Da li je Isus Bog u stihu 9:5 Poslanice Rimljanima?
- Detalji
- Kermit Zarley
radicionalistički nastrojeni proučavaoci Biblije citiraju stih 9:5b Poslanice Rimljanima kao primarni novozavetni tekst koji Isusa naziva Bogom. Međutim, ovo je pod znakom pitanja jer ovaj pasus uključuje i gramatički problem u izvornom grčkom tekstu. F.C. Burkitt kaže da je interpunkcija u ovom pasusu bila predmet diskusije više puta nego bilo koja druga rečenica ove literature.
Možemo da vidimo razliku ukoliko uporedimo dva izdanja iste Engleske Biblije. Revidirana standardna verzija prevodi stih 9:5 Poslanice Rimljanima ,,njima pripadaju patrijarsi, i njihove rase, prema telu, jeste Hrist. Bog koji je iznad svih neka bude blagosloven zauvek. Amin.“ Ovo izdanje pravi razliku između Hrista i Boga kao dva pojedinca, odnosno dve Osobe, tako da ne naziva Isusa Bogom. Međutim u Novoj revidiranoj standardnoj verziji stoji: ,,njima pripadaju patrijarsi, i od njih, prema mesu, dolazi Mesija koji je nad svima blagosloven zauvek. Amin.“ Ovo izdanje predstavlja viđenje koje podrazumeva samo jednu Osobu u kojoj je Isus Mesija nazvan Bogom.
Problem predstavlja grčki jezik. Kada je Pavle u prvom veku pisao ova pisma, u grčkom jeziku nije postojala interpunkcija niti prostor između slova i sve je bilo napisano velikim slovima. Znakovi interpunkcije, razmaci i mala i velika slova nisu bila uvedena u grčki jezik sve do trećeg i četvrtog veka. Dakle, oni koji se bave gramatikom Novog zaveta da tačan prevod ove rečenice ne može da zavisi od grčke gramatike koja u to doba nije ni postojala.
Pitanje gde treba uvesti znake interpunkcije u stih 9:5b Poslanice Rimljanima u grčkom tekstu i kako treba isti prevesti na engeski, može se postaviti na sledeći način: u skladu sa kasnijim grčkim jezikom u kome postoji interpunkcija, da li tačka-zarez ili tačka treba da bude uvedena nakon reči sarka (,,meso“) u grčkom tekstu koji ne sadrži znake interpunkcije? Ukoliko ijedno od ova dva bude uvedeno, nezavisna rečenica će uslediti posle ovoga, kao doksologija Bogu Ocu i rečenica samim tim neće Hrista nazvati Bogom. Pošto se u stihu 9:5b pominje i Bog i Hrist, pretpostavljamo da je ovde Bog Otac, u pitanju je viđenje koje uzima u obzir dve Osobe.
Podređeno pitanje u vezi sa ovim stihom jeste to da li se apozicija koja se može prevesti ,,ko je iznad svih“ može primeniti na Hrista ili Boga.
1. Skoro svi crkveni oci smatraju da se u ovom stihu Hrist naziva Bogom.
2. Doksologija hvale Bogu u ovom stihu ne bi bila prikladna jer je Pavle pre toga izrazio tugu i žalost u stihovim 1-3.
3. Uobčajen red reči u rečenici u starozavetnim doksologijama, koje se odnose na Boga Oca, ovde nije upotrebljen i reč ,,blagosloven“ ne prethodi reči ,,GOSPOD/Bog“.
4. U drugim doksologijama Apostola Pavla, reč ,,Bog“ nikada nije stavljena na prvo mesto.
5. Doksologije Apostola Pavla nikada ne stoje bez veznika, kao što je to slučaj ovde, što bi bilo neprirodno i što bi učinilo veznik ,,ho on“ (,,koji je“) nepotrebnim..
Razlozi iz kojih učenjaci ističu viđenje koje uzima uobzir dve Osobe jesu sledeći:
1. Pavle, bivši Farisej, nije mogao Hrista nazvati Bogom jer je strogi monoteizam ostao dominantna odlika njegove teologije.
2. Pavle nije mogao Isusa Hrista nazvati Bogom jer on stalno pravi razliku između Boga i Isusa Hrista u ovom kao i u ostalim pismima Novoga zaveta.
3. Pavle nikada direktno ne naziva Hrista ,,Bogom“ ni u jednom od svojih 10 pisama. Međutim, on upotrebljava reč theos (Bog) kada govori o Ocu, čak 500 puta.
4. Pavle nikada ne naziva Hrista Bogom bez objašnjenja. Sigurno to neće učiniti i u ovoj kratkoj rečenici koja počinje da se bavi različitim tematikama, posebno Izraelom.
5. Šest od ukupno sedam drugih doksologija u korpusu Apostola Pavla su jasno upućena Bogu Ocu, što pokazuje da je slučaj isti i sa stihom 9:5b Poslanice Rimljanima.
6. Pavle nikada ne primenjuje grčki izraz epi panton (,,iznad svih“) ili pantokrator (,,Svemoćni“) na Hrista, niti to čini bilo koji drugi autor Novoga zaveta. To bi bilo u suprotnosti sa idejom da je Hrist podređen Bogu (1. Korinćanima 3:23; 11:3; Efescima 4:6).
7. Ukoliko se reči shvate kao ,,Bog nad svima“ to aludira na paralelu sa Starim zavetom, kao što su Psalm 104:19-20 i 1. Korinćanima 29:11, što ukazuje na doksologiju Bogu ovde.
8. Pavle nikada ne primenjuje grčku reč eulogetos (,,blagosloven“) na Hrista, što ni jedan drugi autor Novog zaveta ne čini. U svih sedam drugih slučajeva ta reč se u Novom zavetu odnosi na Boga Oca.
9. Pavle na drugom mestu piše da je Bog jedini i Suveren (1. Timotiju 6:15) što se čini nekompatibilnim sa idejom da je Hrist ,,nad svima“.
10. Uključivanjem Hrista u spisak osam prednosti koje je Bog dao Izraelu nije u skladu a opisivanjem ove određene prednosti kao ,,Boga iznad svih“.
Većina komiteta United Bible Societies Greek New Testament ne vidi ni jedan gore navedeni razlog kao značajan da su Isus i Bog jedno, čak tvrde da je "skoro nemoguće" da je Pavle nazvao Isuss "Boga blagoslovljenoga u vječnosti".
Mora se doneti zaključak da je stih 9:5b poslanice Rimljanima dvosmislen jer su najraniji a samim tim i najpouzdaniji novozavetni rukopisi napisani velikim slovima bez razmaka i znakova interpunkcije. Jasne izjave apostola Pavla poput onih u 1. Korinćanima 8:6 i Efescima 4:5-6, na istu temu treba da ukažu na njegovu nameru u Rimljanima 9:6b. Pored toga, to što je on stalno imao običaj da potvrđuje strogi monoteizam i da pravi razliku između Hrista i Boga a da pri tom Hrista podređuje Bogu i identifikuje Boga kao Oca, ukazuje da on nije mogao da ima nameru da Hrista nazove Bogom ovde, u stihu 9:5b Poslanice Rimljanima. Bez obzira na to, ovaj gramatički dvosmislen stih ne sme biti upotrebljen kao dokazni tekst odrške tradicionalnom verovanju da je Isus Hrist Bog.
Ovaj članak je od Kermit Zarleya (Servetus the Evangelical). Na njegovoj internet prezentaciji – www.servetustheevangelical.com – možete da pročitate 50 članaka na engleskom jeziku. To su isješci iz njegove biblijsko-istraživačke knjige koja ima 600 stranica sa naslovom: The Restitution of Jesus Christ (2008)