Da li je Isus Bog u stihu 1:8 Poslanice Jevrejima?
- Detalji
- Kermit Zarley
Oni koji se bave analizom Novog zaveta a veruju da je Isus Bog, takozvani ,,tradicionalisti“ citiraju stihove 1:8-9 Poslanice Jevrejima kao jedan od glavnih tekstova koji podržavaju njihov stav. Autori citiraju Psalme 45:6-7 i primenjuju ih na ,,Sina“ – Isusa Hrista. U oba teksta se javljaju problemi gramatičke prirode, zbog čega je teško utvrditi da li autor Poslanice Jevrejima Isusa naziva Bogom. Kako bismo razumeli način na koji on koristi ovaj citat, moramo prvo proučiti taj sam citat.
Psalm 45 je pesma za venčanje, po naslovom ,,pesma o ljubavi“ i upućena je ,,Kralju“ (stih 1). Možda se odnosi na idealnog kralja a možda je sastavljena za venčanje određenog kralja, možda kralja Solomona ili iz oba navedena razloga. Psalmista piše: ,,Presto je Tvoj, Bože, večan i nepokolebljiv; skiptar je carstva Tvog skiptar pravice. Ljubiš pravdu i mrziš na bezakonje; toga radi pomaza te, Bože, Bog Tvoj uljem radosti više nego drugove Tvoje.“
Prevodioci su lične zamenice ovde napisali velikim slovima jer su verovali da se odnose na Isusa i kako bi ukazali na svoje verovanje da je Isus Bog. I autor Poslanice Jevrejima citira Septuagintu (LXX), grčku verziju iz III veka pre nove ere, a ne Jevrejsku Bibliju.
Učenjaci smatraju da je prva rečenica u Psalam 45:6 jedan od najtežih tekstova za prevođenje i tumačenje u Starom zavetu. Većina engleskih prevoda Biblije stavljaju reč elohim (Bog) u vokativ, i ovaj deo rečenice prevode kao ,, Presto je Tvoje, Bože“ pa samim tim poistovećuju kralja sa Bogom. Neke verzije ovu reč prevode kao pridev, subjekat ili predikat, ili je stavljaju u genitiv, kao na primer ,,tvoje božansko presto“ ili ,,tvoje presto je (od) Boga“, čime se kralj ne naziva Bogom.
Jevrejski Targum i mnogi uticajni rabini tumačili su Psalm 45 kao mesijanski baš kao što ga je tumačio i autor Poslanice Jevrejima. On piše: ,,Ali o Sinu on kaže: Presto je Tvoj, Bože, večan i nepokolebljiv; skiptar je carstva Tvog skiptar pravice. Ljubiš pravdu i mrziš na bezakonje; toga radi pomaza te, Bože, Bog Tvoj uljem radosti više nego drugove Tvoje.“ (Mala slova u Novoj američkoj standardnoj Bibliji ukazuju na citat iz Starog zaveta.)
Moguće je da je psalmista primenio jevrejsku reč elohim (Bog) tako da se odnosi na kralja, kao što to rade i drugi psalmisti kada govore o vladarima Izraela (,,bogovi“ u Psalmu 58:1; 82:6). Ali, budući da je monoteistički nastrojen, velika je verovatnoća da je na umu imao kraljevog podnamesnika (npr. Jovan 10:34).
Štaviše, kontekst Psalma 45 ukazuje na to da reči elohim/ ho theos u stihu 6a ne nazivaju kralja/Mesiju ,,Bogom“. Pravi se jasna razlika između Boga i kralja/Mesije u stihu 2 (,,Bog te blagoslovio“) i stihu 7 (,,Bog, Tvoj Bog, te pomazao“). Ovo je dalje naglašeno uz pomoć dva stiha u kojima je Bog opisan kao neko ko deluje na kralja, odnosno Mesiju. Ukoliko bi kralj/Mesija u ovom kontekstu bio nazvan ,,Bogom“, to bi uvelo dvosmislenost koju bi bilo nemoguće objasniti – Bog koji deluje na Boga. Don Cupitt dobro objašnjava, ni jedan egzegeta ne bi predložio da su pisci Poslanice Jevrejima mislili ili na svog tadašnjeg vladara ili na svog idealnog budućeg vladara kao bukvalno i podjedanko božanskim ... mislili su da kralj ima pravo dato od Boga da vlada i da je isti ispunjen je Božanskom moći.“
Dakle, neposredni kontekst oba teksta pokazuje da autori istih ne nameravaju da identifikuju onog o kome su pisali kao o Bogu Izraela. Oni prave razliku između Boga i kralja/Mesije time što kažu, ,,Bog te blagoslovio“ (Psalm 45:2), kao i razliku između ,,Boga“ i ,,Njegovog Sina“ (Jevrejima 1:1-2). Mala je verovatnoća da bi kralja/Isusa oslovili sa ,,O Bože“ a izneli suprotnost time što kažu ,,Bog, Tvoj Bog te pomazao“.
Veći kontekst knjige Jevrejima otkriva da autor nije nameravao da Isusa nazove ,,Bogom“. Pre svega, on u ovom prologu kaže da je Sin ,,obličje bića“ Božijeg (Jevrejima 1:3). Obličje nije original. Kao drugo, pošto u svom prologu, koji služi nao kratak pregled, ne kaže da je Isus Bog, veoma je mala verovatnoća da to radi u ovom tekstu. Kao treće, nikakav trud ne ulaže kako bi dokazao da je Isus, uzdignut do neba, superioran u odnosu na sve anđele (Stihovi 5-14) kao i na sve ljude, uključujući i Mojsija (3:1-19), sve sveštenike Izraela pa čak i cenjenog Melhisedeka (7:1-16) i da je Isusovo sveštenstvo veće (9:1-28). Nakon što smo sve ovo ustanovili, autor Poslanice Jevrejima nikako nije mogao da izjavi da je Isus Bog.
Poslanica Jevrejima je jedini dokumet Novog zaveta koji je posebno namenjen Jevrejima. Jevreji su monoteistički nastrojeni, baš kao što je i autor ove poslanice. Ako je Isusa nazvao Bogom, bio bi svestan toga da bi jedna takva provokativna izjava mogla da digne prašinu u jevrejskoj zajednici kojoj je pisao. Ne dati nikakav razlog za jedno takvo smelo ubeđenje bio bi ozbiljan književni propust. Umesto toga, on nije nameravao da kaže ništa drugo osim onoga što je psalmista rekao u vezi sa kraljem/Mesijom, a to nije bilo da je on Bog.
Šta o ovome kažu oni koji proučavaju Novi zavet? Većina njih tretira ho theos kao vokativ u stihu 1:8 Poslanice Jevrejima, i samim tim Isusa nazivaju ,,Bogom“. Međutim sam kontekst ovog stiha kao i stiha 45:6 u Psalmima nalaže da oba autora nisu nameravali da kralja, odnosno Mesiju, nazovu ,,Bogom“. Vincent Taylor insistira na tome da ho theos u stihu 1:8 Poslanice Jevrejima treba da bude prevedeno nominativom, međutim kaže da ,,ništa ne može biti zasnovano na ovoj rečenici, jer autor, kao i ostali pisci Novog zaveta, izbegava da govori o Hristu kao ,,Bogu“. Taylor se slaže sa tim da ovaj stih ,,ne pruža osnovu pretpostavci da je autor smatrao da je Hrist Bog niti da je govorio o Hristu kao o Bogu... pisac često upotrebljava reč ,,Sin“, to radi i u uvodnom delu upravo ovog citata. Nema nameru da ukaže na to da je Isus Bog“. William Barclaz često veoma dobro sumira debate učenjaka u vezi sa tim da li novozavetni tekstovi Isusa nazivaju ,,Bogom“. O stihu 1:8 Poslanice Jevrejima on kaže: ,, Ovo je pasus za kog niko ne bi želeo da bude dogmatski. U oba slučaja, oba načina prevođenja su savršeno moguća... Međutim, kojigod prevod prihvatimo, ponovo ćemo doći do toga da je stvar u tolikoj meri pod znakom pitanja da je veoma nebezbedno bazirati ijedan čvrst argument na njoj.“
Ovaj članak je od Kermit Zarleya (Servetus the Evangelical). Na njegovoj internet prezentaciji – www.servetustheevangelical.com – možete da pročitate 50 članaka na engleskom jeziku. To su isješci iz njegove biblijsko-istraživačke knjige koja ima 600 stranica sa naslovom: The Restitution of Jesus Christ (2008)