Da li je Isus Bog u stihu 1:1 Druge Petrove poslanice?

Detalji: Kermit Zarley

Novi zavet sadrži dve poslanice koje se pripisuju Apostolu Petru. Naslovi delova i pisama Biblije su često bili sastavljeni tek nakon što su ona bila napisana, a postoji verovatnoća i da ih je neko drugi sastavio. Rana crkva je jednoglasno prihvatila to da je Petar napisao Prvu Petrovu poslanicu, međutim crkva vekovima vodi diskusiju oko toga da li je on napisao Drugu Petrovu poslanicu. Najsavremeniji, istorijski-kritički nastrojeni učenjaci koji se bave proučavanjem Novog zaveta ne slažu se sa tim da je on autor te poslanice. Pošto uvodni deo ove poslanice svedoči o tome da je Petar autor, i zbog nekih dugih razloga, prihvatam mišeljenje da on jeste autor ove poslanice.

Jedini problamatični pasus u Prvoj i Drugoj Petrovoj poslanici ima veze sa tim da li je Isus Bog u stihu 1:1 Druge Petrove poslanice. On sadrži gramatičke probleme veoma slične on ima u stihu 2:13 Poslanici Titu i stihu 1:12 Druge poslanice Solunjanima, koje se uglavnom svode na red reči u rečenici. Pitanje je, da li se u poslednjoj frazi u stihu 1:1 Druge Petrove poslanice pominju Dve Osobe, Otac i Hrist, ili Jedna Osoba, Hrist. Gledište vezano za jednu Osobu naziva Hrista Bogom, dok gledište vezano za dve Osobe to ne čini.

Problematična fraza u stihu 1:1 Druge Petrove poslanice u grčkom tekstu glasi:
• Tou theou kai soteros Iesoi Christou (the God of us and Savior Jesus Christ)
• Naš Bog i Spasitelj Isus Hrist

Samo nekoliko verzija Engleske Biblije ovu frazu u stihu 1:1 Druge Petrove poslanice prevode viđenjem koje uključuje dve Osobe, i Isusa Hrista ne naziva Bogom. Verzije Biblije koje su date skraćenicama u zagradama, na sledeće načine prevode ovu frazu:

Viđenje koje podrazumeva dve Osobe:
• “of God and our Savior Jesus Christ” (Boga našeg i našeg Spasitelja Isusa Hrista) (AV)
• “of our God and the Savior Jesus Christ” (Boga našeg i Spasitelja Isusa Hrista) (ASV, RSV mg, NRSV mg, NWT)

Viđenje koje podrazumeva jednu Osobu:
• “of our God and Savior(,) Jesus Christ” (Boga našeg i Spasitelja, Isusa Hrista) (RV, NAB, TCNT, RSV, NEB, JB, NASB, NIV, NJB, REB, NRSV, ESV)

Razlozi koji podržavaju to da se u stihu 1:1 Druge Petrove poslanice Isus Hrist naziva Bogom su sledeći, uz pružena opovrgnuća:

1. U grčkom tekstu, nedostatak člana koji prethodi reči soteros (Spastitelj) ukazuje da se zamenica hemon (naš) odnosi samo na reč theou (Bog).
Opovrgnuće: J.N.D. Kelly kaže da ,,Spasitelj“ ima tendenciju da stoji bez člana ... i u svakom slučaju tačna upotreba člana se formirala u kasnijem grčkom jeziku.

2. Doksologija u vezi sa Hristom u stihu 3:18 Druge Petrove poslanice ukazuje na to da postoji mogućnost da je autor Hrista nazvao ,,Bogom“.
Opovrgnuće: Doksologije koje se bave Hristom i time da li je on nazvan Bogom su nebitne jer je Isus rekao Ocu: ,,u njegovoj volji je to da li mi treba da posvetimo istu čast Sinu kao i Ocu“ (Jovan 5:23, Nova engleska Biblija).

3. Pošto je u helenističkim krugovima bilo uobičajeno oslovljavati religijske i političke figure rečju Bog, bilo bi prirodno da ovaj autor nazove Hrista ,,našim Bogom i Spasiteljem.“
Opovrgnuće: Božanska inspiracija brani paganski uticaj.

4. Obližnja složena konstrukcija koja sadrži reč soteros (Spasitelj) bez člana, u stihu 1:11 Druge Petrove poslanice (,,naš Gospod i Spasitelj Isus Hrist“), pravi paralelu između ,,Boga“ i ,,Spasitelja“ u stihu 1, što nalaže da su oba naziva složena.
Opovrgnuće: Složeni naziv ,,Gospod i Spasitelj“ se ne pojavljuje ni na jednom drugom mestu u Novom zavetu osim u Drugoj Petrovoj poslanici, i tu se javlja četiri puta (2. Petrova 1:11, 2:20; 3:2, 18). Ovaj dokaz sa opšteprihvaćenim kasnim datumom autorstva Druge Petrove poslanice nalaže da su reči, ,,Gospod i Spasitelj“ do tada postale fiksna formula, što čini da se član koji prethodi reči ,,Spasitelj“ podrazumeva. Često ponavljani složeni naziv ,,Gospod i Spasitelj“ u Drugoj Petrovoj poslanici nije prikladna paralela za ,,Boga“ i ,,Spasitelja“ u stihu 1:1 Druge Petrove poslanice.

Sledeći razlozi podržavaju to da se u stihu 1:1 Druge Petrove poslanice Isus Hrist ne naziva Bogom:

1. Autor ne bi nazvao Isusa ,,Bogom“ u prvom stihu i uveo konfuziju time što pravi razliku između Boga i Isusa kasnije u istoj rečenici, u drugom stihu – ,,znanje o Bogu i o Isusu našem Gospodu.“ Dakle, dvosmislenost u stihu 1 bi trebalo da bude protumačena jasnoćom u drugom stihu.
Opovrgnuće: Ukoliko je autor želeo da napravi razliku između Oca i Isusa u prvom stihu on bi to svakako i uradio, kao i u drugom stihu.

2. Izraz ,, naš/- Gospod i Spasitelj (Isus Hrist),“ postao je fiksna formula tako da upotreba reči ,,Bog“ u prvom stihu mora da bude namenjena tome da napravi razliku između Boga i Isusa.
Opovrgnuće: Autore treba posmatrati kao slobodne da izmene stereotipski izraz.

3. Položaj zamenice hemon (naš) između dve imenice – theou (Bog) i soteros (Spasitelj) – razdvaja iste i samim tim pravi razliku između njih.
Opovrgnuće: Kada dve imenice imaju jedan član, jedna lična zamenica se odnosi na obe.

4. Ako je Petar bio autor Prve i Druge Petrove poslanice, on ne bi napisao ,,Bog i Otac našem Gospodu Isusu Hristu“ (Prva Petrova poslanica 1:3), a zatim nazvao Isusa ,,Bogom“ u Drugoj Petrovoj poslanici. Pored toga, Petar nikada Isusa ne naziva Bogom u bilo kom od svojih evanđelistčkih govora koji su zabeleženi u Delima apostolskim.

Murray Harris je temeljno ispitao sholastički pejzaž koji se odnosi na ovu raspravu oko stiha 1:1 Druge Petrove poslanice. On kaže da je gledište koje je usredsređeno na jednu Osobu ,,podržano od strane velike većine kritičara dvadesetog veka uz nestalan stepen sigurnosti.“ Trebalo bi zabeležiti to da je samo nekoliko istaknutih novozavetnih egzegeta napisalo kritike na Drugu Petrovu poslanicu u XX veku, delom jer je većina njih mislila da Petar nije autor iste, a delom jer se neki ne slažu sa tim da istu treba uvrstiti u Novi zavet. Izuzetno istaknuti leksikograf Walter Bauer je tipični primer tih učenjaka koji se ne vezuje ni za jedno mišljenje. On insistira na tome da su interpretacije stiha 1:1 Druge Petrove poslanice i stiha 5:20 Prve Jovanove poslanice ,,otvorene za tumačenje“.

Ovaj članak je od Kermit Zarleya (Servetus the Evangelical). Na njegovoj internet prezentaciji – www.servetustheevangelical.com – možete da pročitate 50 članaka na engleskom jeziku. To su isješci iz njegove biblijsko-istraživačke knjige koja ima 600 stranica sa naslovom: The Restitution of Jesus Christ (2008)