Da li je Isus sebe stavljao u poziciju Boga?

Detalji

Kermit Zarley

Jednom prilikom kada je Isus prisusvovao jednoj od gozbi u Jerusalimu, ugledao je čoveka kako sedi pored bazena sa vodom, koji je bio paralizovan od struka naniže već 38 godina. Isus mu je rekao: ,,Ustani, uzmi odar svoj i hodi” (Jovan 5:8). Čovek je upravo to i uradio, bio je Šabat i on je bio optužen da ga nije ispoštovao.

Šabat je sedmi dan u nedelji po Jevrejskom kalendaru. Trebalo bi da bude ,,sveti” dan, u smislu odvojen od ostalih šest dana i namenjen za ukazivanje obožavanja Bogu. Jedna od 10 zapovesti zabranjuje fizički rad ovim danima (2. Mojsijeva 20:8 -11).

Kazna za nepoštovanje Šabata je bila najoštrija. Tora je Božiji zakon i u njemu nedvosmisleno stoji: ,,Šest dana neka se radi; a sedmi je dan subota, odmor, svet Gospodu; ko bi god radio posao u dan subotni, da se pogubi.” (2. Mojsijeva 31:15, uporedi stih 14).

Ali šta zapravo spada pod rad? Ne postoje laki odgovori. E. P. Sanders objašnjava ,,Pisani zakon je dosta nepotpun; u teoriji on pokriva čitav život ali mu često nedostaju detalji. Posledično tome, trebalo je da bude proširen i primenjen na svakakve načine.”

Zaista, upravo to je razlog zašto je Jerusalim kasnije protumačio i sažeo Toru u 613 zakona, od kojih se 39 tiču nepoštovanja Šabata, gde su određene aktivnosti posebno označene kao ,,rad”.

Pre-hrišćanski judaizam se bavio time šta se može smatrati ,,poslom” i ,,teretom”. Filon je rekao da Bog nikada ne prestaje sa svojim delima koja se tiču stvaranja, pa šak ni na Šabat. Rabini su se takođe složili da Bog svaki dan radi svoj moralni posao kao Otkrovitelj i Sudija. Samim tim, judaizam je dozvoliko doktorima medicine da rade na Šabat ukoliko je data bolest ili povreda opasna po život.

S vremena na vreme, Isus bi izložio grešku u religiji, bilo u jevrejskoj doktrini, bilo u njihovoj praksi. Kada bi to uradio, ponekad bi ukazao na to da neki od 613 zakona judaizma precizno ne oslikavaju Toru već da su u pitanju pogrešna tumačenja iste.

Jedan od ovih 39 judejskih zakona u vezi sa poštovanjem Šabata zabranjuju nošenje ičega na ovaj dan. Ono što se nosi je označeno rečju ,,teret” pa je i ta aktivnost označena kao ,,posao”. Upravo to je bio razlog zašto su ,,Jevreji” rekli čoveku koga je Isus izlečio da mu nije dozvoljeno da nosi svoj odar na dan Šabata jer je to teret (Jovan 5:10). Čovek je odgovorio da mu je Isus rekao da to uradi (15).

Dakle, pročitali smo da su ,,iz ovog razloga Jevreji progonili Isusa, jer je On radio ove stvari na Šabat. Međutim, on im je odgovorio: ,,Moj Otac svagda radi pa i ja radim”. Upravo zbog ovoga su ga Jevreji tražili kako bi ga ubili, jer ne samo da nije poštovao Šabat već je i Boga nazvao sopstvenim Ocem, stavljajući sebe u jednaku poziciju sa Bogom” (Jovan 5:16-18).

Mnogi hrišćani su pogrešno shvatili ovu poslednju rečenicu kao procenu ne samo ,,Jevreja” već i samog autora, Jovana,  pa su je samim tim smatrali tačnom. Međutim, analiza razjašnjava to da Jovan ističe mišljenje Jevreja, koje nije njegovo lično mišljanje.

Isus je često uvažavao Toru, pa je samim tim Šabat smatrao svetim. Međutim, on jeste prekršio dva jevrejska zakona od njih 39, i to upravo one koji se tiču poštovanja Šabata. Nije bilo po zakonu lečiti nekoga i nositi teret na Šabat. Međutim, čovečiji zakoni nisu i Božiji, niti su čovečija tumačenja uvek tačna.

Prema Bibliji, Isus je izlečio nekoga na najmanje četiri Šabata. Nadležni za religiju su ga svaki put optužili za nepoštovanje Šabata. Ponekad je odgovorio time što je pitao one koji su ga optuživali da li bi oni spasli svoju životinju iz provalije ukoliko bi u nju upala na dan Šabata. Zatim bi Isus objasnio da ljudi imaju veću vrednost od životinja. Dakle, Isus je porekao da je prekršio Šabat jer Bog ne osuđuje lečenje ili oslobađanje ljudi iz situacija koje mogu da ugroze život na taj sveti dan.

Samim tim, Jovan ne izražava sopstveno mišljenje, da Isus sebe stavlja u poziiju istu Božijoj, već iskazuje mišljenje Jevreja. On kaže da su oni tražili Isusa da ga ubiju jer je navodno prekršio Šabat i sebe stavio u poziciju jednaku Božijoj time što je Boga nazvao svojim Ocem i time što je svoja dela povezao sa Božijim. Međutim, Isus je svoje učenike naučio da zovu Boga svojim Ocem a hrišćani nikada nisu ni pomislili da će čineći upravo to sebe staviti u poziciju jednaku Božijoj, oni su oduvek verovali da Bog veliki deo svoga posla obavlja kroz svoje verne, poslušne ljude.

Mnogi čitaoci ne uspevaju da shvate da Isusov odgovor, zabeležen u stihovima 5:19-47 Jovanovog jevanđelja, predstavlja jasno poricanje njegove jednakosti sa Bogom. Jovan piše: ,, A Isus odgovarajući reče im”, tj. Isus počinje da pobija tvrdnju. Na ovaj način Isus iznosi objašnjenje u vezi sa tim ko je on ,, Sin ne može ništa činiti sam od sebe” i ,, Ja ne mogu ništa činiti sam od sebe” (19:30). Ovom prilikom Isus priznaje sopstvenu neadekvatnost i potvrđuje potpunu zavisnost od Boga, svog Oca. On tvrdi da mu Otac daje moć da čini čuda (stih 36) kao i autoritet da digne iz mrtvih (21), pruži večan život (26) , sudi i sprovodi optužbu (22:17, 30). Dakle, Isus nam otkriva da sve ovo maločas nabrojano nije svojstveno njemu samom već proizilazi od Oca, što nam ukazuje na to da on sam nije Bog.

Štaviše, Isus ovde Oca naziva ,,jednim i jedinim Bogom” (Jovan 5:44). Kasnije se molio Ocu, nazivajući ga ,,jedinim istinskim Bogom” (17:3). Oba puta potvrdio je Šemu , kratku jevrejsku izjavu. Tu stoji: ,,Čuj, Izrailju: Gospod je Bog naš jedini Gospod (5. Mojsijeva 6:4). Jevreji su ovaj stih uvek tumačili na način da je Bog numerički jedan, što nam često i Sveto pismo govori.

Da sumiramo, Isus često ukazuje na svoju zavisnost od Boga, svog Oca i podređenost istom. Ovo jasno pokazuje da on sebe ne stavlja u isti položaj kao Božiji. Takvo razjašnjenje je izgleda zadovoljilo njegove suparnike jer ni jedan svedok nije na Sanhredinu prišao i, prilikom Isusovog ispitivanja, izneo tvrdnju da je isti ikada tvrdio da je Bog ili jednak Bogu.

Ovaj članak je od Kermit Zarleya (Servetus the Evangelical). Na njegovoj internet prezentaciji  – www.servetustheevangelical.com – možete da pročitate 50 članaka na engleskom jeziku. To su isješci iz njegove biblijsko-istraživačke knjige koja ima 600 stranica sa naslovom: The Restitution of Jesus Christ (2008)