Da li je Isus mladom bogatom čoveku ukazao na to da je Bog?

Detalji

Kermit Zarley

Mnogim ljudima je poznata Isusova izjava upućena mladom bogatom čoveku: ,,Lakše je kamili da prođe kroz iglene uši nego bogatome da uđe u carstvo Božje.“ (Marko 10:25). Jedan čovek ga je pre toga nazvao ,,učiteljem dobrim“ na šta je Isus odgovorio: ,,Što me nazivaš dobrim? Niko nije dobar - osim jednoga Boga.“ (stih 18).

U prošlosti crkveni oci i mnogi tradicionalistički nastrojeni hrišćani insistirali su na tome da je Isus pod ovim podrazumevao da je Bog. Njihovo očigledno shvatanje jeste to da je Isus ,,dobar“, a niko nije ,,dobar“ osim Boga pa je samim tim Isus Bog. Pre nego što proučimo ovo netačno shvatanje, trebalo bi na kratko da razmotrimo Matejino viđenje.

Sva tri sinoptičara govore o ovom susretu Isusa i mladih bogataša. Međutim, Matej Isusov odgovor beleži na sledeći način: ,,Što me zoveš dobrim? Niko nije dobar osim jednog Boga.“ (Matej 19:17).

Ova očigledna protivrečnost u iskazima pripisuje se Marku i Luki koji pružaju ipissima verba (tačne reči) dok Matej menja Isusovu izjavu kako bi razjasnio moguće pogrešno tumačenje iste u vezi sa Isusovom bezgrešnošću. Bez obzira na to, najviše nas brinu hristološke implikacije Isusove izjave.

Važno je postavti pitanje koja je Isusova svrha bila kada je davao odgovor na čovekovo pitanje. Nikako ta svrha nije mogla da bude ta da se izjasni da je Bog. To ne bi bio relevantan odgovor na pitanje. Neb Stonehouse jasno kaže: ,,Isus se ovde ne bavi pitanjem hristologije.“ Čak i John Calvin koji nikada nije propustio priliku da brani Hristovu navodno božansku prirodu priznaje da Isus ,,ovde ne potvrđuje suštinu svoje božanske prirode.“

Tokom ranog dvadesetog veka i sredinom istog, profesor Univerziteta u Prinstonu B. B. Warfield bio je jedan od vodećih američkih konzervativaca i trijadološki nastrojenih teologa. On je napisao ono što su mnogi konzervativni hrišćanski učenjaci smatrali klasičnom izjavom u vezi sa onim što je Isus rekao mladom bogatšu u Jevanđelju po Marku i Luki. On kaže: ,,Pitanje o odnosu Isusa sa ovim Bogom se ne javlja: podjednako ne postoji poricanje da je On Bog kao i potvrda da je On Bog.“ Warfield citira pet drugih biblijskih učenjaka svog vremena koji su delili tačku gledišta. Jedan od njih je bio prezbeterijanac J.A. Alexander čiji je otac bio osnivač teološkog seminara u Prinstonu. Alexander o ovom pasusu kaže sledeće: ,,Dobrota našeg Gospoda lično i Njegova božanska priroda uopšte nisu u pitanju, a kao posledica toga ove dve stvari nisu ni potvrđene niti negirane.“

Kako bismo shvatili ovo, Isusov odgovor treba sagledati u skladu sa religijskom kulturom. Sagledati ga na drugačiji način bi značilo tumačenje istog van svog konteksta. Dakle, čime je Isus hteo da nauči ovog čoveka  a da se tiče njegove opšte religijske kulture?

U Starom zavetu, judaizmu a posebno u helenskom teizmu, samo Bog je priznat kao ,,dobar“ (blag) u apsolutnom smislu. Za ljude se kaže da su dobri samo u izvedenom značenju te reči, dok je Bog priznat kao izvor njihove dobrote. Kada se Bog karakteriše kao savršeno dobar, to se radi sa namerom da mu se ukaže čast. U skladu sa tim, Isusova upotreba reči ,,dobar“ nema nikakve veze sa pravljenjem razlike u moralu među ljudima.

Novi zavet često opisuje Isusa kao ,,svetog“. Oni koji pobede Antihrista pevaće pesmu o Bogu Ocu: ,,O Gospode Bože, Svemoćni ... Samo ti si svet“ (Otkrivenje 15:3-4). Oni očigledno ovo shvataju u apsolutnom smislu, jer svetost Isusova potiče od Boga Oca.

Zapravo, Isus je pravio kontrast između dobrote koja nedostaje bogatom čoveku sa apsočutno savršenom dobrotom Boga. Ovaj čovek je mislio da je dobar, međutim, priznao je i da je Isus dobar. Isus je izložio čovekov nedostatak dobrote, čega je on bio nesvestan, kada mu je Isus rekao: ,, Ako hoćeš savršen da budeš, idi i prodaj sve što imaš i podaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; pa hajde za mnom.“ (Matej 19:21 NIV). Ukoliko bi čovek to uradio on bi ispunio zapovest koja glasi: ,,Voli bližnjeg svog kao što voliš sebe.“ Mateja dodaje da je Isus objasnio reč ,,dobar“ time što je citirao neke od deset zapovesti i završio ovim univerzalnim pravilom (Matej 19:19).

Time što je rekao da je samo Bog ,,dobar“ (blag), Isus nije negirao sopstvenu bezgrešnost i pravičnost. Pod tim je podrazumevao da je njegova pravičnost do neke mere manja od one koju poseduje Bog Otac. Warfield citira H.R. Mekintoša na odobravajući način. On objašnjava: ,,Ono o čemu Isus govori jeste Božija savršena dobrota. Niko osim Boga nije dobar niti poseduje večnu i nepromenljivu dobrotu;... Isus je, nasuprot tome, naučio da bude poslušan kroz patnju i iskušenja poput onih koja i nas znaju da zadese (Jevrejima 5:8; 4:15) ... Svetost Isusova, baš kao što je opisana u beleškama o njegovom životu, ne predstavlja automatski efekat metafizičke supstance, već u svojoj usavršenoj formi  plod stalne moralne volje Duha.“ Zaista, Isus je prošao kroz proces sazrevanja prilikom  postizanja te dobrote (Luka 2:40, 52), dok se pretpostavlja da je Bog uvek bio savršeno dobar.

Kao zaključak na sve ovo, Isus nije ovde identifikovao sebe kao Boga. Štaviše, ova epizoda svedoči da je samo Otac Bog i da samo on poseduje neprikosnovenu i apsolutno savršenu dobrotu. Tradicionalista Raymond E. Brown objašnjava ovaj susret: ,,Često patrističko tumačenje jeste to da Isus pokušava da vodi čoveka ka percepciji njegove (Isusove) božanske prirode ... Ne može izbeći utisak da je ovakva kritika Biblije motivisana apologetskom brigom za zaštitu doktrine o božanskoj prirodi Isusa. Drugi tumači naglašavaju da Isus pokušava da usmeri pažnju ka Ocu a ne ka sebi. Ovo je bez sunje tačno ali ne bi trebalo da prikrije činjenicu da ovaj tekst izrazito pravi razliku između Isusa i Boga, i da opis koji Isus odbacuje jeste primenljiv na Bogu. Na osnovu ovog teksta niko ne bi ni posunjao da je ovaj evanđelista smatrao Isusa Bogom.“ Isto mora biti rečeno o Isusu kao i o svim Jevrejima koji čuli njegov odgovor upućen mladom bogatašu.

Ovaj članak je od Kermit Zarleya (Servetus the Evangelical). Na njegovoj internet prezentaciji  – www.servetustheevangelical.com – možete da pročitate 50 članaka na engleskom jeziku. To su isješci iz njegove biblijsko-istraživačke knjige koja ima 600 stranica sa naslovom: The Restitution of Jesus Christ (2008)