Intelektualna iskrenost i istrajnost među ljudima

Detalji

Priscilla Lackey

,,Civilizovan čovek se može poznati po volji da preispita svoja najdragocenija verovanja.“ - Justice Oliver Wendell Holmes

Uvod

U svetu vlada epidemija. Ljudi nisu spremni da prihvate mogućnost da greše. Čvrsto se drže svojih verovanja , nevoljni a samim tim i nespremni da uvide moguće greške u svojim ideologijama. Sve dok pojedinci ne budu spremni da svoja verovanja stave na panj pred kritičko i rigorozno ispitivanje, ta verovanja ne mogu biti prepolovljena i ubačena u vatru prevare, a istini se ne može dati prilika da dokaže i pokaže svoju mogućnost da pregura najžešće napade. Kao Božiji ljudi, mi treba da budemo oni koji visoko postavljaju kriterijume za ovakvu vrstu radikalnog intelektualnog integriteta Kao pravi tragači za istinom, mi ne moramo da se plašimo da testiramo svoja verovanja i da im dozvolimo da budu osporena. Ako naša verovaja imaju jaku potporu, ona će biti ojačana.

Nasuprot tome, ako se pokaže da su naša verovanja slaba i ispunjena greškama a ako nam je cilj da dođemo do istine, bićemo zahvalni kada uvidimo greške u našem razmišljanju, i samim tim slobodni da iznova tražimo ono što je istinito, ispravno i od Boga. Kada ostatak sveta vidi ljude koji teže da budu odgovorni mislioci, otvoreni za kritike, razumni, savesni i brutalno iskreni, i oni će biti u većoj meri voljni da pozajme svoje uši kako bi takođe uvideli carstvo koje tvrdimo da postoji i Mesiju kog pratimo.119

Očajno stanje stvari

Ljudi su vekovima premlaćivani od strane religijskih zilota, koji su krajnje nerazumni. Presretanje prolaznika, započinjanje razgovora na silu, maltretiranje ljudi biblijskim pasusima je jedan od tradicionalnih hrišćanskih načina postupanja, ili se to samo čini. Mnogi ljudi koji ne idu u crkvu su suočeni sa ovom vrstom jevanđelista koji imaju sve životne odgovore već upakovane u mala banalna pakovanja. Ovi ljudi često previše uprošćavaju i često greše jer pretpostavljaju a pri tom nisu obazrivi.

Omamljujuća apatija

Apatija je karakteristična za one koji ne žele da napregnu svoje vijuge i koji učenjacima prepuštaju da umesto njih odaberu način razmišljanja i tačke gledišta. Apatične osobe su podložne da nehotično veruju u onu ideologiju i način posmatranja sveta  u okviru kojih su odgajani, bilo da su ova verovanja zasnovana na realnosti ili ne. Pošto ovakve pojedince nije ni za šta briga, oni će uvek ostati isti, bilo da je to dobro ili loše. Iako ovo može da izgleda bezazleno, moramo da shvatimo da uvek postoji veza između osobe koja nije zainteresovana za duboko, fokusirano preispitivanje, i onih osoba koje uglavnom nisu zainteresovane za politiku. Neobrazovani, pogrešno informisani umovi neizbežno vode do zaglupljivanja i raspada čitavog društva i ostavljaju nas podložnim svakome i svima koji žele da iskoriste naše neznanje. Potrebni su upornost i vreme za razmišljanje i traganje za odgovorima, ali s druge strane, prema Isusovim rečima, samo oni koji ih traže mogu i da ih dobiju.

Pretenciozni sveštenici

Primarni razlog zašto mnogi vernici imaju ovakvo viđenje jeste to da se njihovi sveštenici svake Subote ujutru probude ubeđeni, ili u iluziji verujući da poruka koju će preneti članovima svojih crkava potiče direktno od Boga i Božijeg duha.

Iako neki ne bi tvrdili da imaju ovaj neposredni kontakt sa Bogom, oni bi svoje iskustvo opisali rečima koje bi druge naveli da poveruju da je upravo to slučaj. Kada rečiti i strastveni ljudi stanu daleko iznad pijuna u klupama, njihov visok položaj u propovedaonici deluje kao da zahteva privrženost i prihvatanje svega što se sa visine propoveda. Sociološka priroda govora iz propovedaonice suštinski mentalno iscrpljuje slušaoca. Samim tim što sedi ispod propovednika, on je intelektualno podređen od strane istog. Iako ovo uvek nije namerno, mnoge crkvene vođe imaju misteriozno zračenje da su oni Božiji izaslanici i da je ono što oni propovedaju zaistareč Božija. Propagira se ideja da svako ko se ne slaže sa autoritativnim podučavanjem koje se obavlja nedeljom ujutru, takođe ne slaže sa crkvom a na kraju i sa Bogom. Ovaj prekomerno pojednostavljen a često i drzak način razmišljanja se zatim prenosi na kongregaciju i internalizuje se. Ljudi sa ovakvim stavom zatim počinju da dominiraju u razgovorima sa drugima. Često je za ovaj fenomen vezan i rigorozni dogmatizam koji se ispoljava u nevoljnosti da se iskreno sasluša sagovornik i razmotri njegova tačka gledišta. I zašto bi kad poseduju Božiju apsolutnu istinu! Kada je čovek u potpunosti ubeđen da poseduje ,,istinu o toj temi“, nepotrebno je ozbiljno o tome razmišljati, bilo bi to gubljenje vremena. Debate, dijalozi i diskusije su odbačene i zamenjene nepobitnom i nekvalifikovanom dogmom.

Veliko pitanje

Ovo nas dovodi do pitanja koje mora da bude postavljeno, ,,Ko je božanski tumač Biblije?“ Trebalo bi svakome da bude očigledno, da svako od oko 34’000 različitih samo-izjašnjenih hrišćaniskih denominacija ima različitu koncepciju, ideju i shvatanje Biblije. Da li je Bog odabrao jednu denominaciju kojoj je poverio Otkrivenje koje je ,,protumačeno kako treba“? Da li baptisti imaju monopol kada je u pitanju Božija istina. Da li sabori Božijih crkava primaju posebno Otkrivenje od Boga koje savršeno tumači svaki pasus Biblije? Da li nedenominacionalizam ima kontrolu nad Božijom konačnom reči koja je upućena svetu? Kada o ovome dobro razmisle oni koji su ozbiljni kada je u pitanju poznavanje ,,istine“ po bilo kom pitanju, to za njih može da bude prilično teško ako traže brze i lake odgovore.  Naše društo je naviklo na brzu hranu, jela iz mikrotalasne, kratke vesti i popravke obavljene za 15 minuta. Vreme, trud, mentalna čvrstina i saradnja su potrebni kako bi se ovo rešilo.

Da li ja mislim da neke denominacije imaju bolje shvatanje i interpretaciju čovekove prirode i kazni koja čeka zle? Da. Da li verujem da su Isusove reči o Carstvu Božijem najbolje shvaćene u kontekstu Avramovog obećanja, koje uključuje stvarnu zemlju, bukvalna ljudska bića i stvarnog vladara? Naravno! Čak iako koristim hiperbole kako bih vam sve ovo prenela, to ni na koji način ne znači da ja imam savršeno razumevanje stvari, i ja mogu da poboljšam svoja gledišta i da napredujem ili da ne budem uopšte u pravu.

Tradicija, ponos i psihološke zamke

Što se tiče američke politike, većina ljudi se rodi u republikanskim porodicama i žele da umru držeći se iste te partije. Isto tako, ljudi koji se rode u demokratskim porodicama, obično odu u grob boreći se za demokratske ideje sa kojima su odrastali. Lako je dopustiti da ponos dobijen odbranom određene tradicije postane deo čovečijeg identiteta. Kada se identitet neke osobe prikaže tako da on predstavlja određenu tačku gledišta, postaje teže ako ne i nemoguće za osobu da promeni ili napusti svoj stav. Kada se dozvoli da se nečija politička teorija i pretpostavka otvori kritikama, to može da dovede predloženog do novih ili alternativnih predloga. Različita verovanja vode do novih oznaka koje mogu da poremete prethodno konstruisane i uporno održavane slike. Gubljenje identiteta može da dovede do psiholoskih problema koji se jedino mogu rešiti onda kada čovek dobije identitet tragača za istinom a ne zastupnika određenog gledišta.

Ovi problemi su veoma složeni kada su religijski redovi u pitanju. Ljude obično uvode u religiju u najranijem uzrastu, ponovo to potvrđuju dok su tinejdžeri a čvrsto se uvode u veru/denominaciju u svom odraslom dobu brakom ili odgajanjem dece. Kada osoba promeni svoje religijske ideje, njih napuštaju i prijatelji i porodica. Ako promene teološke stavove, njih počinju da posmatraju hladnim, ravnodušnim i sumnjičavim očima. Ponekad nisu više dobrodošli u tu istu crkvu niti mogu da budu deo ,,in“ grupe kada su u pitanju društveni događaji i okupljanja. Čak ih se i u potpunosti odriču! Iz ovih i drugih razloga, religijske ideje se često drže van domašaja racionalne radoznalosti. Lako je videti da je najveći prioritet održavati i očuvati kontinuitet porodične tradicije ili političkog/religijskog nasleđa, pa iskreno preispitivanje i pristupanje drugim gledištima sa integritetom zauzima poslednje mesto.

Odbijanje razuma

Osim toga, mnogo ljudi je prihvatilo dihotomiju između vere i razuma. Mnogi su uvereni da samo šteta može proizići iz primene logike i razuma na veri. Kako to religijske mase tvrde, vera im dozvoljava da se drže kontradiktornih ideja. Kada im se postavi pitanje vezano za ove kontradikcije, često se pozivaju na božansku misteriju, ili kažu da su neke stvari jednostavno ,,van dometa razuma“.

Ovo je velika šteta jer je razum jedini alat koji nam je Bog dao kako bismo izvukli smisao iz podataka koje imamo na raspolaganju, bilo da oni potiču iz prirodnog sveta ili iz drevnih tekstova (u našem slučaju Svetog pisma). Ako nismo u mogućnosti da odbijemo predlog na osnovu toga što je kontradiktoran, nemamo osnovu da prihvatimo ili odbijemo bilo kakvu informaciju kao tačnu ili netačnu. Ako odbijemo razum, neće nam ostati ni jedno drugo sredstvo kojim bismo mogli da razlikujemo dobro od lošeg, tačno od pogrešnog, Boga od Satane.  Oni koji su hvaljeni kako imaju veliku veru u Bibliju zasnivaju svoju veru (veruju Božijim obećanjima) na svom razumu. Njihovo uzimanje u obzir Božije pouzdanosti i vernosti navodi ih da veruju obećanjima za budućnost. Ovo ne uključuje prihvatanje kontradikcija ili slepo poverenje. Zapravo, izgleda da Bog ne gleda blagonaklono na one koji nemaju jake razloge da veruju pojedincima kojima veruju.

Na osnovu naloga da treba voleti Boga čitavim svojim srcem, ubeđena sam da Bog očekuje od nas da iskoristimo svoje umove i da iskreno razmislimo o informacijama koje su nam predstavljane čitav život. Religijske ideje i tačke gledišta nisu izuzete. Isusova vera vuče korene iz zabeležene istorije drevnog Izraela, koja je pokazala Božiju vernost svom zavetu. U Novom zavetu, jedina razlika između onih koji su prihvatili Isusa kao dugo očekivanog Mesiju i onih koji nisu jeste da su ovi prvi uložili vreme i trud kako bi razumno razmotrili prosta, nezvanična Isusova učenja sa namerom da uz pronicljivost dođu do istine i učine ono što je neophodno kako bi se kročilo u Božije carstvo. Ovi drugi nisu postupili na isti časan način, jer je predloženo mesijanstvo Isusovo predstavljalo pretnju za njihovu regionalno-političku moć i prestiž u zajednici. Ovi slušaoci nisu bili zainteresovani za istinu, već za zadržavanje i obezbeđivanje svog statusa.

Prestanite da budete oholi

Jedan od mojih mentora mi je jednom rekao da jevanđelje treba da delimo zauzimajući stav da nismo ništa drugo do prosjaci koji drugim prosjacima govore gde da pronađu hleb. Jednom smo ostali praznih ruku sa moralnim potrebama i sada verujemo da smo pronašli nešto neprocenljivo, obećana besmrtnost je samo deo toga. Mi smo puki primaoci i korisnici dara kog sada posedujemo. Trebalo bi da budemo zahvalni i da razmotrimo privilegiju da sa svetom podelimo bisere istine do koje smo došli tokom svoje potrage za blagom. Snishodljivost mora da nestane jer je ona nepogodna, nepodesna i ubija konstruktivnu konverzaciju. Ko želi da diskutuje i sluša ljude koji misle i rade kao da su oni najpametniji na svetu? Priznanje da smo beskonačno mali u poređenju sa nemerljivim univerzumom i da možemo da budemo zbrisani sa mape jednom od brojnih prirodnih nepogoda, svaka oholost koja ometa produktivan dijalog i Bogu je besmislena. 

Čitajte dosta, sa svrhom i često

Zdrav život za one koji teže da budu intelektualno iskreni jeste da obimno čitaju, sa svrhom i često. Ljudi obično čitaju knjige koje grade i ojačavaju stavove koje oni već poseduju, retko kad ljudi zapravo čitaju i razmatraju najbolje napisane knjige o onome sa čime se ne slažu. Razmatranje suprostavljajućih tačaka gledišta će ili umanjiti snagu kojom se osoba trenutno drži za svoja viđenja ili će ojačati njegove sadašnje ideje jer će on iz prve ruke videti da je najjači argument koji ideološki suparnik poseduje i dalje slab. Razmatranje alternativnih teorija i predloga po pitanju trenutnih ubeđenja predstavlja reper koji ukazuje na istinsku želju za učenjem. Još jedan od razloga za obimno čitanje jeste taj da nas istorija uči da istina nije uvek očigledna i vidljiva, već je ponekad i skrivena. Mnogo puta, revolucija je bila bazirana na idejama koje su bile prekorevane, potiskivane i čuvane van domaha javnosti. Pamfleti su često bili zabranjeni i spaljeni,  tako da su te očajnički potrebne ideje i predlozi za slobodu bili nedostupni a na kraju i zaboravljeni. Često, vredne knjige koje sadrže mišljenja manjina ne cirkulišu glavnim tokovima, već su ostavljene bez sredstava a samim tim im nedostaje i velika čitalačka publika.

Mišljenje na granici

Moramo da se pozabavimo teškim pitanjima. Koja bi bila osnova našeg udruženja koja bi nas posledično ujedinila? Kako znamo da li drevni tekst sadrži istinu od Boga, o Bogu ili je to samo mišljenje još jedne osobe? Koji kriterijum treba da koristimo kako bismo napravili razliku između našeg tumačenja Biblije od stvarnog ,,autoritativnog“ značenja iste? Da li je istina da su ova pitanja nevažna i suvišna jer su naši životi produktivniji bez ovih kamenja za spoticanje? Da li treba da se složimo da je bolje ako ova pitanja ostavimo bez odgovora, bar za sada? Da li je održivo to da se Bog više brine za našu ljubav i poštovanje prema drugima nego što brine o našem razmišljanju o ovim teoretskim pitanjima? Možda takva pitanja kriju pravi napredak. Ali zar to nisu pitanja koja zahtevaju najiskrenije mišljenje i preispitivanje?

Neka revolucija počne!

Kada ljudima govorimo o Bogu i Isusu tu treba da postoji transparentna verodostojnost. Ne treba da budemo shvaćeni kao ljudi kojima su glave zabodene u pesak. Ne treba da zapušimo uši svaki put kad nam se pomenu suprostavljajuća mišljenja ili kada se naši sopstveni stavovi stave pred izazov. Ne sme da nas bude sramota da priznamo da nemamo sve odgovore, jer dobre izazove nije uvek lako naći. Treba da budemo viđeni kao ljudi koji žive sa integritetom, koji dozvoljavaju svojoj svesti da bude ubeđena u ono što je najuverljivije, čak iako to podrazumeva gubitak novca, posla, prijatelja i porodice. Naša želja da odamo počast Bogu, čak iako nismo sasvim sigurni kako da to učinimo, treba da bude vidljiva i prozračna.  Mi treba da budemo poznati kao ljudi koji su voljni da pretrpe posledice zarad otkrivanja istine. Treba da se razlikujemo od drugih jer pokušavamo da budemo iskreni sa dokazima, čak iako to stavlja pod znak pitanja naša trenutna verovanja. Trebalo bi da budemo voljni da iznesemo istine na svetlost intelektualne znatiželje jer smo ubeđeni da će one izdržati kako temeljnu tako i površnu procenu. Na kraju, ova vrsta revolucionarnog intelektualnog integriteta privući će svetsku pažnju. Ljudi će biti uvučeni u dijaloge o carstvu koje sa nestrpljenjem očekujemo i o čoveku iz Nazareta koga pratimo kao dugo očekivanog Mesiju.

Ψ

Sledi Danovo svedočenje pri čemu je svojim rečima objasnio pogrešno i neprihvatljivo ophođenje prema njemu od strane njegovih prijatelja i profesora na Hrišćanskom univerzitetu zbog toga što veruje da je Bog jedan. Upravo ova vrsta surovosti, uskoumnosti i zastrašivanja kojoj smo izloženi od strane pobožnih intrigantnih pseudo-hrišćana koji navodno treba da budu naša braća po Hristu. Ko je odredio da ovi ljudi budu dobročinitelji i nosioci ,,Istine“? Takvo nedarežljivo i nehrišćansko ophođenje predstavlja još jedan klasični primer samopravičnosti i lažne pobožnosti naše trijadološki braće. Sledi lična Danova izjava u vezi sa tim kako su se prema njemu ophodili bliski prijatelji i profesor na univerzitetu.

,,Može se reći da imam dosta priča da ispričam. Jedan od mojih najbližih prijatelja me je isterao iz svoje kuće hladnim i ravnodušnim pogledom dok je govorio: ,,Ovde više nisi dobrodošao.“ Uzviknuo sam: ,,Al zar ne možemo zajedno da pogledamo šta u Bibliji piše.“ Odgovorio je: ,,Znaš ti šta u Bibliji stoji.“ Naravno da je on podrazumevao da ja znam da Biblija propoveda da je Isus Bog Svemoćni i smatrao je da ja to odbijam i pljujem Bogu u lice.

Do dana današnjeg, 6 godina kasnije, isti ti prijatelji mi se ne javljaju na ulici niti razgovaraju sa mnom. Nisam bio pozvan ni na njihova venčanja. Jedan od profesora na mom Hrišćanskom koledžu rekao je da sam gori od dilera droge jer ono što diler prodaje deci može fizički da ih ubije ali ono što im ja govorim može da ih zauvek odvede u pakao. Drugi profesor me je obavestio da ako ikada dođem na piknik koji se organizuje radi okupljanja nekadašnjih članova, reći će obezbeđenju da me izbaci.“

26. maja 2006. godine u Kaliforniji, Dan Mages je vodio debatu o Hristu na temu Trojstva. Njegov suparnik bez sumnje predstavlja one koji su toliko zauzeti igrajući se Boga, tako da ne uspevaju da objasne eksprlicitne reči Božije. Prilikom  iznošenja zaključka, suparnik je rekao Danu:

,,Verujem da ti imaš lažnog Hrista, Dane, Hrista koji će te odvesti do večnog pakla! Dane, savetujem ti da se okreneš Hristu Biblije! Šta tvoja Biblija kaže o Isusu Hristu? Tvoj Hrist je lažan! Ne mogu ja da te osudim, Dane, ali verujem da Biblija može.“

Na osnovu ovog suparnikovog komentara, da li iko može da zaključi da on nije osuđivao Dana? ,,Hrist koji će te odvesti do večnog pakla!“ Čoveče! On baš zvuči kao pravi silni propovednik koji govori o paklenoj vatri i sumporu! Šta ako on dođe do sudnjega mesta a tamo sedi Isus sa desne strane Boga Oca? Ups.

Dragi čitaoče, ne izgleda kao da on strahuje od Božije reči. Velika greška! Upravo sam ovim samo-zavaravanim i samo-nazvanim najsvetijim u velikoj meri posvetila ovu knjigu. Bog je rekao da toliko voli svet da je podario svog jednog i jedinog sina, i svako ko veruje u njega neće nestati već će živeti večnim životom a svako ko u njega ne veruje, biće osuđen jer ne veruje u ime Božijeg jednog i jedinog Sina. Bog Otac takođe kaže, i to jasno, da je Isus njegov voljeni Sin kog je on odobrio, kako na krštenju tako i na Planini Preobraženja, čemu su svedočili Jakov, Petar  i Jovan. (Jovan 3:34,35): Jer koga Bog posla, onaj reči Božije govori: jer Bog Duha ne daje na meru. Jer Otac ljubi Sina, i sve dade u ruke Njegove. Dragi čitaoče, da li je ovo isti taj Hrist koji će Dana Magesa, mene i sve nama slične (koji verujemo u njega) odvesti u večni pakao? Mislite?

Ponekad ne mogu da se ne zapitam o sudbini onih koji smatraju da  imaju božansko odobrenje  da na takav nebiblijski način sude o svojoj braći. Da li su se ovi trijadološki hrišćani možda predozirali samo-pravičnošću? Možda im je potrebna pozamašna doza poniznosti.

Danu takođe nije bilo dozvoljeno da se pričesti u svojoj crkvi jer veruje da je Bog jedan a ne tri. Pitala sam Dana po kojoj teološkoj osnovi je sveštenik njemu to zabranio. (Ovo je slučaj gde se crkvena doktrina uzdiže iznad Svetog pisma). Dan mi je poslao e-mail sa sa sledećim objašnjenjem:

,,Osnova za nemogućnost pričešća jeste ta da  je doktrinalna izjava crkve ta da je Bog tri osobe a ne jedna, kao što ja tvrdim. Sveštenik me je uveo u kancelariju, dao mi izjavu u kojoj stoji ono u šta crkva veruje . Pošto ja ne verujem u isto, mogu da dolazim u crkvu ali ne mogu da se pričestim.“

Molim te, dragi čitaoče, obrati pažnju na to da sveštenik nije rekao: ,,Ovo je ono što stoji u Bibliji.“ To što je on odbio Danu da se pričesti, zasnovano je na crkvenoj doktrini a ne na Svetom pismu. Zar Isus i Pavle nisu predvideli da će ljudi biti predvođeni sopstvenim doktrinama, zapovestima i mitovima? Smatram da je ovakav tip nehrišćanskog ophođenja isto toliko tiranijski nastrojen. Takav sveštenikov postupak po mnogim standardima je neoprostiv. Mislim da predstavlja trovanje duha, teološku aroganciju i nedarežljivo i osuđujuće srce. A šta je sa Danovim pogrešno upućenim i samopravičnim prijateljima; njegovim podcenjivačkim suparnikom u debati, njegovim optužujućim profesorom na koledžu? Koja je Isusova zapovest? ,,Voli bližnjeg svog kao što voliš sebe.“ Zaista, Isus nije samo propovedao, on je davao primere onoga što treba da bude naučeno. Da vas posavetujem: Niko da vas ne vara po svojoj volji izabranom poniznošću i službom anđela, istražujući i šta ne vide, i uzalud nadimajući se umom tela svog. (Kološanima2:18, moj naglasak). Samo bog ovoga sveta bi uživao u arogantnim i zlim delima ovih osuđujućih hrišćana. Možda ovu reč koristim u preširokom značenju!

Sebe su zavarali i misle da prate učenja Spasitelja, kada zapravo, po mom mišljenju, slepo igraju uz pogrešnu melodiju prepredenog i lažnog princa ovoga sveta. Smatram da je neverovatno to što ovi Hristovi sledbenici, koji su očigledno sami sebi dali za pravo, mogu da se toliko nepravično  ophode prema svom bratu, a to rade samo zato što on veruje da je Bog jedno Biće. Kako izlaze na kraj sa svim stihovima u Bibliji u kojima jasno stoji da je Isus Sin Božiji a da je Bog jedan? Zar Bog nije rekao da je Isus Njegov voljeni sin? Zar su Božije reči u potpunosti beznačajne? Možda bi trebalo samo da iščupaju stranice iz svojih Biblija. Očigledno, one nemaju značaj ni kredibilitet ovim prethodno pomenutim Farisejima dvadesetiprvog veka.

Istorija svedoči o činjenici da veliki deo surovosti i gluposti u svetu može da bude pripisano ovim pogrešno upućenim religioznim zilotima. Kako to stoji u stihu 10:2 Poslanice Rimljanima: ,, Oni imaju revnost za Boga, ali ne po razumu.“ Ovo se takođe odnosi i na sve one koji su odgovorni za promenu teksta Biblije.120

Stvaranje

NASB str.915 (6) Čak i stvaranje podrazumeva doktrinu Trojstva. U stvaranju, mi imamo prostor, materiju i vreme. U prostoru imamo dužinu, širinu i visinu. U materiji imamo energiju, kretanje i fenomen, u jednoj supstanci. U vremenu imamo prošlost, sadašnjost i budućnost. U čoveku imamo telo, dušu  i duh.

Možda sam u potpunosti lišena zdravog razuma, i uopšte nisam u stanju da rasuđujem, ali šta ove analogije imaju sa Trojstvom? Ništa! Osim ako prevodilac ne pokušava da napravi korelaciju između Trojstva i broja tri. Šta će sve prevodioci učiniti donekle me zabavlja, mada smatram da je to neinteligentno. Ako bi trebalo da napravim smislenu i inteligentnu analogiju koja se tiče broja u stvaranju, mogla bih da smislim nešto pametnije. Kao umetnik i vajar, više od ostalih primećujem svoje okruženje. Mi ljudi, koje je Bog stvorio, imamo nos, usta, dva oka, dva uha, dve noge ... a na sličan način, životinje imaju dva oka, dva uha jedna usta i jedan nos, slične ljudima. Isto važi i za ostala stvorenja, bilo da nastanjuju zemlju, vodu ili vazduh (od najveće životinje do najmanjeg insekta, vodenog stvorenja ili živine).

Naravno da postoji nekoliko izuzetaka kada je ovo pravilo u pitanju, međutim, ozbiljno sumnjam da bi iko mogao da imenuje stvorenje koje ima jedno oko sa prednje a drugo sa zadnje strane svog tela. Razmislite o tome. U Božijem stvaralaštvu, izgleda da vlada dualitet, na primer život i smrt, prvi i poslednji Adam, Stari i Novi zavet, dve magnetske sile (privlačenje i odbijanje), Severni i Južni pol, voda i zemlja, dva nebeska tela (Mesec i Sunce), dan i noć, dva pola životinja i ljudi (muški i ženski), dva reproduktivna organa, i Otac i Sin, Mojsije i Aron, dva svedoka, a Isus je svoje učenike slao u parovima. Da ne zamaramo mozak, trebalo bi da bude očigledno da u celokupnom Božijem stvaralaštvu vlada dualitet. Da li je to slučajno? Toliko o značaju broja tri.

Što se tiče broja tri, u jednom trenutku, prilikom proučavanja Biblije, učitelj je nekongruentno pomenuo značaj istog a da pri tom nije pomenuo Trojstvo kao takvo, već je implikacija istog bila toliko očigledna meni a sigurna sam i drugim učenicima. Ne dajte se zavarati, braćo, upravo ove podsvesne izjave od strane sveštenika znaju da nam se ušunjaju u podstvest a da to ni ne primetimo. Dakle, dokle god smo u ovom živom pesku, zašto ne bismo otišli jedan korak napred po pitanju značenja brojeva? Šta je sa brojem 40? Nakon svog krštenja, Isus je otišao u pustinju na 40 dana kako bi bio u iskušenju, deca Izraela lutala su divljinom 40 godina, padala je kiša 40 dana i 40 noći, Isus je hodao među ljudima 40 dana nakon svog vaskrsnuća. Dakle, da li broj 40 kao i broj 3 ima neki poseban značaj? Neka se prevodioci na kratko pozabave time.

Isus se krije

Još jedan od razloga zašto je Isus krio svoj identitet jeste da bi uvažio način na koji je Otac uvek otkrivao istinu. Često se priznaje da je Bibliju teško razumeti. Bog otkriva mnogo istina na način koji podrazumeva marljivo proučavanje i molitve kako bi se one shvatile.  On želi da svi ,,prime, priznaju, prepoznaju i uvide tačno i jasno (božansku) Istinu“ (Timotiju 2:4 AMP). Uprkos tome, On sledi sopstveni savet: Ne baca bisere pred svinje (Matej 7:6) niti otvoreno govori budalama tako da oni mogu da preziru mudrost njegovih reči (Izreke 23:9, NASV). Već, On skriva mnoge dragulje istine na takav način da samo oni koji ,,posvete svoje srce razumevanju“ , ,,zatraže uvid“ ili ,,traže istinu kao da je u pitanju skriveno blago“ mogu da pronađu znanje Božije. (Izreke 2:1-5 NRSV).121

Matej 16:13-17,20 (NASB)

(13) Kada je Isus došao na područje drevnog antičkog grada Filipi, On je počeo da pita svoje učenike: ,,Šta ljudi kažu, ko je sin čovečji?“

(14) A oni rekoše: Jedni govore da si Jovan krstitelj, drugi da si Ilija, a drugi Jeremija, ili koji od proroka.

(16) A Simon Petar odgovori i reče: ,,Ti si Hristos, Sin Boga Živoga.“ (moj naglasak)

(17) I odgovarajući Isus reče mu: ,,Blago tebi, Simone sine Jonin! Jer telo i krv nisu to tebi javili, nego Otac moj koji je na nebesima.“

(20) Tada zapreti Isus učenicima svojim da nikom ne kazuju da je On Hristos. (Moj naglasak).

Matej 17:9 (NRSV)

I silazeći s gore zapovedi im Isus govoreći: Nikom ne kazujte šta ste videli dok Sin čovečiji iz mrtvih ne ustane. (moj naglasak)

Bog Sin – Nebiblijski

Ako je Isus Bog Sin, onda hrišćani ne mogu da primenjuju važeću definiciju monoteizma na hrišćanstvo. A ovo draga moja braćo ne čini hrišćanstvo ništa više ispravnim i biblijskim od hinduizma ili budizma. Bog Sin je politestička teologija. Isus je Jevrejin! Jevreji veruju u jednog i samo jednog Boga! Isusova vera je Šema: ,,Čuj Izraele, Gospod naš Bog je jedan“ (5. Knjiga Mojsijeva 6:4).

Krštenje Isusovo

Kako iko može da bude ubeđen da je Isusovo krštenje dokaz Trojstva? Trijadološki sveštenici mora da rade prekovremeno kako bi ubedili hrišćane da Isusovo krštenje dokazuje Trojstvo, kada u stvari dokazuje nešto sasvim suprotno, bar nama, osobama koje racionalno razmišljaju. Koji deo ovog veličanstvenog događaja Bog nije želeo da razumemo? Hajde da primenimo osnovnu teologiju i da ispitamo Sveto pismo.

Ono što jasno vidim ovde je Bog otac u Njegovom nebeskom carstvu, kako šalje svoj Sveti duh u obliku golubice (ne osobe) – kome? Isusu.

A kako znamo da je ovaj čovek Isus? Bog Otac na nebesima je veoma jasan  kada kaže da je Isus Njegov voljeni Sin kome On daje odobrenje. Obratite pažnju, Bog je priznao Isusa, a zašto? Zato što je Isus veran i poslušan Sin svog Oca. Bog ne mora sam sebi da bude poslušan. Tu nema misterije! On je jasno identifikovao Isusa kao Svog Sina. Isus je bio kršten u reci Jordan ali ga je krstio niko drugi do čovek koga je Bog poslao da to uradi, Jovan Krstitelj. Da li je Jovan mislio da krsti Boga, ili Boga Sina? Mislim da ne! Kako se Jovan obraća Isusu? Kao Jagnjetu Božijem! U knjizi Otkrivenja koliko često se Hrist naziva Jagnjetom Božijim? Veliki broj puta, tu nema misterije! Da li je fraza Bog Jagnje ikada upotrebljena u Svetom pismu? Ne, međutim, čula sam kako je sveštenik jednom upotrebio ovu frazu i nisam mogla da poverujem svojim ušima. Zapanjujuće je to koliko će samo daleko otići sveštenici kako bi promovisali pogrešnu dogmu! Ne mogu a da se ne zapitam, da li sam ja jedina  koja je zapazila ovu nebiblijsku izjavu koja sigurno nije bila omaška? Verovatno.

Čovek bi takođe mogao da se zapita, ako je Isus Bog zar on ne bi već posedovao Sveti duh? Zašto bi treća osoba Trojstva, Sveti duh, morala da pomaže drugu osobu Trojstva, Isusa, koji je zapravo Bog? Samo malo povoda za razmišljanje. Isus je često o sebi govorio kao o ,,Sinu Čovečjem”, ,,ljudskom biću”. Isus je sam izabrao ovo ime za sebe iz Danilove knjige.  Kada Bog jasno svedoči da je ovaj čovek Isus Njegov Sin, da li ja treba da odbacim Njegove jasne reči i da slepo pratim dogmatsku doktrinu koja se suprostavlja Reči Božijoj? Ako je Bog na nebesima, što se naravno i vidi u ovom pasusu, a ako je Isus Bog od krvi i mesa, zar to ne znači da postoje dva Svemoćna Boga? Dvojstvo? Da li drugi Bog Svemoćni (Bog Sin) stoji u reci Jordan pomazan od strane treće ,,Osobe” Trojstva koja se pojavljuje u obliku golubice? Da? Ne? Možda? Nisi siguran? Kako se ljudi mire sa ovom apsurdnom hipotezom gde se pominje tri-u-jedan i jedan-u-tri, ili dvostruka priroda, 100% čovek – 100% Bog? Ne mogu da razumem kako trijadolozi mogu da budu ozbiljni kada tvrde da Isusovo krštenje dokazuje Trojstvo, kada zapravo, kao što sam prethodno navela, dokazuje nešto sasvim suprotno.

Dok sam se jednom prilikom raspitivala po tržnom centru, jedna starija gospođa me je pogledala sa blagim interesovanjem i rekla da Isusovo krštenje dokazuje Trojstvo. Snishodljivo se nasmejavši, posavetovala je mene, jadnu i neupućenu, da se obratim svom svešteniku.

Kakvim razmišljanjem hrišćani dolaze do ovog zaključka? Na pitanje koje se ticalo porekla Trojstva , odgovor je takođe bio Isusovo krštenje. Ovaj koncept bi trebalo da bude odbačen. Krštenje Isusovo, ako išta, obara teoriju Trojstva (tri osobe u jednoj). Isus je ljudsko biće, pojedinac  koji je zaseban i odvojen od Boga Oca. Da li ijedan trijadološki nastrojen hrišćanin zaista razmišlja? Ili su svi oni toliko zavarani od strane prevaranata koji propovedaju misteriju da idu okolo teološki slepi, gluvi i glupi? Ne mogu a da ne poverujem da sveštenstvo mora da radi prekovremeno kako bi osmislilo esoteričnu retoriku kojom bi ubedili one koji nerazmišljajući dolaze u crkvu da je Isus Bog! Nisam ni sigurna ko treba da bude okrivljen za započinjanje ove prevare: sveštenstvo ili hrišćani koji ne razmišljaju.

Hajde da se detaljnije pozabavimo teorijom krštenja. Ako je po trijadološkoj formuli Bog uzeo ljudsko obličje i postao čovek, Isus Hrist, onda čiji se glas čuo sa nebesa kako tvrdi da je čovek Isus koji stoji u reci Jordan Njegov sin? Da li me pratite, jer je prelako izgubiti se u ovom trijadološkom vrtlogu? Ako je Bog zaista napusio raj kako bi zauzeo ljudsko obličje (bio rođen od strane žene) kao čovek po imenu Isus, onda On više nije mogao da boravi u raju, i nije mogao postojati jedinstveni čovek po imenu Isus. A u ovom mitskom Bogo-čoveku postojala su dva stanja svesti: 100% bog i 100% čovek. Molim vas obratite pažnju da sam rekla 100 a ne 50 procenata. Možda bih i mogla da prihvatim da je u pitanju 50 % čovek i 50% Bog, ali nikako 100 procenata jednog i 100 procenata drugog. Iskreno rečeno, ne bih mogla da prihvatim da 100% bilo kog entiteta oseća bol, glad, strah, pati i umire, a da je drugih 100%  sveznajuće, svemoguće, koje pri tom ne može biti u iskušenju i da ne može umreti. Ako je Isus na svaki način napravljen prema svojoj braći, onda kako on istovremeno može da bude stoprocentno božanstvo? Mi smo napravljeni prema Božijoj slici. Ali to nas ne čini Bogom! Isus je bio (slika i prilika) Oca, ali ga to nije činilo Svemoćnim Bogom. Ponekad ne mogu a da ne pomislim u sebi da svi oni trijadolozi sa širokim osmesima koji govore: ,,O da, ja verujem u Trojstvo – ne mogu to da objasnim  ni da razumem, znam da je to misterija ali je apsolutno prihvatam! Isus jeste Bog.  Ipak je to crkvena doktrina i u to svi veruju“ – smatram da treba dodeliti sertifikate sa natpisom ,,Naivčina godine“ svim onim koji funkcionišu po ovom makijavelijstičkom principu.

Ne želim da budem zla ni snishodljiva, ali zašto moja trijadološka braća ne primene zdrav razum na Bibliji kao što to čine kada su u pitanju druge ozbiljne stvari iz svakodnevnog života? Oni dozvoljavaju neupućenim profesorima i sveštenicima da ih ućutkaju i da ograniče njihovo racionalno i pametno rasuđivanje. Bog je imao nameru da razumemo ono što je za nas najbitnije. Sveto pismo podržava ovu tvrdnju. Da li je Bog bio misterija za Adama i Evu? U Bibliji to ne stoji. Onda zašto trijadolozi prihvataju propovedanje (ispiranje mozga) o tome da Bog  za nas treba da bude neshvatljiva misterija?

Dakle, ako je stvarno u pitanju Bog, takozvani Bogočovek, koji stoji u reci Jordan i čeka da ga Jovan Krstitelj krsti, onda čiji se to glas čuje odozgo? Zapamtite, dragi čitaoci, ovo je trijadološka formula. Nisam je ja smislila, dakle, nemojte da se ljutite na mene. Nažalost, meni nedostaje samopouzdanja da napravim neophodne ustupke kako bi se pretvarala da shvatam ovu ,,komediju grešaka”. U Trojstvu stoji da su Trojica različiti ali ipak Jedan! Ponavljam, ovo nije prihvatljiv odgovor. Da li išta može da bude jedan a da u isto vreme bude dva ili tri i da pri tom ti delovi ostanu različiti? Kada je Bog Stvaratelj stvarao ovaj neverovatni i kompleksni svet, da li mislite da je primenio ovu matematiku i logiku? Mislim da nije. Međutim, ukoliko razmišljate o tome da kupite tri različite stvari a da pri tom platite samo jednu, recite prodavcu: ,,One su različite ali su jedno”. Vrlo brzo će vas izbaciti iz prodavnice, a izgledaćete kao idiot. Ali nemojte se opterećivati; možete da uložite primedbu da ovakva ,,logika” funkcioniše u vašem religijskom životu.  Ali molim vas, nemojte da vređate Boga.

Kako jedan trijadološki hrišćanin opravdava brojne slučajeve u Bibliji gde Isus govori o svom Ocu u raju? Za svakoga ko voli misterije, trojstvo mora da je najveća enigma.  Kao u staroj izreci: ,,Svako voli misteriju.” A kad samo pomislim da je toliko hrišćana razjareno zbog Den Braunovog Davinčijevog Koda, a nisu ni svesni štete koje nanose apstraktna objašnjenja Isusa :,,tri u jedan, jedan u tri”, ,,ne tri Boga, već jedan”, ,,odvojeni ali različiti”, ,,100% čovek, 100% Bog”. Smiluj se Bože!

Da ponovim na jednostavan način, imamo Boga u raju koji je jedan,  Isusa u reci Jordan, koji je drugi i zaseban entitet, i Svetog duha koji  je pri tom opisan kao golubica koja dolazi direktno od Boga. Svesti sve to da su Bog Otac, Isus Sin i golubica (Božiji Sveti duh) jednaki trijumviratu od tri, a ipak JEDNOG Boga, Trojstvo, nije ništa drugo do neosnovana hipoteza. Ovaj stih ne dokazuje da je jedan-u-tri i tri-u-jedan! Sveto pismo jasno opisuje tri zasebna i odvojena entiteta, a reći da su oni jednaki jednom, je u najboljem slučaju okolišanje a u najgorem neosnovana pretpostavka. Žao mi je, dragi čitaoče, ali jednostavno ne shvatam. Prva priznajem da ne učim brzo, ali zar hrišćani ne vide koliko je ova teorija apsurdna? Ili su odabrali da to ne vide? Krštenje Isusa nije dokaz Trojstva.

Verujem da kada bi jedan trijadološki hrišćanin morao da objasni Trojstvo na razuman i shvatljiv način, pocrveneo bi i oblila bi ga hladna znoj. Njihovi argumenti su snažni kao listovi na vetru. Po mom iskustvu, trijadolozi se naljute i izjure, za sobom ostavljajući trag uvreda a pri tom me i posavetuju da se obratim svom svešteniku. To sam sve iskusila! Pošto su trijadolozi toliko jako privrženi ovoj ideologiji, zašto ne mogu da istu podrže biblijskim činjenicama a ne dvosmislenim rečima, pogrešnim pretpostavkama i suvišnim i neosnovanim analogijama tipa tri-u-jedan? Smatram da su hrišćani koji tvrde da je Isusovo krštenje dokaz teorije o Trojstvu naseli na najveću teološku prevaru ikada osmišljenu, a možda i mogu da kupe Bruklinski most za par dolara!

Za mene, Trojstvo nije ništa drugo do skrnavljenje Boga. A to je najočiglednije u krštenju Isusa. Čudi me kako se trijadolozi donekle ne stide zbog ovog patetičnog pokušaja da se objasni značajan i smislen događaj. Bog je na glas izrekao ljubav prema svom Sinu Isusu i na njega je u punoj meri prosuo svoj Sveti duh, time ga obavezavši da započne svoju zemaljsku službu. Trijadolozi ovaj događaj pretvaraju u komičnu nemogućnost kako bi podržali u potpunosti neshvatljivu i problematičnu dogmu. Kada imamo bilo čega tri, to nikako ne može biti jedan. Da li je zdrav razum otišao na odmor?

Toliko me je zbunilo to kako hrišćani mogu da upotrebe Isusovo krštenje kao dokaz Trojstva, da sam upitala Anthony Buzzarda, u nadi da će mi on imalo razrešiti ovu zbunjujuću anomaliju.

 Dao mi je sažet odgovor: ,,Oni jednostavno zamišljaju Trojstvo i tekst tumače u skladu sa istim. Isus je rekao ko je Bog u stihu 12:29 Jevanđelja po Marku, složivši se sa pisarem. To bi trebalo da da odgovor na pitanje onima koji slušaju Isusa”! Ali da li trijadološki hrišćani slušaju Isusa? ,,Čuj Izraele, Gospod naš Bog, Gospod je jedan” (Marko 12:29). Ne mogu da se oduprem zamisli da se sada Satana negde valja od smeha jer je uspeo da zavara mnoge pobožne i posvećene hrišćane da veruju u NJEGOVU LAŽ. Bog tvrdi da je Isus Njegov jedini začeti Sin i SADA sedi sa Njegove desne strane, ali njegove reči su odbijene. Samim tim, Satana istim tim pobožnim i posvećenim hrišćanima govori da je Isus mistični Bogočovek i/ili sam Bog (u ljudskom obličju) a milioni trijadologa se sa tim slažu i klanjaju mu se.

Jednostavna formula

Istoričar koji se bavi verom, F.J. Badcock iznosi sledeće: U najranijim danima hrišćanstva, jasno je da se izjava kojom se obavljalo krštenje sastojala samo od jedne rečenice: ,,Ja verujem u Isusa Hrista, Sina Boga Gospoda” ili ,,Našeg Gospoda” ili nešto još kraće od toga. Kasnije je ona proširena u tri rečenice: ,,Ja verujem u Boga Svemoćnog; i u Isusa Hrista, Njegovog (jedinog) Sina, našeg Gospoda; i u Svetog duha.”

Dela apostolska 2:38 ,,A Petar im reče: Pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje greha; i primićete dar Svetog Duha.”

Dela 8:16 Jer još ni na jednog ne beše došao, nego behu samo kršteni u ime Gospoda Isusa.

Dela 10:48  I zapovedi im da se krste u ime Isusa Hrista.

Dela 19:5 A kad to čuše, krstiše se u ime Gospoda Isusa.

Dela 22:16  I sad šta oklevaš? Ustani i krsti se, i operi se od greha svojih, prizvavši ime Gospoda Isusa.

Rimljanima 6:3  Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt Njegovu krstismo se?

1 Korinćanima 1:13  Eda li se Hristos razdeli? Eda li se Pavle razape za vas? Ili se u ime Pavlovo krstiste?

Galatima 3:27   Jer koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste.

Biblija pominje termine ,,Bog”, ,,Isus Hrist” i Sveti duh” nekoliko puta u okviru tri ili četiri stiha i to se dešava više od 70 puta. Ali samo jednom ovi termini se pominju u sličnom obliku kao u stihu 28:19 Jevanđelja po Mateju: ,,Otac, Sin i Sveti duh.” Razmotrite stihove 4:13-14 Prve Jovanove poslanice (NASB): ,,Po tom doznajemo da u Njemu stojimo, i On u nama, što nam je dao od Duha svog. I mi videsmo i svedočimo da Otac posla Sina da se spase svet.” ovi stihovi ne pružaju nikakvu trijadološku formulu. Kritičko učenje, u celini, odbija tradicionalno pripisivanje trostruke formule za krštenje Isusa i smatra se da ista ima kasnije poreklo. 122

Draga braćo, molim vas setite se sledećeg teksta kada vam sledeći put budu rekli da  morate da verujete u Trojstvo jer je Bog misterija:

Jevanđelje je bilo upućeno prostim i iskrenim umovima, da takvi umovi mogu da razumeju važne i praktične lekcije istog. Veliki principi prirodne religije su toliko jednostavni da je naš Spasitelj mislio da ljudi mogu da ih sakupe od ptica na granama, cveća u polju, oblaka u raju a zatim je zahtevao od svih onih koji su stajali oko njega da sami prosude šta je u redu a šta nije. Jevanđelje je bilo upućeno siromašnima, neobrazovanima, bilo je namenjeno da ga nepismeni ljudi prenose sa kolena na koleno. Samim tim, bilo bi najčudnije ako bi Biblija bila namenjena samo obrazovanim ljudima, da je čitaju i razumeju. Istina je da su njeni veliki i praktični principi i likovi toliko jednostavni, kao što to mogu da uoče oni koji prate Isusovo učenje i primer dok je proučavaju, a ne konfuzni poput raznih prevoda, prekomernih tumačenja, pretencioznih ili svojevoljnih koncepata, beskompromisnih polemika ispunjenih predrasudama, žestoke polemike a sve to umotano u misteriju i metafizičku nejasnoću teološke kontroverznosti. – Ser Anthony Buzzard.

   Razmislite, braćo: Bog se pretvara da je u iskušenju, Bog pati i umire na krstu, leži u grobu tri dana i tri noći, nastanjuje Marijinu matericu devet meseci. Kakav je bio svet bez Boga tih devet meseci? Da li je Marija stvarno verovala da rađa večnog, besmrtnog Svemoćnog Boga? Da li je Bog bio njen sin? Da li su Isusova braća verovali da je on Bog? Teško, oni su čak i sumnjali u to da je on Mesija, pre nego što je bio razapet. Da li je Bog sebe napravio prema nama, slabim i grešnim ljudima, a pri tom zadržao svoje stoprocentno božanstvo, sveznajuće, svevideće, sveprisutno i svemoguće? Da, sve stvari su moguće kada je Bog u pitanju, ali hajde da zastanemo i razmislimo: Prilikom čitanja Biblije da li vidite Boga kako učestvuje u takvoj besmislenoj i bizarnoj šaradi? Da li bi nas Bog stvorio prema svojoj slici, podario nam mozgove kako bi nas osposobio za neverovatna dela, dao nam svoju Reč u Bibliji, a onda nije očekivao od nas da ga spoznamo?

Iskreno rečeno, ne bih želela da znam Boga koji bi primenio jednu takvu zlonamernu taktiku. Sveto pismo kaže da je Bog Bog ljubavi a ne konfuzije. Zar Trojstvo ne proizvodi konfuziju? Sigurno da dovodi do konfuzije jer se ne bi inače nazivalo misterijom. Ko sam ja da odbacim Božije jasne reči koje se tiču Njegovog Sina Isusa Hrista i svrhe njegovog postojanja? Da li bi ljudi svoje poverenje i veru dodelili nekome ili nečemu u šta u suštini ne veruju? Nenamerno. Zašto trijadološki hrišćani ne smeste svoje poverenje i veru u dogmu misterije? Bog koga poznajem ne bi zahtevao takvo besmisleno pridržavanje. Ali šta mislite ko bi? Pun pogodak! Bog ovog grešnog sveta – Satana.

Grčka mitologija i helenizam

Rimokatolički učenjak, Thomas Hart, razmatra ortodoksnu hristologiju uz podsećanje da: Isus se naziva čovekom u generičkom smislu, ali on nije čovek. On je ljudske prirode ali nije ljudsko biće. Ta osoba u Njemu je druga Osoba Blagoslovenog Trojstva. Isus nema ljudsko lično središte. Ovako Sabor u Halkidonu  izlazi na kraj sa problemom podeljene ličnosti.

Zatim nastavlja sa ispitivanjem: nedostaci sa kojima se mnogi teolozi danas susreću u Halkidonskom modelu ... 1. Božanska priroda i ljudska priroda ne mogu da stoje jedna pored druge kao da imaju slične kvantitete. 2. Helkidonska formula čini da je pravo čovečanstvo nemoguće. (Ova teškoća) potiče od božanstva i baca senku na čovečanstvo i od toga što Isus nema ljudsko lično središte ... 3.  Halkidonska formula ima oskudnu osnovu u Bibliji. Sabor naziva Isusa pravim Bogom. Novi zavet se ustručava da Isusa nazove Bogom. 123

Ljudi iz drugog, trećeg i četvrtog veka bili su pod velikim uticajem od strane grčke mitologije i helenizma. Molim vas da obratite pažnju na sledeći pasus, koji daje primer toga kako je hrišćanstvo bilo pod uticajem više bogova i paganizma. Vaši sveštenici će ovo, naravno, poreći, ali Biblija jasno govori sama za sebe.

,, A kad vide narod šta učini Pavle, podigoše glas svoj govoreći likaonski: Bogovi načiniše se kao ljudi, i siđoše k nama. I nazivahu Varnavu Jupiterom, a Pavla Merkurijem, jer on upravljaše rečju... (Pavle govori) Ljudi! Šta to činite? I mi smo kao i vi smrtni ljudi, koji vam propovedamo jevanđelje da se od ovih lažnih stvari obratite k Bogu Živom, koji stvori nebo i zemlju i more i sve što je u njima” (Dela 14:11-15).

Molim vas, obratite pažnju na to šta je Pavle rekao, ko je stvorio raj i ostalo – Bog ili Isus? Pavle uvek jasno pravi razliku između Boga i Oca i našeg Gospoda Isusa Hrista.

U najranijem hrišćanstvu, ortodoksija i jeres ne stoje u vezi jedno sa drugim kao primarno i sekundarno, već je u mnogim područjima jeres originalna manifestacija hrišćanstva.” – George Strecker.

Dragi čitaoci, zarad sažetosti, odabrala sam nekoliko isečaka iz novina. Izgleda da skeleti iz prošlosti i dalje zvekeću a dim iz ugljenisanih tela i dalje se puši! Zašto doktrina koja je navodno toliko utopljena u biblijsku teologiju i prihvaćena od strane svih popularnih crkava, sam kamen temeljac hrišćanstva, predstavlja pitanje i dan danas? Možda,,domoroci” nemaju mira. Prevara oko Trojstva se polako razotkriva.

Oživljavanje Trojstva

Teološko proučavanje Trojstva, koje je Generalna skupština primila u Junu, procvetala je u letnju medijsku oluju koja je ostavila neke prezbiterijance zbunjene ili frustrirane zbog uticaja tog istog proučavanja na denominaciju. Studija se fokusira na jezik Trojstva i nalaže dodatne reči (ali ne i zamenu reči) za ,,Oca, Sina i Svetoga duha”, što bi moglo da pomogne onima koji idu u crkvu kao i da ih osveži. Suparnici su se žalili da tako dolazi do udaljavanja od tradicionalne doktrine.

Na kraju, izveštaj ne zahteva niti diktira ikakve promene u crkvenom propovedanju i praksi. Dodatne metafore – na primer, ,,Duga, kovčeg i golubica” ili ,,saosećajna Majka, Voljeno Dete i Materica koja daje život” – nisu namenjene da zamene Oca, Sina i Svetoga duha. Nakon što su raspravljali o tome, Generalna skupština je odlučila da ,,primi” izveštaj a ne da ga u potpunosti usvoji. Crkve su pozvane da ga prouče. Kada se prašina slegla nekoliko nedelja kasnije, bar je jedna crkva u Sinodu odlučila da uhvati trenutak i da postavi veća pitanja koja se kriju iza ovog problema. Šta je to Trojstvo? Zašto je ono važno? Koja su ograničenja ortodoksnog verovanja?

U februaru, vestministerski prezbiterijanci u Nešvilu planiraju da održavaju nedeljne rasprave. One će biti vođene od strane prezbiterijanskih učenjaka i fokusiraće se na značenju Trojstva, možda na najmisterioznije i najteže hrišćanske doktrine.

U Sinodu se slažu da crkve moraju da budu spremne na mogućnosti da propovedaju crkvene doktrine poput Trojstva u ovom dobu Davinčijevog koda, megapopularne novele i filma koji poriče božansku prirodu Isusa i daje teoriju da je Isus bio venčan, a pri tom optužuje crkvu za veliko zataškavanje.

,,Za mnoge hrišćane, uključujući i mnoge prezbiterijance, doktrina Trojstva nije samo mračna i zbunjujuća; ona takođe nema nikakvo praktično značenje za svakodnevni život hrišćanske vere i života”, piše Daniel Migliore, profesor teologije na Teološkom seminaru na Prinstonu i član panela koji daje izveštaj. ,,Ovaj izveštaj ima cilj da pomogne članovima naših crkava da još jednom pronađu dobre i radosne vesti u ovoj crkvenoj doktrini hrišćanske vere.“

U šta je Pavle verovao?

Dragi čitaoče, Da li je Pavle verovao da je Isus Bog? Po mom iskustvu, mnogi hrišćani funkcionišu pod pretpostavom da učenja Apostola Pavla pokazuju da je on verovao u božansku prirodu Isusa, ali ja ne verujem da je to uopšte slučaj. Možda profesor Anthony Buzzard može najbolje da objasni razlike u mišljenju:

Pavlovo rabinsko školovanje je u njemu usadilo najčvršće ubeđenje da postoji samo jedan Bog, straraoc svih stvari. Očigledno je da se on u potpunosti složio sa nedavno razapetim Mesijom u vezi sa zakonom kog je Isus nazvao najvećom od svih zapovesti. Radoznalom pisaru Mesija je rekao: ,, Prva je zapovest od svih: Čuj Izrailju, Gospod je Bog naš Gospod jedini; I ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim i svom dušom svojom i svim umom svojim i svom snagom svojom. Ovo je prva zapovest.“ (Marko 12:29,30). Kao Farisej, Pavle bi neosporno podržao entuzijazam pisara koji se tiče Isusovog monoteizma ,,Dobro, učitelju! Pravo si kazao da je jedan Bog, i nema drugog osim Njega“ (Marko 12:32). Jevrejsko nasleđe Apostola Pavla postavilo je Boga u jednini kao vrhunac njegove vere. Njegova posvećenost Jednom Bogu i Hebrejskoj Bibliji je ostala, nakon njegovog prelaska u hrišćanstvo, primarna sila iza svega što je činio.

Treba da se prisetimo nekoliko primarnih izjava o Jednom Bogu dok se približavamo ovom pasusu:

1.  Jedinom premudrom Bogu, kroz Isusa Hrista, slava vavek (Rimljanima 16:27).
2.  Jer je jedan Bog, i jedan posrednik Boga i ljudi, čovek Hristos Isus (1. Timotiju 2:5).
3.  Jedno je telo ...jedan Gospod, jedna vera ... jedan Bog i Otac svih (Efescima 1:4-6).
4. nema drugog Boga osim jednog... mi imamo samo jednog Boga Oca...  i jednog Gospoda Isusa Hrista (1. Korinćanima 8:4,6).
5.  Jer je postavio dan u koji će suditi vasionom svetu po pravdi preko čoveka koga odredi, i dade svima veru vaskrsnuvši Ga iz mrtvih. (Dela 17:31).NIV

Ako je Pavle znao da je Isus jednak i preegzistentan član Božanstva, da li bi on zabeležio gore navedene tekstove koji očigledno ograničavaju Jednog Boga na jedbu osobu, Oca? Ako je to bio slučaj, onda bi trebalo da ga optužimo za zbunjivanje svojih učenika kada je u pitanju priroda Božanstva. Takođe je neverovatno da Luka, koji je zabeležio službu Apostola Pavla u Delima apostolskim, ne uspeva da pomene novootkrivenu istinu Apostola Pavla u vezi sa tročlanim Božanstvom. Pavle je sam za sebe rekao da se nije ustručavao da iskaže celokupnu Božiju svrhu. Sigurno bi se negde ovo neverovatno znanje o trijadološkom Božanstvu pojavilo u njegovim rukopisima i službama da ga je on smatrao važnim delom hrišćanske tradicije.

Pavle je ponovio da je u pitanju jedan Bog, samo Otac, čak i u kontekstima gde su i Otac i Sin pomenuti zajedno. Postoji zapanjujuće odsustvo ikakvih nedvosmislenih izjava koji pokazuju da je Isus preegzistentan Bogočovek, član večnog Božanstva, i neko ko u potpunosti zaslužuje da bude nazvan Bogom, Ocem i Isusom, Njegovim Sinom, Gospodom, Mesijom.

Kada Pavle insistira na tome da ,,ne postoji više od jednog Boga“, on nastavlja i objašnjava da ,,nemaju svi ljudi ovo znanje“ (1. Korinćanima 8:4, 7). U iskušenju smo da pomislimo da se nije mnogo toga promenilo od prvog veka. Kada se razmotre jasne izjave Apostola Pavla u stihovima 8:4,6 1. Korinćanima, dolazi se do uverenja da ne postoji ni jedan drugi Bog osim Oca. Trijadolozi moraju da se poklone pred sigurnošću ovog čistog monoteizma.

Petar nas je upozorio da u rukopisima Apostola Pavla postoje ,,stvari koje je teško razumeti, koje neuki i nestabilni izvrću, kao i ostala pisma, na svoju pogibiju“ (2. Petrova 3:16). Ako je ovo slučaj, onda je to samo dodatni razlog da naše razumevanje baziramo na doktrini o Bogu koju je dao Apostol Pavle na osnovu njegovih jasnih verskih izjava. Ni u kom slučaju ne smemo da dozvolimo drugim, manje jasnim pasusima u njegovim rukopisima da zasene providno jednostavne predloge kojima on definiše Boga. 125

• Draga braćo, ako je tako kao što trijadolozi tvrde, i dogma Trojstva ima validne biblijske korene, onda zašto ta doktrina nastavlja da predstavlja jedan takav problem za crkvu? Da ponovim, imali su 1700 godina da istrebe sav korov opozicije. Iako su oni bili uspešni kao vladajuća većina (uglavnom putem zastrašivanja i neznanja),  nisu uspeli da istrebe sve protivnike. Možda su unitarijanci poput maslačaka koji stalno niču – stalno ispolje svoje male glave. Možda naša trijadološki nastrojena braća treba da nas klasifikuju kao jeretike sa žutim šeširićima; dokazali smo da smo takve napasti, a sam Bog zna da su dugo pokušavali da nas se otarase! Uz pojavu interneta i sve većeg broja anti-trijadoloških knjiga koje se stalno štampaju a koje sadrže jake biblijske dokaze koji ne idu u korist teoriji misterije, ozbiljno verujem da će crkve morati da se bore jače nego ikada kako bi zadržale SVE svoje ovce u stadu. Slažem se sa autorima knjige pod nazivom Jedan Bog i Jedan Gospod: Uprkos proganjanju i vršenju pritiska, istina nastavlja da se javlja. Braćo, nemojte da pogrešite, klima se menja; vetrovi menjaju pravac; a olujni oblaci se okupljaju.

Braćo, molim vas da razmotrite sledeći isečak iz knjige pod nazivom Jedan Bog i Jedan Gospod

Doktrina Trojstva je prouzrokovala brojne probleme koji se tiču vokabulara Novog zaveta. Na primer, u stihu 1:2 Poslanice Jevrejima pomenuto je da je Hrist učinjen ,,naslednikom” od strane Boga. Po definiciji, niko ne može da bude svoj naslednik. Reći da je Hrist Bog a zatim reći da je Hrist Božiji naslednik je glupost i suprostavlja se vokabularu koji je Bog upotrebio kako bi učinio Svoju Reč dostupnom običnim hrišćanima i uverljivom onima koji još uvek nisu spaseni. To menja jednostavnu istinu Biblije u ,,misteriju” koju niko ne može da razume.126

119 Dan Mages, "Intellectual Honesty," Treatise, website: www.hungerrruth.com 
120 One God & One Lord, str. 321 
121 Isto, str. 164 
122 Isto, str. 330 
123 Anthony Buzzard, The Doctrine of The Trinity, str. 118-119 
124 Presbyterian Voice, newspaper, October 2006, str. 6 
125 Anthony Buzzard, The Doctrine of The Trinity, Chapter 4 (Paul and the Trinity) str. 90 
126 One God & One Lord, str. 459