Da li je Isus Bog ili je podređen Bogu?
- Detalji
- Kermit Zarley
Skoro svi hrišćani su ono što učenjaci nazivaju ,,tradicionalistima“ usled svog verovanja da je Isus Bog. Crkvena doktrina Trojstva kaže da je Bog jedna suština koja postoji kao tri jednake i podjednako večne Osobe: Oca, Sina (Isusa Hrista) i Svetoga Duha. Međutim, Novi zavet stalno opisuje Isusa kao nekog ko je podređen Bogu, Ocu što dovodi u pitanje to da su oni jednaki a učenjaci to nazivaju paradoksom. Rejmon E.Brown priznaje da ,,čak i u delovima Novog zaveta koji govore o Isusu kao Bogu, postoje takođe pasusi koji se naizgled bore protiv takve upotrebe.“
Ovaj očigledni konflikt je najuočljiviji u Jevanđelju po Jovanu. Tradicionalisti i ostali veruju da ovo jevanđelje identifikuje Isusa kao Boga više nego što to čini ostatak Biblije. Samim tim, učenjaci Novog zaveta ovaj upadljiv konflikt nazivaju ,,Jovanovom zagonetkom“.
Jovanov Isus priznaje da postoji ova podređenost time što tvrdi da ga Otac šalje, da mu Otac daje moć i sav autoritet u raju i na zemlji, što podrazumeva i dizanje iz mrtvih i suđenje istim. Najbitnije pitanje jeste to da li Četvrto jevanđelje prikazuje Isusa kao suštinski podređenog ili funkcionalno podređenog Bogu Ocu. Prema crkvenoj doktrini o inkarnaciji, Isus nikako nije mogao da bude ovo poslednje.
Kada je Jovanov Isus bio optužen da sebe stavlja u poziciju jednaku Božijoj (Jovan 5:18), on je to žestoko porekao time što je otkrio da je suštinski podređen Ocu. Istog trenutka je rekao o sebi ,, Sin ne može ništa činiti sam od sebe nego šta vidi da Otac čini; jer šta On čini ono i Sin čini onako.“(stih 19). Zatim dodaje: ,, Ja ne mogu ništa činiti sam od sebe“ (stih 30). Mislio je na događaj kada je izlečio paralizovanog čoveka (stihovi 8-9).
Blisko povezano sa podređenosti Sina Ocu jeste i njegova poslušnost koju ukazuje istom. Međutim, to da je Isus Bog i to da on sluša Boga su dva nekompatibilna koncepta. Tradicionalista C.K.Barret objašnjava: ,,Jednostavno nije podnošljivo to da Isusa treba navesti da kaže - Ja sam Bog, Vrhovni Bog Starog zaveta, i kao Bog ja radim šta mi se kaže.“
Ukoliko je Isus bio suštinski podređen Ocu, onda je Otac bio superioran u odnosu na Isusa. Zaista, Jovanov Isus je rekao : ,,Otac je veći od mene“ (Jovan 14:28). Reč koja je sa grčkog ovde prevedena rečju ,,veći“ jeste meizon, što znači veći po činu i dostojanstvu. Očigledno takva razlika između Oca i Sina se ne slaže dobro sa tradicionalnim pogledom na njihovu navodnu jednakost.
Isusova podređenost Bogu ima veze sa njegovom zavisnošću od istog, što dalje ukazuje na to da on nije mogao da bude Bog. Isus je zavisio od Božijeg Duha prilikom izvođenja čuda. Apostol Petar je propovedao: ,,Isusa Nazarećanina, čoveka od Boga potvrđenog među vama silama i čudesima i znacima koje učini Bog preko Njega“ (Dela apostolska 2:22). I kasnije je Petar slično propovedao: ,,Isusa iz Nazareta kako ga pomaza Bog Duhom Svetim i silom, koji prođe čineći dobro i isceljujući sve koje đavo beše nadvladao; jer Bog beše s njim“ (Dela apostolska 10:38). Dakle, Petar pripisuje Isusove moći Bogu koji je sa njim, a ne kaže da je on sam Bog.
Naziv koji se odnosi na Isusa u Novom zavetu a koja označava njegovu podređenost Ocu više od bilo kog drugog naziva jeste ,,sluga“. Petar propoveda Jevrejima: ,,Bog Avraamov i Isakov i Jakovljev, Bog otaca naših, proslavi slugu svog Isusa, kog vi predadoste i odrekoste Ga se pred licem Pilatovim kad on sudi da Ga pusti“ (Dela apostolska 3:13). I Isusovi učenici su se kasnije molili Ocu ,,Zaista se sabraše u ovom gradu na svetog slugu Tvog Isusa, kog si pomazao ... I pružaj ruku svoju na isceljivanje i da znaci i čudesa budu imenom svetog sluge Tvog Isusa“ (Dela apostolska 4:27, 30).
Crkveni oci drugoga veka ponekad identifikuju Isusa kao Božijeg ,,slugu“ (Grčki pais). Međutim, kasniji crkveni oci nisu nastavili tu tradiciju. Joachim Jeremias je izneo zapažanje da ,,imenovanje Isusa kao pais theou (Božiji sluga) jeste pronađeno u nejevrejskim hrišćanskim rukopisima do 170 godine ove ere samo na 11 mesta i u tri dela ... Od petog veka pais nestaje u potpunosti kao termin za Hrista ... Za nejevrejsku crkvu to je bilo uvredljivo od samom početka jer nije isticalo potpuni značaj Božijeg veličanstva.“ Identifikovanje Isusa kao sluge bilo je u sukobu sa viđenjem da je on Bog. Međutim, Kuran kaže da ,,Mesija ne smatra uvredljivim kada se nazove slugom Božijim“ (4:172).
Apostol Pavle često u svojim novozavetnim pismima govori o esencijalnoj podređenosti Hrista Bogu. On kaže: ,,Hrist pripada Bogu“ i ,,Bog je glava Hristu“ (1. Korinćanima 3:23 i 11:3). Samim tim, Pavle bi svakako rekao da je Bog veći od Hrista.
Zaista, Pavle dalje priča o tome kako je upravo Bog Otac taj ,,Koji će u svoje vreme pokazati, Blaženi i jedini Silni Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima“ (1. Timotiju 6:15). On objašnjava da će ovo biti demonstrirano kada će Otac u odgovarajući trenutak vratiti Hrista na zemlju. Ukoliko je Otac jedini Silni Car (grčki: monos dunastes), i Pavle to kaže misleći na Hrista i na njegov drugi dolazak, onda Hrist ne može da bude jednak po suverenitetu sa Ocem.
Najupečatljivija naznaka Isusove esencijalne podređenosti Bogu jeste ona koja se nalazi u Pavlovom proročanstvu o Isusovom konačnom, činu otkrivenja koje se odnosi na carstvo. Pavle kaže o Isusu ,,Onda kraj, kad preda carstvo Bogu i Ocu, i kad ukine svako poglavarstvo i svaku vlast i silu... onda će se i sam Sin pokoriti Onom koji Mu sve pokori, da bude Bog sve u svemu.“ (1. Korinćanima 15:24, 28, 1. Dnevnika 29:11). Ovde leži ultimativni čin podređenosti, i on je dobrovoljan. Oscar Cullmann ga naziva ,,ključem čitave novozavetne hristologije.“
Isusova podređenost Ocu se takođe može videti u Pavlovim molitvama. Nakon pozdrava u njegovim pismima on često izražava zahvalnost Bogu u molitvi onima kojima piše. Iako on povremeno dodaje Isusovo ime svojim peticijama i srdačnim zahvalnicama iskazanim molitvama, Pavle iskazuje svoju tačku gledišta u vezi sa Očevoj suštinskoj nadređenosti u odnosu na Isusa time što uvek ove molitve upućuje ,,Bogu (Ocu)“.
Da sumiramo, Isusova suštinska podređenost Ocu pokazuje da Isus nije bio Bog.
Ovaj članak je od Kermit Zarleya (Servetus the Evangelical). Na njegovoj internet prezentaciji – www.servetustheevangelical.com – možete da pročitate 50 članaka na engleskom jeziku. To su isješci iz njegove biblijsko-istraživačke knjige koja ima 600 stranica sa naslovom: The Restitution of Jesus Christ (2008)