Lako je videti kako je biblijski Mesija postao "Bog Sin" za biblijske teologe. To je moguće samo kada se suštinski mehanizam Biblije postepeno suzbija. Izraz "Sin Božji", koji u Svetom Pismu predstavlja čisto mesijansku titulu koja opisuje slavu čoveka koji je u bliskoj vezi sa Ocem, se od drugog veka pogrešno razume i primenjuje na božansku prirodu bogočoveka. U isto vreme se opis "Sin Čovečji" koji je ništa manje od titule Mesije kao predstavnika ljudi, odnosi na njegovu ljudsku prirodu.

 

Na taj način su obe titule, Sin Božji i Sin Čovečji, lišene njihovog prvobitnog mesijanskog značenja i njihovo biblijsko značenje je izgubljeno. Dok se dokazi iz Starog Zaveta uglavnom odbacuju - kao i dokazi iz sinoptičkih jevanđelja, Dela, Petra, Jakova i Jovana u knjizi Otkrivenja - niz stihova iz Jevanđelja po Jovanu i dva ili tri iz Pavlovih poslanica se drugačije tumače kako bi se uskladili sa novom idejom da je Isus drugi član večnog Trojstva, ravnopravan i suštinski Bog. Taj Isus, je retko Isus iz biblijskih zapisa. On je drugi Isus (2. Korinćanima 11:4).