Izbegavanje teme

Detalji

Priscilla Lackey

Moje je čvrsto uverenje da danas, u ovo prosvetljeno doba, crkve treba da prestanu da izbegavaju pitanje ove dogme i prostudiraju ga na otvoren i pošten način. Sve manje od toga predstavlja izbegavanje teme. Hrišćanima treba da budu dozvoljena jasna učenja bazirana isključivo na biblijskim činjenicama, a ne na pristrasnim predavačima, sveštenstvu i izmišljenim doktrinama i učenjima, kako bi doneli svoje odluke. Bez obzira koliko uspešno crkve budu nastavile da kamufliraju i produžavaju ovaj doktrinarni mit, neosporna je činjenica da Trojstvo predstavlja neprekidnu nerešenu debatu već 1700 godina, a izgleda da rešenja neće biti – bar ne u skorije vreme. Uzevši u obzir ovu činjenicu, ja se zalažem da se obe strane pitanja Trojstva otvoreno ispitaju. Do današnjeg dana većini hrišćana nije data mogućnost da veruju u stoprocentnu ljudskost Isusa, bar ne sa kredibilitetom i poštovanjem. Oni su nasilno hranjeni jednom stranom ove priče, što je rezultovalo time da je odluka za njih već doneta od strane njihove crkvene doktrine. Ali tužna istina je da laici nisu uvek svesni crkvene taktike obmanjivanja. I, na žalost, nisam sigurna da neki hrišćani imaju mogućnost da donesu smislenu i logičnu odluku u vezi ovog kontraverznog pitanja. Nažalost, mi smo direktni svedoci ove činjenice.

Ja nikako ne želim da posramim ili ponizim one koji su upućeni u Sveto Pismo, kao što su oni koji proučavaju Bibliju, naučnici, sveštenici i učitelji. Ipak ih smatram odgovornima. Iz sopstvene borbe za istinu znam da su za one koji imaju 

nesigurnu poziciju vođstva, izazovi i zahtevi daleko kritičniji. Mi zavisimo od njih da nas vode, usmeravaju i poučavaju istini i razumevanju Svetog Pisma. Zašto onda ima toliko veroispovesti sa sukobljenim verovanjima? Šta je istina? Zar to nije pitanje koje je Pilat postavio Isusu? Meni se čini da mi grešni smrtnici imamo mnogo verzija "istine", a samo jednu Bibliju – jednu Reč Božju. Neki tvrde da je istina relativna. Ali da li je zaista? Često čovekova percepcija određuje istinu. Ali, nemojte se prevariti kada je u pitanju Bog. On je milosrdan Bog, ali nemojte se varati, On se bavi istinom a Njegova istina NIJE relativna!

U meni Trojstvo uglavnom izaziva beskrajna pitanja i sve veću frustraciju. Kako se rana crkva nosila sa pitanjem identiteta Isusa Hrista 325 godina pre nametanja zakona nasilja, krvoprolića i progona? Tokom mog istraživanja sam otkrila da je ova doktrina vekovima bila veliki izvor sukoba i intenzivnih debata (što malo hrišćana zna). Ukoliko je cilj crkvenih oca i cara Konstantina bio da razreše sukob oko Isusovog identiteta/prirode učvršćavanjem i ozvaničavanjem božanstva Hrista na saborima u Nikeji i Halkedonu (a jeste), zašto je onda ono i danas izvor sukoba? I zašto postoji mnogo ljudi, kao što sam ja, koji i dalje ne prihvataju koncept Trojstva? Vi možete reći "Trojstvo je preživelo 1700 godina, pa mora da je istina. Ne mogu sve crkve grešiti!" Zaista? Ne samo da ni muslimani ni jevreji ne priznaju Isusa Hrista za Boga, već takođe postoji velika populacija ljudi u Indiji koji obožavaju krave. Ova grupa je daleko brojnija od hrišćana i čine većinu. Pa jesu li u pravu? Toliko o tome da je većina uvek u pravu. Mentalitet čopora je živ i zdrav, i oni slepo prate trijadologe i njihovu mitsku teologiju.

Iz mog iskustva iz razgovora sa hrišćanima trijadolozima, čitanja trijadološke literature i slušanja sveštenstva sam naučila da se uvek može računati na njihovu odanost formi. Sigurno, kao što noć prati dan, oni se ne mogu osloboditi zamršene mreže bezbrojnih kontradikcija. Podsećaju me na izreku: "O kako zamršenu mrežu pletemo kada hoćemo nekoga da obmanemo." Zaista, činjenica je da hrišćani ne mogu ostati verni Svetom Pismu i biti sledbenici Trojstva u isto vreme! To je, braćo, jednostavno nemoguće. Svidelo vam se to ili ne, morate napraviti izbor – hrišćani ne mogu služiti dva gospodara! Dragi čitaoče, ukoliko ovo što sam ti predstavila kroz ove komentare i interpretacije prevodilaca nije dovoljno da privuče tvoju pažnju i uveri te u dvoličnost i nedostatak razumnog zaključivanja, onda je očigledno da bog ovog vremena ima odlučne sledbenike. Verujem da većinu hrišćana jednostavno nije briga u dovoljnoj meri da vide skandaloznu dvojnost. Ili su suviše lenji ili zauzeti da provere, ili suviše ponosni i arogantni da priznaju da su postali žrtve lažne teologije i učenja koja su spretno i lukavo prodata kao istina iz jevanđelja. Nažalost, često se ispostavi da i sami postanu lažni učitelji. Ponekad mi se čini da su odluke Nikejskih oca i protestantskih reformatora učinile da hrišćani razmišljaju kao imbecili. Oni prate lažnu doktrinu, a uprkos tome se osećaju sigurno i udobno u svom "mentalitetu krda".

Sledi odlomak iz divnog i produhovljenog dela Mary Dana-e:

"Izgledalo mi je čudno da naš samilosni Nebeski Otac, koji dobro poznaje slabosti ljudske prirode, od nas traži da prihvatimo doktrinu koja krši obične zakone razuma koji nam je on dao, bez ikakve eksplicitne izjave u vezi nje i sa takvom autoritativnom naredbom o njenom prihvatanju koja ne ostavlja nikakvu mogućnost ljudskom razumu da joj se odupre. Ali, ja sam uvek imala ovu doktrinu na umu, i preokupirana time sam pokušavala da svaki pasus svetih spisa, ukoliko je to moguće, uskladim sa svojim stavovima."91

Dragi čitaoče, ne mogu ni da zamislim kakva razmišljanja su se zbila u umovima trijadoloških sveštenika i pisaca koji zastupaju stav da moramo poznavati Trojstvo kako bismo imali odnos sa Bogom. Odakle im takav uvijen stav? Nedavno sam od sveštenika čula da dobar propovednik može ispričati celu priču o Isusu isključivo na bazi Starog Zaveta i Božjeg Otkrivenja o dolazećem Mesiji. Na primer, oni se pozivaju na Sveto Pismo na sledeći način: "Zato mi reče Gospod: Dobro rekoše šta rekoše. Proroka ću im podignuti između braće njihove, kao što si ti, i metnuću reči svoje u usta njegova, i kazivaće im sve što mu zapovedim... A ko god ne bi poslušao reči moje, koje će govoriti u moje ime, od toga ću ja tražiti" (5. Knj. Mojsijeva 18:17-19). "Ali će izaći šibljika iz stabla Jesejevog... I na Njemu će počivati Duh Gospodnji" (Isaija 11:1-2). "Videh u utvarama noćnim, i gle, kao Sin čovečiji iđaše sa oblacima nebeskim, i dođe do starca i stade pred Njim. I dade Mu se vlast i slava i carstvo da Mu služe svi narodi i plemena i jezici; vlast je Njegova vlast večna, koja neće proći, i carstvo se Njegovo neće rasuti" (Danilo 7:13-14). "Ali GOSPODU bi volja da Ga bije, i dade Ga na muke; kad položi dušu svoju u prinos za greh, videće natražje, produžiće dane, i šta je GOSPODU ugodno napredovaće Njegovom rukom. Videće trud duše svoje i nasitiće se; pravedni sluga moj opravdaće mnoge svojim poznanjem, i sam će nositi bezakonja njihova. Zato ću Mu dati deo za mnoge, i sa silnima će deliti plen, jer je dao dušu svoju na smrt, i bi metnut među zločince, i sam nosi grehe mnogih, i za zločince se moli" (Isaija 53:10-12) (isticanje je moje).

"I On im reče: O bezumni i sporog srca za verovanje svega što govoriše proroci! Nije li to trebalo da Hristos pretrpi i da uđe u slavu svoju? I počevši od Mojsija i od svih proroka kazivaše im šta je za Njega u svemu pismu" (Luka 24:25-27). "Od Pavla, sluge Isusa Hrista, pozvanog apostola izabranog za jevanđelje Božije. Koje Bog unapred obeća preko proroka svojih u svetim pismima. O sinu svom, koji je po telu rođen od semena Davidovog, A posvedočen silno za Sina Božijeg Duhom svetinje po vaskrsenju iz mrtvih, Isusu Hristu Gospodu našem" (Rimljanima 1:1-4). "Nego govorimo premudrost Božiju u tajnosti sakrivenu, koju odredi Bog pre sveta za slavu našu; Koje nijedan od kneževa veka ovog ne pozna; jer da su je poznali, ne bi Gospoda slave razapeli. Nego kao što je pisano: Šta oko ne vide, i uho ne ču, i u srce čoveku ne dođe, ono ugotovi Bog onima, koji Ga ljube. A mi ne primismo duha ovog sveta, nego Duha koji je iz Boga, da znamo šta nam je darovano od Boga" (1. Korinćanima 2:7-9,12).

Obratite pažnju na ono što je Isus rekao Farisejima: "Kako vi možete verovati kad primate slavu jedan od drugog, a slave koja je od jedinog Boga ne tražite? Ne mislite da ću vas tužiti Ocu; ima koji vas tuži, Mojsije, u koga se vi uzdate. Jer da ste verovali Mojsiju tako biste verovali i meni; jer on pisa za mene. A kad njegovim pismima ne verujete kako ćete verovati mojim rečima?" (Jovan 5:44-47). Draga braćo, šta to Isus ovde govori? Da je Mojsije prorekao dolazak Mesije – on će biti prorok kao i on i doćiće od njegove braće. Ipak, ne samo da Fariseji nisu poverovali u Isusove reči, već ni hrišćani trijadolozi ne veruju u njih danas! To znači da nisu ništa mudriji od Fariseja. Zaista, nije se mnogo toga promenilo. Naučnici trijadolozi, sveštenstvo, pisci i laici ne veruju Mojsijevom proročanstvu. Da je to slučaj, ne bi imali problem da prihvate Isusa, predskazanog proroka i Sina Božjeg – Isusa Hrista, Mesiju, pomazanika Božjeg.

Šta je Isus govorio tim verskim vođama koji su trebali da poznaju Stari Zavet uzduž i popreko? U suštini im je rekao, "Hej, probudite se! Sve što je moj Otac, Bog, uradio do ovog trenutka, kao što piše u Starom Zavetu, je spremanje pozornice za mene. Ja sam onaj o kome govori Stari Zavet."92

Upravo su iz ovog razloga jevreji još više želeli da ga ubiju, ne samo zato što je kršio šabat, već i zato što je Boga nazivao svojim Ocem, i na taj način se izjednačavao sa Bogom.

Nigde nije zabeleženo da je Isus rekao da je "jednak sa Bogom". To su jevreji mislili da govori i zato su hteli da ga ubiju. Već smo u Filipljanima 2:6 videli da Isus nije mislio da je jednakost sa Bogom nešto što se može dostići. Pogledajmo kako Isus odgovara na njihove optužbe:

Jovan 5:19-20

(19) A Isus odgovarajući reče im: Zaista, zaista vam kažem: Sin ne može ništa činiti sam od sebe nego šta vidi da Otac čini; jer šta On čini ono i Sin čini onako.

(20) Jer Otac Sina ljubi, i sve Mu pokazuje što sam čini; i pokazaće Mu veća dela od ovih da se vi čudite.

Umesto da tvrdi "jednakost" (identičnost) sa Bogom. Isus govori o Bogu kao o svom poreklu i o svojoj potpunoj zavisnosti od Boga (videti takođe Jovan 7:16-17). Da je Isus pokušavao da ubedi ljude da je Bog, ili da je otvoreno govorio da je Mesija, to bi bila širom otvorena vrata. Umesto toga, on umanjuje svoju ulogu i govori o onome što Otac radi i o Njegovoj ljubavi. Kada bi Isus bio Bog, on bi svakako mogao da sam uradi šta god poželi, ali on je rekao da je on Sin Božji i da zbog toga može da uradi samo ono što mu Otac pokaže. Setite se kada je Isus izlečio bogalja. U 20. stihu on, u suštini, kaže: "Ukoliko mislite da je izlečenje bogalja velika stvar, sačekajte zato što ću učiniti mnogo veće stvari od toga." O kojim većim stvarima je govorio? Nastavimo sa čitanjem.

Jovan 5:21

"Jer kao što Otac podiže mrtve i oživljuje, tako i Sin koje hoće oživljuje."

Tužno je što su sveštenstvo i crkvene doktrine ubedili hiljade hrišćana, tako da osećaju da je opravdano to što osuđuju svoju unitarnu braću zbog nepridržavanja doktrini Trojstva. Sledeći odlomci su iz knjige Jedan Bog i Jedan Gospod:

Govoriti o Bogu kao zajednici osoba Oca, Sina i Svetog Duha, gde svaka osoba poseduje svoju posebnost preko odnosa sa drugima podrazumeva posmatranje ovih odnosa kao unutrašnjih, unutrašnjih u biću Boga. Biti Bog znači biti Otac, Sin i Sveti Duh, biti zajednica osoba. Postojanje je stoga uvek racionalno. To je zaista evolucija u ontologiji budući da menja prethodna Atanasijska viđenja koncepta postojanja kao odnodnog postojanja (eho neoplatonističke misli?).

Ovo je jedan razlog zašto savremeni trijadološki teolozi smatraju da njihov pogled na Boga kao biće koje se sastoji iz više osoba predstavlja superioran koncept u odnosu na unitarni pogled na Boga kao jednu osobu zato što "trojni" Bog nije nikad "sam". Ovaj pogled je predstavio ortodoksni apologeta u delu koje brani Trojstvo od onih koji ga napadaju:

Jasno je da je ovaj argument spekulativan i sadrži tvrdnje koje ne podržava Sveto Pismo. Štaviše, navodi se da bi Bog iz Svetog Pisma, "Otac Isusa Hrista", koji se jasno i detaljno otkriva kao jedno nadbiće i jedna jedinstvena osoba, ne tri osobe u jednom biću, bio nesavršen kada bi njegovo jedinstvo bilo stvarno jedinstvo. Mi smatramo da je ta vrsta "Bog nije dovoljno veliki ako je jedan" razmišljanja slično onome što su mnogobožački narodi iz okoline Izraela mislili o izraelskom "jednom Bogu". Pretpostavka da se "Bog" sastoji od tri razdvojene "ličnosti" koje vole jedna drugu je, u najmanju ruku, radikalno odstupanje od bilo čeka pomenutog u Svetom Pismu, a u najgorem slučaju potpuno drugačija ideja o Bogu od one koju su imali rani hrišćani, sa monoteističnim nasleđem. 93

Draga braćo, poslušajte sledeće reči. One su jasne, jednostavne i razumljive. Bog je hteo da Ga VI razumete. Začuđena sam time kako su lako hrišćani dozvolili da budu prevareni, zavedeni, obmanuti i odvučeni od istine, jasnih i eksplicitnih reči Boga i njegovog Mesije, Gospoda Isusa Hrista. Šta je to u vezi sa Bogom koji šalje svog Sina što hrišćani ne prihvataju? Smatram da je problematično što mnogi hrišćani ne pridaju više važnosti pravom značenju Isusa kao "pomazanika", Gospoda i Hrista. "Hrist" je ekvivalentan izraz "Mesiji", i odnosi se na njegovu službu. 94 Na grčkom jeziku chrio znači "pomazati", a reč Hrust dolazi od chrio. Hebrejska reč za "pomazati" potiče od mashash, a "pomazanik" je mashiash. Reč "Mesija" i "Hrist" znače isto, "pomazanik", "Mesija" potiče iz hebrejskog, a "Hrist" iz grčkog. Da je Isus Jedini Istiniti Bog, onda mora biti isti Bog iz Starog Zaveta, pa zašto bi onda bilo potrebno da sam sebe pomaže kao Gospoda i Hrista na sopstvenom krštenju? Možda treba to pitanje da postavite svom svešteniku. Biće vam interesantna njegova trijadološka igra rečima i, ako imate dobru percepciju, prozrećete šaradu. Ali, ukoliko ste lakoverni i/ili zaista volite i poštujete svog sveštenika, vi ćete izabrati da ustuknete verujući da je jabuka zapravo pomorandža.

Biblijsko hrišćanstvo

Prvi korak ka obnavljanju biblijskog hrišćanstva je iskreno priznanje da je Isus bio jevrejin i da je potvrdio teologiju izraelskih proroka. Neuspeh Izraela da spozna Boga leži upravo u njihovoj nemogućnosti da prihvati neličnog Boga, Stvoritelja neba i zemlje. Dok je Izrael pao u ruke Asirije i Vavilona, hrišćanska crkva je potpala pod uticaj primamljive grčke filozofije. Napustila je Boga Izraela. "Izrailja Božjeg" (Galatima 6:16, Filipljanima 3:3), novi hrišćani su se nerazumno odrekli izraelske vere.95

"Postavljanje kompleksnog pitanja"

PetitoPrincipii:

Činjenica je da će lenji ljudski um retko tražiti da potvrdi istinu koja je pretpostavljena, dobijena iz tradicije, koja pripada urezanom verovanju... Malo ljudi će se pridržavati pravila logičkog mišljenja kako bi potvrdili da se njihovi stavovi potkrepljeni dokazima, a njihovi zaključci ispravno izvedeni iz relevantnih premisa. Logičko razmišljanje je poduhvat koji svaka osoba, koja želi da bude čvrsto u kontaktu sa realnošću i istinom, mora preduzeti, čak i ako ono narušava njenu sigurnost i emocionalnu ravnotežu. Previše ljudi je posvećeno svojoj udobnosti i upotrebljava svoju moć razmišljanja kako bi racionalizovali ono u šta već veruju umesto da preispituju svoja verovanja i pretpostavke na svetlu razuma i istine.

Skoro je veoma popularni tv-evanđelista, široko poznat po svojoj borbi protiv kulturološkog rata koji se vodi u Americi (posebno protiv hrišćanstva, a najskorije protiv Božića), objavio poseban dokumentarni film na televiziji koji napada DaVinčijev kod i mnoge lažne tvrdnje koje sadrži. On je dao jednu izjavu sa kojom se potpuno slažem. On je izjavio: "Mnogo je neznanja o ranoj istoriji hrišćanstva". Nije mogao biti više u pravu. To je sigurno razlog zašto je toliko hrišćana uzbunjeno lažnim tvrdnjama u DaVinčijevom kodu. Kao što sam vam već istakla, tokom mog ličnog istraživanja za knjigu, ni jedna osoba – niti jedna – nije znala poreklo Trojstva, niti bilo šta o ulozi Nikejskog sabora. Ova činjenica sigurno ide u prilog dovitljivoj izjavi ovog tv-evangeliste. Bez obzira na sve, postoji jedna stvar koju mogu reći u odbranu Dan Brown-ove knjige. Imao je pravo što je objavio šta se dešavalo pod teškom rukom Konstantina 325. godine NE na Nikejskom saboru. To je istina, činjenica koja je dobro dokumentovana hteo neko da je prihvati, ili ne. Činjenice su činjenice, a trijadolozi moraju da ih prihvate, i da se bolje obrazuju. Da, istina može biti uznemirujuća, ali, da to nije slučaj, ne bi bilo razloga za laganje – i to je istina!

91 Isto, Letter XXX, str. 197 
92 One God & One Lord, str.199 
93 Isto, str. 416 
94 Isto, str. 147 
95 Anthony Buzzard, The Doctrine of The Trinity, str. 303 
96 One God & One Lord, str. 394