Slep vodi slepog

Detalji

Priscilla Lackey

Zašto bih dopustila da me prevare da verujem u nebulozne vere i šifrovane doktrine, i dozvolila grešnim ljudima da za mene odluče u šta ću da verujem? Da li su njihove doktrine iznad izričitih Božijih reči? Ko su oni da svoju veru stavim u njihove ruke i poverim im svoj duhovni život? Ako oni koji imaju nekakav autoritet ne mogu da shvate misteriju Trijadološke doktrine, da li oni mogu mene da vode? Nikako! To bi bilo kao da gluv sluša gluvog. Ja nisam sposobna da shvatim Bibliju? Da li ja moram da budem učenjak, sa dobrim znanjem latinskog, hebrejskog i grčkog da bih razumela jednostavne i jasne reči Boga i Hrista? Moram li da izgubim pravo na slobodu i pravo da sama biram, kako bih bila prihvaćena u svojoj crkvi, a ne odbačena od strane prevarene, osuđujuće i neobrazovane braće? Biram da ne budem okovana crkvenim verama i doktrinama, niti da me obavežu sveštenici ili veroučitelji koji sebe izdižu iznad jasnih i preciznih reči Svemoćnog Boga i Njegovog Hrista. Trpim velike uvrede od onih sličnog stava koji me svakom prilikom ponize, zastraše i osude, kako privatno tako i javno. Hajde opet da pročitamo šta je napisala Mary Dana.

Da li sam ja ikada rekla ovo poslednje? Da li sam rekla da sam odbila doktrinu Trojstva jer je nisam razumela? Ne, prijatelju, to nisam rekla. Rekla sam da je odbijam jer ne mogu da je pronađem u Bibliji. Da sam mogla da je pronađem u Bibliji, prihvatila bih je, ma koliko ona bila nerazumljiva.

Kada bih morala da dam objašnjenje, rekla bih da oni koji prihvataju Trojstvo  zavise od ljudskog razuma. Čini mi se da oni prave dve čudne i suprostavljene greške. Oni prvo obrazuju doktrinu na osnovu izvođenja zaključaka i ljudskog razuma a zatim se odreknu razuma kako bi je prihvatili. Ne uzimam sve to zdravo za gotovo i ne smatram da oni koji imaju drugačije mišljenje greše, i to u smislu greše toliko da je to pogubno za dušu; Ja samo kažem da ja ne mogu da vidim stvari na isti način kao oni. Kakvo grešno stvorenje može da se usudi i da kaže da zna da je u pravu? (moj akcenat).189

Ako sveštenici tako kažu, onda mora da je tako!

 Vađenjem odabranih biblijskih stihova iz konteksta kako bi se dokazala trijadološka dogma samo dokazuje to koliko malo većina hrišćana zapravo poznaje ovu doktrinu. Možda većini hrišćana nedostaje vremena ili interesovanja da bi ovu dogmu sami istražili. Oni su se u potpunosti oslonili na svoje sveštenstvo da im kaže ono malo što sami znaju. Većina hrišćana je došla na svet dogmatizma i zasnovala čitav svoj sistem verovanja na doktrini jer je situacija takva već 1700 godina i ako njihovi sveštenici tako kažu, onda mora da je to tako! Štaviše, progutali su netačan pojam da pošto skoro sve popularne crkve u to veruju, onda to MORA da je biblijska istina! Tačka! Kraj diskusije! Kraj!

-              Kapacitet teologa da ubede vernike da su dve ili tri osobe stvarno jedan Bog mora da se smatra jednim od najvećih čuda hrišćanske istorije.  Nije ni čudo koliko normalnih i razumnih ljudi toliko spremno prihvata ono što je objavljeno kao neshvatljiva misterija. Ovo je još veličanstvenije kada se uzme u obzir to biblijske izjave nikada ni ne daju nagoveštaj takve terminologije. Nema nagoveštaja zagonetke u providno jednostavnoj potvrdnoj rečenici u kojoj stoji da ,,postoji jedan Bog, Otac“ ( 1. Korinćanima 8:6)190 – Ser Anthony Buzzard

Molim vas da uzmete u obzir naredni odlomak iz knjige pod nazivom Jedan Bog i Jedan Gospod:

U pitanju je crkvena parada koja se odvijala 1700 godina, odevena u svoj mistični trijadološki ogrtač, skrojen od strane teologa koji su govorili ljudima da su budale ako nisu bili u stanju da ,,vide“ da je Trojstvo istinito.

Njihovi ,,vladari“ su zastrašivali hrišćane pretnjama da će biti društveno i religijski prognani, čak su im pretili i smrću. Zatim su iskoristili to prećutno odobravanje od strane velike većine kako bi učvrstili svoju elitističku ,,mudrost“. Među posmatračima, uvek je bilo onih koji su imali suprostavljajuća mišljenja, muškarci i žene koji se nisu plašili da ih sunarodnici smatraju budalama u potrazi za Božijom mudrošću. Sigurno Bog i Njegov Sin plaču pri pomisli koliko je njih utišano tokom svih ovih godina, ne Biblijom ili racionalnim i prijateljskim ubeđivanjem, već zastrašivanjem i ubijanjem.191

Bog je taj koji je Hrista digao iz mrtvih, postavio ga da sedi sa svoje desne strane, uzdigao ga iznad svega ostalog i postavio ga da upravlja Crkvom.  Poslanice jasno kažu da postoji ,,jedan Bog i Otac” (1. Korinćanima 8:6; Efescima 4:6) i On je pažljivo čuvan sa najvišim ugledom. Bilo bi nepoštovanje Boga i Hrista (koji je uzdizao Boga u svemu što je činio) kada bi Hrist bio uzdignut na takav način da je Bog odgurnut u stranu. Zapravo, Bog je pomenut više od 400 puta u Poslanicama. (Jasno je rečeno da je Bog ,,Glava” Hristu (1. Korinćanima 11:3), a Isus je sebe dao kao žrtvu Bogu. (Efescima 5:2)192

Dakle, doktrinu Trojstva treba detaljno ispitati kako bi se videlo da li je ona možda nešto što smo nasledili od Očeva i sabora a ne od Biblije. – Ser Anthony Buzzard.

Konformitet

Teško mi je da verujem da svi slavoljubivi teolozi koji su završili najprestižnije seminare i univerzitete veruju u ovu dogmu koju je smislio čovek. Sigurno nisu svima toliko temeljno isprani mozgovi. Nažalost, u današnjem društvu, konformitet je pravilo, čak i u duhovnoj areni. Nažalost, cena toga je uskraćivanje Isusa Hrista prava da bude Sin Božiji. Mogu da pretpostavim da je 90% svih crkava trijadološki nastrojeno, što ostavlja skoro nepostojeći broj mesta onim teolozima koji su netrijadološkog opredeljenja. Nije potrebno biti matematičar da bi se izračunalo i došlo do zaključka da ovo sužava opcije. Napraviću veliki korak i izneti pretpostavku da mnogi sveštenici danas, u dubini svoje duše, ne veruju u Trojstvo. Ali se ne usuđuju da to pokažu jer bi istog trenutka dobili otkaz. Molim se da se jednog dana ovo promeni ne samo zarad njih samih već i zarad laika. Čvrsto verujem da ako išta treba da se promeni onda to mora da otpočne u propovedaonici.

Kao što sam rekla, ne mogu iskreno da verujem da sveštenstvo veruje u ovu iskrivljenu, neinteligentnu i uvrnutu egzegezu Svete Biblije. Da li je moguće da su svi oni nasamareni da veruju da je jabuka zapravo pomorandža? Užasno je to što hiljade onih koji diplomiraju teologiju prihvataju ovu dogmu, posebno nakon što uvude jasne i dokumentovane činjenice vezane za ovu prevaru. Da li je moguće da nisu svesni debate koja traje 1700 godina, a ne priznaju, čak ni sebi samim da mora da postoji kredibilitet u teološkom dizanju prašine? Međutim, danas verujem u doba komunikacije, stvari počinju da se menjaju. Polako ... ali sigurno! Promena u mišljenju je na pomolu, bilo da crkve prihvataju to ili ne. U jednom trenutku u bliskoj budućnosti, oni će morati da puste čvrsto stegnutu nebiblijsku dogmu staru 1700 godina i da se njom pozabave na direktniji način, otvoreno i iskreno. Varljiva i teška zavesa ove dogme, koja je toliko dugo zaslepljivala mnoge, polako počinje da se diže, a svetlost istine polako se probija ispod teške dvoličnosti. Ponovo ću citirati ono što je napisala Mary Dana po pitanju ,,misteriozne” dogme:

Ali zašto si, moj dragi Gospodine, toliko naklonjen misteriji? Zašto se ne pokreneš i nametneš umovima sviju da je religija jevanđelja toliko jasna i jednostavna, da ,,lutalica, iako lud, neće zalutati”?  Razlog za ovo je što ljudi nisu mogli da se zadovolje jasnom religijom, već su morali da konstruišu komplikovan sistem koji žele da nametnu čitavom čovečanstvu, čak i pod opasnošću da izgube pravo da se nazivaju hrišćanima. Religija, ona koju su propovedale ortodoksne vere, nije ništa drugo do jednostavna i jasna. Ne može se to shvatiti. Jedini lek za koji sam čula da prepisuju za one koji se loše osećaju zbog te komplikovanosti jeste da svi shvate kao svetu misteriju a ne da zapitkuju previše, tj. da ne zapitkuju uopšte. Ortodoksno hrišćanstvo je puno kompleksnosti i metafizike da je u potpunosti neshvatljiva za neobrazovanog čoveka; ovo, čini mi se, nije religija Biblije.193

U svetu koji je zasićen groznim zlodelima, surovošću i nehumanošću među ljudima, ponekad je teško verovati u brižnog i saosećajnog Boga. Tokom svog života sam bila skeptična i obeshrabrena, pa čak i na granici da postanem agnostik.

Često se žalim, zašto Bog dozvoljava da se ovo ili ono desi? Zašto čini loše stvari dobrim ljudima? Gde je njegova saosećajnost? Gde je pravda? Zato zli ljudi napreduju? Gde su anđeli čuvari naših namlađih? I tako ja jecam u očaju dok mi ponestaje vere. Ali na kraju dana, ja moram da verujem u Boga. Šta mi drugo preostaje?  Možda jednostavno ne treba da razumemo ,,veću” sliku! Ali nisu mi potrebne zagonetke, apstraktne analogije, neshvatljiva objašnjenja, besmislice i neću da mi govore da je moj nebeski Otac ,,misterija”. Što se mene tiče, potrebna mi je čvrstina, kamen, ako ćete tako. A taj Kamen za mene je jedan Svemoćni Bog i Njegov Sin, Isus Hrist, moj Gospod i Spasitelj, onaj koga je Otac poslao u svet da Ga otkrije. (Jovan 1.14) NIV Niko nije video Boga osim onog ko sedi kraj Oca i koji ga je učinio poznatim. Isus je preneo Očevu poruku o milosti, oproštaju, ljubavi, saosećajnosti i nadi tako da mi možemo bolje da upoznamo Njega i da živimo svoje živote tako da Njemu udovoljavamo. Odbijam da kuću gradim na nestabilnom tlu doktrine koju je stvorio čovek a koja je toliko esoterična i mitološki zasnovana da mora da bude prihvaćena kao ,,misterija” Ova rečenica možda pali kod moje trijadološke braće ali ne pali kod mene. Kako mogu da se klanjam svom nebeskom Ocu s istinom, ako je On ,,misterija” , kao što to trijadolozi tvrde? Primarni razlog trijadološke dogme je propagiran sa tolikim uspehom da je sveštenstvo ubedilo svoje stado da ne treba da razumeju Boga! Nažalost, hrišćani veruju u ovu laž. Ne mogu a da se ne zapitam da li bi Bog i dalje bio toliko velika misterija da ne postoji doktrina Trojstva? Mislim da ne bi.  Samo oni koji su na strani ovog mitološkog sklopa smatraju da je neophodno da se Bog predstavi kao misterija, ne postoji ni jedan drugi način da se trijadološka dogma potvrdi. Ako hrišćanin veruje da postoji Bog, i ako On čuje iskrene molitve istog, pored njegovog verovanja da sa Njim može  da se ostvari odnos, onda kako je moguće da u isto vreme veruje da je On toliko misteriozan. Dolazim do zaključka da većina hrišćana ne razmišlja nego samo leži na ,,mitskom trijadološkom jajetu” i čvrsto odbija racionalan način razmišljanja jer su naučeni da ,,logika” nije neophodna kako bi se verovalo u ovu vekovima staru i neshvatljivu doktrinu! Ona mora biti prihvaćena sa verom, ma koliko suluda bila. Na upravo ovaj način razmišljanja, naselo je toliko dobrih i pobožnih hrišćana. Nažalost, sami sveštenici su nusprodukti vekovima stare indoktrinacije i tradicije ... a ne biblijski zasnovane istine.

Teši me to što veliki deo nesposobnosti sveštenika da se pozabavi ovim problemom potiče od onih koji sebe smatraju najmoćnijima. Oni koji imaju pravo da zapošljavaju i otpuštaju, koji zastrašuju mačevima koje su spremni da izvuku pri najmanjem odstupanju od lažne i isprazne crkvene doktrine. Sa druge strane novčića, smatram da većini sveštenika nedostaje ,,hebrejsko” teološko razumevanje Božanstva, van amalgamacije ,,grčko-rimske mitologije”, ,,grčkog helenističkog” i neoplatonskog učenja i shvatanja. Oni su se predali tradicionalnom i mitskom konceptu vladajućeg trijumvirata kao biblijskoj jevanđeljskoj istini. Da upotrebim jednostavne reči, oni su podelili Jednog Pravog Boga Jahve na tri osobe i on Njega napravili politeističkog paganskog boga.

Ponekad pomislim kako bi bilo zabavno dodeljivati nagrade u vidu silueta Trojstva svešteniku koji toliko uspešno izvodi razne performanse strategijskom i veštom upotrebom reči. Ali on je samo uspešan onoliko koliko nedeljna publika nije mudra ili zainteresovana da sama istraži dokumentovane ,,zasluge“ u Svetom pismu. Ukoliko se ovo spoji sa kompletnim obožavanjem prema sveštenstvu od strane te iste publike, on pobeđuje bez sumnje. Bez takmičenja!

Onda je Gopsod rekao: ,,I svaka utvara biće vam kao reči u zapečaćenoj knjizi, koju daju čoveku koji zna čitati govoreći: Čitaj to; a on reče: Ne mogu, jer je zapečaćeno. Ili da daju knjigu onom koji ne zna čitati govoreći: Čitaj to; a on reče: Ne znam čitati. Zato reče Gospod: Što se ovaj narod približuje ustima svojim i usnama svojim poštuje me, a srce im daleko stoji od mene, i strah kojim me se boje zapovest je ljudska kojoj su naučeni” (Isaija 29-11-13). Kako je ovo moguće? Pre svega jer postoji Đavo, inteligentno palo biće koje se protivi Bogu i ograničenjima koja mu je on postavio? Kao princ moći podlunarnog prostora on je otkriven u Bibliji kao neko ko upravlja demonskim silama koji rade svoj posao i zbunjuju dragocene reči Istine koja se u Bibliji nalazi. Jedan od najvećih poduhvata Đavola jeste da ubedi neke da on uopšte ni ne postoji!

Za mnoge čitaoce Biblije, ovaj koncept će biti nezamisliv, ali čitave zajednice, čim postave svoje poverenje u ruke onoga kog odaberu, mogu da budu ubeđene u skoro sve, ma koliko nemoguće to bilo. Indoktrinacija je posebno efektivna i poražavajuće snažna kada je od strane voljenih učitelja usađena u mlade i nežne umove. Samo duhovna ,,hirurgija” i želja čoveka da ostane neprevaren, po svaku cenu, može da popravi situaciju.194

Postoji mnogo toga u Bibliji što je teško objasniti. Moj sveštenik je jednom rekao: ,,Čovečiji otisci su svuda po Bibliji”. Njegova izjava je, verujem, bila usmerena na promene teksta. Bart D. Ehrman, autor knjige pod nazivom Ortodoksna korupcija Biblije, pokreće intrigantna pitanja o odnosu koji čitaoci imaju sa svojim tekstovima, posebno u dobu kada su pisari mogli da preformulišu tekstove koje su prepisivali kako bi oni značili ono što su ti pisari mislili da znače, i samim tim su imali udela u ortodoksnoj korupciji Biblije.195 Iskreno mislim da je do velike mere ovo razlog zašto toliko nehrišćana ne stavlja svoju veru u ruke Biblije, iako su svedoci načina na koje hrišćani tretiraju jedni druge i žestokim svađama među njima samima oko toga ko je došao do biblijske istine putem sopstvenih crkvenih doktrina (verovanja) koja se oslanjaju na brojne interpretacije Svete Biblije. U Bibliji jasno stoji to da postoji toliko toga o Bogu što ne treba da razumemo, ali to ko je Bog i koga je On lično poslao kako bi Ga učinio poznatim nama, nije nikakva misterija – u to budite sigurni, ako apsolutno ništa drugo nema smisla. Alergična sam na one koji prognoziraju: ,,Znaćemo odgovore kada odemo u raj!” Šta ovi hrišćani misle, šta će nama Biblija uopšte? Bog nam je dao mapu i uputstva kako da dođemo do nebeskog carstva. Kakav bedan izgovor da se ne proučava Biblija i da se ne dođe do spoznaje istine. Ponovo, moram da pitam, zašto oni koji tvrde da je Bog misterija misle da mi imamo Reč Božiju? Da li bi oni planirali putovanje a ne bi odabrali destinaciju, iscrtali putanju na mapi, isplanirali prtljag, proverili vremensku prognozu i stanje na računu, itd? Ja to radim svaki put kada planiram putovanje. Ne prepuštam sve slučaju, a pogotovo kada putujem u inostranstvo. Sigurno je da čak i najbolji planovi znaju da propadnu. Često, naši planovi propadnu, a to što neko bira da smesti svoju veru u ruke doktrine koja je neshvatljiva sama po sebi, sigurno predstavlja skretanje sa puta. Iskreno, mislim da Bog ne daje slobodne propusnice za carstvo. Ali možda grešim!

Moram dodati sledeće. Ponekad imam osećaj da većina hrišćana više vremena provede na proveravanje koliko kalorija ima određeni prehrambreni proizvod ili na proučavanje brošura za putovanje nego što provede proučavajući rute i znakove kraj puta koji vodi do biblijske istine. ,, Pa, znaćemo odgovore kada odemo u raj!” A-ha! Slušajte, braćo! Ako sada ne iscrtate svoju putanju, možda ni nećete stići tamo.

Dolazak do nebeskog carstva zahteva planiranje, rad i razmišljanje. Bolje bi vam bilo da uzmete mapu (Bibliju) i da je brižljivije proučite.  Za početak, u korist svakog putnika (kroz život) bilo bi da se otarasi teškog prtljaga prepunog pogrešnih učenja koji većina vuče čitavog života, i da ga zameni sa vodičem do istina zasnovanih na Bibliji.

 Odlomak iz knjige koju je napisao Joel Hemphill a koja nosi naziv BOGU slava:

Čak i mi koji sebe nazivamo fundamentalnim hrišćanima i koji se ponosimo time što se oslanjamo samo na Bibliju, dozvolili smo da nam tradicija zamuti shvatanje toga šta Biblija kaže po pitanju Boga i Božanstva. Pogrešna učenja i doktrine nisu istina. Žao mi je što to moram da kažem , ali postoji previše ljudi koji propovedaju na radiju i televiziji danas i koji ,,pogrešno dele” reč istine. Moramo da prestanemo da vadimo stihove i delove stihova iz konteksta kako bi ustanovili duboko usađene istine. Da li vaše tumačenje čini ovo zlo Bibliji? Isus zna da je dosta njih ,,čulo” ono što on ima da kaže, ali nisu oni to,,čuli” kako treba. 

Kako je Satana jednom inspirisao zlog kralja Joakima da iseče a zatim spali Reč Božiju koju je napisao Jeremija (Jer.36), tako je inspirisao i zle ljude da unište živu Reč, Isusa Hrista. Njegov nemilosrdan napad se nastavlja istom žestinom, pokušavajući da umanji autoritet i kredibilitet pisane Reči Božije koja čini da Živa Reč bude poznata svima. Njegov napad se prvenstveno vrši na bojnom polju uma. – Jedan Bog Jedan Gospod

189 Mary Dana Letter IX, str. 61 
190 Anthony Buzzard, The Doctrine of the Trinity, str. 95 
191 One God & One Lord, str. 427 
192 Isto, str. 265 
193 Mary Dana, XVII, str. 99 
194 Bruce Lyon, Focus On The Kingdom, May edition, 2006