Neko se može zapitati: "Zašto je ova tema meni toliko važna?" Provela sam ogromnu količinu vremena razmišljajući o ovom pitanju. Tokom jednog dugog perioda ni sama nisam bila sigurna. Zašto je to meni toliko važno? To je validno pitanje i zaslužuje iskren odgovor. Posle velike agonije, molitve i razmišljanja, otkrila sam svoj odgovor. Ukoliko ja ne mogu da verujem da je Bog ono što On kaže da jeste i da je Isus Hrist ono što On kaže i ono što Isus Hrist otvoreno tvrdi da jeste – onda šta je to u šta mogu da verujem? Kako je moguće da ja imam odnos sa Svemoćnim Bogom ako je On misterija, kao što trijadološki hrišćani stalno govore? To što oni govore je slabo i plitko kada se uporedi sa Božjim rečima u svetim tekstovima. Bog nam jasno govori da njegovi putevi nisu naši putevi i ja to prihvatam; međutim, On takođe kaže da ukoliko ga tražimo, mi možemo da ga nađemo i budala je onaj koji kaže da ga ne može naći. Stoga je za mene, moju veru u hrišćanstvo i obećano carstvo imperativ da znam ko su Bog i moj Gospod i Spasitelj Isus Hrist, i ukoliko ja ne mogu da verujem da su oni ono što kažu da jesu, tada je sve jalovo i Biblija gubi svoj kredibilitet.

Sledeći odlomak je uzet iz "Oni mi nikada nisu ovo rekli u crkvi!"

Pobednici imaju priliku da napišu svoju priču. Gubitnici samo gube i njihova priča se retko čuje. Generacije koje dolaze imaju priliku da čuju samo iskrivljenu istoriju. Sama težina brojnosti može ugušiti priču manjina. Kako vekovi prolaze, tako dolazi do otupljivanja kolektivne savesti. Opet, ako mogu da citiram Dan Brown-a u "Ser Leigh Teabing", "Po svojoj prirodi, istorija je uvek jednostrana". Ili da upotrebim Napoleonove reči, "Šta je istorija, nego priča koja je prihvaćena?" U ovom poglavlju imam za cilj da pokažem da postoji mnogo crkvene istorije o kojoj prosečan hrišćanin ne zna ništa. Vreme i većina su se urotili da naslikaju lažnu sliku. Činjenica da danas većina hrišćana misli da se pridržava čiste apostolske vere koja je na početku data crkvi je dokaz uspeha prevare koju nam je "zvanična" crkva zaveštala. 28 (moje isticanje)

Učionica

Iskazivanje protivljenja i sumnje u vezi sa Trojstvom na časovima proučavanja Biblije mi nije donelo poene za popularnost kod pripadnika moje parohije – baš naprotiv. Mislim da treba da naglasim da nije bilo lako progovoriti u datoj situaciji. Trebalo je dosta hrabrosti i bilo je jako uznemirujuće. Kada neko odluči da krene putem kojim se manje ide i suprotstavi se struji popularnog verovanja, mora biti spreman na posledice. Ja sada počinjem da osećam "žaoku" tih posledica. Jaka "struja" crkvene doktrine ne želi da promeni svoj udobni "tok". A možda je moja greška ili naivnost ležala u tome što sam mislio da je učionica sredstvo za učenje, razmenu ideja, činjenica, i iskrenih pitanja, ili (ne daj Bože!) suprotnog mišljenja. Sa kojim pravom, zapitao sam se, oni koji imaju moć eliminišu slobodu govora i slobodnu diskusiju u našim učionicama? Šta je učionica, ako ne platforma za učenje, forum za ispitivanje činjenica nasuprot teoriji, za duhovno prosvetljenje i rast? Kojim naslednim pravom su crkve odlučile da su njihove doktrine i učenja van svake sumnje i da nadjačavaju eksplicitne Božje reči? Ne samo da slobodan govor treba dozvoliti, već ga treba i podsticati sa otvorenim dnevnim redom baziranim na istini.

Ukoliko je na časovima proučavanja Biblije na bilo koji način ograničena slobodna diskusija, ja lično verujem da je crkva prihvatila neetičke načine za slanje poruke, i to je uradila na štetu nekih istina. Pravda je zadovoljena samo kada su poznate sve činjenice. Što je za jednog čoveka istina, za drugog može biti laž.

Svako ograničavanje slobode govora rađa represiju, čak i u crkvama. Da li slobodu govora treba ostaviti na vratima crkve prilikom ulaska? Da li treba da budemo ograđeni kao bezumne ovce bez pitanja, i da budemo podređeni onima koji imaju moć, slepo ih prateći gde god nas povedu? Zar ne treba sami da razmišljamo i dovodimo u pitanje diktate crkvenih doktrina tamo gde postoje očigledne kontradikcije svetim spisima? Takva pitanja nigde nisu važnija, nego kada je u pitanju Reč Božja.

Nema ničega poštenog i uravnoteženog u tim prepredenim manevrisanjima. U prošlisti su oni koji imaju moć koristili mač i lomaču da utvrde svoje doktrine. Spaljivanje ljudi je izgleda bila uobičajena razonoda za moćnike koji su funkcionisali pod širokim pokrivačem "zakona", sa carevima, kraljevima i/ili državama koji su ih podržavali. Smrt je služila kao sredstvo za sprečavanje odstupanja. Pravilo je bilo, "pokloni se ili gori". Ali danas, u dvadeset i prvom veku, zastrašivanje je sredstvo kojim obezbeđuju svoj položaj. Na kraju oni pobeđuju! Štaviše, knjige koje sam pročitao koje podržavaju doktrinu Trojstva se klone brojnih jasnih tekstova koji potvrđuju unitarno monoteističko verovanje da je Bog Jedan!

Smatram da je dozvola da se to dogodi dala primer onima koji su postali sledbenici sekti. Kada ljudi prestanu da sami razmišljaju, oni ostave vrata svog uma širom otvorena za razne sebične provalnike. A zatvoren um je podjednako opasan! Molim Vas da me razumete. Ja se ne zalažem za isticanje ekstremističkog protivljenja. To bi takođe bilo loše; međutim kada se Božje reči kompromituju za potrebe crkvene doktrine, nešto je jako pogrešno. Evo o čemu je reč: U jednom od mojih grupa za proučavanje Biblije, jedan predavač je tvrdio da je Marija bila majka Božja, što je dugovna fraza koju, nažalost, često izgovara i sveštenstvo i laici. Za mene je to protivno Svetom Pismu. Svesna mog rastućeg nemira, suprotstavila sam se predavaču: "Gde to piše u Svetom Pismu?" Promrmljala je nešto u smislu pitanja:"Šta kaže moja Biblija?" Isto što i njena, naravno! Drugi učenik mi je ukazao na Luku 1:43, i u tom trenutku nisam imala čime to da osporim, već sam se opredelila da podrobnije proučim to poglavlje kako bih ga razjasnila.

Sledeće nedelje sam opet pokrenula tu temu. U Svetom Pismu jasno piše: "On će biti veliki, i nazvaće se Sin Najvišega, i daće Mu Gospod Bog presto Davida oca Njegovog. I carovaće u domu Jakovljevom vavek, i carstvu Njegovom neće biti kraja" (Luka 1:32-33). Luka 2:25-26 dalje kaže: "I gle, beše u Jerusalimu čovek po imenu Simeun, i taj čovek beše pravedan i pobožan, koji čekaše utehe Izrailjeve, i Duh Sveti beše u njemu. I njemu beše Sveti Duh kazao da neće videti smrt dok ne vidi Hrista Gospodnjeg." Kao što sam prethodno istakao, jedan učenik me je pitao: "Šta time želiš da kažeš?" Dragi čitaoče, to je upravo ono što želim da kažem! Niko – apsolutno niko – nema pravo da u Sveto pismo ubacuje ono što u njemu ne postoji. Mislim da knjiga Otkrovenja najbolje govori o ovome: "Jer svedočim svakome koji čuje reči proroštva knjige ove; ako ko dometne ovome, Bog će nametnuti na njega zla napisana u knjizi ovoj: I ako ko oduzme od reči knjige proroštva ovog, Bog će oduzeti njegov deo od knjige života, i od grada svetog, i od onog što je napisano u knjizi ovoj" (22:18-19). Draga braćo, odlučno tvrdim da bi za naše sveštenstvo i nastavnike u grupama za proučavanje Biblije bilo razboritije da se bolje pridržavaju ovih eksplicitnih opomena.

Anthony Buzzard daje sledeću izjavu koje se, po mom mišljenju, treba pridržavati svaki trijadološki hrišćanin: Naučnici prvog ranga, prošli i sadašnji, su pronašli različite načine da daju istu primedbu koju ja dajem u ovoj knjizi, ali njihove radove čitaju uglavnom stručnjaci, ili su sakriveni u nepristupačnim bibliotekama, i njihove reči retko imaju uticaja izvan akademskog sveta. Prosečan vernik zna malo ili ni malo o onome što su rekli. Niti većina religioznih ljudi razmišlja o tome kako se došlo do verovanja kojih se pridržavaju. Izgleda da je činjenica da se tih tradicionalnih verovanja pridržavalo toliko dobrih ljudi hiljadama godina učinila da ona izgledaju nesumnjivo tačno. Neozbiljan pristup stvarima koje se često nazivaju "doktrina" je izgleda obuzeo celu crkvenu zajednicu.29

Greg Deuble daje odlično zapažanje koje treba da interesuje svakog hrišćanina koji traži istinu:

Ukoliko je to Božja istina, onda ne treba da se plaši svetla. Zato što je istina svetlo. A mudrost koja dolazo odozgo, od Boga "je najpre čista, a potom mirna, krotka, pokorna, puna milosti i dobrih plodova, bez hatera, i nelicemerna" (Jakovljeva 3:17). Božja istina je čista, nije pomešana (sa ljudskom filozofijom); ona je nežna, nije gruba (oštra ili nametljiva); i takođe je razumna, nije ograničena (tvrdoglava). Onaj ko visoko ceni istinu i ima savesti ne treba da se plaši iskrenog ispitivanja. Ono će vam pomoći da odlučite da li ova knjiga prolazi Jakovljev test. Najbolji deo je onaj koji vam nikada ne kažu u crkvi!30

Sloboda mišljenja za našu decu

U ovom delu bih se prisetila uznemirujućeg incidenta na jednom od mojih časova proučavanja Biblije. Jedna mlada majka je na času rekla da je mentalno i fizički iscrpljena zato što je prethodne noći pokušavala da nauči svoje dete da je Isus Bog! Zaista, siguran sam da je bila. Mogu samo da zamislim nevina i nefiltrirana pitanja koje joj je dete moralo postavljati. Pokušavati ubediti bilo koga, posebno dete, da je jabuka zapravo pomorandža mora biti mentalno iscrpljujuće. Ali prirodno je što je mlada majka osećala da joj je roditeljska obaveza da nauči dete ono čemu je sama naučena i u šta veruje svim srcem! Ipak, ako ona kao odrasla osoba ne može da objasni Trojstvo, da li je moguće da će proći bolje sa detetom? Ali, avaj, roditeljima to polazi za rukom budući da ispiranje mozga počinje rano u svakoj kulturi i u svakom duhovnom okruženju. Ali jednog dana će to dete odrasti, i počeće da traži svoj put i da samo odlučuje u šta će verovati u vezi sa svakim pitanjem. Svaki roditelj mora priznati da, kada se njihova deca otisnu u svet odraslih, da se ono što su naučeni kao deca ne zadržava baš uvek. Hvala Bogu da će među decom biti slobodnih mislilaca u religijskom frontu. Nažalost, previše roditelja podstiče komformitet kod svoje dece, čak i kod odraslih. Nema ničeg tužnijeg od odraslog deteta koje mora da se bori za nezavisnost mišljenja. Ja to znam.. ja sam bila jedna od njih!

Draga braćo, snažna moralnost mora biti pravo koje svako dete stiče rođenjem – poštenje, integritet, visoki moralni standardi, poštovanje, saosećanje, oproštaj, ljubav i poštovanje. Zaista, ove osobine se moraju naučiti i to dobro. Upravo opremljen tim sredstvima mlada osoba treba da traži istinu – u svemu! Bez osećaja za ispravno, neko može previše lako biti ubeđen da prihvati nečiji tuđi program koji ne služi njegovim najboljim interesima.

Naša deca su naša samo neko vreme, i u jednom trenutku moraju poleteti iz gnezda i tražiti svoj put. Ja verujem u našu decu, sa njihovim svežim i plodnim umovima, oni su daleko sofisticiraniji od prethodnih generacija i sposobni su da se nose sa temama inteligentnog dizajna i Trojstva na pošten i nedvosmilen način. Ja ozbiljno verujem da će oni prizvati ovaj izazov i uživati u mogućnosti da učestvuju u takvim zanimljivim teološkim i naučnim debatama. Svako dete/učenik treba da ima dostojanstvo i slobodu mišljenja kako bi, uz sopstvenu odgovornost, odlučili u šta će da veruju. Ali, dok ne budu upoznati sa obe strane ovih debatnih pitanja, oni su na gubitku, oni su žrtve društvene arogancije, neznanja, pristrasnosti, predrasuda i straha. Ja čvrsto verujem da su strah i pristrasnost uzroci većina problema i nepravdi sa kojima se čovečanstvo susreće, a svesno ili nesvesno, ova "duhovna trulež" se prenosi na našu decu. To je kao stara izreka "što majmun vidi, to majmun radi". Mnogi roditelji hrišćani treba da razmišljaju, šta ako njihovo odraslo dete dođe u kontakt sa unitarnim hrišćanstvom i otkrije da je njegovo duhovno razumevanje i tumačenje Svetog Pisma daleko smislenije, biblijski utemeljenije i više u harmoniji sa Svetim Pismom od onoga što su učili? Odraslo dete tada može izvesti jedan od dva zaključka: Ili da su roditelji bili namerno ili nenamerno pristrasni, ili nisu znali istinu zbog pogrešnih učenja.

Ja se sećam dana iz osnovne škole, oko 1954. godine, kada je drugarica iz škole šapnula meni i mom drugu reč koju nikada pre nismo čuli i koju nije mogla glasno da izgovori "evolucija"! Upitala sam "šta to znači"? Tiho i oprezno nam je rekla, "To znači da smo postali od majmuna". Od jednog ekstrema do drugog. Danas se pominjanje Boga u javnim školama smatra politički nekorektnim i zabranjeno je. Da li neznanje i strah imaju granice? Da li se društvo toliko udaljilo od milosti?

Naša deca imaju pravo na potpunu slobodu da istražuju oba pitanja iz debate: inteligentni dizajn i Trojstvo, bez osude i kritike iz bilo kog sektora, roditelja, sekularnog društva ili religijskih zastupnika. Ja priznajem da usled odvajanja crkve i države, školski programi ne dozvoljavaju učenje inteligentnog dizajna zato što se Darvinova teorija smatra naučno prihvaćenom i opravdanom po naučnim pravilima. Zar ne bi bilo dobro da se učenicima u školama da spisak knjiga koje se bave inteligentnim dizajnom nasuprot evoluciji sa naučne, umesto teološke strane; poređenje teorija, ako želite? Na sličan način crkve ne dozvoljavaju potpuno razotkrivanje neslavnog Trojstva na njihovim časovima proučavanja Biblije. Razlog za ovo skrivanje je: crkvene doktrine bi sigurno trpele, kao što ćete sami zaključiti iz činjenica u ovoj knjizi. Dakle, mislim da bi bilo pametno da se ova doktrina istraži sa "kredibilitetom" nasuprot "ismevanja" i "osude"od strane laika, budući da se izrazi: Bog sin, inkarnacija, večni Sin, trojni Bog i Bogočovek ne pominju nigde u Svetom Pismu! Zar to nije zanimljivo za "znatiželjne umove"? Nažalost, do trenutka kada deca u trijadološkim porodicama odrastu, ona su toliko indoktrinirana od strane svojih obmanutih roditelja da veruju u mitološku zagonetku, da biraju da ne idu dalje, već prihvataju istinu iz jevanđelja! Sve velike crkve, sveštenstvo i roditelji ne mogu grešiti... zar ne? Napoleon je mudro rekao: "Neznanje rađa neznanje". Molim Vas da obratite pažnju na sledeće "bisere mudrosti" koje daje Mary dana:

Najozbiljnije ukazujem onima kojima je povereno učenje mladih umova na veliki značaj pružanja prilike i pomoći prilikom istraživanja različitih teoloških sistema koji se propovedaju širom sveta. To će ih naravno, u najmanju ruku, naučiti da budu oprezni prilikom obrazovanja i izražavanja svojih gledišta, i može ih zaštititi od budućih nevolja. Takvo istraživanje, sprovedeno rano u životu, pod budnim okom punim ljubavi, će biti izvor zadovoljstva za sve, pod uslovom da istraživanje bude temeljno i otvoreno. Neka svaki sistem verovanja bude podvrgnut testu Svetog Pisma, a ne samo vera koju su propovedali naši preci.31

Ukoliko roditelji ne dozvoljavaju svojoj deci čak ni da čuju mišljenja koja se razlikuju od njihovih, ako ih, naprotiv, oni nervozno i istrajno drže u mraku, ukoliko dozvole da se otkrije da se oni plaše svake slobode postavljanja pitanja – mogu biti sigurni da neće postići ni jedan cilj koji žele.  Ne mogu doveka držati veo ispred očiju svoje dece. Ptica roditelj ne može zauvek sprečavati svog potomka da napusti gnezdo. Ljudski um voli slobodu i neće uvek pristati da bude okovan. Može doći vreme kada će stavovi, koji su jednostavno rezultat obrazovanja zasnovanog na poverenju, koje nikada nije izdržalo test slobodnog preispitivanja i poređenja sa drugim stavovima – kažem, može doći vreme kada će ti stavovi biti uzdrmani. Potrebni su čvrsti i izdržljivi temelji kako bi se sprečilo da se cela vera sruši kao kuća izgrađena na pesku.

Braćo, ako su naša deca na bilo koji način zastrašena, odvraćena ili im je uskraćeno istraživanje kako i pitanja evolucije tako iinteligentnog dizajna i Trojstva, bilo bi pametno da se čuvamo! Dobro da se čuvamo. Šta može biti motiv osobi ili grupi koja odlučuje u šta će vaše dete, ili na kraju krajeva i vi, verovati? Budite uvek oprezni u vezi onih koji donose takve odluke, i što je najvažnije, zapitajte se čijim interesima oni služe.

1700 godina i još uvek nije rešeno – pitate se zašto?

Trijadološka flota plovi već 1700 godina, a trijadološko sveštenstvo je nepopustljivo u borbi da preobrate i ograde celo stado u jedan ujedinjeni "tor". Nažalost, oni su morali da pribegnu nehrišćanskom ponašanju i neistinitom propovedanju kako bi postigli svoj cilj. Ali, lično, ne verujem da će ikada uspeti! Ako se to do sada nije desilo, neće se ni desiti. Milioni trijadologa su usvojili argument da je činjenica da Trojstvo postoji 1700 godina nepobitan dokaz da je ono zasnovano na Bibliji i dobro utemeljeno. Ali to nije istina! Daleko od toga. Stara izreka kaže "Gde ima dima, ima i vatre" (a ova debata se puši već 1700 godina), a trijadolozi se moraju suočiti sa činjenicom da nikada neće uspeti da uguše plamen istine – Božje istine! Iz daljeg teksta se vidi zašto je Trojstvo potrajalo ovoliko dugo.

Represija u crkvenoj istoriji

Trojstvo je opstalo ovoliko dugo zbog represije. Crkva i država koja ju je podržavala su uništili sve koji su se suprotstavili takozvanim ortodoksnim doktrinama. Oni su takođe uništili sve spise i knjige koje su se suprotstavljale njihovom mišljenju.32

Postoje još tri razloga zbog kojih se ovo nebiblijsko verovanje zadržalo kao kamen temeljac glavne struje hrišćanstva. Prvi je činjenica da je većina ljudi do sredine 19. veka bila nepismena. Prosečna osoba nije imala način da proveri da li je ono što joj govori sveštenik zasnovano na činjenicama. Drugi razlog predstavlja činjenica da su Biblije do 17. veka bile suviše skupe i suviše retke da bi ih posedovala prosečna osoba, što je opet za posledicu imalo da prosečna osoba nije mogla da se uveri u greške. Treći razlog je što su, dok to nije promenjeno 1962. godine na Drugom vatikanskom saboru, katolici smatrali da je čitanje Biblije greh, tako da je do trenutka pojave protestantske reformacije, koja je konačno dozvolila ljudima da čitaju Bibliju, Trojstvo već imalo 1200 godina da se ukoreni. Sve ovo, zajedno sa činjenicom da i danas katolici čine 85% hrišćana u celom svetu, upotpunjava sliku o tome zašto je ono još uvek prisutno danas.

Autori knjige "One God & One Lord" daju sličnu izjavu:

 Prvo, zato što je do 14. veka veoma, veoma mali broj ljudi imao bilo kakav pristup Bibliji, drugo, zato što je rimokatolička crkva odlučila da će samo "jeretici" dovesti u pitanje "Sveto Trojstvo", a mnogima koji su to učinili je prećeno, bili su proterani, pa čak i ubijeni. Budući da su glasovi koji su se suprotstavljali bili utišani mačem ili religijskom i društvenom izolacijom, i dogma Trojstva je preovladala, mnogi vernici, uključujući i naučnike su je jednosavno uzeli zdravo za gotovo. Usuđujemo se da kažemo da, posle svega, saznajemo da su mnogi drugi mislili da nema smisla, ali su odlučili da nije dobro dirati u sistem.

Štaviše, tadašnja teologija je bila takva da crkvene dogme nisu nužno morale da imaju smisla. Na primer: "Transsupstancijacija" (verovanje da se na pričesti hleb i vino zaista pretvaraju u Hristovo telo i krv), "Uspenje Marije" (verovanje da se Marija telesno uspela na nebo), "Nepogrešivost pape" (verovanje da je papa uvek u pravu, čak i ako direktno protivreči prethodnom (nepogrešivom) papi). Crkvene vođe su verovale da doktrine u vezi duhovnih stvari ne moraju imati smisla, pa im nije bilo teško da prihvate "Trojstvo", sa bezbroj samokontradikcija.

Štaviše, po priznanju svakog trijadologa koga smo ikada sreli, čuli kako govori ili čitali, ni oni ga ne mogu razumeti ili objasniti, čak se i trijadolozi između sebe ne mogu dogovoriti u vezi određenih elemenata doktrine, pa nije ni čudo što nema mnogo učenja o njoj. To može uzrokovati da ljudi postavljaju pitanja o njoj za koja ne postoje odgovori u Bibliji.33

...nigde u Novom Zavetu se ne pojavljuje reč Trojstvo. Tu ideju je crkva usvojila tek tri stotine godina posle smrti našeg Gospoda." – Ser Anthony Buzzard

Upravo je zbog prethodno pomenutih razloga Trojstvo preživelo ovoliko dugo, a ne zato što je istina iz jevanđelja! Pronalazak štampe je otvorio veliku arteriju za rasprostranjeni tok teološke literature a, svesna ove činjenice, tiranska inkvizicija katoličke crkve je nastavila da suzbija svako protivljenje ortodoksiji. Stalne optužbe za jeres, pretnje ekskomunikacijom, grubo zastrašivanje i ubijanje se nastavilo kroz vekove. Na žalost, lakrdija Trojstva se nastavlja i danas, a po onome što sam ja otkrila kroz svoje istraživanje, čuvari Trojstva i dalje drže ključeve dohovnog utvrđenja. Iz tog razloga mnogi hrišćani koji imaju suprotan stav mogu biti –i u većini slučajeva jesu – odbačeni od strane prijatelja, porodice i crkvene braće, ili su u najboljem slučaju tolerisani. Zapravo, ako izuzmemo smrtnu kaznu, malo toga se promenilo u prošlim vekovima. mnogi biblijski neobrazovani ljudi i umišljeni religiozni ljudi, podržani od strane pompeznih i arogantnih "ali dobronamernih" sveštenika, nastavljaju da pružaju snažan otpor.

"Obavestiću te, čitaoče, u vezi sa poreklom trijadološke doktrine: Budi siguran, ona ne potiče ni iz Svetog pisma, ni iz razuma." – William Penn.

Greg Deuble dalje komentariše mržnju i okrutnost onih koji su čak i danas poštovani od strane meinstrim crkava:

Tragična je činjenica iz crkvene istorije da su neki od najvećih svetaca, teologa i reformatora krivi za ovakve gnusne zločine i dela. Te istorijske činjenice se ne pominju u crkvi, ali se mogu potvrditi istraživanjem iz nekoliko izvora. Za one koji ne žele i ili ne mogu to da učine, jezgrovita izjava Karen Armstrong ima za cilj da pokaže da su religijski reformatori ponekad pribegavali ekstremnim merama, pa čak i nasilju. Ona posebno kaže da su Luter, cvingli i Kalvin bili do te mere nepomirljivi da su svakome ko im se suprotstavio spaljivali "jeretičke" knjige, a u slučaju Kalvina i Cvinglija, bili su spremni i da ubiju disidente. 34

Tokom vekova, mnogi su umrli zato što je njihova lojalnost Bibliji nadvladala prihvatanje nebiblijskih formula iz Nikeje i Halkedona. Oni nisu mogli da prihvate trojno biće koje se sastoji od Boga Oca, Boga Sina i Svetog Duha. Koliko god to impresivno zvučalo, to se ne nalazi u Svetom Pismu. Ako je ova trijadološka formula, stvorena u četvrtom veku, potekla od Svetog Duha, zašto je donela vekove mržnje i krvoprolića? Zašto "delo tela" a ne "plod Duha"? U sledećem poglavlju ćemo govoriti o tome ko je Isus, da li je on "Bog Sin" ili "Sin Božji". U ovom trenutku u našem kratkom pregledu crkvene istorije je važno pomenuti da Biblija upozorava da će se pod dejstvom duha antihrista javiti pogrešno viđenje toga ko je Isus. Apostol Jovan je napisao: "Po ovom poznajte Duha Božijeg, i duha lažnog; svaki duh koji priznaje da je Isus Hristos u telu došao, od Boga je; A svaki duh koji ne priznaje da je Isus Hristos u telu došao, nije od Boga: i ovaj je antihristov" (1. Jovanova 4:2-3). 35

Sledi nekoliko odabranih delova iz Šestog Dela: "47 razloga zašto naš nebeski Otac nema jednakih" predivne knjige Jedan Bog i jedan Gospod, preispitivanje kamena temeljca hrišćanske vere. Svakako da svaki istinoljubivi hrišćanin koristi logiku i iz sledećeg stiha jasno vidi da su Bog i Isus Hrist dva odvojena i različita bića. Ukoliko to ne vide, to je zato što biraju da ne vide istinu. Ceo spisak se može pronaći na TruthorTradition.com

Bog nije rođen, već večan. Nasuprot večnom Bogu, Hrist je "začet", odnodno ima početak. Matej 1:18 kaže "A rođenje Isusa Hrista..." Reč prevedena kao "rođenje" je u originalu genesis, odnosno "početak". Neki ovo menjaju sa gennesis (sa duplim "n" i dugačkim drugim "e") zato što im ne odgovara da kažu da je Isus imao "početak". Iako je istina da je legitimno značenje reči genesis "rođenje", zato što se rođenje nečega smatra početkom. Ukoliko je Isus postojao pre svog rođenja, kao što uče trijadolozi, upotreba reči "početak" u Mateju je pogrešna. Čak i savremeni trijadološki naučnici priznaju da je u originalu upotrebljena reč genesis, iako je prevedena kao "rođenje" u skoro svim prevodima.

Isus se naziva "Sin Božji" više od 50 puta u Bibliji. Ni jednom se ne naziva "Sin Bog".

Čovek (Adam) je izazvao probleme čovečanstvu, a u Riljanima 5:19 se kaže da čovek treba da ispravi te probleme: "Jer kao što neposlušanjem jednog čoveka postaše mnogi grešni, tako će i poslušanjem jednog biti mnogi pravedni". Neki teolozi govore da samo Bog može platiti za ljudske grehe, ali Biblija jasno uči da samo čovek to može učiniti.

Stihovi koji pokazuju da je Bog veći od Hrista:

Bog je taj koji je stvorio Isusa "Gospoda". U Delima 2:36 se kaže: "Gospodom i Hristom Bog učinio ovog Isusa". "Gospod" nije isto što i "Bog". "Gospod" (grčka reč je kurios) je titula u muškom rodu koja označava poštovanje i dostojanstvo i upotrebljena je dosta puta u Bibliji. Kada bi Hrist bio Bog, on bi po definiciji već bio "Gospod", pa ne bi bilo istinito ono što se kaže u Bibliji da je "učinjen" Gospodom. Reći da je Isus Bog zato što se u Bibliji naziva "Gospodom" je vrlo nenaučno. Reč "Gospod" se koristi u Bibliji na više načina, i drugi se, pored Boga i Isusa nazivaju "Gospod".

Isusa je Bog "posvetio". U Jovanu 10:36 se kaže: " Kako vi govorite Onome kog Otac posveti i posla na svet: Hulu na Boga govoriš, što rekoh: Ja sam Sin Božji?" (NASB). Isusa je Bog posvetio, ali Bog ne mora biti posvećen. 

Filipljani 2:6-8 su pogrešno prevedeni u mnogim verzijama, ali kada se pravilno protumači, stih 6 kaže da Hrist "nije smatrao da je jednakost sa Bogom nešto što se može postići". Isus Hrist je visoko uzvišen od strane Boga zato što nije tražio jednakost sa Bogom kao Lucifer mnogo godina ranije. Ta izjava ne bi uopšte imala smisla kada bi Hrist bio Bog, zato što bi tada Hrist bio pohvaljen što nije tražio jednakost sa samim sobom.

Kada su se sledbenici molili Bogu u Delima, oni su nazvali Kralja Davida Božjim "slugom" (4:25). Kasnije u istoj molitvi oni Isusa nazivaju "tvoj sveti sluga" (4:30). Očigledno je da sledbenici iz prvog veka nisu verovali da je Hrist Bog, već da je, kao i David, sluga Božji. (cp. Mat. 12:18 i Dela 3:26, u kojima se Isus takođe naziva Božjim "slugom").

2. Petrova 1:4 kaže da kroz časna i prevelika obećanja "imate deo u Božjoj prirodi". Posedovanje "božanske prirode" nas ne čini Bogom, i nije činilo Hrista Bogom. New International Version Study Bible govori da 2 Petrova 1:4 jednostavno kaže da "je Bog u svima nama kroz svoj Sveti Duh". Na taj način je i Hrist, koji je bio neograničeno ispunjen Svetim Duhom, bio opsednut božanstvom.

Hrist je pravio razliku kada neko govori protiv njega i protiv Svetog Duha. Luka 12:10: "I svaki koji reče reč na Sina čovečijeg oprostiće mu se, a koji huli na Svetog Duha neće mu se oprostiti". Kada bi Hrist i Sveti Duh bile ravnopravne osobe koje postoje u jednom Bogu, tada ne bi bilo razlike između pričanja protiv Hrista i Svetog Duha.

Biblija uvek predstavlja Boga i Hrista kao dve odvojene osobe. Primera je previše da bi bili nabrojani, ali evo nekoliko: kada ga je Stefan video neposredno pre njegove smrti, on je video "Sina čovečijeg gde stoji s desne strane Bogu" (Dela 7:56); autori crkvenih Poslanica su i Bog i Hrist; Bog i Hrist vladaju u večnom gradu iz Otkrovenja (poglavlje 21).

Biblija jasno govori da je Isus "naslednik" Boga zajedno sa nama (Rim. 8:17). Da je Isus ravnopravna osoba u Bogu, on ne bi mogao da bude naslednik, zato što je, kao Bog, posednik i ne postoji ništa što bi mogao "naslediti".

Uprkos tome što ljudi govore o "Hristovom božanstvu", taj izraz se nikada ne pojavljuje u Bibliji, niti se Isus ikada naziva "božanstvom". "Božanstvo" potiče od latinske reči deus, što znači "Bog". Međutim, Hrist nije Bog, on je Gospod, što pokazuju mnogi jasni stihovi. U Kološanima 2:9 se kaže da u Hristu "živi svaka punina Božanstva telesno". Ovaj stih kaže da je Bog (božanstvo) uneo svu svoju puninu u Hrista, što je veoma različito od izjave da je Hrist božanstvo. Ranije u Kološanima je koncept razjašnjen "Jer bi volja Očeva da se u Nj useli sva punina" (Kološanima 1:19). To je istina. U Jovanu 3:34 se kaže: "Jer koga Bog posla, onaj reči Božije govori: jer Bog Duha ne daje na meru". Činjenica da Hrist ima "svu puninu" Boga ga ne čini Bogom. U Efescima 3:19 se kaže da bi hrišćani trebali da budu ispunjeni "svakom puninom Božijom", pa niko ne veruje da to čini hrišćane Bogovima. Štaviše, kada bi hrist bio Bog, ne bi imalo smisla reći da poseduje puninu Božju zato što, da je Bog, on bi uvek imao puninu Božju. Činjenica da se u njega uselila punina Boga pokazuje da on nije bio Bog.

Stihovi koji naglašavaju Isusovu ljudskost, a time i njegovo razlikovanje od Boga

Mi treba da učinimo "veća dela" od Isusa. To bi bilo apsurdno da je Isus bio Bog, zato što bi tada mi sledbenici trebali da učinimo veća dela od Boga.

Bog je Bog zbog određenih osobina koje poseduje. Kada bi Isus Hrist bio Bog, on bi morao da ima osobine Boga. Većina teologa se slaže da su te osobine: da nema poreklo, samopostojanje, besmrtnost, nepromenljivost, sveznanje, svemudrost, svedobrota, svemoćnost i sveprisutnost. Ali Isus nema ni jednu od ovih osobina.

On nije svemoćan. Dok "u Boga sve je moguće" (Luka 1:37), Hrist kaže "Sin ne može ništa činiti sam od sebe" (Jovan 5:19). Verovanje da je Isus Bog takođe unižava Boga zato što je sam Isus rekao "Otac moj je veći od mene".

Verovanje da je Isus Bog takođe znači da on nije mogao da greši (što ima smisla, budući da je očigledno da "Bog" ne može da greši). Isusu je data genetska savršenost od strane njegovog nebeskog Oca, nije mu data moralna (bihevioralna) savršenost, koju je morao da stekne i zasluži poslušnošću, što sledeći stih čini kristalno jasnim:

Jevrejima 5:8 iako je bio Sin, on se naučio poslušnosti kroz patnju.

Lepo je rečeno da kada čovek koji je iskreno u zabludi i čuje istinu, 
on ili prestaje da bude u zabludi, ili prestaje da bude iskren. 
Ovo lako može biti izbor za našu braću trijadologe. 
– Jedan Bog i Jedan Gospod

---

28 Greg Deuble, They Never Told Me This In Church! str. 21 
29 Anthony Buzzard ,Jesus Was Not A Trinitarian, str. 21 
30 isto, str. 20 
31 Mara Dana, Lerter XII, str. 75 
32 Anthony Buzzard, The Doctrine of The Trinity, str. 147 
33 Debate Berwccn a Former Unitarian and rhe Authors of "One God & One Lord" 
34 Greg Deuble, They Never Told Me This In Church!str. 55 
35 isto, str. 56 
36 One God & One Lord, str. 586