Vere i doktrine

Detalji

Priscilla Lackey

Crkvama upravljaju veroispovesti, izjave ključnih verovanja. Ali ko donosi odluku o tome koja su to verovanja? Uzimajući u obzir to da postoje hiljade denominacija sa različitim sistemima verovanja, čovek bi mogao da se zapita: Ko ima tačnu hrišćansku doktrinu – istinu? Koliko istina može da postoji? Ovo pitanje, dragi čitaoče, trebalo bi da Vas navede na razmišljanje. Koliko poverenja bi ljudi trebalo da ulažu u svoje crkvene doktrine a da ih ne ispitaju? Da li je moguće da sve doktrine prigrle Istinu? Jednostavna logika nam govori one to ne mogu. I koliko će braće ikada priznati da je možda tuđe mišljenje bliže Svetom pismu od mišljenja njihove crkve? Možda jedan u hiljadu, u najboljem slučaju. Dakle, šta ovo govori o verama i doktrinama? Šta ovo govori o braći koji se čvrsto drže doktrine sopstvene crkve i koji prema njoj osećaju nepokolebljivu lojalnost? Ne mogu svi oni imati istinu i u isto vreme superostavljena verovanja. Na kraju, sve se svodi na crkvene oce i njihovu ličnu egzegezu Svetog pisma. Ono što su oni odredili kao tačnu interpretaciju jeste ono što vi, draga braćo, smatrate apsolutnom ,,istinom“. Dakle, ko odlučuje o tome koja je to jevanđeljska istina? Svaka crkva tvrdi da je poseduje!

Razmotrivši brojne crkvene denominacije, svaku sa sopstvenom doktrinom i/ili verom ,,ljubimicom“ koju grčevito čuvaju kao da u njoj postoji Kovčeg zaveta ili Sveti gral neoborive istine. Nema smisla doneti zaključak da su sve one u pravu. Preklinjem vas, dozvolite interpretaciji Biblije karakterističnoj za vašu crkvu da poseduje  greške što se tiče verovanja koje je usvojila. Verujem da bi svi hrišćani imali korist od toga da razmisle i ponovo protumače sopstveni ,,kruti“ stav prema određenoj doktrini crkve, i da umanje svoje sklonosti ka donošenju sudova o drugoj braći. Poniznost i tolerancija bi trebalo da karakterišu svako hrišćansko ubeđenje. 

Naravno da su društvu neophodne  norme kako bi funkcionisalo, ali to ne znači da su im potrebne dogme. Ona najstabilnija društva prepoznaju nepokolebive činjenice da se njihove ,,norme“, uz jedan ili dva izuzetka, stalno preispituju jer se javljaju novi uslovi i izazovi. Upravo ovde se religije suštinski razlikuju. Oni veruju da su imuni na kritike, revizije i odbijanja i spajaju ovo verovanje sa idejom da postoji skup principa koji je u potpunosti u pravu i opravdavaju, oslobađaju optužbe i motivišu svako postupanje u njihovoj službi. 

Ono što mnogi hrišćani ne mogu da shvate jeste to da je crkva zajednica koju na okupu drži ,,vera“. Svaka crkva ima veru i liturgiju, bilo da je ona formalna ili ne. A što se tiče nevernika, po mom mišljenju na univerzitetima Prinston i MIT oni sto tako mogu da budu filozofski zbunjeni, arogantni i uskoumni kao i bilo koji religijski fundamentalisti. Razlika je u tome što obrazovana elita zapaža i prezire jednu veru ... ali ne i drugu. 37

 Sledi pronicljivo izlaganje vera i doktrina koje je pružila Mary Dana:

Da ne postoji ni jedna ljudska vera na svetu – da crkve samo zahtevaju verovanje u jedinu nepogrešivu veru, onu koju nam je naš Gospodar ostavio, koja stoji u Svetoj Bibliji i ne potiče od ove ili one interpretacije one prvobitne vere, onda bismo mogli sopstvena mišljenja da zadržimo za sebe. Ali pošto crkva mojih očeva, kojoj ja pripadam, ima ljudsku veru, i pošto smatram da ne mogu svesno da joj se povinujem, kako mogu da ostanem tu i da imam osećaj da pratim iskren, nezavisan tok? Osim ako mi ne dozvole da ostanem tu ako na fin način priznam da sam promenila mišljenje a ovo su mogli da urade samo svojim priznanjem vere. Moj moto je Ni jedna vera osim Biblije, i nadam se da će tako biti sve dok ne umrem. Nemam ništa protiv pojedinačnih crkvi i društava, njihova organizovanost je jednostavna, a zloupotrebe se lako ispravljaju; ali čim njihove vođe počnu da se kombinuju, njih se plašim. Oni imaju moć koja je opasna. 

Nikada nije poželjna prevelika konsolidacija, gde je nesavršen čovek na čelu svojih afera. Nije najbolje da se založimo telima, koje skoro bez našeg znanja može da nas dovede tamo gde ne želimo da idemo. Jako sam dobro svesna da je ,,unija snaga“ ali nikako nisam sigurna da će snaga koja proističe iz unije uvek biti dobro usmerena. 

On može da brani veru koju je usvojio, i da se kreće oko sistema za koji je okovan, ali on ne može da napravi korak dalje. On ne može da otvori svoju um i primi novu istinu, niti da natera sebe da prizna da je supranikov argument donekle na mestu. To bi značilo da ne veruje osnovama sopstvene vere ili da oseća krivicu dok sumnja u istu, dok se zavetovao da nikada neće sumnjati. Kakvu prednost može jedna ovakva osoba, vezana i pod pritiskom, izvesti ispitivanjem religijskih tema? Javnost može da ima koristi od poznavanja njegovih osećanja i načina na koji ih on objašnjava i brani, ali, što se njega tiče, njegovo putovanje je kružnog toka; vratiće se tamo odakle je i pošao. 

Činjenica je da su takvi zaveti često napravljeni bez dovoljnog razmišljanja. Takvi zaveti su strašni. Želela bih da ih nikada nisam donela i želim da uputim upozorenje onima koji su još uvek slobodni. Preklinjem ih da vode računa o tome kako obećavaju da će održavati i braniti bilo koju veru koja nije iskazana samim rečima Biblije, jedinog nepogrešivog standarda.38  

Draga Braćo, molim vas ozbiljno razmotrite reči Donalda R. Snedekera na temu veroispovesti:

Moja averzija prema ljudksim verama kao nečemu što spaja hrišćane i što predstavlja uslov pripadanja hrišćanstvu, kao sredstvu  kojim se stavlja ljudski um u okove, stalno dobija na snazi.

Prvi moj prigovor je taj što nas one odvajaju od Isusa Hrista. Kome drugom treba da se obratim da bih dobila znanje o hrišćanskoj religiji, nego Velikom Učitelju, Sinu Gospodnjem u kom je boravila punoća Božanstva?

Ne mogu da ne gledam na ljudske vere sa osećanjima sličnim preziru kada ih stavim nasuprot Novog zaveta, do kakve beznačajnosti su one potonule! Šta su one? Kosturi, ledene apstrakcije, metafizički izrazi neshvatljive dogme, a njih treba da smatram izrazima sveže, žive, beskonačkne istine koja je došla od Isusa! Sa jednakim prosperitetom bi se od mene moglo očekivati da čujem mrmljanje kao izraz mudrosti. Stvaralac mere definiše Isusa u šest stihova, možda u metafizičkom smislu, i poziva me da se povinujem ovom iskazu mog Spasitelja. Hrišćanska istina je beskonačna. Ko bi se setio da veru svede u nekoliko apstraktnih stihova? Beskonačno ne može da bude definisano i izmereno kao ljudska tvorevina. Ono ne može biti svedeno na sistem. 

Ono se ne može razumeti u sklopu nekoliko preciznih ideja. Oni su se potrudili da ograniče beskonačno. Hrišćanstvo, onakvo kakvo postoji u umu istinitog sledbenika nije sačinjeno od fragmenata, zasebnih ideja, koje on može da iskaže u vidu nepovezanih predloga.39

Anthony Buzzard iznosi sledeću tvrdnju na temu Isusove Vere:

Tradicionalne vere tvrde da je ne samo Otac nego su i Sin i Sveti duh istinski Bog. Oni su u sukobu sa Isusovim sistemom verovanja. Ako je razumljivo postaviti pitanje, kako je jednostavna vera da je Otac jedini pravi Bog nestala iz hrišćanstva?

Crkve su zamenile Isusovu veru sa novom verom  koju su sami izmislili. I tako je ostalo do dana današnjeg. Oni koji žele da prate Isusa, vratiće se njegovoj veri, što je jednostavno i jasno. Postoji samo jedna istinita hrišćanska vera:  da je Otac ,,jedini pravi Bog“ i da je Isus Njegov Sin, Mesija (Hrist). Za dokaz pogledajte stih 5:44 Jovanovog jevanđelja, stih 2:5 Prve poslanice Timotiju, stih 4:6 Poslanice Efescima i stihove 8:4-6 Prve poslanice Korinćanima. Nikada nemojte da pomešate Oca, jedinog pravog Boga sa Isusom, koji je ,,gospod Mesija“. Hrist znači Mesija, onaj pomazani.

Knjiga Otkrivenja – Osnove teologije

Za mene, jedna od tri knjige o Bibliji koja najjasnije svedoči o Isusovom pravom identitetu jeste poslednja knjiga Svetog pisma – Knjiga Otkrivenja. Na drugom i trećem mestu nalazi se Kniga apostola i Jevanđelje po Luki. Ove knige bi trebalo da navedu svakog inteligentnog hrišćanina koji traga za istinom da stavi Trojstvo pod znak pitanja. Nema šanse da pročitam Knjigu Otkrivenja i da dođem do zaključka da je Isus Hrist Bog. Ako je Bog ,,jedan u trojici, i trojica u jednom“, imamo problem od samog početka. Takođe, dvostruka priroda koju su mnogi prihvatili mora da ispašta. Hajde da razmotrimo neke stihove o identitetu Isusa Hrista i Boga Oca. 

U Knjizi Otkrivenja, Isus Hrist je označen kao ,,Jagnje Božije“. Da li on onda može da bude jedini istiniti Bog u ljudskom obliku kao što to stoji u trijadološkoj formuli? Mislim da je jasno koliko je ovo shvatanje jednostavno, zato vas molim, draga braćo, da mi udovoljite. Ako želite razmotrite ovo. Ne bi li se moglo pretpostaviti da se Isus (takozvani ,,Bog-čovek) nakon svog vaznesenja odrekao svog ljudskog obličja? Pošto on ne hoda više među čovečanstvom, zar se Bog-čovek  nije vratio na svoj položaj kao Bog Svemoćni? 

Zašto bi dalje bilo neophodno da on (Bog) nastavi da se pretvara da je jedan-u-trojici i trojica-u-jednom, 100% Bog i 100% čovek? Koja je svrha toga? Hajde da razmotrimo ovaj stih: ,,Ja Isus poslah anđela svog da vam ovo posvedoči u crkvama. Ja sam koren i potomak Davidov, i sjajna zvezda Danica” (Otkrivenje 22:16). Draga braćo, u ovom stihu je jasno da Isus jasno definiše sebe. Da li bi Svemoćni Bog (Jahve) sebe nazvao Isusom u nebesima a zatim tvrdio da je koren i potomak Davidov? Zar to ne bi zbunilo anđele na nebu i učenika Jovana kome je dato Otkrivenje o Danu Gospodnjem? U Svetom pismu stoji to da Bog nije Bog konfuzije!

Razmotrite sledeće pitanje: Ko je dao Isusu Otkrivenje? U stihu 1:1 Knjige Otkrivenja stoji: Otkrivenje Isusa Hrista, koje dade Njemu Bog, da pokaže slugama svojim šta će skoro biti.” Ovde očigledno imamo Boga Oca i Isusa Hrista – dva jasno razdvojena entiteta; Isus je na nebu sa Bogom Ocem! Hajmo sada da razmotrimo još neke stihove u istom ovom poglavlju: ,,Ne boj se, ja sam Prvi i Poslednji, I Živi: i bejah mrtav i evo sam živ va vek veka, amin. I imam ključeve od pakla i od smrti!” (stihovi 1:17-18). Hajde da dalje razmotrimo stih 2:27: ,,I pašće ih gvozdenom palicom, i oni će se razdrobiti kao sudovi lončarski; kao i ja što primih od Oca svog.” U NASV i NIV je očigledno to da su ovo Isusove reči. Hajde da pogledamo druge stihove koje izgovara Isus: ,, Koji pobedi daću mu da sedne sa mnom na prestolu mom, kao i ja što pobedih i sedoh s Ocem svojim na prestolu Njegovom” (Otkrivenje 3:21). ,,Napisaću na njemu ime Boga svog, i ime novog Jerusalima, grada Boga mog, koji silazi s neba od Boga mog, i ime moje novo. Draga braćo, zar ovo nije jasno? Isus govori o Bogu Ocu u ovim stihovima. U stihu 3:5 Isus kaže: ,, Koji pobedi on će se obući u haljine bele, i neću izbrisati ime njegovo iz knjige života, i priznaću ime njegovo pred Ocem svojim i pred anđelima Njegovim.” Obratite pažnju na to da Isus anđele ne naziva svojim nego Njegovim. Ko smo mi da odbacimo ono što Isus kaže o svom Bogu i svom Ocu? Draga braćo, ovi stihovi jasno ističu činjenicu da glorifikovani Isus (sada u raju) za svog Boga i svog Oca kaže isto ono što je rekao i Mariji Magdaleni u stihu 20:17:

,, Ne dohvataj se do mene, jer se još ne vratih k Ocu svom; nego idi k braći mojoj, i kaži im: Vraćam se k Ocu svom i Ocu vašem, i Bogu svom i Bogu vašem.”  Zar Isus ne kaže isključivo da mi imamo istog Oca i Boga kao on, ili to kaže samo Mariji pa se isto ne odnosi na nas? Zašto ne pokažete ovaj stih svom svešteniku kako biste dobili trijadološko mišljenje. (moj naglasak).

Brojne stranice u Svetom pismu potvrđuju da je Isus nakon svog vaznesenja seo sa Božije desne strane. Isus je po odobrenju od strane Boga Oca drugi po nadležnosti, Božija ,,desna ruka”. Odatle nama ova izreka. Razmotrite stih 2:18 Knjige Otkrivenja: ,,Tako govori Sin Božji, koji ima oči svoje kao plamen ognjeni, i noge Njegove kao bronza.” Sin Božiji je opisan kako boravi u raju pored Boga Oca. Molim vas obratite pažnju na to da on nije nazvan Bogom Sinom! Da li i dalje postoji validan razlog za sumnju? Ukoliko postoji, hajde da razmotrimo još neki stih. U stihu 11:15 stoji sledeće: ,,I sedmi anđeo zatrubi i postaše veliki glasovi na nebesima govoreći: Posta carstvo sveta Gospoda našeg i Hrista Njegovog, i carovaće va vek veka.”  Prema ovom stihu, kao i u stihu 2:26 Lukinog jevanđelja, Gospod ima Hrista! Zar ovo nije dovoljno eksplicitno? Razmotrite sledeće: U stihu 12:10 stoji: ,,Sad posta spasenje i sila i carstvo Boga našeg, i autoritet Hrista Njegovog.“ U Svetom pismu jasno stoji to da je Hristu autoritet dao Bog Otac, čak i u raju. Isus kaže da je autoritet dobio od Boga Oca, kako u raju tako i na zemlji. Dragi čitaoče, kada pogledamo ove pasuse i primenimo logiku zdravog razuma i žeđ za istiom, zar ne bi trijadolozi trebalo bar da ponovo procene svoj stav po pitanju Trojstva? Da li treba da pristajemo na čovečije doktrine i ubeđenja? Nažalost, draga braćo, kada bih trijadolozima predstavio ove stihove, retko ko bi od njih stvarno smatrao da su moja stanovišta dokazana. Koliko eksplicitnija Biblija mora da bude? Avaj! Njihov uobičajen odgovor na to bi bio: ,,Znam ja šta tu piše, ali mi ne treba to da razumemo – Isus stvarno jeste Bog!“  A odgovor koji sam dobila od svog veroučitelja u vezi sa razlikovanjem Boga i Isusa bio je sažet: Oni su različiti, a opet su jedno! Dakle, vratili smo se ponovo na isto.

U stihu 5:1 Knjige Otkrivenja, opisana je Jovanova vizija o raju: ,,I videh u desnici Onog što seđaše na prestolu knjigu napisanu iznutra i spolja, zapečaćenu sa sedam pečata.“

Stihovi 4 i 5 nastavljaju sa opisom istog: ,, I ja (Jovan) plakah mnogo što se niko ne nađe dostojan da otvori i da pročita knjigu, niti da zagleda u nju. I jedan od starešina reče mi: Ne plači, evo je nadvladao lav, koji je od kolena Judinog, koren Davidov, da otvori knjigu i razlomi sedam pečata njenih.“ Starešina nastavlja u stihovima 9 i 13: ,,I pevahu pesmu novu govoreći: Dostojan si da uzmeš knjigu, i da otvoriš pečate njene; jer si se zaklao, i iskupio si nas Bogu krvlju svojom od svakog kolena i jezika i naroda i plemena ... Onome što sedi na prestolu, i Jagnjetu blagoslov i čast i slava i država va vek veka.“ Draga braćo, ponovo ću vas pitati, gde je ovde misterija? Zar ovi stihovi nisu lako razumljivi? Zar ne vidite da postoje dva različita entiteta: Bog Otac i Isus Hrist, koji je eksplicitno opisan kao Jagnje Božije? Štaviše, nigde se ne pominje treća osoba Trojstva, Sveti duh, niti prestol istog. Izgleda da je on ponovo izostavljen. Čovek bi mogao da se zapita zašto je ,,on“ toliko često izostavljen iz jednačine ako je jedan od tri jednaka člana Trojstva. Mora da pati od kompleksa niže vrednosti. Zar ne bi ,,on“, budući da je treći član Trojstva, bar bio udostojen mesta na Božijoj levoj strani. Nemam nameru da hulim – samo iznosim činjenicu i poentu. (moj naglasak).

Draga braćo, evo teme za razmišljanje. Trojadolozi upotrebljavaju stih 1:1 Jovanovog jevanđelja kako bi učinili Trojstvo validnim, međutim, ako je Jovan koji je bio prognan na Ostrvu Patmos i kome je dato Otkrivenje o ,,Danu Gospodnjem“, imao nameru da Reč podrazumeva da je Isus Svemoćni Bog, zar ne bi on bio izuzetno iznenađen pri viđenju Isusa i Boga kao dva sasvim zasebna pojedinca na nebesima?

Autori knjige pod nazivom Jedan Bog i Jedan Gospod iznose sledeći stav: Sigurno, ako je postojalo nešto poput ,,Trojstva“ onda bi sve tri osobe bile prisutne prilikom ovako bitnog događaja. ,,Bog Sveti duh“ bi takođe bio uključen u svim gore navedenim stihovima koje smo razmotrili, poput pozdrava upućenog crkvama itd. Ali, on bi apsolutno morao da bude tu na prestolu jer bi u suprotnom Bog bio nepotpun. Istina je da postoji sam JEDAN BOG i JEDAN GOSPOD i da će oni zajedno bukvalno i fizički da vladaju ,,novim stvorenim svetom“ pri ispunjenju Božijeg prvobitnog sna i plana.41

Čovek bi mogao dalje da spekuliše, da li će prilikom Hristovog drugog dolaska, kada se David i svi njegovi sveci dignu iz mrtvih, Bog (pod imenom Isus, Davidov potomak i ,,ljudski“ naslednik) sesti na prestol svoga Oca u novouspostavljenom Kraljevstvu. Ili, ako je Isus Jedini pravi Bog kao što to trijadolozi tvrde, da li mi treba da pretpostavimo da je David otac Božiji i na nebesima?Na osnovu ove prilično paradoksalne procene, očigledno je da ne postoji zemaljski/ljudski Sin Isus Hrist. Da sam ja trijadolog, ovaj scenario bi sigurno za mene predstavljao ozbiljan teološki problem! Štaviše, kako bi mogla da se pomirim sa stihom 8:34 Poslanice Rimljanima: ,,Ko će osuditi? Hristos Isus koji umre, pa još i vaskrse, koji je s desne strane Bogu, i moli za nas?“

Dragi čitaoče, da budem rudimentarna baš kao moje analogije, da li bilo koji hrišćanin može da sa stopostotnom sigurnošću porekne to da zaslužuje da se bavi razmatranjem i razmišljanjem? Čovek mora da bude u potpunosti lišen zdravog razuma da bi to porekao. Zašto ne biste gore navedene pasuse dali vašem svešteniku kako biste dobili trijadološki odgovor? Prilično sam sigurna da će vaši sveštenici širiti uobičajene suvišne ezoterične i izvodljive zaključke. Ukoliko od njih odete još uvek zbunjeni – ne brinite – oni vam samo saopštavaju ono što Bog nije smatrao da treba da razumete. ,,To je misterija!“ Jedan od braće me je obavestio da ne treba da primenjujemo logiku  na Trojstvu. Mislite? Ovo je takođe bez sumnje nešto najbolje što možete da dobijete od svog sveštenika. Na temu Trojstva, nažalost velika većina naših sveštenika je dokazala da su giganti dvoličnosti jer krive ono što piše u Svetom pismu kako bi očuvali crkvenu doktrinu. Ne želim da budem snishodljiva, ali kada sveštenik treba da ubedi člana svoje crkve da je jabuka u stvari pomorandža, onda ... Šta političari rade kada ne mogu da daju iskren i direktan odgovor? Daju uvijen odgovor! To nije ništa čudno! Stavite prst na čelo, braćo; otvorite svoje umove, postavljajte pitanja i prestanite da se mirite sa besmislenim i nebiblijskim odgovorima kako biste očuvali svetost crkvene doktrine. 

Za razliku od velike većine naših sveštenika koji podučavaju da je Bog misterija, ja verujem da je Boga moguće spoznati, i da nikada nije ni bila njegova namera da od nas sakrije ono što je neophodno za naše spasenje. Ukoliko, kako to mnogi trijadološki nastrojeni sveštenici tvrde, Bog jeste misterija, onda da li mi treba da prihvatimo bilo kakvo nagađanje u vezi Njega?

 Suprotno onome što oni propovedaju, Boga je moguće spoznati putem Svetog pisma. Bog nam je otkrio sve što je neophodno da znamo o Njemu. Sveto pismo nam govori da je Bog samo Bog; iskren, veran, dobar, saosećajan i milostiv. On razume naše slabosti i naše muke a time što je Isusu Hristu, svom Sinu, podario svoju milost, on nas je oslobodio. Bez njegove milosti, dragocenog dara Isusu Hristu i toga što je naš Gospod i spasitelj Isus Hrist žrtvovao svoj život, svi bismo mi bili u paklu osuđeni na večno uništenje i prokletstvo prilikom drugog dolaska Isusa Hrista. Bog je darežljiv, strpljiv i pun oproštaja, ali nemojte da napravite grešku i da se poigravate sa Njim. On može da bude ljuti Bog i On jasno kaže da je osveta njegova; samim tim, uvek bi trebalo da prema Njemu imamo strahopoštovanje. On je naš Otac, a poput svakog brižljivog oca, on zna da nam je potrebna disciplina ... za naše dobro. Možda ne razumemo uvek Božije načine, ali treba da imamo vere u njegovu mudrost. Ne verujem da se Bog sakrio između redova Svetog pisma, ali verujem da Bog ceni one koji ga istinski traže. Hrišćani moraju da budu posvećeni i da čistim i poniznim srcem traže mudrost Božiju. Sveto pismo nam kaže da je slava Božija u tome da nešto sakrije a slava careva u tome da to pronađu. Ovo, braćo moja, razdvaja useve od korova – one što istinski traže istinu od onih koji se mire sa svačim. Ali upravo je putem Isusa Hrista Bog otkrio sebe na nivou koji je razumljiv, čak i onim neukim ljudima. Božiji ,,voljeni” Sin Isus dosegao je do najnižeg od najnižih, najočajnijih i napuštenih, do odbačenih i odbijenih od strane religijskih vođa tog doba. Isus je svima doneo jednakost, ne pokazavši pristrasnost ni prema kome. Isus je uveo fer igru. Svako je imao fer šansu u dolazećem Božijem carstvu. Isusova krv je platila za ovo ekskluzivno pravo i privilegiju čitavog čovečanstva – za ljude svih nacija i govornih područja.  

Želela bih da verujem da je ovo prekretnica, da će moja trijadološki nastrojena braća postati svesna ovog očiglednog guranja pod tepih od strane trijadološke dogme. Avaj, budući da sam racionalna i pragmatična osoba, priznajem da ovo verovatno uopšte nije slučaj; kako to oni koji tvrde da su trijadolozi znaju, Bog nije imao nameru da ga puki smrtnici spoznaju – On je misterija; dakle, ne treba da se bave činjenicama, logikom i istinom baziranom na Svetom pismu.

Mit o misteriji nastavlja da bude prihvatljiva teologija i nastavlja da gori jarkim plamenom na zadovoljstvo boga ovoga sveta – Gospodina Satane!

Otkrivenje 5:13b

Onome što sedi na prestolu, i Jagnjetu blagoslov i čast i slava i država va vek veka.

Otkrivenje 7:10

I povikaše glasom velikim govoreći: Spasenje Bogu našem, koji sedi na prestolu, i Jagnjetu.

Otkrivenje 21:22

I crkve ne videh u njemu: jer je njemu crkva Gospod Bog Svedržitelj, i Jagnje.

Otkrivenje 22:1

I pokaza mi čistu reku vode života, bistru kao kristal, koja izlažaše od prestola Božijeg i Jagnjetovog.

Braćo, dajte da vam postavim jedno jednostavno pitanje u vezi sa osnovama teologije. Razmotrivši ova četiri stiha, šta bi čovek mogao da pomisli, ko je Jagnje Božije? Da li ono označava malu životinju sa vunenim krznom, možda Božijeg ljubimca? Nemam nameru da hulim. Ili se ipak misli na Božijeg Hrista; Njegovo žrtveno jagnje (sin) koji je žrtvovan radi našeg iskupljenja? Zašto ne pokažete ove stihove vašem svešteniku? Sigurna sam da će njegova definicija i teološka procena toga ko je Jagnje Božije biti veoma zanimljiva, i naravno, u skladu sa trijadološkom teorijom. Na osnovu sposobnosti trijadoloških sveštenika da izokrenu Biblijsku istinu, u sklopu sa uobičajenom neobaveštenošću i nedostatku obrazovanja koje se tiče Trojstva onoga ko ide u crkvu, crkva nastavlja da drži prednost i održava mitičku pseudo istinu.

Sledi odlomak iz knjige pod nazivom Jedan Bog i jedan Gospod:

 Ovi stihovi govore glasno protiv svakog koncepta koji podrazumeva dve i tri ,,Osobe“ koje čine ,,jednog Boga“. Jasna razlika između Boga i Hrista se uvek održava, čak i nakon vaskrsenja i glorifikacije Hrista. Ako je Hrist jednak Bogu i podjednako večan kako to trijadolozi propovedaju, onda je sigurno da mora da postoje dva Boga: Otac i Hrist, jer gore navedeni stihovi jasno stavljaju do znanja da je čak i nakon vaskrsnuća Isus ,,Njegov (Božiji) Hrist“, a ne deo Boga.42

Još jedan faktor u gore navedenim stihovima govori protiv trijadološka tri ,,jednaka i podjednako večna“ bića, a to je da se nikada ne pominje nikakva treća ,,osoba“ (Sveti Duh) kao neko ko je prisutan pored Boga i Njegovog Hrista.  Kad se sve sabere, samo Bog i Hrist sede na finalnom prestolu. Da je ,,Sveti duh” jednaka osoba u Trojstvu koje čini jednog Boga, on bi na neki način bio predstavljen kako sudi ili vlada ili bi bar bio pomenut od strane svetaca i starešina. U ovim najvažnijim istorijskim trenucima, nikada se pored Boga i Hrista ne javlja ,,treća osoba“, Sveti duh. (moj naglasak).

Knjiga Otkrivenja prikazuje Isusov drugi dolazak na zemlju kako bi spasao Izrael, baš one ljude koji su ga, kao nacija, jednom ubili. Pri njegovom drugom dolasku, Izrael neće pogrešiti u vezi sa njegovim identitetom, jer će ga svako videti kako dolazi u slavi Boga. Knjiga Otkrivenja ne prikazuje Jagnje Božije koje dolazi da odnese grehe sveta, već Lava Judinog koji dolazi da sudi svetu.43

Odabir tekstova kako bi se pružio jednostrani prikaz istine je široko upotrebljavan metod propagiranja pogrešnih viđenja. Iz Biblije se mogu izvući fraze ili stihovi koji opravdavaju sve pod ovim Suncem, uključujući i kontradikcije. Kada se pročita u kontekstu, Biblija može da bude liberalni dokument, ali ne toliko liberalan. Ono što mi moramo da znamo jeste to da li Biblija kao celina podržava dati stav. (moj naglasak)44

Možda vas je toliko ubedila trijadološka retorika da se plašite da razmotrite sopstvene stavove, a i rečeno vam je da jedini ljudi koji ne podržavaju trijadološko hrišćansko shvatanje jesu jeretici i članovi ,,sekti“. Ali, u drugu ruku, treba da budete voljni da čujete i različite stavove. Pitanje je da li se ono u šta verujete ili ne verujete  poklapa sa onim što čitavo Sveto pismo kaže. Ukoliko to nije slučaj, ne možete ništa da izgubite time što ćete se otarasiti verovanja koja nisu u potpunosti utemeljena u Reč Božiju.45

Svako smatra da je tačnost esencijalna za skoro svaki ljudski poduhvat. Koji poduhvat može da  bude važniji za neku osobu od toga da tačno razume pisano Otkrivenje koje je Stvaralac dao? Takvo razumevanje predstavlja osnovu čitavog čovečijeg stava prema Bogu, i utiče na skoro svaki aspekt njegovog života. Smatram žalosnim to što mnogi dobronamerni hrišćani pokušavaju da okarakterišu, definišu i shvate Isusa Hrista na osnovu nebiblijskih izvora poput grčke filozofije, teologije i ljudske spekulacije umesto da se oslone samo na Bibliju. Svi prikazi Hrista dobijeni ovim putem svode se na prevelik broj brižnih i duhovno gladnih ljudi, iskrivljenih, nezadovoljavajućih i čistih karikatura stvarne osobe Isusa Hrista.  Zapamtite da se do istine ne dolazi time da li velika većina veruje u nju ili ne, kao što nam to dokazuje teorija koja se nekada smatrala validnom a koja je tvrdila da je zemlja ravna ploča. Svaka osoba mora da bude voljna da podvrgne ispitivanju svoja najdublja ubeđenja tako da ona budu u skladu sa Božijom pisanom Reči.46

Draga braćo, molim vas razmotrite pasus uzet iz Fokusa na Carstvo:

Kada pročitamo ,,Gospod je rekao mom gospodu...“ David nam govori da je prvi Gospod Jahve, Gospod Bog, stvaralac i večan. Drugi gospod je Kralj Mesija i on nije Gospod Bog. David je ovo znao i inspirisan Svetim pismom napisao je upravo ovo (Jahve i adoni) kako bi oni koji čitaju znali da je ovo dokaz da Isus nije Bog! Koja ključna informacija – možda i Davidov ključ! Pored Psalma 110, postoje i drugi mesijanski Psalmi koji su ili direktno pripisani Davidu ili su mogli da budu napisani od strane njega. 

Jovanovo jevanđelje je upotrebljeno kao poluga kako bi se podržao neverovatan koncept da više Osoba čine Boga. Ukoliko postoji Bog u raju koji ne postaje čovek i još jedan Bog koji postaje čovek, ovo jednostavno nije monoteizam! UPC (Ujedinjena pentekostalna crkva) pokušava da izbegne ,,agoniju“ o dvojici Bogova time što kaže da su Otac i Sin ista Osoba. Ovo je očigedno nemoguće tumačenje Novog zaveta koje iznova i iznova govori o Ocu i Sinu kao o dva zasebna pojedinca. 

Trijadolozi se najizričitije bave Jovanovim jevanđeljem. Ovo samo po sebi nalaže da nešto nije u redu. Definicija Boga i Isusa treba da se nalazi svuda u Novom zavetu i u proročanstvu iz Starog. Stari zavet neće podržati doktrinu Trojstva. Jevreji jesu i uvek će biti unitarijanci. Matej, Marko, Luka i Petar neće podržati Trojstvo. Trijadolozi se nadaju da Jovan hoće. Ali samo ako izmene ono što je on napisao. (moj naglasak).

,,Ti, Oče“, rekao je Isus, ,,jedini si koji je Bog“ (Jovan 17:3). To naravno znači da Isus koga je Bog poslao nije ,,jedini istiniti Bog.“

Ono što je Jovan napisao, nepravedno su ispravili prevodioci kako bi isto prilagodili Trojstvu. Jovan, kako to vidimo u stihovima 17:3 i 5:44 Jovanovog jevanđelja, nije bio trijadolog. On je verovao u unitarijanistički monoteizam kao što to stoji i u preostalom delu Novog zaveta. Jovan je napisao ,,Na početku beše reč.“ Reč napisana velikim slovom u našem prevodu pogrešno nas navodi da pomislimo da su dve osobe bile tu! Reč je bila reč Božija, a ne Sin Božiji. Tek u četrnaestom stihu ta reč ili obećanje je postala čovek, kada je Bog započeo stvaranje Svog jedinstvenog Sina čudom koje se dogodilo Mariji. Isus Sin je ono što je ta reč postala, a ne sama reč. 47 – Terry Anderson

Profesor Anthony Buzzard iznosi sledeću izjavu: Ono što je najvažnije, obećanom Mesiji je data titula Boga u Psalmu 45:6, ,, Presto je Tvoj, Bože, večan i nepokolebljiv.“ U sledećem stihu je jasno da je ,,Bog Mesija“ blagosloven od strane svog Boga: toga radi pomaza te, Bože, Bog Tvoj ...“ Najveću čast Isusu je dao Toma kada mu se obratio carskim mesijanskim titulama ,,Gospod“ i ,,Bog“, izvedenih iz Psalma 45:6, 11. Novozavetni dokazi da je Isus Bog u istom smislu kao što je to Bog Otac zaista su oskudni. Ukoliko razmotrimo upotrebu reči Bog u Bibliji, videćemo da se ona 1325 puta javlja u Novom zavetu, dok je reč ,,Bog“ upotrebljena tako da se odnosi na Isusa samo dva puta sa sigurnošću (svi ostali mogući slučajevi u kojima se Isus naziva Bogom su sumnjivi, iz gramatičkih i sintaksnih razloga). Ove činjenice nalažu da povremena upotreba reči Bog za Isusa predstavlja posebnu vrstu obraćanja. Očigledno je da je veoma pogrešno sada u dvadesetom veku reći da je Isus Bog ako ne razumemo u kom je smislu tu reč upotrebljavao Jovan (i Toma). Naša upotreba reči nema veze sa biblijskom upotrebom istih. Ne možemo se jednostavno osloniti na zvuk reči a da se ne raspitamo šta ona zapravo znači. Iznad svega, moramo da budemo spremni da se odreknemo dogmatskog insistiranja na prihvatanju doktrine bez ispitivanja. Takva nefleksibilna privrženost načinu verovanja onemogućuje potragu za istinom što predstavlja glavnu karakteristiku svakog Hrišćana u usponu (Dela 17:11).48

Prevareni Hrišćani

 Tokom diskusije o Trojstvu, jedna prijateljica mi je rekla da poznaje nekoliko izuzetno pobožnih i nadarenih hrišćana za koje veruje da ne bi bili toliko ,,nadareni“ da nisu verovali da je Isus Hrist Bog. Dakle, zaključak koji sam ja na osnovu njenog uverenja izvukla jeste da ako verujete da je Isus Sin Božiji a ne pravi Svemoćni Bog, to vas stavlja na mnogo niži rang na duhovnoj lestvici, i oni koji ne prihvataju Isusa kao Boga ne poseduju niti će posedovati Božiju slavu. Dok verovanjem da je Isus Hrist jedini pravi Svemoćni Bog, možemo se nadati da ćemo biti u većoj meri nadareni. Međutim, lično verujem da postoji mnogo hrišćana koji su dobri, smerni, darežljivi, divni i iskreni; bez obzira na sve to, i oni mogu da budu u zabludi. Iskreni hrišćani takođe mogu da budu prevareni hrišćani. Dobri ljudi svaki dan i na svaki način bivaju prevareni, to je životna činjenica. Dobri, smerni i duhovni ljudi prevareni su od strane svojih supružnika, dece, prijatelja, komšija, saradnika i nažalost od strane svoje religije. Nažalost, ljudi često bivaju prevareni zbog svog uskog uma. 

Bilo bi naivno reći da pravični, pobožni, ekstremno posvećeni Hrišćani ne mogu da budu prevareni. Zamislite da neko kaže da samim tim što neko ne prihvata Isusa Hrista kao Boga od krvi i mesa, on/ona bi trebalo automatski da bude prognan/prognana iz hrišćanstva, to bi tek bilo uskoumno, samopravično i osuđujuće. 

Privilegovana sam da poznajem mnogo dobrih ljudi koji iako ne idu redovno u crkvu (ili možda ne idu uopšte), ipak su dobri, darežljivi i velikodušni. Možda su pročitali Sveto pismo a možda i nisu – ne mogu da kažem za sigurno; možda su ,,pali u nemilost“, ali oni veruju u višu silu, u nešto mnogo veće i moćnije od njih samih. Preteraću što se ovoga tiče, ali često pseudo-hrišćani koji su od vajkada pobožni, koji na sav glas, puni sebe, recituju stih za stihom, upotrebljavaju religijski žargon i crkveno praznoslovlje a pri tom se ponašaju na način koji ne dolikuje hrišćanima i koji obeshrabruju gore pomenute duše ne bi li zaklonili vrata crkve.  Takve duše često poviju rep i otrče u suprotnom smeru čim vide visok sjaj oreola takvih hrišćana. Nije bitno ono što kažemo već način na koji komuniciramo sa drugima, on govori glasnije od bilo koje propovedi. Zapravo, naši postupci neće moći da priđu Reči Božijoj bar kao što to neće biti u stanju ni nespaseni. Ne dajte se zavarati; naši postupci će ostati zapamćeni dugo nakon što reči napuste naše sećanje. Ovo je činjenica, nemojte pogrešiti: što glasnije neko tvrdi da je hrišćanin, to je bolje posmatran. Znam da mnogi od vas znaju ljude koji redovno idu u crkvu, religiozno čitaju Bibliju, pričaju i pričaju al ništa ne čine. 

Podjednako sam ubeđena da hrišćani koji spremno prihvate da je Trojstvo nemoguće shvatiti jesu iste te duše koje su prestravljene i užasnute načinom na koji je Hitler bio toliko uspešan u ispiranju mozga tolikom broju ljudi tridesetih godina. Danas, postoje čak i jadne pogrešno upućene duše koje kažu da se Holokaust nikada nije ni dogodio. Oni su toliko zapanjeni i prestravljeni ovakvim tipom razmišljanja da im ni ne pada na pamet da Trojstvo može da bude toliko pogrešno kao i makijavelističko učenje unutar naše teološke osnove! Nekako, ovo jednostavno ne spada u hrišćanski repertoar razmišljanja. Ukoliko biblijska istina ne može da se nađe u našim verskim ustanovama, onda gde se ona može pronaći?  Broj verskih ustanova čije se ,,istine“ razlikuju govori o tome da nešto definitivno nije u redu.

Ono što ja mislim da nedostaje jeste činjenica da crkve nisu uspele da se povinuju Bibliji; udaljile su se od Božijih reči i reči Njegovog Hrista i smestile su svoj duhovni savez u lance sopstvenih, usvojenih doktrina i verskih ubeđenja.  Ukoliko ovo nije bio slučaj, zašto nisu uspeli da priznaju i prihvate Isusovu ljudsku prirodu i identitet kao Sina Božijeg. Hrišćani moraju da razmotre: Da li je moguće pratiti Isusova osnovna hebrejska učenja ukoliko odbijaju da ga prihvate onakvog  kakav on tvrdi da jeste? Kako onaj ko tvrdi da je hrišćanin razdvaja Hrista od njegovih učenja? Kao rezultat svega ovoga, hrišćani su prevareni da prihvate ,,Bogočoveka“ – mit! Da li oni takođe veruju i prihvataju Supermena, Spajdermena i Betmena kao stvarna bića sa natprirodnim sposobnostima? Naravno da ne! Oni su puki likovi iz stripa. Dakle, da li je Bogočovek išta više u harmoniji sa zdravim razumom? Da? Ne? Da li bi mogao da bude? Da li morate da razmislite o tome? Braćo moja, Bogočovek nije ništa drugo do biblijski grčki mit iz grčke paganske kulture koji je vešto i na prevaru indoktriniran u hrišćansku teologiju. Pavle nas je upozorio da je hrišćanska crkva zatrovana paganizmom. Tako je bilo tada i tako je sada, na Satanino zadovoljstvo!

Pseudo-hrišćani mogu da prevare svoju braću ali ne mogu da prevare Boga. Ponekad ne mogu da se ne zapanjim kad pomislim da mnogi zamišljaju Boga ne samo kao slepog nego i kao gluvog! U Svetom pismu stoji: ,,Nemoj sam u svojim očima da budeš mudar. Iskreno, mislim da previše onih koji su ,,presveti“ predvode mnoge crkve. Oni nameste svoje izraze lica za odlazak na nedeljne sastanke, upućuju pobožne osmehe svojoj hrišćanskoj braći, recituju lepe i elokventne molitve, doprinose crkvenom fondu velikim sumama novca (samim tim i obezbeđuju svoj status u crkvi) i čine hrišćanska dela (neka od njih samo da bi bili viđeni); pa ipak ispod tih svetačkih, pobožnih fasada kriju se oholi stavovi, kratki fitilji, oni ponižavaju članove svoje porodice i svoje prijatelje i nepopustljivo se inate. Iskreno verujem da je za mnoge hrišćane odlazak u crkvu samo formalnost i vrsta uspostavljanja društvene interakcije (što uopšte nije loša stvar: Bog je imao nameru da se udružujemo sa svojom braćom).

Možda naše crkve treba da budu više kao ,,svete bolnice“ sa odeljenjima za intenzivnu negu za one koji su duhovno ranjeni i slomljenog srca, one koji imaju teške upale koje potiču od očaja i one koji trpe neizdrživ bol zbog izolacije i samoće i one koji žive sa akutnom anemijom ne znajući i ne verujući Božijoj moći – moći velikog lekara. Istina je da nam je očajnički potrebna infuzija ljubavi, prihvaćenosti, saosećajnosti, opraštanja jer smo svi slomljeni na neki način!

Draga braćo, razmotrite sledeće Isusove reči: Luka 22:68 ,,Jesi li ti Hristos? Kaži nam. A On im reče: Ako vam i kažem, nećete verovati. A ako vas i zapitam, nećete mi odgovoriti, niti ćete me pustiti. Od sada će Sin čovečiji sediti s desne strane sile Božije (stih 70). Svi su pitali ,,Da li si ti Sin Božiji?” On je odgovorio: ,,U pravu ste kad kažete da jesam.” Da li trijadološki nastrojeni hrišćani veruju u Isusa? Ne! Sveštenici nas uče da je on sam Svemoćni Bog!

Novi zavet ne sadrži razvijenu doktrinu Trojstva.” 49 Anthony Buzzard

U zabludi sa hrišćanstvom

Sigurna sam da postoji dosta dragih i skromnih duša koje su duboko povređene od strane sopstvene hrišćanske braće u crkvi – bilo namerno ili slučajno. Možda su odabrali da prestanu da idu u crkvu, i nažalost se razočarali u hrišćanstvo i religiju. Hrist nije imao to u vidu kada je u pitanju njegova crkva – da jedni hrišćani proteruju druge hrišćane iz crkve. Isus i Pavle su govorili o jedinstvu; tj, o tome da hrišćani treba da imaju isti um i jednu vrhu. Treba da budemo skromni i da se saosećamo jedni sa drugima – nikada da nemamo previsoko mišljenje o sebi jer živimo u elitnom naselju, imamo impresivan posao ili imamo poseban tretman zbog istaknutog statusa koji smo nasledili. Poslednje ali ništa manje važno je to što u velikim crkvama, i za neke žene unutar kongregacije, sve se svodi na moćnu malu žensku ,,kliku“. Male crkve nikako nisu izuzete iz ovakvog prikaza haut monde. Dok muškarci mogu da upravljaju crkvom, ne mogu da ne kažem da žene takođe vode glavnu reč.

Čest je slučaj da braća svesno ili nesvesno sa snishodljivošću posmatraju drugu braću manje impresivnog statusa. Molim vas setite se da čovek nikada ne zna kada će zabaviti ili odbiti onog kog Bog izabere. Ukoliko povredimo jednog od naše hrišćanske braće, ne treba da budemo previše ponosni da bi mu uputili izvinjenje.  Ali nažalost, izvinjenja teško padaju čak i hrišćanima. Čovek ne treba odmah da sudi svojoj braći niti da ih osuđuje ukoliko se oni ne slažu sa određenom interpretacijom određenog biblijskog stiha (čak iako nije u skladu sa crkvenom doktrinom), sve dok je u harmoniji sa Biblijom. Lično verujem da su upravo crkvene doktrine krive za gomilanje nesporazuma i razdora među hrišćanima. CNN je prikazao emisiju pod naslovom ,,Šta je hrišćanin?” u decembru 2006. godine. Jedan čovek koga je intervjuisao Anderson Cooper tražio je da prisustvuje događajima u unitarijanističkoj crkvi jer su on i njegova žena bili ogorčeni zbog ograničenja koja su im postavile savremene crkve. On kaže da nije mogao da  prihvati tradicionalne dogme i vere – one su poput zidova. Dalje je dodao da želi da dođe do srži bez opterećenja. Kakav biser mudrosti. Upravo ovo je moja poenta, previše često, crkvene doktrine diktiraju ono u šta moramo da verujemo i šta moramo da prihvatimo kao istinito; ali ovo dovodi do podele a ne do ujedinjenja. Ukoliko religijska ubeđenja kojih se čvrsto držimo i ograničenja koja postavljaju doktrine i vere imaju moć da rastavljaju a ne da ujedinjuju, onda šta to govori o nama kao hrišćanima? Moramo da učimo jedni od drugih, a ne da do smrti progonimo jedni druge i sudimo sekirama. Vreme je da ponovo procenimo ono što nam je indoktrinirano kao ,,jevanđelje istine” i da se vratimo korenima Božije Reči i reči Njegovog Sina, našeg gospoda i Spasitelja Isusa Hrista, Mesije. 

Sledi odlomak iz divne knjige pod nazivom Jedan Bog i Jedan Gospod:

Bezbroj puta netrijadološki nastrojeni hrišćani koje poznajemo su propatili zbog progona od strane ortodoksne zajednice. Hrišćanski seminari i izdavači knjiga plaše se da izdaju bilo šta što se može smatrati antagonističkim u odnosu na ,,istorijsku veru“. Akademske publikacije nastavljaju da objavljuju određene kontroverzne i promenljive teme, ali retko kad se spuštaju na nivo običnog građanina koji redovno ide u crkvu i koji ne poseduje znanje o stalnoj naučnoj debati o ovim problemima. 50

Dragi čitaoče, sledi izjava koja je objavljena u decembru 2007. godine u izdanju pod nazivom Fokus na Carstvo:

,,Nećemo ponovo naručivati kopije knjige Grega Deublea pod nazivom Ovo mi nisu nikada rekli u crkvi ! Ova knjiga je prouzrokovala znatan broj problema i odlučili smo da prestanemo da popunjavamo police ovim izdanjem.“ – hrišćanska knjižara Koorong, Australija.

Sada, braćo moja, da li razumete zašto postoji toliko neznanja i pogrešnog učenja u vezi sa Trojstvom? Upravo ovo čini temelj moje knjige. Kao obrazovana žena, mogu da nagađam o ovom debaklu i da kažem da je previše ,,zona udobnosti“ prodrmano, oni koji tragaju za istinom postavili su teška pitanja svojim pastorima i crkvenoj braći a oni su se uznemirili jer je Greg istakao koliko je Trojstvo zapravo varljiva teologija. Otići ću dalje i reći da knjižare nisu htele da rizikuju i izgube svoje redovne mušterije niti da obeshrabre buduću klijentelu zato što je Greg Deuble iskreno izdao istinu koja okružuje ovu doktrinu. Sigurna sam da je ova knjiga razjarila mnoge koji se čvrsto drže svojih dragocenih doktrina koju ne shvataju, poput fanatičnih buldoga. Pošto knjižare Koorang vode posao, na kraju su bili zabrinuti za opstanak istog. Zaista, sigurana sam da je ovo uticalo na njihovu odluku. Koliko je samo nečuven ovaj odgovor u dvadest i prvom veku? Nažalost, smatram da je odluka koju je ova knjižara donela slična zabrani knjiga od strane katoličke crkve u Veneciji u petnaestom veku, kada se osetila ugroženom od strane protestantskog pokreta. Stara izreka kaže: Što se više stvari menjaju, sve više ostaju iste. Nedeljom za nedeljom čujemo sveštenike kako propovedaju potragu za istinom. Ali ono što oni proklamuju jeste sledeće: Prihvatite našu verziju istine!   Zar nije ironično to što je istina misterija! Koliko je ovo samo lakrdijaški! U ovom nesrećnom događaju, namirisao sam strah – strah od evanđelističkog stada koje je u većoj meri sveto od tebe, i čist, neprikriven kukavičluk od strane knjižara Koorong. Ova žalosna i kukavička odluka mora da stvarno ulepšava život Satani! Još jedna organizacija se popela na njegov voz, a imala je moć da otvori vrata i prozore fer i izbalansiranom pristupu Svetom pismu, ali je povila rep i pobegla na drugu stranu.

Odabrala sam ovaj pasus Grega Deublea:

         Hvala Vam na odgovoru i obaveštenju. Mogu samo da nagađam i kažem da su se ovi problemi javili zbog komentara na pregled pod nazivom ,,Lažni prorok“ na Vašem sajtu. Žao mi je osobe koja očigledno nije u stanju da pokaže plemenit duh prema  Bereancima koji su svakog dana pretraživali Bibliju ne bi li sami otkrili da li je ono o čemu Pavle propoveda istinito. ,,Ne bih bio iskren kada bih rekao da nisam takođe rekao da je kapitulacija Kooring knjižara jedno veliko razočarenje. Zašto ne bi besplatno izigravali bedem i pokrenuli istraživanja i govore? Zašto ne podrže zdrav razum i dijaloge i podstaknu dodatno razmišljanje? Kao što sam to rekao u svojoj knjizi, Istina nema čega da se boji ukolio se za njom traga iskreno i pod Božijom svetlosti. Bilo bi ispunjujuće kada bi Koorang knjižare pokazale istiniti duh evanđelijskih reformatora koje toliko lojalno promoviše.

Dragi čitaoče, sada smo mi oni – oni koji su apsolutno sigurni da su spaseni! Čak sam poznavao i nekoliko onih koji sumnjaju da već imaju kartu u jednom smeru za Carstvo. Zbog mog verovanja u božanstvo i ljudskost Isusa Hrista kao Sina Božijeg, ja sam izvukao deblji kraj zbog ovih pobožnih ljudi koji nikada nisu ni jednu službu nedeljom propustili i koji misle da su u većoj meri sveti u odnosu na nas. Mogu samo da se zapitam: koji bi od njih bili prvi u redu da me muče zbog mog verovanja, da smo u trećem, četvrtom, petom i narednim vekovima? Na svu sreću, danas me zakon štiti! Samo naš suvereni Bog ima isključivo pravo da sudi. U pitanju je Njegovo vrhovno pravo kao Stvaraoca i On će suditi svakome od nas do te mere do koje smo i mi sudili našim bližnjima. O, kako ćemo samo sve da zaboravimo tad! Bog vidi kroz spoljašnji prikaz dušu čovekovu i nemojte da načinite grešku, On neće dozvoliti da mu se rugate ili da ga lažete, niti će dozvoliti da se njegova reč iskrivi. Iskreno verujem da je ovo razlog zašto se nastavlja stavljanje Trojstva pred izazove – jer ono nije Božija istina. 

Braćo moja, molim vas da shvatite da ne želim da izuzmem mnoge divne, verne, vredne, darežljive, posvećene Hrišćane, pune ljubavi, u svim našim crkvama – Telo Hristovo. Ovo su draga Božija deca i braća Isusa, našeg Gospodara, koja nisu toliko opsednuta ogrtačem ,,svetosti“ koji misle da poseduju, da njihove nežne, darežljive duše nisu spremne da čuju mišljenje drugog brata, čak iako to podrazumeva da se njihova sopstvena zona udobnosti prodrma; nisu toliko samopravični da neće uzeti u obzir da možda  - samo možda – postoji greška u onome što su naučili tokom svog života. Njihovi umovi nisu zapečaćeni kao čelične zamke. Moja hrišćanska braćo, ako vam Bog kaže da je Isus Hrist njegov jedini začeti Sin, i da je on onaj kog On odobrava, verujte mu! Zar ne bi bilo mudro i u vašem najboljem interesu da verujete Bogu? Ipak, vi ćete jednoga dana morati sa njim lično da se suočite a nigde u mojoj Svetoj Bibliji nisam pronašla tekst u kome stoji da ću stajati pred Nikejskim ocima ili protestantskim reformatorima kako bi mi oni sudili. Ovo zaslužuje da bude uzeto u obzir: čovek ili Bog? Pored toga moram dodati da vaš sveštenik ne može da vas uz pomoć propovedi dovede do Carstva. Odluka je samo vaša jer ćete vi sami biti odgovorni i odgovaraćete Bogu – a ne oni koji su vam rekli u šta treba da verujete. Ukoliko imate Bibliju i znate da čitate, to što tvrdite da ne posedujete znanje nije nikakav izgovor. Sveštenstvo propoveda da je Bog misterija jer na taj način najbolje služi nestabilnoj teoriji o Trojstvu – to je misterija i vi ne treba da razumete Boga. Ukoliko je ovo slučaj, dragi čitaoče, možda bi trebalo da ostavimo Biblije po strani i da se oslonimo na sveštenike za odgovore. Zar nisu tako Katolici funkcionisali vekovima? Stavite svoju veru na Svetu stolicu – Papu!

Isus, Bog ili Sin Božiji? Poređenje argumenata:

         Autor Brian Holt je uzeo sve trijadološke ,,dokazne tekstove“ i svakome dao biblijsku i razumljivu interpretaciju. Njegov jedinstven pristup u paru sa njegovim direktnim stilom predavanja trebalo bi da bude predmet interesovanja svakom hrišćaninu koji traga za istinom. Preporučujem njegovu knjigu svakome ko traga za istinom. Gospodin Holt uvodi fer i uravnotežen pristup ovom veoma kontroverznom problemu i pruža čvrst biblijski dokaz onom ko sumnja u Trojstvo i/ili marginalnom trijadologu. Rado mi je dao dozvolu da u svom radu iskoristim segmente njegovog rada, što veoma cenim. Smatram da gospodin Holt govori za mene i za svu njegovu braću koja na sličan način razmišljaju:

Razmotrite ono što je rečeno o trijadološkoj doktrini. Isus može da bude Božiji Sin a pored toga da bude i Bog. On može da bude sa Božije desne strane i da bude Bog istovremeno. On može da bude poslat, da mu bude rečeno šta da radi i da u isto vreme bude Bog. On može da ima ograničeno znanje na zemlji i u raju a opet i da bude Bog. On može da ima volju koja se razlikuje od Božije i da bude Bog. On može da umre i da bude besmrtni Bog. On može da zove svog Oca ,,jedinim pravim Bogom“ i da bude jedini pravi Bog. (Jovan 17:3).51

Razmislite malo šta ovo znači. Ništa ne može da obori doktrinu Trojstva! Ma koliko puta Petar, Pavle i sam Isus kažu da Isus ima Boga, to ne obara ideju da je Isus Bog. Nije bitno koliko se puta on naziva Božijim Sinom, on je još uvek Bog. Trojstvo ovo dopušta. A šta je sa svim onim stihovima u kojima stoji da su Isus i Bog različite osobe? Ne brinite, one se ne protive doktrini Trojstva. Drugim rečima, da postoji 800, 1600 ili čak 3200 stihova koji govore da Isus nije Bog, to nije bitno jer doktrina Trojstva to dopušta. Sa tim na umu, čovek mora zaista da se zapita da li prihvata ovu ideologiju, ,,Dozvoljavam Bibliji da oblikuje moje viđenje Isusa ili dozvoljavam unapred zamišljenoj doktrini da ga oblikuje? 52

Čitaoci će biti dovoljno inteligentni da pročitaju Bibliju, razmotre argumente i sami izvedu zaključak na ovu temu. Shvatam da neki preferiraju da slušaju samo one koji imaju diplome sa teoloških i filozofskih fakulteta jer u određenim pregledima ostalih anti-trijadoloških knjiga čitaoci napadaju autorove kvalifikacije pre nego informacije koje u toj knjizi stoje. Jevreji su napali stolara i nekoliko pecaroša na isti način još u prvom veku. Oni koji će najviše koristi izvući iz ove knjige su oni koji čitaju i izvlače zaključke a ne oni koji traže ,,pisma preporuke“ drugih poznatih učenjaka, koji se obično međusobno ne slažu po pitanju iste teme. Kada dozvoli Bibliji da tumači Bibliju, čitalac će videti da ne postoje kontradikcije u vezi toga ko je Isus.53

Milionima ljudi, ideja o trećoj osobi u Bogu jednostavno ne zvuči kako treba. Isto važi i za objašnjenja i teorije onih koji pokušavaju da podrže istu tu doktrinu. – Brian Holt

37 TrurhorTradition.com 
38 Mary Dana Letter XVIII, str 1 06 
39 Donald R. Snedeker, Our Heavenly Father Has No Equals, TruthorTradicion.com 
40 Anthony Buzzard, The Doctrine of the Trinity str.321 
41 One God & One Lord, str.. 72 (footnote) 
42 Isto. , str. 303-304 
43 Isto, str. 299 
44 Isto, str. 177 
45 Isto, str. vi ii 
46 Isto., str. ix 
47 Terry Anderson, "Key of David," Focus on the Kingdom, June 2006 
48 Anthony Buzzard, lhe Doctrine of the Trinity, str. 123 
49 Isto, The New Encyclospedia Britannica, 1985 11:928 
50 One God & One Lord, str. 407 
51 Brian Holt, Jesus-God or the Son of God? str.. 315 
52 Isto, str. 315 
53 Isto, str. 311