Nekoliko reči

Detalji

Priscilla Lackey

 Nekoliko reči 

Pitali su me koja je svrha mog pisanja ove knjige, i da buden najiskrenija, u početku nisam ni sama znala odgovor na to pitanje. Zašto sam na sebe preuzela toliko težak zadatak? Nakon temeljnog duhovnog traganja, došla sam do zaključka da od srca želim da iskažem nešto ispravno a što zaslužuje da  bude razmotreno i što mora biti rečeno! Samim tim, primarni ciljevi zbog kojih sam napisla ovu knjigu su sledeći: 1) edukacija onih koji otvorenog uma tragaju za istinom, 2) davanje glasa mojoj unitarijanistički nastrojenoj braći koji veruju u ljudsku prirodu Isusa Hrista i Jednog Pravog Boga i 3) molba Trijadološki nastrojene braće da prestanu da sude. Smatram žalosnim to što toliko mnogo Hrišćana nemaju nikakvu predstavu o poreklu Trojstva i razlogu njegovog uvođenja. Zbog svog neznanja vezanog za ovaj problem, onu sa slobodom nepravedno i strogo sude svojoj braći Unitarijancima. Ja i svi oni koji imaju sličan stav kao ja smo ocrnjeni, demonizovani, prekoreni i prognani, zabranjeno nam je pričešće, smatraju nas jereticima, sektašima, nespasenima, antihristima, nehrišćanima. Trijadolozi slepo svoju veru postavljaju u dogmu misterije koju sankcionišu vere koje su uvedene tokom vekova još od 325. godine nove ere. Doktrina Trojstva je problem koji traje i ostaje nerešiv već 1700 godina, i vešto je gurnuta pod tepih uz veliku dozu obmane, dok je sveštenstvo odlučilo da se pravi gluvo i slepo, da ne čuje i ne vidi ono što je očigledno apsurd i nepoštovanje Božije Reči! Nažalost, većina trijadološki nastrojenih hrišćana nije ni svesno ove činjenice. I dok sam u potpunosti svesna toga da moj stav po pitanju Trojstva nije popularan ni prihvaćen, i toga da nisam učenjak Biblije ispunjen znanjem o Svetom pismu poput onih učenijih i obrazovanijih od mene koje sam upoznala; ipak, ne dozvoljavam da ova ograničenja narušavaju moju potragu za prosvetljenjem koje dolazi od Božije reči a ne čovečijih ubeđenja. Sledi odlomak iz divne i inspirativne knjige pod nazivom Jedan Bog i jedan Gospod.

Danas, vidimo sve manje i manje Hrišćana koji zapravo cene pisanu Reč Božiju i smatraju je jedinim pravilom vere i postupanja.  Umesto toga, previše Hrišćana daju prazna obećanja biblijskim autoritetima ali se zaprao oslanjaju na druge standarde vere: istorijskom postupanju Crkve, svedočenju svojih omiljenih sveštenika, ,,vođstvu duha“, sopstvenim osećanjima, itd. 3

Dok sam lično ispitivala ,,ljude na ulicama“, zapanjilo me je to što većina Hrišćana ne može da definiše Trojstvo. Oni vide Boga kao Oca, Isusa kao Boga, pa samim tim i Boga Sina. Možda čak i vide Isusa kao Sina Božijeg ali ga takođe prihvataju i kao Boga ili Bogočoveka jer su tako uslovljeni da veruju. Oni ga ne prihvataju kao stoprocentno ljudsko biće, tj. seme Božije. Jedna osoba mi je nedavno rekla da njegova majka veruje da je Isus Sin Božiji, ali i da ona takođe veruje u Trojstvo. Kako je to moguće? Nije. Isus je Sin Božiji, ili je on, kako Trijadolozi tvrde, "Bog od krvi i mesa.“ Ne može da bude oba. Verujem da za ovo možemo okriviti nejasnoću definicija. Bez obzira na sve, ono je pravi primer toga da ljudi biraju u šta će verovati a pri tom ne poseduju dobro poznavanje Biblije i ne shvataju je kako treba. Molim vas razmotrite sledeći citat iz knjige pod nazivom Jedan Bog i jedan Gospod.

Iskusili smo to da mnogi ljudi koji kažu da veruju u Trojstvo zapravo ne znaju koja je to ortodoksna definicija Trojstva. Kada ju je objasnimo njima, obično dobijemo odgovor: ,,Dobro, ja ne verujem u to.“ Osnovni princip tradicionalne doktrine Trojstva je da su ,,Otac, Sin i Sveti duh Bog“, da su oni jednaki, podjednako večni i njih trojica zajedno sačinjavaju jednog Boga.“ Mnogi ljudi misle da je Trojstvo jednostavno verovanje u Oca, Sina i Svetoga duha, ali to nije slučaj. 4

,,Testirajte sukobljavajuća verovanja. Ljudi mogu da veruju u šta god žele, ali to ne znači da je to u šta veruju istina. Pitanje je: Zašto verujete u to što verujete? Da li to ima smisla? Da li možete to da definišete? Mi mislimo da je zdravo kritički ispitati religiju i to je svakako konzistentno sa onim što u Bibliji piše – testirajte sve a držite se istine.“

-       Lee Strobel, The Case for Christ

Sledeća izjava je uzeta iz revolucionarne knjige pod nazivom Doktrina Trojstva: Rana koju je hrišćanstvo samo sebi nanelo, a koju su napisali Anthony Buzzard i Charles F. Hunting:

Od početka zabeležene istorije, strah od religijske konkurencije je doveo do izvesne ratobornosti među zvaničnim čuvarima vere. U jednoj takvoj atmosferi izgleda da nema mesta za mirnu i otvorenu diskusiju o razlikama. Moramo se zapitati na koji način vidimo svaku pretnju upućenu našim ubeđenjima, bilo da je ona zamišljena ili stvarna. Idealan odgovor na izazov jeste imati pokoran i radoznao stav, kada je čovek spreman da razmotri dobre i loše strane svega što je stavljeno ispred njega na razmatranje. Nažalost, tradicionalni religijski sistemi često na svaku pretnju odgovaraju status quo-om uz neprijateljstvo i beskompromisnost.

Ne mogu više da ćutim a da imam i čistu savest, moram da ukažem na nepravde koje još uvek čine popularne crkve, njihovo sveštenstvo i laici. Bez obzira na udarce koje moram da istrpim, neću odustati od namere da razrešim ovo nečuveno i pogrešno učenje. Znam da postoje hiljade ljudi koji se otvoreno ili tajno bore sa Trojstvom. Mnogi ne znaju gde da potraže istinu na pitanje: Da li je Isus Sin Božiji ili Bog? Tokom vekova, mnoga pobožna Božija deca usmrćena su, prognana ili su im životi uništeni zbog toga što su verovali u Jednog Pravog Boga i u ljudsku prirodu Isusa Hrista. Da mi ne-trijadolozi nemamo pouzdanu osnovu za ono u šta verujemo, onda bi naša hrišćanska braća imala pravo da nas osuđuju, ali mi imamo više biblijskih dokaza od onih koji osuđuju i sude na osnovu sopstvenog krhkog sistema verovanja – doktrine koju čak i oni koji je podržavaju smatraju misterijom. U svom neznanju, oni idu toliko daleko da tvrde da Bog nije imao nameru da ga sopstvena deca razumeju  - On je misterija! Krivicu za ovo pogrešno mišljenje pronalazim u ideologiji punoj grešaka.  Oni što predvode i podučavaju sopstveno ,,stado“ da prihvati ovaj apsurd treba da snose svu krivicu. Ali, avaj, i oni su žrtve vekovima stare vere nametnute ozloglašenim Nikejskim saborom i narednim saborima.

Da li sam bila u nekakvom vakuumu dok sam prisustvovala događajima u crkvi? Gde sam bila te nedelje kada je sveštenik propovedao o Trojstvu? Zašto ovo pitanje nije nikada postavljeno na časovima veronauke? Moja porodica je oduvek verovala u Isusa, jedinog začetog Sina Božijeg. Za  nas, nikada nije ni postojalo pitanje ko je zapravo Isus? Verovali smo u ono što piše u Bibliji. Zar propovednici nisu uvek govorili o Bogu i Isusu Hristu Njegovom Sinu? Kako sam ja mogla da dodjem do toga da je Isus Bog? Meni i mojoj porodici a siguran sam i mnogim drugim hrišćanima, Trojstvo je jednostavno podrazumevalo Boga Oca, Isusa Hrista Njegovog Sina i Svetoga Duha. Malo sam se pozabavila time i, na svoje zaprepašćenje, otkrila da Trojstvo podrazumeva to da je Isus Bog od krvi i mesa – Bog u tri Osobe. Za hrišćane, ovo je bilo prihvaćeno verovanje. Bila sam zapanjena. Kako je to moguće? Zašto ja ovo nisam znala? Zgrozila sam se i odbila da verujem u jednu ovakvu besmislenu teoriju. Možeš dovesti konja do vode ali ga ne možeš naterati da je pije, i ja nisam imao nameru da pijem ovu mutnu, prljavu vodu! Trojstvo za mene nije imalo smisla. Možda sam tvrdoglava ali nisam bila toliko tvrdoglava kao moja opozicija koja je verovala u ono što je naučena i koja je uslovljena da u to veruje čitav život.

Draga braćo, molim vas razmotrite ove lekovite reči Grega Deublea, autora knjige pod nazivom Ovo mi nikada nisu rekli u crkvi:

 Vreme ja da mi u crkvi čujemo drugu stranu priče. Popularne crkve često smatraju sektašima, poput Jehovinih svedoka, sve one koji se protive doktrini Trojstva a nije istina da su oni takvi. To je javni mit. Neki od najvećih mislilaca svih vremena protivili su se doktrini Trojstva. Ser Isak Njutn, Džon Lok, Isak Vats i Džon Milton su se protivili ideji da je Bog trojica u jednom. Tomas Džeferson je takođe bio zakleti netrijadolog. Mnogo je onih u mom pokretu pod nazivom Hristove crkve koji nisu svesni toga da je u početku u SAD među našim članovima bio i značajan broj unitarijanaca, tj. vernika koji veruju u to da je Bog jedan a ne trojica. Članovi Hristovih crkava ne znaju da je jedan od naših najvećih vođa Barton W. Stone, takođe zakleti antitrijadolog. Neverovatno je to što su on i Alexander Campbell onog trenutka kada su se rukovali u Kejnridžu i spojili svoje crkve u jedno udruženje, to su uradili kao ,,braća Gospodnja“. Sopstveno svedočenje Barton Stonea je sledeće: ,,Naleteo sam na doktrinu Trojstva ... trudio sam se da u nju poverujem, ali nisam svesno mogao da pristanem na istu.“ 6

Sumnjam da i jedna osoba koja nema nikakvo znanje o ,,Trojstvu“ može da pročita Bibliju od početka do kraja i da dođe do zaključka da je Isus Bog. Trojstvo je moralo da bude indoktrinirano u Hrišćane. Njih uče da moraju da veruju u Trojstvo, ili što je još besmislenije, da ne moraju da ga razumeju – pošto je ono misterija. Zaista, moje iskustvo je da mnogi u crkvi ne shvataju Trojstvo ali, poput konja sa naočnjacima, oni se pretvaraju da razumeju i prate svog vođu. Mentalitet stada suvereno vlada.

Za razliku od mene, većina hrišćana se opredelila za ćutanje. Ne daj Bože da se neko obrati moćnicima  i da ih razljuti. Svako želi da bude voljen i prihvaćen; retko ko poželi da poljulja čamac; većina jednostavno želi da očuva crkvenu ,,poruku“. Ovo je neizgovorena liturgija i nečujni refren. Što se tiče mene, odabrala sam da na sebe preuzmem odgovornost, i odbijam da se odreknem verovanja u ljudsku prirodu Isusa Hrista – čoveka iz Galileje. On nije odustao od mene, već je za moje dobro umro užasnom smrću, razapet na krstu. Dakle, nezadovoljna objašnjenjem da je u pitanju ,,misterija“ , započla sam sopstvenu pretragu kako bi došla do čvrstih i razumljivih odgovora – odgovora koje, moram priznati, nisam mogla da dobijem od onih iz moje crkve. Čovek bi pomislio da sam tragala za tajnama CIA, kada sam postavljala ta pitanja.

Greg Deuble iznosi sledeće uverenje:

Verujem da je vreme da se hrišćani iskreno suoče sa ovim izazovima. Više nije prihvatljivo to što se hrišćani uzbuđuju kada neko ljulja njihov stari čamac verovanja poštenima pitanjima. Stav da se ne sme dozvoliti da brod potone, čak iako na kraju to podrazumeva iznošenje broda iz vode, više neće biti prihvaćeno. Ako kako Lockhart upozorava, hrišćani ne zauzmu stav na račun razumnog učenja i duhovne diskriminacije, pronaći će sebe intelektualno na cedilu i zarobljene u crkvi koja je voljna da žrtvuje napredak i otkriće i koja se drži pogrešnog i arogantnog verovanja da ništa ne bi trebalo da bude dodato (ili oduzeto) od hrišćanskog korpusa. Sledi izjava biskupa Spongea:7

,,Davno sam doneo odluku da ne mogu da žrtvujem učenost i istinu kako bi zaštitio slabe i religijski nesigurne ljude. Vidim još jednu publiku koju crkva izgleda da ignoriše. Publika je sačinjena od brilijantno obrazovanih muškaraca i žena koje u crkvi pronalaze jednog boga koji je premali da bi bio Bog njihovog života, znanje koje je previše ograničeno da bi bilo ubedljivo ili sujeverje koje je toliko očigledno da se ne može sa ozbiljnošću posmatrati.“

Draga braćo, Greg Deuble priznaje da ne podržava biskupa John Shelby Spongea kada su u pitanju njegova interpretacija rukopoloženja homoseksualaca i neki drugi problemi, bez obzira na to on iznosi sledeće izjave:

Shvatam da su moja sada odrasla deca deo te publike. Želim da pronađu u hrišćanskoj crkvi Jevanđelje koje uzima za ozbiljno savremene izazove koje postavlja nauka i biblijsko učenje današnjice. Za njih želim Jevanđelje koje je oslobođeno stega i slepila nanesenih od strane ljudske tradicije, Jevanđelje koje ima savremenu moć da obožava Boga istine i života, Isusovog Boga koji ne mora da bude zaštićen i sakriven iza antiintelektualne proze u strahu od svetlosti. Isus je postavio izazov stereotipovima svoga doba. On bi ponovo to uradio da je fizički prisutan. Draga braćo, slažem se sa procenom koju je izneo Greg Deuble i želela bih da dodam da verujem da je izjava Biskupa Spongea takođe primenljiva i na mnoge trijadološke hrišćanske fanatike u svim popularnim crkvama kada je u pitanju Trojstvo.

Ono što me je navelo da istražim trijadološku dogmu bio je niz događaja koje smatram izuzetno uznemirujućim. Kada sam rekla da ne verujem u Trojstvo, kao odgovor dobila sam rečenice poput:,,O draga pa ti nisi spasena!“ Drugi su odgovarali da nisam hrišćanka. Jednom me je u srce pogodio jedan previše zanesen hrišćanin; jednom prilikom mi je rečeno da je Satana taj koji me predvodi. Dešavalo se i da me oni koji poznaju ,,Istinu“ sa uštogljenim stavom, lažno zainteresovani i puni sebe tolerišu. Rečeno mi je da se obratim jednom dobronamernom učitelju po pitanju svoje opsesije dok je drugi vikao na mene govorivši mi da sam ,,nedokazna“! Ova gospoda su mi se od tada izvinila. Mojoj sestri, koja je takođe odbila Trojstvo, jedan pobožan i religiozni kolega rekao je da će se moliti za njenu dušu. Jedna poznanica je jedva prestala da mi se smeje i podrugljivo mi je rekla da sam bogohulna jer ne verujem u Boga Sina. Pokušao sam da joj stavim do znanja da Trojstvo vodi poreklo od Nikejskog sabora ali nije htela ni da čuje! Takođe mi je ponuđen veliki broj analogija, kao da one nekako mogu da dokažu da je Isus Bog. Na primer, rečeno mi je da ,,Sveti, Sveti, Sveti”, himna u šestom poglavlju Isaije podrazumeva Trojstvo! Trostruko ponavljanje naglašava Božiju beskonačnu svetost. Očajni sveštenici i laici će se uhvatiti za bilo kakve analogije ili implikacije u Svetom pismu i van njega kako bi predstavili Isusa kao Boga i to da je Bog sastavljen od tri zasebna entiteta.

Kada se osvrnem za sobom, mislim da je moja najveća greška bila ta što sam pokušala da podelim informaciju do koje sam došla sa svojim kolegama i svakim ko je hteo da sluša. Previše zanesena, u srcu sam osećala da sam otkrila jedno predivno skriveno blago i nisam mogla da dočekam da podelim vesti sa drugima. Ali umesto da me dočeka radoznalost i prihvaćenost jer sam imala vredan (iako različit) koncept vredan razmatranja, ono što sam imala da kažem bilo je uzalud, jer su moji slušaoci bili zatvorenog uma i neprijateljski nastrojeni. Koliko sam samo bila naivna! Kao rezultat toga, ja sam praktično sastavila sopstveni epitaf koji se tiče mog kredibiliteta u mojoj crkvi. Jedna mlada dama mi je rekla da ne želi da stavlja pod znak pitanja sopstvenu religiju. Druga mi je rekla da nema želju da se time bavi. Treća je rekla da ne može da podnese pomisao da Isus nije Bog. Četvrta je rekla da veruje u ono što joj je rečeno. Peta mi je predložila da pročitam dela C.S. Lewis. Šesta me je pitala: ,,Koja je tvoja poenta?” Zaista, koja je moja poenta?

Ove reakcije su samo podstakle moju znatiželju, pa sam odlučila da informaciju potražim tamo odakle je ona stigla. Počela sam lično da se raspitujem svuda, bez ikakvih ograničenja. Doktorske kancelarije, bolnice, restorani, prodavnice, tržni centri, saloni lepote, internet – gde god možete da zamislite, ja sam se tamo raspitivala. Moja otkrića su veoma zanimljiva, u najmanju ruku. Rezultati bi bili smešni da nisu toliko patetični. Većina ljudi je znala šta Trojsvo podrazumeva: Boga Oca, Sina i Svetoga duha, i velika većina (ali ne i svi) verovala je da je Isus Bog od krvi i mesa. Međutim, retko ko je znao da se reč ,,Trojstvo” ne pominje nigde u Svetom pismu, a niko, ponavljam, nikonije znao poreklo Trojstva niti išta o Saboru u Nikeji! Što se njih tiče, Nikeja može da bude naziv za novi ukus sladoleda ili miris parfema.  Htela bih da kažem da sam bila šokirana otkrićem, ali to ne bi bilo tačno. Na osnovu toga koliko su malo moja crkvena braća znala o tome, nije me začudilo to što su oni kojima sam postavljala pitanja bili manje informisani. Još više su me zabrinuli oni koji redovno idu u crkvu a kojima nije bilo stalo, niti su se uznemirili kada sam pokušala da im objasnim poreklo i istorijsku osnovu dogme Trojstva.  Ko sam ja da me saslušaju ili da mi veruju? Mnogi 10, 20 ili 30 godina odlaze u crkvu i čvrsto su verovali u ono što im sveštenstvo kaže. I ni u šta drugo! ,,Otac i ja smo jedno”, mnogi bi sa samouverenošću izjavili i pri tom se uštogljeno nasmešili, bez sumnje u to da su me smatrali zilotom i sektašem koji je upravo ispao iz kućice na drvetu i slomio lobanju.

,,Zahvaljujem se Bogu na tome što nemam talente koji me navode da odbijam sve ono što ne mogu da razumem.” Već sam rekla da ovo nije razlog zašto ja odbijam doktrinu Trojstva, ali se zahvaljujem Bogu što mi je dao talente da sama prosudim o onome što je otkriveno i za pravu upotrebu tih talenata odgovorna sam Bogu. – Mary Dana.

Ponekad sam, draga braćo, iznenađena što neki od ovih Hrišćana nisu raširili svoja krila; oni su prepuni svetosti i samouverenosti. U drugu ruku, oni koji nisu redovno posećivali crkvu (ili je uopšte nisu posećivali) ovu temu su smatrali interesantnom i slušali su otvorenog uma. Ono što sam na osnovu sopstvenog raspitivanja zaključila jeste da se prevelik broj Hrišćana krije iza pogrešnih uverenja koja se tiču ove doktrine, a hard drajvovi njihovih umova nisu programirani da prime i obrade informacije suprotne njihovim pogrešnim podacima. Moja lična interesovanja su dokazala ono u šta sam svo vreme sumnjala: što se tiče ovog pitanja crkve su izneverile svoje stado. Jeste li se ikad zapitali zašto?

Ovo pogrešno tumačenje Novog zaveta nastavlja se dan za danom, to traje već vekovima, još od kako su najraniji evanđelisti pretresli Bibliju kako bi pronašli izolovane tekstove (često samo Jovanove), ignorisali stih 17:3 Jevanđelja po Jovanu, kako bi proizveli ,,Boga Isusa”, drugog člana Trojstva. Izgleda da im nije palo na pamet da vera koju je deklamovao i potvrdio Isus, vera Izraela, mora da okonča ovaj iscrpljujući i naporan pokušaj da se donese zaključak da je Isus verovao u ono što nije – u ono što ni sam Bog ne veruje, a to je da je On tri Osobe, i da je Njegov jedinstveno začet Sin jednak Bogu i podjednako večan kao i On. Sam Bog nikada nije bio Trijadolog.8

Postoji jedna stara italijanska izreka koja se prenosi sa kolena na koleno, koja može poslužiti kao uteha: 
,,Mudar čovek promeni mišljenje a neznalica nikada” Mary Dana

Toliko hrišćana ne poseduje dovoljno znanja ili je neinformisano, ali u njihovu odbranu želim da kažem da to nije u potpunosti njihova krivica. Bez obzira na to, pitam se zašto oni koji su sumnjali u to nisu sami pokrenuli istraživanje. Ali, ponovo u njihovu odbranu želim da dodam da čak i ako bi počeli da istražuju, većina ako ne i sve knjižare i biblioteke ne poseduju netrijadološke knjige a crkve svakako ne podstiču istragu – daleko od toga. Samim tim, zar je čudno to što hrišćani nisu edukovani po ovom pitanju? Ako želiš da ljudi ostanu neznalice i pod tvojom kontrolom, samo im oduzmite izvor informacija  - knjige i svaki vid literature. Uvedi zastrašivanje, netoleranciju i strah, iznad svega, obeshrabri radoznali um! Ove strategije su obimno primenjivane tokom istorije. Ali sada u dvadeset i prvom veku, ako ljudi ostanu neznalice, to je njihov izbor, za to ne možemo da okrivimo nedostatak informacija. Nažalost, interesovanje je ono što nedostaje.

Anthony Buzzard iznosi sledeću izjavu: ,,Mali broj crkvenjaka je došao da spase situaciju i uvredljivim rečima su date nove definicije, nepoznate rečnicima ili leksikonima. Rečima Biblije koje su relevantne za poreklo Sina Božijeg jednostavno je oduzet njihov stvarni značaj. Učeno sveštenstvo je dobilo zadatak da objasni nova značenja biblijskih reči i da ih preokrene u skladu sa teologijom. Oni su postali čuvari ovih ezoteričnih, neuobičajenih značenja. Javnost koja obično shvata reči u smislu koji stoji u rečniku,  smatra se nesposobnom da sudi o ,,višem smislu” dodeljenom rečima od strane obrazovanih crkvenih vođa.  A rezultati ovog izvrtanja značenja jedostavnih reči ostaju sa nama do dana današnjeg. Ponekad radoznali članovi crkve su primorani da se ne zamaraju ,,teološkim pitanjima koja je najolje prepustiti ,,ekspertima”.7

Oni koji donose odluke:

Ozloglašeni Nikejski sabor održan 325. godine nove ere, sazvan je od strane vladara Konstantina kako bi se razrešile brojne činjenične razlike koje su stvarale konfuziju i netrpeljivost u crkvi. Sabor je trajao 40 dana i bilo je prisutno 250 do 300 biskupa. To je bio prvi ustanovljeni ekumenijski sabor koji se pozabavio raskolima koji su ometali donošenje velikog broja odluka u rastućoj katoličkoj crkvi.

Sledi odlomak iz Greg Deubleove knjige pod nazivom Ovo mi nikada nisu rekli u crkvi:

Naredni crkveni sabor u Konstantinopolju, održan 381. godine nove ere, dodao je da je Isus ,,rođen od Oca pre celokupnog vremena.” Zatim, 451. godine nove ere, na Saboru u Halkidonu, poznatoj formuli je dodato i to da je Isus bio ,,pravi Bog, pravi čovek” i da je jednosuštnom Ocu, kada se posmatra Božanstvo, a u isto vreme jednosuštan nama, kada se posmatra čovečanstvo ... Pre celokupnog vremena on je začet od strane Oca kao Božanstvo, ali u poslednjim danima, radi nas i našeg spasenja, on je rođen od strane Marije, Device, nosioca Boga, kao čovek.”10

Dakle, suštinski formulisano u četvrtom veku, ovo viđenje govori o ,,Bogu Ocu, Bogu Sinu i Bogu Svetom duhu.” Istorijski gledano, ova ,,katolička” interpretacija promovisana je dekretom i silom. Oni koji nisu pristali na istu bili su ekskomunicirani iz katoličke crkve. U šestom veku, Rimski imperator Justinijan doneo je dekret da bude ubijen svako ko ne prizna da veruje u ovo Trojstvo i u ,,dve prirode” Isusa Hrista. 11

Smatram da je ova odluka najveće ruglo koja je ikada zaposelo i uprljalo hrišćanstvo, a ideja da je Trojstvo neophodno za nečije spasenje je bez sumnje najpogrešnije učenje koje je ,,inficiralo” judejsko hrišćanstvo.  Čvrsto mislim da su nikejski oci bili toliko zainteresovani za političko, filozofsko i mitološko razmišljanje da je njihovo tumačenje Svetog pisma sadržalo ključne i fatalne greške. Zaista, činjenice koje okružuju ove sabore ne mogu  biti zanemarene, one su veoma dobro dokumentovane. Vladara Konstantina, koji je presedao na ovom saboru, nije bilo briga koja će strana teološke debate da pobedi po pitanju ovog ozbiljnog i ključnog argumenta. Njegov primarni cilj je bio da se postigne unija unutar Rimskog carstva.

Dve primarne sile u ovom natezanju bile su Arije, koji je verovao da je Isus manji, stvoren od strane Boga ali ne i Jedan Istinski Bog, i Atanazije, koji je verovao da je Isus Bog. Obojica su se takmičila za to da se prizna njihova interpretacija prirode Isusa Hrista. Ova stalna bitka je ispunjena polemikama, političkim upravljanjem i izdajama. Svaki hrišćanin bi imao koristi kada bi istražio istoriju hrišćanske teologije nepristrasnog uma, i bez predrasuda , a posebno argumente koji okružuju ove ključne debate tokom drugog, trećeg i četvrtog veka, koje su toliko zamrljale i pokvarile judejsko hrišćanstvo.

Prezirem stav da je Bog misterija. Ovo je toliko dugo ubacivano u hrišćanske glave da nije ni čudo što misle da ne treba da razumeju ono što piše u Bibliji. Nakon 1700 godina pogrešnog tumačenja i zavaravanja, oni su kao git u rukama lukavog i veštog sveštenstva! Da li treba da se molim nekome koga mi je rečeno da ne treba da razumem ili spoznam? Gde je tu svrha? Sećam se još jednog događaja na času u nedeljnoj školi kada mi je simpatična dama pored mene rekla: ,,Srećo, ni ja ne verujem u Trojstvo; Ja verujem u svoju Bibliju. Plašim se da bilo šta kažem ali mi se dopada to što ti imaš da kažeš.” Draga braćo, znam da ima dosta onih koji posećuju današnje crkve i koji ne veruju u Trojstvo ili sumnjaju u njega, ali  dajte neka negativne posledice njihove sumnje budu poznate. Hteo bih da ohrabrim sve one koji ćute, maltretirane od strane ,,čuvari ključeva bastiona”, da ustanu i progovore. Vreme je da se izađe iz ormara ... svi ostali su već izašli!

Sledi odlomak iz Greg Deubleovog istorijskog rada na temu Sabora u Nikeji:

Istorijska je činjenica da su oni koji veruju u Boga kao jednu Osobu, pored Arija, takozvani unitarijarni hrišćani, u početku trećeg veka su još uvek sačinjavali veliku većinu.”12

U svojoj knjizi pod nazivom Kada je Isus postao Bog, Richard Rubenstein ističe to da Sabor u Nikeji nije bio univerzalan niti istinski ,,katolički” sabor. Prisutno je bilo oko 250 biskupa i skoro svi su bili iz istočnog dela Rimskog carstva. Zapravo, bilo je samo nekoliko biskupa sa zapada na Nikejskom saboru. Skoro polovina crkvenih biskupa nije došla. Zakleti protivnik Arija bio je takođe iz Aleksandrije u Egiptu. On je bio veoma nizak, riđokosi čovek koji je postao najmoćniji biskup u celom hrišćanskom okrugu. Već smo upoznati sa njim – on je Atanazije. Godinama nakon Nikeje, izglasano je da je Isus bio u potpunosti Bog i u potpunosti čovek, Atanazije je objavio da je prava katolička vera sledeća:

Obožavamo Jednog Boga kao Trojstvo, a Trojstvo kao Uniju – niti mešamo te Osobe niti delimo suštinu – postoji jedna Osoba, Otac, druga, Sin, i treća, Sveti duh, ali Božanstvo Oca, Sina i Svetoga duha je jedno, slava je jednaka a veličanstvo podjednako večno.

Međutim, čak je i Atanazije imao problema sa sopstvenim definicijama jer je kasnije napisao sledeće o božanstvu Logosa: ,,Što sam više razmišljao, sve sam manje razumeo; što sam više pisao, sve sam manje bio sposoban da izrazim svoje misli.” Kako bi se izborili sa ovim nerazumljivim verbalizmom (da je Bog Trojstvo u uniji, da Osobe ne treba mešati a supstancu ne treba deliti), Nikejski sabor je postavio anatemu na to Trojstvo, a koja je obavezujuća za celu crkvu: ,,Sveta katolička i apostolska crkva anatemiše one koji kažu da je postojalo vreme kada Sin Božiji nije bio, i da nije bio pre nego što je začet, i da je napravljen ni od čega ili od neke druge supstance ili suštine, ili da je stvoren, promenljiv i popravljiv.“13

Lokhart to komentariše na sledeći način:

Sve u svemu, to je maleni paket koji je pokrenuo neizbežnu loptu jeresi, podigao plamen, podstakao plač i jecaje nedužnih ljudskih bića u smrdljivom vazduhu vlažnih zatvora. Zbog toga što se Crkveni sabor sastojao od ljudi koje je Atanazije opisao, Isus je prestao da bude jevrejski Mesija, Sluga Isaije koji pati, arhetipski čovek ... on je strani jevrejski Bog uguran u fizičko telo i oslobođen kao obnovljeno pagansko božanstvo monstruoznih proporcija. (moj naglasak).

Nebrazovani i neinformisani umovi ne mogu da donesu obrazovane i informisane odluke – ovo je ustanovljena činjenica, i upravo zato ja insistiram na tome da svako ko sebe naziva hrišćaninom nauči što više može o hrišćanskoj teologiji. Knjiga Richarda Rubensteina, koja je napisana kao roman, daje mudar istorijski pregled drame, politike i religijskih polemika koje su se odigravale u Rimu u četvrtom veku. Preporučujem Vam da pročitate Rubensteinovu knjigu pod nazivom Kada je Isus postao Bog zbog istorijske naracije o turbulentnom periodu – periodu koji će vekovima vršiti uticaj na hrišćanstvo.

Ono što me je izuzetno zaintrigiralo jeste zašto toliki broj hrišćana ne želi da zna nešto o poreklu Trojstva! Neki su bili nadmeni, a neki previše tvrdoglavi da bi poverovali u išta drugo osim u ono o čemu su učeni. Ono što sam ja zaključila jeste da bi većina njih prigrlila ,,misteriju“, bez obzira na to koliko to bilo pogrešno, ako je predstavljena od strane onih kojima se dive, koji zbog svog statusa i impresivnih akreditacija mora da znaju više od njih samih.  I ako ,,svako u to veruje“ onda mora  da je to istinito. Lično verujem da je srž problema taj što većina hrišćana nema dovoljno samopouzdanja i hrabrosti da veruje sopstvenom sudu, i što zavise od drugih da im kažu u šta treba  da veruju. A veoma je teško odreći se onog o čemu si učen da veruješ čitav svoj život. Priznajem da je veoma teško i bolno odreći se dugo čuvanih verovanja; stoga je trijadološka doktrina prihvatana vekovima. Molim vas obratite pažnju na stih 4:14 Prve Jovanove poslanice: ,, I mi smo videli i možemo da posvedočimo da je Otac poslao Sina da bude Spasitelj sveta. Ko god da prizna da je Isus Sin Božiji, Bog u njemu stoji i on u Bogu.“

Priznajem da je Isus Sin Božiji a ne Jedini pravi Bog, ali zašto sam osuđena i prognana od strane svoje trijadološke braće? Šta to u vezi ovog stiha ja nisam razumela? Molim vas pročitajte sledeće reči koje je napisala Mary Dana:

Vreme muke, vatre i mača je srećom skoro u potpunosti prošlo. Onaj ko promeni svoja mišljenja o religiji ne mora sada, bar u protestantskim zemljama, da se plaši jake ruke crkvene moći, ili građanskog zakona, nema inkvizicije da nama vlada terorom, nema tamnica koje su spremne da nas prime, nikakva ,,Konkordatska forma“ nam nije nametnuta; nikakav ,,Akt uniformnosti“ nas ne primorava da se priklonimo određenim obredima i ceremonijama. Ali zar ne postoji vrsta progona koja je još uvek na snazi, a koja je manje ekstremna i nasilna ali prilično tegobna i ništa manje teška da bi se podnela?

Vremena zabrane, klevete, uvrede i zapostavljanja nikako nisu prošla. Hladni pozdravi, skrenuti pogledi, duga i intimna poznanstva okončana u trenutku,  pričaju žalosnu priču o toleranciji koja se zaista primenjuje u ovoj zemlji ponosnoj na svoju građansku i religijsku slobodu na onima koji su svesno promenili svoja mišljenja. Ovo nisu jedini metodi kojima se duh nepopustljive netolerancije razvija. Sumnje koje nanose bol; direktne promene koje skoro da slome srce onome ko pati ako se ne udalji van njihovog domašaja; imputacija svakog motiva osim onog stvarnog; sve ovo mora da iskusi i podnese onaj ko smatra da je njegova dužnost da napusti stope popularne ili ortodoksne teologije, kako se ona obično tako naziva, i otvoreno prizna svoja iskrena mišljenja.

Mnogi ljudi ne mogu ni da zamisle da čovek može iskreno da se udalji od vere u kojoj je odgajan. Nezavisna misao kada je religija u pitanju izgleda da se smatra arogantnom pretpostavkom i podstiče sveopšte ogorčenje i iznenađenost. To je fenomen za koji ljudi nisu spremni. I kada pogledam oko sebe i vidim kako velika većina čovečanstva slepo prati druge, a koliko malo njih misli za sebe, koliko je malo onih koji su voljni da testiraju svoja religijska mišljenja poređenjem istih sa drugim sistemima vere, stavljanjem svih pred ,,zakon i svedočenje“ po pitanju Božije inspirisane reči, malo njih se čvrsto drži za istinu i prati je gde god ona vodila i smelo odbija grešku – kada ove stvari dopru do mene, iako me možda poremeti pokazivanje netolerancije, ja možda ne treba da budem iznenađena duhom koji je manifestovan. 14

Jedan veoma istaknuti sveštenik, emeritus, da sam po pitanju svog verovanja u manjini, a dalje je istakao da je činjenica da to što ja imam da kažem neće napraviti veliku razliku! Jedan blizak prijatelj je takođe ponovio ovu sumornu pretpostavku, a mnogo me je pogodilo to što su se sa njim složili i članovi moje porodice. Možda su apsolutno u pravu – ali to me neće sprečiti da išta kažem. Dragi čitaoče, kada sam poslednji put proverila, i dalje je postojala sloboda štampe (izuzev naravno nekih ako ne i većine izdavača baziranih na hrišćanstvu). Zar ovo nije faktor koji je doprineo nedostatku znanja kod hrišćana? Možete se kladiti da jeste. Do dana današnjeg, oni skoro i da nisu bili izloženi opoziciji Trojstva, jer su diskusije i suprostavljajuće tačke gledišta obeshrabrene od strane hrišćanske štampe i u učionicama. Ovo znam iz ličnog iskustva. Dakle, gde su ,,radoznali umovi“ i ,,neverne Tome“ koji će potražiti lokalne i informativne odgovore koji se tiču ovog problema? Oni ga svakako neće dobiti u svojoj crkvi.

Sledi odlomak iz knjige pod nazivom Jedan Bog Jedan Gospod:

Sve dok hrišćani uporno podučavaju da se Bog suštinski nalazi van opsega razuma, čak do tačke da se On svodi na kontradikcije i apsurde, mnogi će biti ograničeni u svojoj mogućnosti da Ga realno i praktično upoznaju. Zatim, razne konkurentne sekte i veroispovesti radiće na tome da očuvaju sopstvenu tradiciju i svoje pretpostavke umesto da otkriju istinu i pronalaze nova otkrića baš kao što to radi naučna zajednica. Paralelna ekspanzija istinskog duhovnog znanja može da se dogodi u hrišćanskoj crkvi ukoliko se do biblijskog dokaza dođe zahvaljujući istom ubeđenju kakvo i naučnici imaju kada dođu do vidljivih činjenica u prirodi. U nauci, ako se hipotezi suprostave dokazi iz celokupnog Svetog pisma, ili ako se njoj suprostave određeni stihovi, onda se hipoteza revidira.  Ali kada je teologija u pitanju, čak iako hipoteza nije podržana od strane čitavog Svetog pisma, ili ako nije u saglasnosti sa određenim stihovima, ona svejedno može da bude prihvaćena.15

Dakle, radi se o crkvenoj paradi koja traje poslednjih 1700 godina, odevena u svoj mistični ogrtač, koga su skrojili teolozi koji su govorili ljudima da su budale ako ne ,,vide“ da je Trojstvo istinito. Upravo su ,,imperatori“ bili ti koji su zastrašivali hrišćane čitavo to vreme preteći im društvenim i religijskim prognanstvom, pa čak i smrću. Oni su zatim upotrebili pomirenje velike većine kako bi ojačali svoju elitističku ,,mudrost“. Među posmatračima, međutim, bilo je onih koji su se izdvajali, muškarci i žene koji se nisu plašili toga i u svojoj potrazi za Bogom sunarodnici smatraju budalama. Sigurno Bog i Njegov Sin sada plaču pri pomisli na to koliko je njih ućutkano tokom godina, ne Svetim pismom niti racionalnim i prijateljskim ubeđenjem već zastrašivanjem i mačem. (moj naglasak).

Zaista je neophodno da Hrišćani prihvate jedinstvo trojice – Boga, Isusa Hrista u Svetoga duha – kao tri zasebne osobe, a koje čine jedno?  Mislim da bi šira i dublja analiza Svetog pisma učinila da oni koji tragaju za istinom bolje razumeju ,,dokazne tekstove” koji su ovekovečili  Trijadološku misao. Celokupno Sveto pismo, bez sumnje, pruža istinu o tome da je Isus jedini začeti Sin Božiji. Ono što je zanimljivo jeste to da ti dokazni tekstovi sadrže argumente do kojih se dolazi izvođenjem zaključaka i implikacijama. Netrijadološke knjige koje sam pročitala pružile su mi razumnije i preciznije, mada provokativnije, interpretacije koje sada ni sveštenstvo, ni trijadološka literatura a ni predavanje nisu mogli da daju, želeli da daju ili dali. Većina hrišćana je izloženo samo onom što veroučitelji znaju o Trojstvu. Sledi odlomak iz izvanredne knjige pod nazivom Doktrina Trojstva: Rana koju je hrišćanstvo samo sebi nanelo. 

Mnogi posvećeni hrišćani su trenutno pod uticajem gnostičkih i mističnih tendencija koje utiču na crkvu. Ali mnogi nisu ni svesni toga da su filozofske, mistične ideje zaposele crkvu od drugog veka pa nadalje putem ,,Crkvenih očeva” koji su zakoračili u pagansku filozofiju i postavili osnove vera koje se danas nazivaju ,,ortodoksnim”. Seme trijadološke doktrine je zasađeno u mišljenju Justina Mučenika, hrišćanskog apologete iz drugog veka koji je ,,u Platonizmu pronašao najbliži pristup hrišćanstvu i smatrao da nije potrebno mnogo da bi se duh platonizma i njegovi principi preneli u hrišćansko otkrovenje.”16

Autori knjige pod nazivom Jedan Bog i Jedan Gospod  iznose sledeće uverenje: Jak argument protiv ideje da je Bog postao čovek kako bi iskupio nas jeste da ne postoji jedno jedino proročanstvo koje podržava tu ideju. Nigde u korpusu proročanske literature ne stoji da je Bog ikada imao nameru da od sebe načini čoveka kako bi iskupio čovečanstvo. Sva proročanstva govore o ljudskom biću koje će biti jedino kvalifikovano i ovlašćeno da vlada i upravlja zemljom i ustanovi pravednost na zemlji. Iz ovog razloga, Satana je stalno pokušavao da uništi Hristovu lozu kad god je uspeo da pronađe njen tok. Kada je Avram bio izdvojen, Satana je uvećao zlo Sodome i Gomore. Kada je Jakov identifikovan kao onaj kroz kog će Hrist doći, on i njegova deca su postala predmet napada Satane. 17

Ovo je bila konzistentna priča kroz čitav Stari zavet, i jasno je vidljiva i u Novom zavetu. Čim je Herod saznao da je beba rođena, Satana ga je inspirisao da ubije dete. Da li bi Satana bio toliko odlučan da ubije to dete ako je znao da je ono Sam Bog koji je sebe pretvorio u bebu? Da li je on mislio da će ubistvom bebe ubiti i Boga? Činjenica je da je takav pojam u potpunosti stran proročanskoj literaturi, koja je radikalno učinjena trivijalnom upravo tom idejom da je Bog sve vreme podrazumevao da će On doći lično. Nikada nismo pročitali da je glas sa Sinajske planine ili sa nekog drugog mesta progovorio: ,,Ne terajte me da siđem dole“.

Verujemo da je rezultat sabora u Nikeji, Konstantinopolju i Halkedonu, bio taj kada je Crkva konačno iskopala sebi oba oka (logiku i istinsku veru), a zatim slepo ušla u Mračno doba. Velika većina hrišćana vide ove sabore kao priliku da se crkva uspešno odbrani od opasne jeresi i da ustanovi tačnu crkvenu doktrinu. Ali na svetlosti dana su suštinski umanjili integritet Biblije kao jedinog uputstva za veru i praksu, pa zato i kažemo da su ovi sabori bili trijumfi nad logičkom i biblijskom metodologijom? A zaveštanje ,,ortodoksije” koje je ustanovljeno ovim saborima bili su netolerancija, arogancija, surovost i tiranija. 18

Mislimo da je došlo vreme da hrišćani ponovo postave kamen temeljac svoje vere na temelj Biblije i zdravog razuma: postoji Jedan Bog i Jedan Gospod.19

Nestabilni kamen temeljac hrišćanstva

Pošto se Trojstvo smatra ,,kamenom temeljcem” hrišćanstva, zar laici ne bi imali korist od toga da im se razjasne definicije i da se usaglase? Postoje dva dela teorije o tome da je ,,Isus Bog”. Prva je doktrina Trojstva koja nas uverava da postoje tri Osobe u jednoj prirodi – a sve tri su jedno. Drugi koncept je doktrina o ipostasnoj uniji, koncepu ,,dvostruke prirode” gde je redosled prethodne terminologije obrnut, i gde stoji da su dve  prirode u jednoj osobi. Sigurno, svaki hrišćanin koji razmisli o ovome mora da bude zbunjen oko ovih varijanti – ako uopšte o tome i razmišljaju! Kojoj hipotezi treba da se priklone? Čovek bi mogao da, u hipotezi o ,,dvojnoj prirodi”, nigde se ni ne pominje treća osoba u Trojstvu – Sveti duh! On je izgleda izostavljen iz jednačine. U mnogim, ako ne i u svim slučajevima, crkve koje na sav glas govore o ovom nerazumnom i besmislenom konceptu članovima svoje parohije, misle da je uredu ako ne razumeju ove protivrečnosti. Kako je jedan priznati sveštenik jednom prilikom rekao: ,,Crkve nije briga da li članovi njihove parohije to razumeju ili ne”. Slažem se sa njegovim mudrim zapažanjem jer sam se susreo sa neznanjem kada sam više puta postavila pitanja ,,ljudima na ulici”. Crkva vas dodatno zaslepi pojmom da ni ne treba da razumete; i stalno ponavlja uobičajenu izjavu: ,,Bog je misterija, u Njegovoj veličanstvenosti i mudrosti, nije imao nameru da ga mi  smrtnici razumemo!” Ova slaba tvrdnja je prodata kao roba na akciji u supermarketu. Istina je da moja trijadološka braća moraju da počnu da misle sami za sebe. Nažalost, sve dok ne priznaju da možda greše, neće moći ni da razmotre opcije koje predstavljaju alternativu onome u šta trenutno veruju. Zdrav razum diktira da ukoliko osoba ne prizna da nema problem, neće moći da traži rešenje za isti. Zar ovo nije istina?

Ni na koji način, u današnje teško vreme mi ne treba da sa poslušnošću prihvatimo ovu vrstu apstraktnih uverenja. Mi želimo da razumemo Sveto pismo, i ne volimo probleme bez rešenja i nerešene misterije. Dakle, zašto su hrišćani onda dozvolili da budu zadovoljeni ,,misterijom” teorije o Trojstvu? Bog se otkriva svakome ko ga iskreno traži. Šta Sveto pismo kaže? ,,Sine moj, ako prihvatiš moje reči i u sebi čuvaš moje zapovesti, uho okreneš ka mudrosti i srcem razumeš, i ako zatražiš pomoć i naglas potražiš razumevanje, i ako ga potražiš kao što tražiš srebro i za njim tragaš kao za skrivenim blagom, onda ćeš razumeti strah od GOSPODA i pronaći ćeš znanje o Bogu” (Izreke 2:1-5). U stihu 11:6 Poslanice Jevrejima stoji: A bez vere nije moguće ugoditi Bogu; jer onaj koji hoće da dođe k Bogu, valja da veruje da ima Boga i da plaća onima koji Ga iskreno traže.” U stihu 55:6 Proroka Isaije stoji: ,,Tražite Gospoda, dok se može naći; prizivajte Ga, dokle je blizu.” U stihu 4:22 Proroka Jeremije stoji: ,,Jer je narod moj bezuman, ne poznaje me, ludi su sinovi i bez razuma, mudri su da zlo čine, a dobro činiti ne umiju.” U stihu 103:7 stoji: ,,Pokaza puteve svoje Mojsiju, sinovima Izrailjevim dela svoja.” A u stihu 29:29 Pete knjige Mojsijeve stoji: ,,Šta je tajno ono je Gospoda Boga našeg, a javno je naše i sinova naših doveka, da bismo izvršavali sve reči ovog zakona.” Draga braćo, da li ovi stihovi ukazuju na to da mi ne treba da znamo Boga i da bi On radije da ostane misterija? Kakva je to logika nepodržana činjenicama? Hrišćani i sveštenstvo koji podržavaju ovu izjavu očigledno su zamućenim vidom čitali Bibliju. Bog nam je dao Svoju Reč putem Svetog pisma kako bismo došli do znanja o istini. (moj naglasak)

Dakle, ako ste do danas bili uvereni da ne treba da razumete Boga i da je On misterija, možda treba da ponovo razmislite o svom uverenju. Da li je Bog putem Biblije vama otkrio ko je Isus i da li je Isus rekao da je Bog njegov Bog i njegov Otac? Ili je Bog pokušao da sakrije svoju istinu od nas? Ja u to ne verujem. Međutim, postoji konsenzus onih koji u to veruju, što očigledno pomaže u tome da se misterija Trojstva nastavlja. Mislim da se ovakvi zagovornici očajnički hvataju za slamku. Da li mi treba da zanemarimo eksplicitne reči Boga i Isusa i da se priklonimo ,,obavezujućoj” odluci koju su doneli Crkveni Oci  na Saboru u Nikeji pre 1700 godina? Očigledno da treba jer to misli većina ako ne i svi hrišćani koji su članovi današnjih crkava. Ljudi su prevareni i imaju manjak znanja a nažalost previše hrišćana ima selektivni sluh i funkcioniše pod preovaladavajućim neznanjem po ovom pitanju.

Ima mnogo laika koji protestvuju zbog toga da niko ne treba da zna istinu ali oni nisu do tog mišljenja došli proučavanjem Biblije, jer, kao dodatak prethodno pomenutim odlomcima, u stihu 2:3 Prve poslanice Timotiju stoji: ,,Bog, naš Spasitelj, koji želi da svi ljudi budu spaseni i da dođu do spoznaje istine. Jer postoji jedan Bog i jedan posrednik između Boga i ljudi, čovek Isus Hrist, koji je dao sebe kako bi iskupio čovečanstvo – svedočenje koje je dato u odgovarajuće vreme.” Molim vas obratite pažnju na fusnotu prevodioca u NIV Studijskoj Bibliji (strana 1875): ,,2:5 postoji jedan Bog. Osnovno verovanje Judaizma (vidite Petu knjigu Mojsijevu 6:4 i zabelešku), u koje se svaki Jevrejin dnevno zaklinjao u Šemi, posrednik. Onaj koji predstavlja Boga ljudima i ljude Bogu – i koji uklanja svu otuđenost između njih ponudivši sebe kao ,,iskupljenika za sve”.

Draga braćo, jedan stih koji je uvek korišćen od strane Trijadologa kako bi se dokazalo da je Isus Bog jeste stih 14:9 Jovanovog jevanđelja: ,, Onaj ko je video mene, video je Oca” . Molim vas da obratite pažnju na sledeći citat iz knjige pod nazivom Jedan Bog i Jedan Gospod:

Kološanima 1:15: ,,On je slika nevidljivog Boga, prvorođeni od svega stvorenog” (NASB).

Ako je Bog nevidljiv, i ako je Isus slika Boga, onda je očigledno da Isus nije sam Bog. A to da je Isus ,,slika nevidljivog Boga” jeste ista istina koja se ponavlja i u stihu 2:6 Poslanice Filipljanima, gde stoji da je on ,,u Božijem obličju”. Ovo nije teško razumeti. Ali mnoge zbunjuje poslednji deo petnaestog stiha: ,,prvorođeni od svega stvorenog”. Većina hrišćana je naučeno da se ovo odnosi na ,,stvaranje” u stihu 1:1 Postanka, ali šesnaesti stih posebno označava o kojoj je sferi stvaranja reč: ,,prestoli ili moći ili vladari ili autoriteti.” Ovo se uklapa  u kontekst Kološana i može se primeniti i na stanovnike Efesa.”20

Rimljanima 8:29 (NASV): ,,Jer koje napred pozna one i odredi da budu jednaki obličju Sina njegovog, da bi On bio prvorođeni među mnogom braćom.”

Ovde vidimo da je Isus Hrist ,,prvorođeni među mnogom braćom”. Pošto se druga upotreba reči ,,prvorođeni” odnosi na Hristovo vaskrsnuće, da li mislite da postoji ikakva mogućnost da se deo ,,celokupnog stvaranja” u stihu 1:15 Poslanice Kološanima odnosi na onu ,,mnogu braću” koja će biti dignuta ,,iz mrtvih”? Bingo! Setite se stiha 5:26 Jovanove poslanice, gde smo pročitali da je Bog lično dao Isusu život. Isus Hrist je obećano seme, i kao vaskrsli Gospod sa desne strane Boga, on daje život svakome ko veruje u njega kao Gospoda.

Bog bi bio lažov kada bi želeo od nas da vidimo, prepoznamo i znamo jasno i tačno božansku istinu, ali nam nije pružio način da u tome uspemo. Možemo spoznati i Boga i istinu ukoliko smo voljni da se odreknemo nekog vremena i energije i da pristupimo Bogu i Bibliji molitvom, iskrenošću, upornošću, poniznošću i intelektualnom strogoćom. (Matej 6:33) ,,Ali prvo tražite njegovo carstvo i Njegovu pravičnost i sve ostale stvari će vam biti date.”21

Draga braćo, jednom sam sedela na času veronauke u ustanovi za starije građane gde su živele moja majka i tetka i veroučitelj sa otvorenom Biblijom se obratio tamošnjim osobama i rekao: ,,Svi su znali da je Isus Bog!” Dragi čitaoče, morala sam da se toliko jako ugrizem za jezik da je čudo što krv nije potekla. Želela sam smelo da pitam: ,,Recite mi tačno, ko su ti ,,svi”?

Sledi odlomak iz brilijantnih Pisama Mery Dana-e:

Može li osoba da veruje u ono što odabere? Kako da ne verujem u ono u šta su me ubedili da je istina? Čim čoveka ubede u istinu bilo kakvog mišljenja, to mišljenje postaje njegovo. Proganjanje, mučenje može da ga spreči da to mišljenje ispolji ali on će se ipak držati istih ako je ubeđen u njihovu istinitost. Vatra i mač od njega mogu da načine dvoličnog čoveka ali neće promeniti njegovo mišljenje. One osobe koje su se vezale za pisani sistem vere, odabravši veru ili veroispovest koju su rešile nikada da ne napuste, ili za koju su se zvanično obavezale da će uvek podržavati, kao što je to slučaj kod mnogih sveštenika, crkvenih članova i profesora u teološkim institucijama; takve osobe ne mogu da očekuju da će išta dobiti ispitivanjem svojih mišljenja i poređenjem istih sa mišljenjima drugih, uz standarde Svetog pisma.22

  Da li je to bitno sve dok verujem?

Sledi odlomak iz knjige Briana Holta pod nazivom: Isus: Bog ili Sin Božiji?

Za one koji nisu prolaznog interesovanja kada je u pitanju ovaj predmet diskusije, čovek može da se zapita da li je zaista važno u šta verujemo sve dok verujemo u Isusa i prihvatamo ga kao našeg ličnog spasitelja. Razumljivo je zašto čovek može da ima ovu tačku gledišta, sukobi i debate svakako nisu prijatni, a realno gledano, retko kad su produktivni. Ipak, moramo da shvatimo da je identitet Boga najvažniji predmet o kom možemo diskutovati u religijskoj areni. Ukoliko Bog kome se molimo ne postoji, teško da može biti važno ostalo u šta verujemo ili šta radimo. Zapravo, Biblija osuđuje one koji lako prihvataju onoga ko propoveda Isusa ,,kog mi ne propovedasmo“ (2. Korinćanima 11:4). Da li je važno to koliko ,,volimo“ Isusa ako ne verujemo u njegove sopstvene reči o tome ko je on i ako nemamo precizno znanje o Bogu? (Vidi Rimljanima 10:2). Stoga, umesto da budete površno zainteresovani za ovu temu, duboko se pozabavite njome i budite sigurni da je onaj u koga verujete ,,jedini pravi Bog“ (Jovan 17:3; 1. Korinćanima 8:6).23

Nedavno, grupa žena u mojoj crkvi otpočela je trogodišnju studiju Trojstva. Nažalost, pristojno su me pozvale (ne jednom već dva puta) i zamolile da  ne kažem ništa što se sukobljava sa crkvenom doktrinom. U prevodu: ,,Ne progovaraj!“ Naivno sam pomislila da ću moći da podelim svoje znanje do kog sam došla istraživanjem, ali to nije bio slučaj. Niko nije želeo da čuje šta ja imam da kažem. Nije bilo bitno to što su moji zaključci izvučeni iz Biblije, ipak mi je bilo uskraćeno pravo glasa. Imam osećaj da većina crkava, ako ne i sve, dozvoljavaju da se samo jedna strana problema predstavi – njihova strana. Naravno, razlozi su očigledni. Nije potrebno da budete Ajnštajn da biste to zaključili, braćo moja. Ili će biti kako oni kažu ili neće biti nikako. Nek je Bog u pomoći sirotoj duši koja se usudi da poremeti status quo, crkvenu doktrinu. To znam iz sopstvenog iskustva. Postoji skoro fanatičko opiranje uzburkavanju tradicije. Zaista me je zabolelo to što sam morala da napravim izbor: ili da odbijem Isusa kao Sina Božijeg kako bi bila prihvaćena od strane moje crkve (sa kredibilitetom) ili da napustim crkvu. Jedna gospođa me je ljubazno pitala: ,, Zašto ne ideš u crkvu koja veruje u isto kao i ti?“ Bilo je to iskreno pitanje, moram priznati. Pomislila sam: ,,Da, a možda i Vi treba da se priključite katoličkoj crkvi; ipak je ona ta koja Vam je dala mitologiju o voljenom Trojstvu i toliko toga još!“ Jadna žena u zabludi nije imala pojma o čemu govorim. Dok mnogi trijadološki nastrojeni hrišćani uštogljeno doživljavaju nepostojanje unitarijanističkih crkvi kao znak validnosti trijadološke doktrine (prihvaćene od strane današnjih popularnih crkava), to definitivno nije tačno. Daleko od toga! Istina je, da je više hrišćana obrazovano po pitanju doktrine Trojstva i neometano od strane nametljivog sveštenstva, crkvene doktrine, crkvenih vera i zastrašivanja, ne bi ono bilo toliko snažno. Ne mora čovek da bude genije da bi došao do zaključka da je prednost današnjih crkava u tome da laike drži u neznanju i da od njih krije činjenice ove pogrešne dogme. Posledično tome, ako se učeniku kaže da može da prisustvuje času, ali samo da sluša, ovo bi bio razlog za brigu. Ili taj učenik blebeće besmislice dok ga braća njegova tolerišu i smatraju previše prostim da bi prepoznao ,,njihove“ istine, ili ga smatraju zilotom koji priča gluposti a za to nema dokaz i ne tolerišu ga uopšte. Nasuprot tome, ako su njeni/njegovi stavovi bazirani na Bibliji i sadrže jaku osnovu za istinu, ali joj/mu je uprkos tome uskraćeno pravo glasa, onda se sumnja ili prepozna da postoji pretnja jedinstvu konformiteta. Hvala Bogu da naši zakonodavni sudovi ne funkcionišu po istim principima kao i naše crkve. Na zakonodavnom sudu obe strane priče su predstavljene pred porotom, i presuda ne zavisi od implikacija i izvođenja zaključaka , već od debelih dokaza i čvrstih činjenica. Evo još jedan domišljat zaključak od Mary Dana-e:

Zahtevate, pre nego što mi i dozvolite da sebe nazovem hrišćaninom, više nego što su Hrist i njegovi apostoli, oni koji su ustanovili ovu religiju, ikada zahtevali. Kakvo pravo ima iko da to zahteva? U Novom zavetu stalno pronalazim ljude kojima je bilo zapoveđeno da veruju da je Mesija Sin Božiji, ali danas se  od nas zahteva drugačija vera. Umesto da kažu: ,,Verujem da si ti Hrist, Sin živoga Boga“, od ljudi se zahteva da kažu: ,,O ja verujem da si ti sam živi Bog.“ Ovo prvo verovanje je unitarijanističko a ovo drugo je trijadološko; po meni, sasvim je jasno koje je od ova dva u većoj meri biblijsko verovanje.24

Sledi odlomak iz knjige pod nazivom Doktrina Trojstva: Rana koju je hrišćanstvo samo sebi nanelo:

Čim verovanje bude i intelektualno i emotivno prihvaćeno kao istina, svaki izazov toj dragocenoj postavci je podložan da skoro automatski bude odbijen. Sama ljudska želja da se svi mi povinujemo grupi koja nas je odgajla i životnim načinima razmišljanja koje smo naučili od iskrenih učitelja u koje imamo poverenja i koje poštujemo, ima tendenciju da stvori granice koje nas čuvaju od bilo kakvih prigovora i koje mogu da nas učine slepim kada su u pitanju one najočiglednije istine. Kada se ta duboko cenjena verovanja stave pred izazov, sasvim je prirodno da se osetimo ugroženim i zauzmemo odbrambeni stav. Robert Hall, religijski pisac iz devetnaestog veka, mudro je zapazio sledeće: 25

Sve što suzdržava radoznali duh podložno je grešci; a sve što ga podstiče, istini. Ali ništa, mora se priznati, nema veću tendenciju da omete radoznali duh više od duha i osećanja grupe. Neka doktrina, ma koliko ona bila pogrešna, postane prepoznatljiva za određenu grupu, ona odjednom postaje usađena u interesovanja i sve ostalo, i najjača artiljerija razuma će je jako teško ukloniti.

Braćo, religija koju smo odabrali nije ništa drugo do ,,izbor” načina življenja, ali kao oni koji tvrde da su hrišćani, trebalo bi da se uverimo da nismo navedeni na pogrešan put. Ukoliko nešto ne zvuči kako treba – istražujte, istražujte, istražujte! Molim vas da se pridržavate stiha 19:2 u Izrekama: ,,Nije dobro za osobu da bude bez znanja.”

Nekada su religijske vođe od ljudi zahtevale da kao biblijske činjenice prihvate to da je zemlja centar univerzuma i da je ravna. Ako bi neko tvrdio nešto suprotno, bio bi proglašen za jeretika, uprkos revolucionarnom otkriću Nikole Kopernika. Trenutna situacija po pitanju doktrine Trojstva predstavlja nešto paralelno ovome – Ser Anthony Buzzard.

Misterija nasuprot kontradikcije

Profesor Buzzard je doneo sledeći zaključak: ,,Na kraju, ne poričemo prisustvo ,,misterije” u religiji. Mi ne odbijamo da prihvatimo ikakvu doktrinu koju ne možemo u potpunosti da objasnimo. Ali misterija i kontradikcija su dve sasvim različite stvari. Postoji mnogo toga što ne možemo da razumemo u vezi sa drugim dolaskom Isusa ali pošto je Isus objavio da ne zna vreme kada će se vratiti na zemlju, bilo bi pogrešno reći da je on sveznajući. Bankrot misli se dešava onda kada reči postanu nerazumljive.26

Postoji ogromna razlika između suđenog, predodređenog i preegzistentnog. U grčkoj filozofiji se verovalo u ,,drugog Boga”, neljudskog posrednika između stvaraoca i sveta. Pravi Isus, međutim, predstavlja ,,čoveka Mesiju”, jednog posrednika između Boga i Čoveka (1. Timotiju 2:5). ,,Za nas hrišćane postoji jedan Bog, Otac ... i Gospod Mesija” (1. Korinćanima 8:6). Obratite pažnju na Pavlovu definiciju jednog Boga. On je ,,Otac našeg Gospoda Isusa Mesije”. Pavlova tačka gledišta se ne razlikuje ni onog trenutka kada piše Galatima: ,, Ali posrednik nije jednog; a Bog je jedan” (Galatima 3:20). ,,Ti veruješ da je Bog jedan. Dobro činiš, i demoni veruju i drhću” (Jakovljeva 2:19). U ovom trenutku u crkvenoj istoriji, ne postoji ništa što predlaže radikalnu promenu razumevanja prirode Boga. ,,Ovo je večni život; da oni spoznaju Tebe, jedinog pravog Boga, i Isusa Hrista, koga si Ti poslao” (Jovan 17:3).27 

,,Verujem da Bibliju treba razumeti i primiti u jednostavnom i očiglednom značenju reči u njoj; jer ne mogu sebe da ubedim da knjiga koja treba da predstavlja uputstvo celom svetu i preobraćanje istog ima skriveno značenje, misteriozno i sumnjivo da samo kritičari i filozofi mogu da ga otkriju.” – Daniel Webster.

Proglasili ste me ,,nestabilnom” a možda ima i mnogo drugih rođaka i prijatelja koji u istom ovom trenutku na meni primenjuju isti ovaj bolni epitet. Ali, posle svega što sam iskusila i primetila tokom svog dosadašnjeg putovanja kroz život, ubeđena sam da posedovanje znatiželjnog, iskrenog i nezavisnog uma – posebno ako je takav um povezan sa žarkim temperamentom – skoro uvek dovodi do toga da onaj koji poseduje isti bude u jednom trenutku u svom životu nazvan nestabilnim. Napredak je empatički gledano zakon jednog takvog bića. – Mary Dana.

1 One God & One Lord, Christian Educarional Services 
2 Steve Cook, Focus On The Kingdom, str 7 Prvo poglavlje 
3 One God & One Lord, Christian Educadonal Services, str. 418 
4 Isto, str. viii 
5 Anthony Buzzard and Charles F. Hunting, The Doctrine of the Trinity, str 31 
6 Greg Double, They Never Told Me This In Church!, str 57 
7 Isto, str 19-20 
8 Anthony Buzzard, Jesus Was Not A Trinitarian, str. 11 © 2007 
9 Isto, str. 262 
10 Isto, str. 137 
11 Isto., str. 138 
12 Isto, str. 28 
13 Isto, str. 29 
14 Mary Dana, Introduction 
15 One God & One Lord, str 426 
16 Anthony Buzzard, The Doctrine of The Trinity, str 154 
17 One God & One Lord, str 359-360 
18 Isto, str. 398 
19 Isto, str. 399 
20 Isto, str 272-273 
21 Isto, str 416 
22 Mary Dana, Letter XVIII, str 107 
23 Brian Holt, Jesus-God or The Son of God? str 2 
24 Mary Dana Lecrer XI, str. 72 Published by Chrisrian Educational Services 
25 Anthony Buzzard, The Doctrine of The Trinity, str. 2 
26 Isto, str. 10 
27 Isto, str. 154