Posle Nikejskog sabora

Detalji

Priscilla Lackey

Većina ljudi koji veruju u doktrinu Trojstva tvrde da su tokom Nikejskog sabora crkve samo priznale javno doktrinu koja je oduvek spadala u crkveno učenje.  Ali ako je ovo istinito, pitajte se zašto? Zašto bi crkva morala javno da objavi doktrinu koja je ustanovljena od samog početka? Ne postoji doktrina u vezi toga da li je Isus vaskrsao ili ne? To je bilo ustanovljeno učenje. Ideja da je Isus Bog, nije bila ustanovljena. Ovo je razlog zašto je crkvi bila potrebna javna izjava kako bi formalno ustanovila ovo kao ortodoksno. To je bila ideja u razvoju.  To nije bilo učenje rane crkve koje je bilo ustanovljeno od strane apostola. Važno je reći to da čak i u Nikeji, uz pomoć vladara Konstantina, oni su provukli ovu doktrinu kao ortodoksnu ali nisu uključili Sveti duh kao deo formule. Ponavljam, zašto ne? Kako su mogli da zaborave da trojstvo podrazumeva i Svetog duha? Jer je to bila ideja u razvoju, i u ovom trenutku u vremenu (Nikejskog sabora), sve crkve su bile voljne da prihvate dvojstvo. Tek na Saboru u Konstantinopolju 381. godine nove ere, u svoje formule su uključili i Svetog duha kako bi upotpunili trojstvo.181

Izuzetan dokaz da doktrina Trojstva nije ustanovljeno učenje ranih hrišćana predstavlja pismo jednog od najvećih predstavnika Trojstva, Tertulijana iz Kartagine. Iako je on to shvatao tako da je Sin podređen Ocu, što se suprostavlja današnjoj doktrini Trojstva, njegovi rukopisi su nažalost ostavili veliki uticaj na razvoj ove doktrine.

On je temeljno pisao o tome. Činjenica da je on verovao da je Sin inferioran u odnosu na Oca, jasno se može videti u njegovom pismu protiv Prakseja. U njemu on kaže sledeće:

Poglavlje IX: ,,Samim tim, Otac je drugačiji od Sina, budući da je veći od njega.

Poglavlje VII ,,I dok ja prepoznajem Sina, smatram da se razlikuje od Oca jer je na drugom mestu.

Ponavljam, upitajte se zašto se njegovo viđenje trojstva razlikuje od današnjeg, ako ga je oduvek propovedala crkva? Razlog za to je jer je to bila ideja u razvoju. Tertulijan nam sam daje dokaz činjenice da je ta ideja bila u razvojnom stadijumu u istom tom pismu. On kaže:

Poglavlje III: ,,Većina vernika je iznanađena podelom (Tri u Jednom) ... Oni stalno protiv nas govore, kažu da smo sveštenici dva ili tri boga ... Dok grci zapravo odbijaju da shvate oikonomiju, ili podelu“ (na Tri u Jednom).

Ovo su neverovatne izjave! Tertulijan priznaje da se većina vernika ne slaže sa doktrinom Trojstva. Oni su ga optužili da je politeista. Grci (bilo da su u pitanju grćki hrišćani ili hrišćani koju su u drugim zemljama govorilu grčki) zajedno su odbili da mu veruju. Ove izjave su verovatno najbolji dokazi da apostoli nisu propovedali doktrinu Trojstva. Da su je propovedali, većina vernika bi znalo za podelu i ne bi bili iznenađeni, niti bi ga optužili da se klanja dvojici bogova. Ova doktrina je bila nešto novo, ona nije bila ustanovljeno hrišćansko verovanje, kao što vidite. Bilo joj je teško da se promoli i dobije na popularnosti, posebno među helenizovanim hrišćanima. Ali ona nije bila u većini. Zapravo, bila je u manjini.

Sada da se vratimo na Nikeju. Oni koji misle da je Nikejski sabor služio samo kako bi se formalizovalo već ustanovljeno učenje, razmislite ponovo. Hajde da sada pogledamo događaje koji su usledili nakon Nikejskog sabora. To će malo razjasniti problem. 

,,Sam Konstantin je presedavao i stalno upravljao diskusijama a lično je predložio ključnu formulu kojom je izražen odnos Hrista i Boga u veri koju je sabor doneo: ,,on i Otac su jedna suština“. Iako ovo nije bio prvi Konstantinov pokušaj da pomiri podeljene hrišćane, ovo je bio prvi put da je upotrebio vlast kako bi NAMETNUO dogovor. 

328 AD - Atanasije postaje episkop Aleksandrijski 
328 AD - Konstantin zove Arija iz Sirije. 
335 AD - Konstantin sada staje na stranu Arija i goni Atanasija na Trier. 
339 AD - Novi car, Konstancije, naređuje povratak Atanasija u Aleksandriju. 
329 AD - Atanasije beži iz Aleksandrije očekujući da bude izbačen. 
341 AD - Dva sabora se održavaju u Antiohiji ove godine. Tokom ovog sabora prva, druga i treća arijanska Ispovest je napisana, čime se započinje pokušaj proizvednje formalne doktrine vere kako bi se usprotivila Nikejskoj. 
343 AD - Atanasije je vraćen u Aleksandriju. 
351 AD -Drugi anti-nikejski sabor je održan u Sirmijumu. 
353 AD -Sabor je održan tokom jeseni i usmeren je protiv Atanasija. 
355 AD - Atanasije je svrgnut 8. februara i treći put izgnan. 
357 AD - Treći savet Sirmijuma je sazvan. I homoousios i homoiousios su izbegnuti kao nebiblijski, i dogovorili su se oko toga da je Otac veći od sebi podređenog Sina. 
359 AD - Sinod Seleukije je održan i potvrdio da je Hristos " kao Otac". Međutim, nigde ne piše na koji način je on poput Oca. 361 AD -Savet je održan u Antiohiji koji je afirmisao Arijeve stavove. 
380 AD - Car Teodosije Veliki proglašava hrišćanstvo zvaničnom državnom religijom carstva. 
381 AD - Prvi savet Carigrada se održava kako bi preispitao kontroverze još od Nikeje. Car Teodosije Veliki uspostavlja Nikejsku veru kao standard za njegovo carstvo. 

Doktrina Trojstva nije samo najveća doktrina koju je izbacila ova nova Crkva. Između 325 AD i 787, bilo je sedam crkvenih sabora. Pored Trojstva, evo još nekih ideja i doktrina: 

- Obožavanje Marije kao Bogorodice i Večne Device 
- Prizivanje svetaca i Dani svetaca 
- Ikonopoštovanje i Slike 
- Šabat prebačen sa subote na nedelju 
- dan Večnog Sunca 
- Specijalno Sveštenstvo koje posreduje između hrišćana i Boga, uključujući i ispovest grehova. 
- Osvećenje mise uključujući i doktrinu Transupstancijacije 
- Unapređenje episkopa Rima u Pontifex Maximus 
- Doktrina države posrednika pre odlaska na nebo, tj čistilište 
- Prodaja indulgencija za pomilovanje od grehova 
Juan Baixeras

 Ser Anthony Buzzard o Konstantinu i Nikejskom saboru:

         Konstantin je rešio da okonča raspravu pomoću sledećih identičnih pomirujućih pisama koja su poslata svakoj frakciji, podstičući pomirenje:

Konstantin, Viktor, Vrhovni Avhust, Aleksandru i Arijusu ... Koliko su duboku ranu ne samo moje uši već i moje srce primili zbog izveštaja da među vama postoji podela ... Budući da sam se pažljivo raspitao o poreklu i osnovi ovih netrpeljivosti, smatram da je ona u potpunosti beznačajna i da nije vredna takvog ogorčenog sukobljavanja.182

U ovom istorijskom trenutku, pre ovog okupljanja, donesena je odluka koja će imati najdublje posledice po one koji veruju u Hrista, do dana današnjeg. Iz razloga koji su njemu najbolje poznati, ovaj u velikoj meri nepismen vladar, koji nije u potpunosti razumeo teološke probleme koji su se u njegovo doba zadesili, doneo je odluku nad jednom od najvažnijih debata koje je crkva ikada osmislila. Odluka koju je sabor doneo imaće izuzetno važne dugoročne efekte na čitavo telo vernika. Konstantinova presuda bila je na strani mišljenja manjine na saboru. Odluka koja je donesena je prihvaćena od strane velike većine hrišćana i dan danas – a to je da je Isus jednak i isto toliko večan kao i Bog, ,,sam Bog od samoga Boga“. Samim tim dogma Trojstva je dobila svoj drugi krak. Ona će biti popunjena u sledećem veku izjavom da je Sveti duh treća Osoba Božanstva.183

Prekasno su se neki od onih koji su odluku potpisali požalili, pisajući Konstantinu da su ,,počinili bezbožnički čin, o Prinče, time što smo pristali na bogohulenje iz straha od tebe.“ Tako je napisao Evsebije iz Nikomedije. Što je učinjeno, učinjeno je. Čitava nova teologija je formalno kanonizovana u Crkvu. Od tog vremena, brojni posvećeni hrišćani koji se nisu složili sa ediktom bili su izloženi mučenju pa čak i smrti od strane države a često i drugih hrišćana. 184

Grčki filozofski nastrojeni aleksandrijski teolozi, koje je predvodio Atanazije, dobili su bitku. Oni koji su bili pod ranijim uticajem jevrejskog monoteizma, bili su pokoreni. Oni koji su odbili da potpišu sporazum bili su momentalno prognani. Crkva je bila preuzeta i njom sad upravljaju teolozi koji su pod jakim uticajem grčke misli.185

Na Nikejskom saboru, ne samo da je Konstantin ekskomunicirao i prognao svakoga ko bi odbio da mu se povinuje, on je iz predostrožnosti spalio sva pisma ljudi koji su se žalili. Ovo je bilo tragično potiskivanje neželjenih činjenica a istorija je prepuna sličnih primera. Promovišući Isusa kao Boga – još jednog, pored Oca – hrišćanstvo se zaista ,,prodalo za još jednog Boga“ (Psalmi 16:4). Na žalost i sramotu ono je menjalo istorijskog čoveka, Isusa Mesiju, čija je želja kao Božijeg jedinstvenog ljudskog predstavnika bila da vodi ljude ka Jednom Bogu; umesto toga, on je uzdignut kao Bogočovek.

 Grčka teologija je pobedila hebrejsku. Samim tim, hrišćanstvo je prodalo svoju svetlost.186

Sledi odlomak iz knjige autora Richard Rubensteina pod imenom Kada je Isus postao Bog:

Dok je on (Konstantin) pisao Aleksandrijcima ubrzo nakon toga, rekao je: ,,Mi smo primili iz božanskog proviđenja blagoslov da budemo oslobođeni grešaka, i ujedinjeni u priznanju jedne i iste vere. Đavo neće više imati nikakvu moć nad nama.“ U istom pismu, on je sebe opisao ponizno kao hrišćanskog slugu“ koji je na Nikejskom saboru ,,preuzeo na sebe da istraži istinu“.187

Braćo, pošto je Nikejski sabor bio politički motivisan, ne treba mnogo pameti da bi se došlo do zaključka da se tu umešala ,,teološka“ politika, a slično se dešava i danas. Međutim, ukoliko neko želi da sazna više o ovom problemu neka pročita njigu pod nazivom Kada je Isus postao Bog koju je napisao Richard Rubenstein, ili da obavi nekakvo istraživanje na internetu. Sve je tu, braćo – činjenice. Mi smo sada u XXI veku a debata oko Trojstva i dalje je nerešena, ono i dalje predstavlja princip hrišćanske teologije oko koga se vodi najviše rasprava. Mnogi ljudi misle kao što misli većina, ali većina nije uvek u pravu, što nam i istorija govori.

Odabrala sam kratak odlomak iz knjige pod nazivom Jedan Bog i Jedan Gospod, koji oslikava misli jednog od reformatora protestantske Reformacije. Ovo je tema za koju hrišćani treba više da se zainteresuju. Kada bi to učinili, oni bi shvatili da su neke grupe ili njihovi osnivači odlučili kakvo crkveno verovanje treba da bude. Ovo dalje diktira šta ljudi uče kao jevanđelijsku istinu. Hrišćanin bi mogao da uzme u obzir: Zar nije čovečija percepcija ta koja određuje istinu, ili u slučaju crkvene doktrine – ljudska interpretacija?

Avgustinovu izjavu koja se tiče autoriteta Crkve, vredna je pomena u ovom trenutku:

Nijedan hrišćanin ni na koji način ne sme da stavi pod pitanje ono što vernici katoličke crkve smatraju istinom u svom srcu i priznaju svojim ustima. Uvek istu tu veru hrišćanin prihvata bez pitanja; voli je i živi, duguje sebi da za nju traži razlog sve dok je u stanju da to čini. A ako nije, neka podigne glavu protiveći se ali neka se klanja sa poštovanjem. 

Tokom debate na Nikejskom saboru, Arije, koga trijadolozi i dalje smatraju opasnim jeretikom, kako to trijadološki izvori tvrde, ,,stalno je odbijao nebiblijske reči i izraze“. Naravno, oni su ovo smatrali budalastim i bespotrebnim stavom, jer je Crkva a ne Biblija krajnji autoritet. Ali kada uzmemo u obzir brojne neuspehe crkve tokom istorije, zar ne bi trebalo da budemo mudri i verujemo biblijskom jeziku a ne verujemo zaključcima koji su izvedeni iz Biblije? Zar ne bi moglo da se uračuna u Arijevu korist to što se oslonio na biblijski jezik?

Predstavljajući ovu tendenciju udaljivanja od jezika Biblije, Tertulijan je već uveo u debatu vanbiblijske termine poput: ,,jedna suština“, ,,osoba“ i ,,trojstvo“. Nasuprot njegovom iskazanom nepoverenju prema filozofiji, tertulijan je od Platona i Gnostika pozajmio termine homoousia i hipostaza, i uveo ih kao integralne delove hriščanske doktrine. Samim tim, ono što se danas smatra ,,ortodoksijom“ definisano je i odbranjeno na mnogim jezicima paganske filozofije.  Što se tiče vanbiblijskog termina homoousia (,,iste suštine“), Nova katolička enciklopedija priznaje da je u pitanju nebiblijski termin:

Formula homoousian, koja se odnosi na određeni identitet (između Oca i Sina), susrela se sa toliko suprostavljanja više puta u periodu od 50 godina pre nego što je konačno uspostavljena u Konstantinopolju 381. godine, a skoro da je bila napuštena.  Nekolicini među najzakletijim antiarijancima, uvođenje nebiblijskog sredstva u veru kako bi se artikulisao biblijski nezaobilazni zaključak, dugo je bilo neprihvatljivo.188

Draga braćo, ako biste želeli da saznate više o Saborima i crkvenim očevima, postoji nekoliko sajtova na koje možete da odete. Upozoravam vas da sam nedavno odštampala dva članka zarad sopstvenog istraživanja Nikejskog savora i tražila odobrenje kako bi iste ubacila u svoju knjigu. Pitali su me da li moja knjiga zastupa Trojstvo ili mu se protivi. Iznenadilo me je pitanje i odlučila sam da razmotrim link sajta i njegove sponzore. Otkrila sam da je u pitanju sajt koji podržava Trojstvo. Zatim sam ponovo pročitala ono što sam odštampala i zapazila sam poslednju rečenicu članka. Autor je rekao: ,,Ovo je informacija koju sektaši ne žele da prihvate kao istinu.“ Ups!

Bila sam prilično sigurna da autor ovog sajta neće želeti da mi da dozvolu i bila sam u pravu. Činilo mi se, ako je autor toliko čvrsto verovao u ono što govori i ako je njegov cilj da obrazuje i prosvetli ljude, onda on neće oklevati u tome da podeli svoju istorijski zasnovanu internet publikaciju. To što bi ovu informaciju učinio dostupnom velikom broju ljudi bi moglo samo da pomogne u ovom slučaju, budući da je ona zasnovana na činjenicama. Nakon nekoliko razmenjenih e-mailova, njegov odgovor je bio sledeći:

,,Ti nisi hrišćanin, niti si spasena. Moraš da razumeš slavu Boga u Hristu i njegovom jevanđelju.“ Zatim je dodao: ,,Nisi primila Hrista putem Jevanđelja jer Sveti duh pokazuje ko je on zapravo ... baš kao što u Bibliji stoji.“

Zatim je rekao da njegov sajt ,,ne primorava nikoga da veruje u ovo suštinsko učenje hrišćanstva, ali on predstavlja argumente i dokaze iz Biblije i istorije da je crkva propovedala ovo dugo pre sabora u Nikeji, nešto što ti nisi bila voljna da prihvatiš pored svih dokaza.“

Po mom mišljenju, očigledno je da ,,svi ti dokazi“ nisu bili od suštinske važnosti jer u suprotnom mi ne bismo vodili ovaj razgovor 1700 godina kasnije. Dragi čitaoče, čovek bi mogao da pretpostavi da pošto je rad ovog autora potvrđen u istorijskim spisima, on bi jedva dočekao da bude uključen u moju knjigu, što više nego išta potvrđuje moj cilj.  Bez obzira na stav ovog pisca po ovom pitanju koje je izuzetno kontroverzno (na šta on ima pravo), njemu nije Bog dao pravo da mi sudi da nisam hrišćanin i da nisam spasena. Zašto toliki broj trijadoloških hrišćana oseća da ima pravo da sudi svojoj braći ako ne veruje u isto u šta veruju i oni, da je Isus Hrist Jedan Svemoćni Bog? Da li Sveto pismo na neki način podržava ovo verovanje? Zašto se osećaju superiornim ili samo-pravičnim? Gde i kada su oni primili svoju ,,diplomu Sveca“ koja im daje za pravo da sude svojoj braći jer greše? Hajde da razmotrimo stihove 18:9-14 Jevanđelja po Luki, Farisej i Carinik: ,, A i drugima koji mišljahu za sebe da su pravednici i druge uništavahu kaza priču ovu: Dva čoveka uđoše u crkvu da se mole Bogu, jedan farisej i drugi carinik. Farisej stade i moljaše se u sebi ovako: Bože! Hvalim te što ja nisam kao ostali ljudi: hajduci, nepravednici, preljubočinci ili kao ovaj carinik. Postim dvaput u nedelji; dajem desetak od svega što imam.

A carinik izdaleka stajaše, i ne htede ni očiju podignuti na nebo, nego bijaše prsi svoje govoreći: Bože! Milostiv budi meni grešnome. Kažem vam da ovaj otide opravdan kući svojoj, a ne onaj. Jer svaki koji se sam podiže poniziće se; a koji se sam ponižuje podignuće se.” Čini mi se, draga braćo, da hrišćanstvo ima više nego dovoljno Fariseja.

181 Juan Baixeras, www.geocities.com/jbaixeras 
182 Anthony Buzzard, The Doctrine of the Trinity, str. 143 
183 Anthony Buzzard, The Doctrine of the Trinity, str. 144 
184 Isto, str. 145 
185 Isto, str. 145 
186 Isto, str. 294 
187 Richard E. Rubenstein, When Jesus Became God, str. 89 
188 One God & One Lord, str. 396-397