Da li je Toma nazvao Isusa svojim Bogom u stihu 20:28 Jovanovog jevanđelja?

Detalji

Kermit Zarley

Kada se vaskrsli Isus pojavio pred svojim okupljenim učenicima na prvo veče Uskrsa, Apostol Toma nije bio prisutan (Jovan 20:19-24). Učenici su mu kasnije rekli da su videli Isusa. Toma je rekao da u to neće poverovati osim ako ga on sam ne vidi (stih 25).

Nedelju dana kasnije, vaskrsli Isus se ponovo pojavio pred okupljenim učenicima u trenutku kada je i Toma bio prisutan. Isus mu se obratio i Toma je odgovorio ,,Moj gospod i moj Bog“ (Jovan 20:28).

Većina hrišćana veruje da je i Toma zatim nazvao Isusa Bogom. I većina učenjaka koji se bave proučavanjem Novog zaveta tvrdi da je to najčvršći biblijski dokaz da je Isus Bog.

Nasuprot tome, ni jedan drugi lik iz Novog zaveta Isusa ne naziva Bogom, jer bi se to udaljilo od jevrejskog monoteizma. Pored toga, Isus beleži dva događaja prilikom kojih su Isusovi antagonisti optužili Isusa da se pravi da je Bog, što je on zatim odbio (Jovan 5:18-47; 10:30-37).

Samim tim, hrišćani su i te kako pogrešno razumeli Tomine reči ,,moj Bog“. Njihova interpretacija ovih reči ignoriše kontekst jevanđelja u kome se krije značenje istih.

Pre svega, Jovan beleži to da se vaskrsli Isus pojavio pred Marijom Magdalenom nedelju dana pre tog događaja sa Tomom. On joj je rekao: ,,idi k braći mojoj, i kaži im: Vraćam se k Ocu svom i Ocu vašem, i Bogu svom i Bogu vašem“ (20:17). Dakle, vaskrsli Isus je svog Oca nazvao svojim Bogom. Javlja se pitanje: Kako Isus može da bude Bog ako on ima Boga? Zaista, Jovan nije mogao da podrazumeva da je Toma nazvao Isusa svojim Bogom kada je upravo zabeležio da je Isus Oca nazvao tim imenom.

Zatim, jedan stih nakon Tominih reči Jovanu nosi zaključak ovog jevanđelja a to je: ,,A i mnoga druga čudesa učini Isus pred učenicima svojim koja nisu pisana u knjizi ovoj. A ova se napisaše, da verujete da Isus jeste Hristos, Sin Božji, i da verujući imate život u ime Njegovo.“ (Jovan 20:30-31). Ova izjava bi bila suprotna prethodnim Tominim rečima  ako je on zaista nazvao Isusa Bogom. A nazvati Isusa ,,Sinom Božijim“ nije isto kao i nazvati istog Bogom.

Štaviše. Jovan beleži razgovor koji je Isus vodio sa apostolima Tomom i Filipom na Poslednjoj večeri, samo deset dana pre Tomine ispovesti. Isus im je rekao da će uskoro otići kući svog Oca (Jovan 14:2) i ukazao na svoj odlazak u raj koje će uslediti nakon njegove smrti i vaskrsnuća. Zatim Jovan dodaje:

4 I kuda ja idem znate, i put znate. 5 Reče Mu Toma: Gospode! Ne znamo kuda ideš; i kako možemo put znati? 6 Isus mu reče: Ja sam put i istina i život; niko neće doći k Ocu do kroza me. 7 Kad biste mene znali onda biste znali i Oca mog; i odsele poznajete Ga, i videste Ga. 8 Reče Mu Filip: Gospode! Pokaži nam Oca i biće nam dosta. 9 Isus mu reče: Toliko sam vreme s vama i nisi me poznao, Filipe? Koji vide mene, vide Oca; pa kako ti govoriš: Pokaži nam Oca? 10 Zar ne veruješ da sam ja u Ocu i Otac u meni? Reči koje vam ja govorim ne govorim od sebe; nego Otac koji stoji u meni On tvori dela. 11 Verujte meni da sam ja u Ocu i Otac u meni; ako li meni ne verujete, verujte mi po tim delima.

Isusove reči ,,Otac je u Meni“ mora da su ostavile dubok utisak na Tomu. Zaista, one predstavljaju ključ tačnog razumevanja onoga što je neverni Toma kasnije podrazumevao pod tim kada je Isus nazvao svojim Bogom. Zaista, Toma je priznao ono što je Isus propovedao deset dana pre toga, da je Bog Otac u Isusu.

Isus je propovedao isto to mnogo dana ranije. Rekao je: ,,Otac i ja smo jedno“ (Jovan 10:30). Njegovi jevrejski protivnici su ga pogrešno razumeli i samo što ga nisu kamenovali. Optužili su ga da huli na Boga i govorili: ,,ti, premda si čovjek, praviš se Bogom“ (Jovan 10:33). Isus je implicitno negirao ovo i objasnio koncept jedinstva time što je rekao: ,,verujete da je Otac u meni i ja u Njemu“ (stih 33). Učenjaci ovo zovu uzajamnim prožimanjem.

Neke hrišćane pogrenih misli  znaju da zbune Isusove reči u stihu 14:9 Jovanovog jevanđelja  - Onaj ko je video Mene video je i Oca“. Oni misle da je ovde Isus tvrdio da je Otac. U trećem veku, crkva je sa pravom osudila ovo verovanje, pod nazivom savelijanstvo, i proglasila ga jeretičkim. Isus i pisci Novog zaveta često prave razliku između Oca i Isusa kao dve posebne individue.

Jovanov Isus je propovedao nešto slično tome i drugim prilikama. Jednom, kada je prisustvovao gozbi u Jerisalimu ,, Isus povika i reče: Ko mene veruje ne veruje mene, nego Onog koji me posla; I ko vidi mene, vidi Onog koji me posla“ (Jovan 12:44-45). Ponovo, Isus je pričao o Bogu Ocu. Zapravo, Otac koji je poslao Sina jeste najizraženija tema u Jovanovom jevanđelju, ponavlja se čak 40 puta.

Prožimanje Boga i Hrista i to što je Bog poslao Hrista oslikava koncept posredovanja. U antičko doba, posebno u poslovnom svetu i među Jevrejima, glavna osoba bi izabrala nekoga ko će da je predstavlja kao posrednik.  Dakle, obavljanje posla sa nečijim sinom je isto kao i obavljanje posla sa tom osobom, jer kao da je otac u sinu.

Jovanov Isus je ovaj koncept posredovanja propovedao mnogo puta. On je često govorio da je Otac dao njemu svoje reči i dela (Jovan 12:49; 14:10, 24; 17:8). I rekao je o Ocu: ,, Moja nauka nije moja, nego Onog koji me je poslao. Ko hoće Njegovu volju tvoriti, razumeće je li ova nauka od Boga ili ja sam od sebe govorim.“ Obratite pažnju na način na koji on pravi razliku između sebe i Boga. Jednom prilikom je rekao: ,,Ja dođoh u ime Oca svog “ a zatim je Oca nazvao jedinim i pravim Bogom (5:43-44)

Kako bismo pravilno razumeli Isusa u Jevanđelju po Jovanu, hristologija o posredovanju nikako ne može da bude prenaglašena. Ona je ključna za ispravljanje pogrešnog tumačenja nekoliko Jovanovih tesktova u kojima je Isus pogrešno protumačen kao Bog, kao neko ko tvrdi da je Bog ili da je Bog koji je postao čovek.

Štaviše, hristologija o posredovanju koja se takođe naziva i hristologija slanja, predstavlja priparno fokusiranje na čuvanje vere vernicima (Jovan 16:27-30; 17:8). Kao Božiji vrhovni izaslanik, Jovanov Isus funkcioniše kao Bog a pri tom nije Bog.

U mojoj knjizi pod nazovom Restitucija Isusa Hrista (2008.), posvetio sam 17 strana Tominim rečima ,,moj Bog“  koje se javljaju u stihu 20:28 Jovanovog jevanđelja i citiram 38 učenjaka tom prilikom. Koristeći stihove 14:9, 11 kao ključne za razumevanje Tome,  svoje istraživanje u ovoj knjizi usredsređujem upravo na ovu tematiku. Radi se o interpretaciji Bog-u-Hristu koja je suprostavljena interpretaciji Hrist-u-Bogu.

Ovaj članak je od Kermit Zarleya (Servetus the Evangelical). Na njegovoj internet prezentaciji  – www.servetustheevangelical.com – možete da pročitate 50 članaka na engleskom jeziku. To su isješci iz njegove biblijsko-istraživačke knjige koja ima 600 stranica sa naslovom: The Restitution of Jesus Christ (2008)