Da li je Isus Bog u stihu Jovan 1:1c?
- Detalji
- Kermit Zarley
Tokom istorije crkve, skoro svi biblijski učenjaci su insistirali na tome da postoje dva primarna pasusa u Novom zavetu koja identifikuju Isusa kao ,,Boga“. U pitanju su Jovan 1:1c (,,i Reč je bila Bog“) i Jovan 20:28 (,,Gospod moj i Bog moj“).
U ovom članku ćemo razmotriti stih Jovan 1:1c. Više nego bilo koji drugi deo Biblije, ova kratka fraza je prouzrokovala to da hrišćani veruju da je Isus Bog. Razlog za to je taj što većina njih ne poznaje biblijski grčki jezik i samim tim nije svesna gramatičkih problema koji se tu javljaju.
Jevanđelje po Jovanu počinje prologom koji se sastoji od 18 stihova. Ono služi kao kratak pregled teksta jevanđelja, tako da su mnoge fraze koje se tu javljaju povezane sa delovima teksta istog jevanđelja.
Najmodernije verzije Engleske Biblije prevode Jovan 1:1 kao što se on javlja u Verziji kralja Džejmsa. Tu stoji: ,,U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč.“ Prvi problem koji se javlja čitanjem ovog stiha jeste taj da je fraza Reč sa Bogom nepodudarna sa tim da je Reč zapravo Bog.
Tradicionalisti (oni koji veruju da Isus jeste Bog) uveravaju da ovaj prolog Isusa naziva Bogom, poredeći Jovan 1:1c sa stihom 14. U ovom stihu stoji: ,,I reč postade telo i useli se u nas“ i odnosi se na čoveka Isusa Hrista. Dakle, tradicionalisti shvataju da je Reč bila Bog u da je Reč postala Isus Hrist, pa je samim tim i Isus Hrist Bog. Međutim, postoje kompleksni gramatički problemi koji se javljaju oko prevoda ,,Bog beše Reč“.
Pre svega, u grčkom tekstu, Jovan 1:1c glasi kai theos en ho logos. Bukvalno preveden, ovaj stih glasi ,,i bog je bio reč“ jer se reč theos (bog) javlja pre reči logos (reč). Zbog ovakvog redosleda reči, i pre Biblije kralja Džejmsa koja se javila 1611., neki prevodioci – uključujući Wyclife, Coverdale, Bishop i Luthera – preveli su Jovan 1:1c kao ,,i Bog je bio reč“.
Međutim, glavni problem gramatičke prirode oko ovog stiha jeste taj da ispred theos ne postoji član (gr. ,,ho“ i eng ,,the“) dok u prethodnom delu, 1:1b, ispred theos stoji član (ton theon, sa članom). Imenica obično zahteva određeni član: the god/God, dok neke zahtevaju i neodređeni član ,,a god“. Upravo iz ovog razloga Jehovini svedoci insistiraju na tome da se stih 1:1c mora prevesti kao ,,i Reč je bila bog“ (“and the Word was a god).
Usled ove gramatičke teškoće u vezi sa stihom Jovan 1:1c, nekoličina šolastičkih autoriteta tretiraju ovo theos bez člana kao kvalitativno i samim tim frazu prevode pridevskim oblikom – i Reč je bila božanska. Međutim, ovaj prevod nije adekvatan jer, ukoliko je autor želeo da na takav način opiše logos, on bi upotrebio grčki pridev theios koji znači božanski.
U dvadesetom veku, debata se javila između onima koji su proučavali Novi zavet u vezi sa imenicama bez člana u grčkom Novom zavetu, posebno u stihu Jovan 1:1c. Ova debata je bila usredsređena na dva članka koja su objavljena u istom prestižnom teološkom časopisu ali sa razmakom od jedne generacije.
1993. godine, E.C. Colwell pokušao je da ustanovi grčko gramatičko pravilo. On je tvrdio da ,,određeni predikativni nominativ ima član kada prati glagol; nema član kada se nalazi pre glagola.” Pokušao je da podrži tradicionalni prevod stiha Jovan 1:1c a tradicionalisti su od tada citirali ovo Colwellovo pravilo. Međutim, Colwell je priznao da se izuzetak javlja kada kontekst zahteva drugačije.
1973. godine, Filip Harner je napisao da je ,,Colwell u potpunosti bio okupiran pitanjem da li su predikativne imenice bez člana određene ili neodređene, i nije se bavio problemom njihovog kvalitativnog značaja.” Harner pokazuje da kada jedna ovakva imenica dolazi pre glagola, kao što je to slučaj sa stihom Jovan 1:1c, poseduje izrazito kvalitativnu silu koja je izraženija od njene određenosti ili neodređenosti. Harner donosi zaključak: ,,ja mislim da u stihu Jovan 1:1 kvalitativna sila predikata je toliko izražena da imenica ne može biti shvaćena kao određena.” Samim tim, on smatra da je reč theos u ovom stihu kvalitativna.
Dakle, prema Harnerovoj analizi, tradicionalan prevod stiha Jovan 1:1c ( ,,i Reč beše Bog”) je netačna. Do danas, Harnerova odlučnost nije bila osujećena. Sve veći broj učenjaka podržavaju njegov izazovni argument i samim tim napuštaju tradicionalni prevod ovog stiha.
Harner završava svoj članak time što podržava prevod Nove engleske Biblije (NEB). U njemu stoji: ,,ono što je Bog bio, Reč je bila.” To znači da je Reč, koja je kasnije postala Isus Nazarećanin, bila isto kao Bog a da pri tom nije bila Bog. Ovaj prevod tretira bezčlano theos kao pridev, a samim tim i na kvalitativan način, a pri tom se ne prevodi kao ,,božanska”. Ovaj prevod se dobro slaže sa poslednjim delom stiha Jevrejima 1:3. On glasi: ,,On (Isus) je sjajnost slave i obličje bića Njegovog (Božijeg)”.
Na kraju ovaj prevod stiha 1,1c koji stoji u Novoj engleskoj Bibliji – "i što je Bog bio, Reč je bila” – ima veze sa sledećim Isusovim rečima u Jevanđelju po Jovanu:
• ,,Otac je u meni i ja u Njemu.” (Jovanu 10:38, 30).
• ,,I ko vidi mene, vidi Onog koji me posla.” (Jovan 12:45).
• ,,Koji vide mene, vide Oca” (Jovan 14:9).
• ,,Verujte meni da sam ja u Ocu i Otac u meni” (Jovan 14:11, uporedi stih 20).
• ,,I odgovori Toma i reče Mu: Gospod moj i Bog moj” (Jovan 20:28).
Isusove reči u stihu Jovan 14:9, ,,koji vide mene, vide Oca” objašnjavaju stih Jovan 1:1c.
Šta kažu učenjaci? Marinius de Jonge kaže, ,,Autor ovog Prologa jasno želi da identifikuje ,,Reč” i Boga što je bliže moguće a da pri tom ne naruši verovanje da je Bog Jedan.” William Barclay kaže: ,,Kada je Jovan rekao da je reč bila Bog, on nije hteo da kaže da je Isus jednak Bogu, već da je Isus do savršenstva jednak Bogu po svom umu, u svom srcu i biću da u njemu mi savršeno možemo da vidimo kakav je Bog.”
U mojoj knjizi, Restitucija Isusa Hrista (2008.), posvećujem 12 stranica detaljnom ispitivanju stiha Jovan 1:1c. Prilikom toga, citiram 26 istaknutih učenjaka i njihova dela.
Ovaj članak je od Kermit Zarleya (Servetus the Evangelical). Na njegovoj internet prezentaciji – www.servetustheevangelical.com – možete da pročitate 50 članaka na engleskom jeziku. To su isješci iz njegove biblijsko-istraživačke knjige koja ima 600 stranica sa naslovom: The Restitution of Jesus Christ (2008)