko je Gospod u Novom Zavetu:

Rimljanima 1:7: Svima koji su u Rimu, ljubaznima Bogu, i pozvanima svetima: blagodat vam i mir od Boga Oca našeg i Gospoda Isusa Hrista.

Rimljanima 15:6: Da jednodušno jednim ustima slavite Boga i Oca Gospoda našeg Isusa Hrista.

1. Korinćanima 8:6: Ali mi imamo samo jednog Boga Oca, od kog je sve, i mi u Njemu, i jednog Gospoda Isusa Hrista, kroz kog je sve, i mi kroza Nj.

1. Korinćanima 15:57: A Bogu hvala koji nam dade pobedu kroz Gospoda našeg Isusa Hrista.

Efescima 1:2: Blagodat vam i mir od Boga Oca našeg i Gospoda Isusa Hrista.

(3) Blagosloven Bog i Otac Gospoda našeg Isusa Hrista, koji nas je blagoslovio svakim blagoslovom duhovnim na nebesima kroz Hrista.

Filipljanima 2:11: I svaki jezik da prizna da je Gospod Isus Hristos na slavu Boga Oca.

Kološanima 1:3: Zahvaljujemo Bogu i Ocu Gospoda svog Isusa Hrista, moleći se svagda za vas

1. Solunjanima 3:11: A sam Bog i Otac naš i Gospod naš Isus Hristos da upravi put naš k vama.

2. Korinćanima 1:2: Blagodat vam i mir od Boga Oca našeg, i Gospoda Isusa Hrista.

2. Jovanova 1:9: Koji god prestupa i ne stoji u nauci Hristovoj onaj nema Boga; a koji stoji u nauci Hristovoj onaj ima i Oca i Sina.

Judina 1:25: Jedinom premudrom Bogu i Spasu našem, kroz Isusa Hrista Gospoda našeg, slava i veličanstvo, država i vlast pre sviju vekova i sad i u sve vekove. Amin.

Draga moja braćo trijadolozi, ne brinite, vi znate da je Isus Hrist zapravo Bog. Jeste? Nije? Niste sigurni? Zar nisu dve odvojene osobe pominjane u ovim stihovima, ili su one odvojene, ali jedno? Draga braćo, "Odvojeni, ali jedno" nije logičan odgovor ni po jednoj definiciji.

Fideizam:

Tertulijan je predstavljao školu mišljenja pod imenom "Fideizam" (od latinske reči fides, koja znači "vera"), koja je vrbovala druge uticajne hrišćanske mislioce kao što je Avgustin. Ta škola je smatrala da nije neophodno da se biblijske doktrine povinuju logičkim ograničenjima, učeći da nije zrelo kada je razum zadovoljen. Drugim rečima, oni su verovali da ukoliko se nešto može jasno razumeti, tada "vera" nije uključena. Stoga su oni odbacili logiku i razum kako bi promovisali njihovu veru. Doktrina po njima može biti nelogična i istinita u isto vreme, zato što Bog nije fundamentalni Bog razuma, već misterije. Sveto pismo, međutim, to ne govori, već naprotiv uključuje razumevanje kao neophodan uslov za pravu veru (Rimljanima 10:17; Matej 13:19; itd.).

Ponekad se može čuti da su najbolji umovi u ljudskoj istoriji koristili svoj razum u procesu racionalizacije Trojstva, ali postoji razlika između "razmišljanja", koje često predstavlja racionalizaciju (počinje od zaključka, a zatim traži objašnjenja za njega) i logičkog razmišljanja baziranog na istini. Postoji veliki deo onferencijalnog razmišljanja (spekulacija) u vezi sa formulacijom trojadološke ortodoksije. To priznaju i trijadološki naučnici. Pitanje je da li je to razmišljanje biblijsko i logično. Previše često su upravo visoko obrazovane osobe najviše obmanute svojim "uzvišenim razmišljanjem" i treba im više zdravog razuma. Neki od najbrilijantnijih umova na svetu su takođe uključeni u razvoj teorije evolucije. Ali, kao što sociolog Pater Berge primećuje, "postoji tendencija da se sklonost ka verovanju u besmislice povećava, umesto da se smanjuje, sa visokim obrazovanjem".199

Ja odbijam ovakvo razmišljanje da je Bog misterija. To je na silu usađivano u glave hrišćana dugo vremena, nije ni čudo što misle da ne mogu da shvate ono što pročitaju u Bibliji. Posle 1700 godina pogrešnih tumačenja i obmane, oni su kao glina u rukama lukavog i snalažljivog sveštenstva! Da li treba da se molim nekome za koga mi je rečeno da ne mogu da ga razumem ili poznam? Koja je svrha toga? Sećam se još jednog incidenta na času u nedeljnoj školi kada je simpatična gospođa koja je sedela pored mene izjavila: "Dušo, ni ja ne verujem u Trojstvo. Ja verujem u moju Bibliju. Ja ne mogu da skupim hrabrosti da to kažem, ali mi se dopada to što govoriš". Draga braćo, ja znam da MORA biti mnogo onih koji odlaze u meinstrim crkve a ne veruju u Trojstvo, ili imaju velike sumnje u vezi njega, ali znaju koje su negativne posledice obznanjivanja svojih sumnji. Želela bih da ohrabrim sve koji ćute, koji su žrtve "čuvara ključeva tvrđave", da ustanu i kažu šta misle. Vreme je da prestanemo da se krijemo.. svi ostali su to učinili!

Ne preispitujte crkvene doktrine!

Ne mogu da se ne zapitam zašto su nas toliko uspešno ubedili da ne treba da preispitujemo naše doktrine, čak i ako se ne slažu sa Svetim Pismom, već da moramo da verujemo u ono što nam se kaže bez obzira koliko je to nebiblijsko ili nerazmljivo. Ako se oni sa znatiželjnim umovima usude da preispituju istinitost crkvene doktrine, bivaju označeni kao pobunjenici, ili osuđeni od snaga koje se trude da odbrane svoja sveta učenja. Zašto danas mnoge crkve prihvataju žene sveštenike, gej brakove i sveštenike homoseksualce, a ipak ne dozvoljavaju gledišta koja se ne slažu sa Trojstvom? Zašto imaju potrebu da se brane? Da li je doktrina Trojstva toliko krhka da se ne može suprotstaviti istrazi ili nema dovoljno biblijskih dokaza koji joj idu u prilog? Zar inteligentni, misleći, hrišćani nisu donekle sumnjičavi u vezi sa crkvenom doktrinom od koje je napravljen zakon koji je sprovođen mačem i lomačom kroz vekove, a danas zastrašivanjem? Naravno da se o ovome ne diskutuje u učionicama, budući da gledišta koja se suprotstavljaju Trojstvu uglavnom nisu dozvoljena. Zar misleći hrišćanin ne bi trebao da sumnja da nešto nije u redu i dovede u pitanje platformu crkve? Neko bi pomislio da je tako, ali nažalost, to nije slučaj. Razlog je taj što bi to bilo pretnja stabilnosti crkve i njene dragocene doktrine. Bolje biti voljen i prihvaćen u zajednici, i ne "talasati". Tako poslušne "ovce" ostaju u neznanju, ne ističu se da bi sačuvali poruku crkve, i zadržavaju "jedinstvo", čak i ako je doktrina lažna.

Draga braćo, moja tolerancija prema dvoličnom sveštenstvu, nadmenim nastavnicima i laicima neznalicama koji odbijaju da slušaju bilo šta osim potpunih besmislica koje se ulivaju u njihove nemisleće umove se veoma istanjila. Kako to da ja imam toliko pitanja o "misteriji" Trojstva i njenim očiglednim i nesumnjivim kontradikcijama sa Svetim Pismom i izabrala sam da to sama istražim žrtvujući samozadovoljstvo, a moja braća ne preuzimaju istu odgovornost? Očigledna je ČINJENICA da se reč "Trojstvo" ne pojavljuje nigde u Bibliji, kao ni trojni Bog, niti tri u jednom, niti eksplicitni opis Isusove "dvojne prirode" pokreću neka pitanja! Izgleda da hrišćani previše često prave kompromise i biraju da prihvate "misteriju" i besmislena objašnjenja umesto da prihvate logiku i istinu, primarno zbog toga što im je tako REČENO! Ili su jednostavno previše zauzeti da bi to učinili! Ne znam. Šteta je što naše sveštenstvo ne odbacuje iskrivljne i nebulozne crkvene doktrine i pridržava se samo Svetog Pisma u traganju za istinom u jevanđelju. Zašto bi sveštenstvo menjalo svoje stavove kada laici prihvataju sve što im se kaže bez pitanja, bez obzira koliko je to besmisleno i nebiblijski i kao da potpuno zanemaruju eksplicitne reči Boga i njegovog Hrista. Ja smatram da su sve crkve koje se pridržavaju doktrini Trojstva prodale pravo koje je Isus Hrist stekao rođenjem i prevarile Boga Oca.

Inkarnacija

Iako se "inkarnacija" smatra osnovnim načelom hrišćanstva, taj izraz se ne koristi nigde u Svetom Pismu. To priznaju čak i naučnici trijadolozi: "Inkarnacija, u svom punom i pravom značenju, nije nešto što je direktno predstavljeno u Svetom pismu". Doktrina inkarnacije je zapravo formulisana tokom narednih vekova. Oksfordski rečnik hrišćanske crkve potvrđuje ovu činjenicu.

Doktrina, koja je poprimila svoj klasičan oblik pod uticajem kontraverzi u 4. i 5. veku, je formalno definisana na Saboru u Halkedonu 451. godune. Uglavnom je oblikovana pomoću različitih tradicija u školama u Antiohu i Aleksandriji... još finesa je dodato u kasnijem patrističkom i srednjevekovnom periodu.200

"Inkarnacija", bar po najčešćem hrišćanskom shvatanju, je verovanje da Isus nije stvoreno biće, već nevidljivi Bog "obučen" u ljudsko telo. Citiraću noviju knjigu o Isusovom identitetu koju je napisao popularni autor, Isus "je sebe smatrao Bogom u ljudskom telu". Dakle, iz našeg ugla, biblijsko viđenje stvaranja poslednjeg Adama je zamenjeno mitom. Koncept Boga, ili bilo kog duha, koji postaje beba je potpuno neusklađen sa biblijskom istinom. 201

Još jedna posledica "inkarnacije" je značaj njegovog Gospodstva. Dela 2:38 kažu da je Bog učinio Isusa Nazarećanina "Gospodom i Hristom". Da je Isus Hrist već bio "Bog", onda je neshvatljivo da je davanje titule "Gospoda" nešto značajno zato što bi on već imao svako pravo na tu titulu jer bi je već posedovao u Starom Zavetu. Opet vidimo da su izmišljeni teološki pokušaji da se Hrist uzdigne preko onoga što je otkriveno u Svetom Pismu doveli do toga da se radikalno umanji vrednost njegove poslušnosti i onoga što je učunio za nas. Čovek, međutim, realno ne može uvećati Isusovu veličinu tako što će ga učiniti nečim što nije u Svetom Pismu. Zapravo, svaki pokušaj da se to učini značajno umanjuje veličinu biblijske poruke. Kada pustimo da Reč Božja govori sama za sebe i dozvolimo da se svi delovi slagalice uklope bez nasilnog uklapanja naših tradicija, i Bog i njegov Sin se slave, razum je zadovoljen i hrišćanska crkva je blagoslovena jer je izgrađena na sigurnim temeljima.202

Bez ideje o postojanju Hrista pre njegovog rođenja, ne bi bilo potrebe za doktrinom "inkarnacije". Postojalo je mnogo protivnika Trojstva kroz vekove koji su se otvoreno suprotstavljali Trojstvu, ali su verovali da je Isusa Bog stvorio pre svega i da je biće kroz koje je Bog stvorio svet. Navodno je Arije, biskup koji se raspravljao sa Atanasijem na Nikejskom saboru 325. godine, zastupao to gledište. Pregledajući Jevanđelje po Jovanu, priznajemo da postoje stihovi u Svetom Pismu koji izgleda da govore da je Isus zaista postojao pre svog rođenja. Međutim, postoji velika količina dokaza protiv takvog neprimerenog stava (da li neko može postojati pre svog postojanja?) i stihovi koji naizgled kažu da je "postojao pre rođenja" koji se mogu razumeti na način koji ne podržava tu nelogičnu predstavu. Štaviše, tih nekoliko stihova su u manjini u odnosu na mnogo jasnih stihova koji govore da je Isus započeo svoj život kao seme u Marijinoj utrobi.

Kada je Mesija prvi put pomenut u Starom Zavetu, ne postoji izjava da je Isus već bio živ u bilo kom obliku. Naprotiv, bezbrojna pominjanja Mesije govore o njemu u doslovnom budućem vremenu. Na primer, "Proroka ću im podignuti" (5. knj. Mojsijeva 18:18) je tipičan način pominjanja Mesije u budućem vremenu. Još jedan primer je Samuilo: "podignuću seme tvoje... Ja ću mu biti Otac, i on će mi biti sin" (2. Samuilova 7:12,14). Trijadolozi govore da je Mesija "Bog Sin", druga osoba Trojstva, koja je "večna" (nikada nije stvorena). U tom slučaju bi on "već" bio Sin i upotreba budućeg vremena je pogrešna. Još jedan primer je: "Ime će Mu biti: Divni, Savetnik" (Isaija 9:6). Izraz "ime će mu biti" jasno pokazuje da ljudi nisu verovali da je Mesija već tu. Da je Mesija već bio živ, on bi već imao ime. Postoje teolozi koji veruju da se Isus pojavio u Starom Zavetu, ali ne postoji tekst koji kaže da se "Isus" pojavio. Bog i anđeli dolaze u kontakt sa ljudima, ali nikada Isus, zato što on još nije postojao.203

Nesumnjivo je da prvi "pokazatelj", koji treba da ukaže hrišćanima da je Trojstvo pogrešno učenje, treba da bude činjenica da se reči "Trojstvo" i "trojni Bog" ne pojavljuju u Svetim spisima. Nisu biblijske. Da li ta činjenica nešto znači trijadolozima? Apsolutno ništa – to se zaključuje, odgovaraju oni samouvereno. Ali osoba koja traga za istinom treba da se uzbuni. Drugi pokazatelj je činjenica da se ono smatra misterijom! Drugi znak za uzbunu. Treći pokazatelj: hrišćani misle da Bog ne smatra da oni treba to da razumeju! Bog je rekao, "Jer Bogu tako omile svet da je i Sina svog Jedinorodnog dao". Šta je misteriozno u vezi te izjave? Da li je Bog lagao? Ko je odlučio da Bog nije poslao svog Sina, već se otkrio u ljudskom telu? Ko je doneo tu odluku umesto nas? Rani crkveni oci, eto ko, zajedno sa većinom protestantskih reformatora koji su ih pratili. Nemojte se zavaravati, draga braćo, čak su i oni imali ogromna neslaganja između sebe, što je dovelo do pojave velikog broja veroispovesti i učenja. Mislim da više hrišćana treba da veruje sledećim stihovima: "Čuvajte se da vas ko ne zarobi filozofijom i praznom prevarom, po kazivanju čovečijem, po nauci sveta, a ne po Hristu" (Kološanima 2:8); "Jer takvi ne služe Gospodu našem Isusu Hristu nego svom trbuhu, i blagim rečima i blagoslovima prelašćuju srca bezazlenih" (Rimljanima16:18).

Činjenica da su hrišćani poverovali u ovu "komediju zabune" je sramota i pokazatelj koliko je VEĆINA hrišćana nemarna kada je u pitanju samostalno traženje istine. Možda oni koji nisu doveli u pitanje apsurdnost Trojstva na bilo koji način, u bilo koje vreme, već su ga u potpunosti paušalno prihvatili zato što se to od njih očekivalo, ignorišući eksplicitne reči Božje, a dajući više značaja ljudskim rečima, treba da provere svoj odnos sa Bogom. Ja ovo skromno predlažem, jer ako hrišćanin ne veruje u eksplicitne reči Božje onda čemu vera? Ranije sam pomenula koleginicu sa časa koja je rekla da joj nije stalo da se upušta u materiju Trojstva. Još jedna je rekla da samo veruje u ono što joj je rečeno. Na žalost, ovo je prilično standardna priča u "stadu". Mlada dama koja je izjavila da joj nije stalo da se bavi tom materijom me je veoma uznemirila.  Mislim da je veoma draga, veoma dobra osoba i dobar hrišćanin, ali je na žalost obmanuta. Smatram da je njen nonšalantan stav uznemirujući. Ova malada dama je samo još jedan član "Recite mi, svešteniče, u šta danas da verujem" kluba. Ona je jednostavno prihvatila doktrinu Trojstva zato što je to dogma njene crkve i ne zanimaju je biblijski dokazi koji govore suprotno, niti razmišlja o njima. Izgleda da li Isus jeste ono što kaže da jeste ili nije... to jednostavno njoj nije važno. 

Draga braćo, ako vam se čini da sam "oštra", ja imam dobar razlog za to. Bila sam optuživana da sam jeretik, nespasena, osuđena na pakao, i nehrišćanka. Ipak, moj jedini zločin je verovanje u Isusovu ljudskost i u jednog istinitog Boga.

Ja ne zagovaram bes koji prethodi bolu, vređanju ili razdoru, ali ipak verujem da je bes i/ili pravedno ogorčenje bilo sredstvo za ispravljanje mnogih nepravdi u istoriji. Bes podstiče ljude na delovanje. Bes je razlog zbog koga mi žene imamo pravo glasa danas. Bes je podstakao potlačenu zajednicu crnaca da se bore za svoja građanska prava. Bes zbog nepravde podstiče inače mirne ljude da se "pokrenu". Upravo je delovanje podstaknuto besom bilo sredstvo za postizanje toliko potrebne promene tamo gde se to na drugi način ne bi moglo postići. Bes je ljudska i veoma snažna emocija, ali se mora zauzdati i kanalisati u odgovarajućem smeru kako bi bio efikasan. Da nije bilo mog besa i razočaranja ova knjiga ne bi ni postojala. Ne bih imala hrabrosti da se suprotstavim onome što jasno vidim kao ogromnu teškoću! Upravo su bes i nezadovoljstvo podstakli Martina Lutera da sprovede protestantsku reformaciju, zar ne? Pravilno usmereni bes ima svoje mesto. Zar Isus nije pokazao bes kada je isterao menjače novca iz hrama?

Tužno je to što većina hrišćana bira da zatvara um kada je u pitanju Trojstvo. Sigurna sam da sam u svojoj crkvi bila tema šala, ogovaranja i izvor uznemirenosti. Ali mi je bar bilo dovoljno stalo da istražim ono što nema smisla i nisam se plašila da branim ono u šta verujem. Niti sam pravila kompromise u vezi svojih verovanja da bih bila prihvaćena od ostalih. Za mene pitanje nije postojalo, budući da vera u mog Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista dolazi na prvo mesto. Ja uživam kada sam sa svojim sestrama po Hristu, ali nemam potrebuda me prihvate. Mnogo je važnije da me prihvati Hrist. Ja osećam da jednostavno prolazim kroz ono što nazivamo život. Ja se molim da ono što sam uložila u ovom životu dobije vrednost u sledećem. Ja neću izdati mog Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista da bi bila prihvaćena u crkvi, od strane mojih prijatelja i porodice. Ukoliko imaju problem sa mojim zauzimanjem za Isusa Hrista, Sina Božjeg, i odluče da me isključe iz svojih života, to će biti između njih i Boga, našeg Oca i... Isusa Hrista. On je jasno rekao da ako ga poreknem pred ljudima, on će me poreći pred svojim Ocem na nebesima! Obratite pažnju, draga braćo, on nije rekao da želi da ga prihvatim kao Boga! Isus je tačno znao KO je, a takođe su to znali i učenici i demoni. Na žalost, moja obmanuta braća trijadolozi imaju problem sa prihvatanjem Sina Božjeg – Isusa Hrista kao Božjeg Mesije pomazanika.

Bila sam povređena i razočarana jednom prilikom, posle časa proučavanja Biblije, kada se učionica ispraznila i ostala sam da sa jednom koleginicom razgovaram o Trojstvu. Tada se druga gospođa, nastavnica koja ima visok status u crkvi, umešala i rekla da prekinemo! Bila sam užasnuta! Rekla sam joj da raspravljamo o identitetu Isusa, a ona je rekla da je druga gospođa samo uljudna što me sluša. Gospođa je odgovorila "Nisam!" Posle kraće rasprave, gospođa koja je upala u razgovor mi je rekla da uništavam svoje dobro ime u crkvi! Nesumnjivo je ovaj "čuvar ključeva božanske istine" osertio da ima autoritet da me zaustavi da ne "iskvarim" svoju sestru po Hristu. Neko bi pomislio da pokušavam da skujem satamsku zaveru.

Koliko god neprijatan ovaj incident bio, još gori čin se dogodio na istom času oko godinu kasnije. Ja sam govorila nastavnici zašto je verovanje u pravu prirodu Hrista toliko važno kada je koleginica počela da mi se ruga. Postala je toliko uvredljiva da sam izabrala da napustim čas. Pre nego što sam napustila svoje mesto ova mlada žena, bivša prijateljica, mi je rekla da je bila prožeta Svetim Duhom. Odgovorila sam – da, očigledno da jeste! Zaustavila sam se u dnu učionice da se oprostim kada je ova mlada žena ustala, prišla mi, uhvatila me za ramena i počela fizički da me gura iz učionice. Do tog trenutka sam izdržala mnoge verbalne napade, ali nikada nisam pomislila da će neko da me fizički napadne. Ovo, prilično teatralno, pokazivanje nepoštovanja od strane sestre po Hristu je bilo izuzetno ponižavajuće. Da nije bilo njenih podrugljivih optužbi ne bih se našla u situaciji da osetim ovakvo sramotno pokazivanje mržnje. Jedna stvar koju sam videla iz postupaka mojih sestara po Hristu je da su pokazale šta nije hrišćanin! Možda su osetile da im njihov status u crkvi daje pravo cenzure i da su me videle kao uljeza. Ne znam, ali me to veoma rastužuje. Toliko o slobodi u učionicama. Mnogi ljudi tvrde da su hrišćani, ali se na ponašaju tako. Ja mogu da sedim na drvetu ceo dan, ali me to neće učiniti pticom.

Trijadolozi koji veruju da je koncept trojnog Boga toliko utemeljena činjenica da nije smatrana dovoljno važnom da se pomene u doba kada je Novi Zavet pisan, treba da razmisle o rečima još jednog pisca, Harolda Browna:204

Neporeciva istorijska činjenica je da nekoliko velikih doktrina, koje se danas smatraju centralnim delom hrišćanske vere, – kao što je doktrina Trojstva i doktrina prirode Hrista – nisu bile prisutne u potpunom i definisanom obliku, koji je uglavnom prihvaćen, do četvrtog i petog veka. Ukoliko su danas ključne – a to većina učenja i veropispovesti tvrdi – onda to mora biti zato što su istinite. One nisu mogle da postanu istinite, već su uvek bile istinite. One nisu mogle da postanu istinite u četvrtom i petom veku. Ali ako su istinite i ključne, kako su onda ranoj crkvi trebali vekovi da ih formuliše?

Celokupna slika koju daje istorija je skoro kao aritmetička progresija: "U prvom veku Bog je još uvek monoteističan na dobar jevrejski način. U drugom veku Bog postaje dva u jedan. Od trećag veka jedan Bog postepeno postaje trojan".

Lapid govori o "krvavim unutar-religijskim hrišćanskim ratovima u četvrtom i petom veku, tokom kojih su hiljade i hiljade hrišćana ubijeni od strane drugih hrišćana zbog Trojstva". – Profesor Anthony Buzzard

Dualna priroda, 100 procenata Bog, 100 procenata čovek, je potpuni apsurd, kao i neosnovane teorije o "tri u jednom i jednom u tri". Ove trijadološke fraze su izmišljene tokom perioda od 1700 godina tradicije i zastrašivanja i isto se priznaje da su nerazumnjive, prihvaćene su kao biblijska činjenica i istina – koju prihvataju i u nju veruju inače dobro obrazovani i inteligentni hrišćani. Ja smatram da je uvreda inteligencije i zdravog razuma kojima nas je Bog podario. Ako to nije primer lukavstva Satane ili đavola, šta jeste?

195 Barr D. Ehrman, The Orthodox corruption Of Scripture, Back Book Jacket © 1993 
196 TruthOrTradition.com "Whose Faith is it Really?" Treatise, December 15 by Webmaster 
197 Mary Dana, Letter XVIII, str. 103 
198 Isto, str.170 
199 One God & One Lord, str. 392-393 
200 Isto, str. 353 
201 Isto, str. 355 
202 Isto, str. 369 
203 Isto, str. 370 
204 Anthony Buzzard, The Doctrine of The Trinity, str. 139 Quote by Harold Brown